Sve vesti
Foto iz članka: BlicDve godine od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad: Priče o 16 žrtava
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Vukašin Crnčević i Anja Radonjić su živi izvučeni ispod ruševina nadstrešnice, ali su povredama podlegli nekoliko meseci kasnije Nadstrešnica na Železničkoj stanici "Novi Sad" pala je pre tačno dve godine - 1. novembra 2024. godine u 11 sati i 52 minuta.
Poginulo 16 osoba, dok se Teodora Martinko i dalje oporavlja od teških povreda.
Ceo uporedni tekst121 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 3 rečenice prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 29 rečenica, samo Mondo
- Spasiteljka Dunja Halilović opisuje akciju nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je učestvovalo oko 100 spasilaca, među njima i 20 članova njene organizacije.
- Kaže da je jedina preživela Teodora Martinko izvučena iz ruševina, dok su spasioci satima radili bez odmora i pokušavali da je održe budnom.
- Halilović posebno pamti prizor deke koji grli dve unuke, a navodi i da je u nesreći poginulo 16 osoba.
"Taj petak počeo je kao i svaki drugi dan, a onda smo videli da se nešto desilo u Novom Sadu.
U tom momentu nismo mogli ni da naslutimo kolikih je razmera, ali posle tog 1. novembra niko od nas više nije ista osoba kao ranije..."
Dunja Halilović, volonterka Organizacije za traganje i spasavanje Srbije iz Novog Sada, bila je jedan od 100 spasilaca koji su tog 1. novembra 2024. godine bili ispod ruševina nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad.
Pola sata nakon što su dobili poziv, zajedno sa 19 kolega iz Organizacije bila je na mestu tragedije.
"Na putu ka Železničkoj stanici prolazilo mi je kroz glavu šta mogu da vidim, šta može da nas zatekne tamo, da li je slično kao kada su bili zemljotresi u Turskoj 2023. godine gde smo učestvovali u spasavanju ljudi iz ruševina.
Međutim, ovo je bila specifična situacija, gde je betonska konstrukcija izjedna pala.
Nije kao što je slučaj sa zgradama, da u delovima padaju i gde ruševina može biti iz više delova sastavljena.
Ono što nas je dočekalo na terenu niko od nas nije mogao da zamisli da će tako izgledati", ispričala je sagovornica za medije o padu nadstrešnice.
Sa knedlom u grlu prisetila se svojih misli i osećaja koji je imala po dolasku na Železničku stanicu.
"Kao da je vreme stalo"
"Kada smo videli da se nešto tako desilo u našem gradu, našoj državi, kod mene, ali i kod kolega se pojavio osećaj potrebe i obaveze da pomognemo kako znamo i umemo.
Kada smo došli tamo meni se pojavila knedla u grlu, na momenat je bilo stresno.
Kao da je vreme stalo u tom momentu kada sam sve ugledala.
Doduše, to se brzo smirilo jer adrenalin i želja da se pomogne preovladavaju.
Do kraja akcije mi smo osam sati neprestano radili, niko od nas se nije požalio, na umor, glad, samo smo želeli da pomognemo", rekla je Dunja Halilović.
Sa pripadnicima Sektora za vanredne situacija i Sektorom za izvlačenje iz ruševina ona i njene kolege su podelile uloge u akciji izvlačenja ljudi iz ruševina.
Segment njihovog rada bio je podeljen u tri dela, a njoj je pripala leva strana ruševina kada se gleda na Železničku stanicu.
Tamo se začulo zapomaganje.
Jedina preživela u padu nadstrešnice
"Fokus svih nas je prešao tu, pogotovo što u našem timu imamo i lekare.
Kolega Bjelić, koleginica Nikolić i ja smo lekari po struci i nekako je bilo logično da kada se čuje da je neko živ, da traži pomoć, da se naš fokus preusmeri tamo da vidimo kako možemo da pomognemo i na medicinski način osim što ćemo raditi na samom izvlačenju osobe.
Kolega je sa koleginicom iz Hitne pomoći koja je tehničar sišao u tu ruševinu kako bi otvorili venski put i krenuli sa nadoknadom tečnosti", ispričala je ona.
Osoba kojoj su pružili pomoć bila je Teodora Martinko, jedina preživela u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici.
"Ona je zapomagala, rekla nam je kako se zove i koliko ima godina i žalila se kako je sve boli.
