Све вести
Фото из чланка: ТањугДве деценије Устава Србије, правници и званичници указали на значај владавине права
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Петров: Сваки устав Србије се суочавао са противречјем између европског и националоног БЕОГРАД - Председник Уставног суда Србије Владан Петров изјавио је данас да се сваки устав Србије суочавао са привидним противречјем између европских принципа и верности националном и народном због чега се увек тежило проналажењу баланса између еврпског и националног уставног идентитета.
Петров је на отварању Међународне конференције "20 година Устава Републике Србије" рекао да је таква противречност видљива и у актуелном Уставу који, са једне стране, штити Косово и Метохију, док са друге стране постоји окренутост европским принципима и вредностима. "У првом члану, који гласи, цитирам: 'Република Србија је држава српског народа, и сви грађани који у њој живе, заснована на владавини права, социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама, и припадности европским принципима и вредностима'.
Снажна посвећеност европским принципима и вредностима, међу којима је на првом месту владавина права дошла је до изражаја и у јединој, до сада, промени устава у делу о правосуђу од почетка 2022. године, позитивно оцењеној од стране Венецијанске комисије и Европске комисије", рекао је он. Нагласио је да је Венецијанска комисија последњих година највише посвећена изазовима владавине права и њеној обнови када се на националном, регионалном и глобалном нивоу појављује, како је рекао, забрињавајућа регресија стандарда владавине права.
"Без обзира на правна средства и механизме за остваривање и заштиту владавине права, која тек треба да пронађемо или евентуално усавршимо у ери дигиталних платформи, важно је непрестано и конзистентно инсистирати на култури дијалога, на слободи да се изрази своје мишљење и поштује туђе, увек у границама устава, закона, општеприхваћених међународних принципа и стандарда, и изнад свега, пристојно, културно, без агресије", објаснио је председник Уставног суда Србије. Навео је да устави данас имају већу важност него у времену када је почело њихово масовно усвајање широм света.
Цео упоредни текст5 реченица у више медија, 50 само у једном
Текст из 2 чланка. 13 реченица преносе сви, у једној се разликују.
Још 16 реченица, само Политика
Међународна конференција „20 година Устава Републике Србије” којом Уставни суд Србије обележава 20. годишњицу доношења Устава Србије, одржава се данас у Малој сали Скупштине Србије, а током отварања конференције речено је да сваки устав представља темељ правног и институционалног поретка сваке државе.
Вујић: Устав истиче принцип територијалног интегритета и суверенитета Србије
Министар правде у техничком мандату Ненад Вујић изјавио је да Устав истиче принцип територијалног интегритета и суверенитета Србије, као и да тај принцип Србија не напушта када су у питању друге државе.
Вујић је истакао да је став Србије чврст када се говори о питањима територијалног интегритета и суверенитета других држава.
„Неколико пута смо подсећали и Европску унију на поштовање њеног стандарда, који се успоставља према Украјини, где Србија у потпуности поштује територијални интегритет Украјине, чиме је усклађена и са Европском унијом, али исто тако тражи и поштовање свог територијалног интегритета”, нагласио је.
Додао је да је 2022. године у сарадњи са Венецијанском комисијом и ЕУ дошло до промена које се тичу правосуђа.
„Направили смо додатни искорак у реформи правосуђа и подизању нивоа независности судства, односно самосталности тужилаштва.
Наравно, тај корак увек мора да прати и јачање одговорности и зато је Уставни суд тај који је гарант, не само поштовања уставности, него поштовања и питања одговорности све три гране власти које чине Србију.
Реформе нису само неки процес који ми доносимо на папиру, него је нешто што се спроводи”, објаснио је Вујић.
Како је рекао, у спровођењу реформи Србија увек тражи друга искуства да би се утврдило где постоји простор за додатно унапређење.
„Зато је и овај скуп који је организовао Уставни суд од изузетног значаја, јер можемо видети искуства других земаља у томе како унапредити темеље и темељни правни оквир, како даље унапредити поштовање људских права и слобода, не само гарантованих Уставом, него и Европском конвенцијом и праксом Уставног суда, али и праксом Врховног суда и праксом Европског суда за људска права”, напоменуо је.
Вујић је честитао творцима Устава Србије из 2006. године на томе што су створили правни акт који траје већ две деценије и који одражава једну врсту државног континуитета.