To su jednostavno neke stvari koje su se mogle očekivati, a ono što je bilo na nama jeste da je održavamo u budnom stanju jer svaka komunikacija sa njom i minimalna na svaki minut, dva, poput: "Teodora, da li nas čujete", "Jeste sa nama?" , vrlo znači u tom momentu održavanja budnosti", rekla je ranije sagovornica za medije.
Kolega i koleginica su ostali sa Teodorom, dok je Dunja preusmerena na centralni deo ruševina nadstrešnice.
Vukašin Crnčević i Anja Radonjić su živi izvučeni ispod ruševina nadstrešnice, ali su povredama podlegli nekoliko meseci kasnije
Još 13 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Najmlađe žrtve pada nadstrešnice su sestre Valentina (9) i Sara (5) Firić
Dok se priseća prizora koji je tu zatekla, Dunja zastaje sa razgovorom, duboko izdiše, a potom izgovara: "Tu sam zatekla scenu koju ću čitav život pamtiti...
To je scena deke koji grli dve unuke".
Kako je rekla, bilo je teško videti to, ali svi oni su znali da moraju da nastave dalje, jer su i tu začulo zapomaganje.
"Morali smo da na neki način isključimo emocije, da prizor koji smo zatekli nas ne slomi.
Da nam percepcija bude da oni nisu živi i da se fokusiramo na osobu koja traži pomoć.
Nas je sve to slamalo i nas slama i kada interno pričamo i kada smo sami u četiri zida.
To su slike koje ne mogu nikada da izađu iz glave", ispričala je ona.
Dalje je navela da je želja da se pomogne u tom trenutku je bila veća od bilo čega.
Istakla je i da je nekim od članova Organizacije to bila prva velika akcija.
"Zaista mogu da kažem da sam ponosna na sve njih.
Nas je tamo bilo 20 od ukupnog broja 100 spasilaca.
Ja sam zaista ponosna na svoj tim koji je u tom momentu rame uz rame sa profesionalcima, pripadnicima Sektora za vanredne situacije i Specijalnim timom za ruševine radio i jedan nadljudski napor uložio", ispričala je ona.
Nadstrešnica na Železničkoj stanici "Novi Sad" pala je pre tačno dve godine - 1. novembra 2024. godine u 11 sati i 52 minuta.
Poginulo 16 osoba, dok se Teodora Martinko i dalje oporavlja od teških povreda.
Još 79 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
U padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu nastradali su:
- Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva,
- Mileva Karanović (1948) iz Kaća,
- Vukašin Raković (1955) iz Bukovca,
- Goranka Raca (1966) iz Novog Sada,
- Đorđe Firić (1971) iz Kovilja,
- Vasko Sazdovski (1979) iz Severne Makedonije,
- Sanja Ćirić Arbutina (1989) iz Kaća,
- Stefan Hrka (1997) iz Beograda,
- Anja Radonjić (2001) iz Paraćina,
- Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove,
- Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina,
- Vukašin Crnčević (2006) iz Zmajeva,
- Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva,
- Milica Adamović (2008) iz Kaća,
- Valentina Firić (2014) iz Kovilja,
- Sara Firić (2018) iz Kovilja.
"Mogao je da živi 100 godina...": Đuro Švonja (77)
Đuro Švonja iz Stepanovićeva je najstarija žrtva pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad.
Njegov sin je ispričao za medije da je Švonja napokon bio izvadio sve papire za operaciju kuka i da se radovao povratku kući.
Toliko je bio zdrav da je mogao 100 godina da živi, a život je izgubio na ovaj način - rekao je sin Đure Švonje.
"Da vi znate koliko je ona bila divna!": Mileva Karanović (75)
Rođak Mileve Karanović (75) iz Kaća je ispričao za "Blic" da je Mileva krenula kod lekara kako bi skinula gips sa noge.
Kada je sela na klupu da sačeka autobus, nadstrešnica se obrušila na nju.
- Da vi znate kako je ona bila divna!
Svima je pomagala, to je dobra porodica.
Ima sina i ćerku.
Ćerka joj živi u gradu, sin sa njom - rekao je ovaj dalji rođak.
Četvoro dece, osmoro unuka: Vukašin Raković (69)
Vukašin Raković je bio otac četvoro dece i imao je osmoro unuka.
Kako je rekla ćerka Ivana (40), njen otac je kobnog 1. novembra 2024. godine bio na putu za Kać.
- Sedeo je na klupi, nije imao telefon.
Imao je dve operacije, nosio je kanilu i nije mogao da priča.
Ali se kretao - rekla je ćerka Ivana.
"Nesebično je pomagala ljudima": Goranka Raca (58)
Koleginica Goranke Raca (58) ju je posle tragedije opisala kao "izuzetno finu ženicu".