Подсетио је да је доношење актуелног Устава Србије директна последица изласка Србије из, како је рекао, заблуде која је трајала 90 година и која се звала југословенска идеја.
„Морамо подсетити је да је Устав који обележавамо данас последица изласка Србије из једне заблуде која је трајала 90 година, а која се звала југословенска идеја, када је Србија, после 90 година живота у тој заблуди, донела свој Устав поново као самостална држава и независна држава”, рекао је.
Нагласио је да је Србија једина држава, поред Црне Горе, која је своју независност унела у стварање заједничке југословенске државе.
„Србија је пре уласка у заједницу југословенску била једина држава поред Црне Горе која је била суверена, самостална земља која је стекла своју независност половином 19. века и зато је ова годишњица значајна, зато што то јесте обнова државности и отрежњење и напуштање те југословенске заблуде”, објаснио је Вујић.
Петров: Сваки устав Србије се суочавао са противречјем између европског и националоног
БЕОГРАД - Председник Уставног суда Србије Владан Петров изјавио је данас да се сваки устав Србије суочавао са привидним противречјем између европских принципа и верности националном и народном због чега се увек тежило проналажењу баланса између еврпског и националног уставног идентитета.
Петров је на отварању Међународне конференције "20 година Устава Републике Србије" рекао да је таква противречност видљива и у актуелном Уставу који, са једне стране, штити Косово и Метохију, док са друге стране постоји окренутост европским принципима и вредностима.
"У првом члану, који гласи, цитирам: 'Република Србија је држава српског народа, и сви грађани који у њој живе, заснована на владавини права, социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама, и припадности европским принципима и вредностима'.
Снажна посвећеност европским принципима и вредностима, међу којима је на првом месту владавина права дошла је до изражаја и у јединој, до сада, промени устава у делу о правосуђу од почетка 2022. године, позитивно оцењеној од стране Венецијанске комисије и Европске комисије", рекао је он.
Нагласио је да је Венецијанска комисија последњих година највише посвећена изазовима владавине права и њеној обнови када се на националном, регионалном и глобалном нивоу појављује, како је рекао, забрињавајућа регресија стандарда владавине права.
"Без обзира на правна средства и механизме за остваривање и заштиту владавине права, која тек треба да пронађемо или евентуално усавршимо у ери дигиталних платформи, важно је непрестано и конзистентно инсистирати на култури дијалога, на слободи да се изрази своје мишљење и поштује туђе, увек у границама устава, закона, општеприхваћених међународних принципа и стандарда, и изнад свега, пристојно, културно, без агресије", објаснио је председник Уставног суда Србије.
Навео је да устави данас имају већу важност него у времену када је почело њихово масовно усвајање широм света.
"Они не треба да буду само гарант владавине права и демократије као такве, него и делотворни инструменти мира и пацификације путем дијалога, а мир нам је у ери великих тензија врховна вредност без које нема ни људског достојанства, ни других фундаменталних људских права", рекао је Петров.
Изразио је уверење да ће Уставни суд Србије, иако у прошлости није био савршен, у будућности доказати своју посвећеност мисији заштите Устава, уставности, законитости, правне сигурности и независности судства, али и владавине права.
"Желим да обећам да ће Уставни суд у наредном периоду учинити све што је у његовим моћима, у складу са уставним и законским надлежностима, да делује као независни чувар устава, уставности и законитости, као и уставно зајамчених људских и мањинских права и слобода", рекао је Петров.
Оценио је да је Устав Србије из 2006. године, уз уставне амандмане из 2022. године, солидна нормативна претпоставка за деловање Уставног суда као још доследнијег и још делотворнијег заштитника права грађана.
Како је рекао, тренутни Устав Србије, уколико се у обзир узму и југословенске државе, 11. државни устав, док је по дужини трајања трећи иза Турског устава из 1838. године и Намесничког из 1869. године.
Још 34 реченице, само Политика
Велисављевић: Снага Устава зависи од тога колико га институције поштују
Заменик председника Врховног суда Слободан Велисављевић рекао је да се Уставом уређује организација власти, утврђују основа права и слободе грађана, али и постављају границе носиоцима јавне функције.
„Његова снага не огледа се само у нормама које су одређене, већ и у спремности како институција, тако и појединаца да те норме доследно поштују и примењују”, рекао је Велисављевић.
Додао је да је владавина права свакодневна обавеза и мерило одговорности сваке институције због чега је улога судства од изузетног значаја.
„Судови су позвани да штите права грађана, обезбеђују правну сигурност и одлучују на основу Устава, на основу закона, на основу чињеница”, поручио је Велисављевић.
Деканка Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и председница УО Института за упоредно право Слободанка Перић рекла је да се академска заједница на Косову и Метохији за опстанак српског народа бори књигом, знањем и образовањем.
„Та наша одговорност је уткана у обавезу коју прокламује преамбула Устава из 2006, у којој се истиче да је покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, и уједно предвиђа и обавезу свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији”, навела је Перићева.
Нагласила је да преамбула показује да је Косово и Метохија срж српског националног идентитета, стуб духовности и колективне свести, а не само географски и политички појам.
Потпредседник Високог савета тужилаштва Мирослав Ђорђевић рекао је да је Устав из 2006. наследио Устав из 1990. године.
„У односу на свог претходника, важећи устав представља у одређеним аспектима корак напред, али у некима можда и корак уназад.
Оно о чему је устав из 2006. године био посебно маркиран јесу питања у вези са правосуђем, о чему је своју критику одмах по доношењу исказала и Венецијанска комисија.
Србија је 2022. године после више неуспешних покушаја успела да реализује промену ових одредаба у сложеној процедури која је укључивала и референдум”, објаснио је Ђорђевић.
Потпредседник Венецијанске комисије Ајрик Холмвик рекао је да, када је реч о уставима, 20 година није мали период јер је мали број њих потрајао дуже од једног века.
„Према емпиријским истраживањима, већина устава је релативно кратког века, док само мали број њих траје дуже од 25 година.
Од усвајања првих писаних устава крајем 18. века, медијална старост устава износила је око 19 година.
Стога данас можемо да прославимо чињеницу да је Устав Србије премашио историјску медијалну старост устава.
Посматрано из историјске перспективе, можемо рећи да је Устав Србије сазрео и да је постао чврсто утемељен”, рекао је Холмвик.
Судија Европског суда за људска права Латиф Хусеинов рекао је да Устав Србије и Европска конвенција пружају оквир за заштиту људских права и обезбеђивање тога да вршење јавне власти буде подвргнуто праву.
„Владавина права и поштовање људских права чврсто су утемељени у Уставу Србије.
Члан 1. прописује да је Србија држава заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама, као и припадности европским начелима и вредностима”, рекао је Хусеинов.
Председник Уставног суда Италије Ђовани Аморосо истакао је да се Устав Србије убраја у савремене уставе који у себи непосредно садрже људска и мањинска права, као и општеприхваћена правила међународног права.
„У складу са овим оквиром, уставне одредбе тумаче се у светлу судске праксе међународних судова и трибунала, пре свега Европског суда за људска права и Суда правде Европске уније.
Поред тога, уставни поредак пружа свеобухватну заштиту од непосредне и посредне дискриминације”, истакао је Аморосо.
Судија Уставног суда Азербејџана Рашхид Рзајев рекао је да је доношење новог Устава Србије представљало важан политички и правни догађај у историји развоја демократске државе.
„Усвајањем овог темељног документа, српски народ је начинио историјски избор у корист изградње савременог правног друштва.
Током протеклог периода, Устав Србије није само уредио систем државних органа већ је постао и поуздан гарант развоја правне државности.
Посебно треба истаћи улогу Уставног суда Србије као независне судске институције која делотворно обезбеђује супрематију начела и норми утврђених Уставом”, поручио је Рзајев.
Председник Светске асоцијације правника Хавиер Кремадес рекао је да и у државама са дугом уставном традицијом, попут САД, постоје нови изазови јер устав није само формални систем и скуп правила, већ захтева повезаност између појединаца и устава.
„Он мора бити и живи организам, који захтева стваралаштво, осмишљавање и учешће грађана.
Оно чему данас сведочимо подсећа на повратак у свет какав смо познавали некада.
Чини се да ауторитарни режими поново постају функционални и ефикасни.
Аутократски системи функционишу, обезбеђују добре животне услове својим грађанима, а понекад се чини да су људи постали заморени системом владавине права.
Сведочимо томе да стотине хиљада, па и милиони грађана, заиста губе повезаност са системом и то представља озбиљан проблем”, нагласио је Кремадес.
Устав Србије усвојен је у Скупштини Србије 30. септембра 2006. године након раздруживања са Црном Гором, а грађани су га потврдили на дводневном референдуму 28. и 29. октобра исте године.