- Bila je vrsni homeopata koja je nesebično pomagala ljudima.
Zaista divna žena - ispričala je koleginica Goranke Raca.
Otac Goranke Raca, Đuro Raca, preminuo je 7. oktobra ove godine.
Poginuo sa dve unuke: Đorđe Firić (53)
Poginuli su dok su putovali za Loznicu, gde je trebalo da proslave slavu.
Kako su kasnije ispričali volonteri iz Organizacije za traganje i spasavanje, Đorđa su ispod ruševina pronašli kako grli svoje unuke.
Poznati naučnik iz Makedonije: Vasko Sazdovski (45)
Poznati naučnik iz Severne Makedonije Vasko Sazdovski (45) radio je u Institutu u Novom Sadu gde se istražuju i razvijaju informacione tehnologije za poljoprivredu.
Bio je oženjen i iza sebe je ostavio dvoje dece.
Ispod nadstrešnice se zatekao dok je putovao u Severnu Makedoniju kako bi video porodicu.
Imala je težak život: Sanja Ćirić Arbutina (35)
Sanja je imala težak život, odrasla je bez oca, a njena majka je kasnije dobila ćerku, Sanjinu sestru, koja je preminula.
Čekao devojku na stanici: Stefan Hrka (27)
Stefan Hrka (27) se bavio građevinom, a kako je ispričala njegova majka, zbog posla je započeo život u drugom gradu.
- Stefan je tog dana pratio devojku na stanici ili ju je čekao - rekla je njegova majka Dijana Hrka.
Studirala kineski, trenirala košarku: Anja Radonjić (23)
Anja Radonjić iz Paraćina, jedna je od tri osobe koje su iz ruševina nadstrešnica izvučeni živi.
Posle 17 dana borbe za život podlegla je teškim povredama.
Anja je bila studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, studirala je kineski jezik.
Bila je trudna, poginula sa dečkom: Anđela Ruman (20)
Anđela Ruman je nastradala na Železničkoj stanici dok je bila sa dečkom Milošem Milosavljevićem.
Milošev otac je otkrio da je Anđela bila trudna i da su, najverovatnije, planirali da lepe vesti saopšte nekoliko dana kasnije, na planiranom porodičnom ručku.
Anđelina majka je ranije navela da su imale toliko planova koji se nikada nisu ostvarili.
Anđelina majka se često oglašava na društvenim mrežama i gaji sećanje na svoju ćerku.
Mladi fudbaler: Miloš Milosavljević (21)
Miloš Milosavljević (21) iz Knićanina kod Zrenjanina bio je mladi fudbaler koji je trebalo da zaigra sa svojim fudbalskim timom važnu utakmicu.
Planirao je, kažu, potom i da proslavi svoj rođendan.
Poginuo je dok je na Železničkoj stanici "Novi Sad" bio sa devojkom, Anđelom Ruman.
Čekao prevoz da se vrati kući: Vukašin Crnčević (18)
Vukašin Crnčević je izvučen živ iz ruševina nadstrešnice, a povredama je podlegao na Vojno-medicinskoj akademiji posle četiri meseca i 20 dana.
Pohađao je Ekonomsku školu "Svetozar Miletić".
Kobnog dana je čekao je prevoz da bi se vratio kući.
Hteo je da položi vozački: Nemanja Komar (17)
Nemanja Komar (17), mladić iz Stepanovićeva, kobnog dana je čekao autobus za povratak kući nakon što je završio čas vožnje.
Njegov lik oslikan je na zidu sportske hale Osnovne škole "Alekse Šantić" koju je pohađao.
Mural je uradio ruski umetnik Andrej Kolosov po želji njegovih drugova i rođaka.
Smrt je zatekla na povratku iz škole: Milica Adamović (16)
Milica Adamović iz Kaća nastradala je na Železničkoj stanici dok je čekala autobus.
Ona se vraćala kući iz Poljoprivredne škole u Futogu.
Krenule sa dekom na porodičnu slavu: Valentina (9) i Sara (5) Firić
Najmlađe žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici "Novi Sad" su sestre Sara (5) i Valentina (9) Firić iz Kovilja.
Kobnog 1. novembra 2024. godine devojčice su sa svojim dekom Đorđem krenule na put u Loznicu, gde je trebalo da kod druge bake i deke proslave porodičnu slavu.
Podsetimo, današnji komemorativni skup počinje u 11.52, a građani će se okupiti na tri lokacije i krenuti ka stanici.
