Sve vesti
Foto iz članka: PolitikaDve decenije Ustava Srbije, pravnici i zvaničnici ukazali na značaj vladavine prava
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Petrov: Svaki ustav Srbije se suočavao sa protivrečjem između evropskog i nacionalonog BEOGRAD - Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je danas da se svaki ustav Srbije suočavao sa prividnim protivrečjem između evropskih principa i vernosti nacionalnom i narodnom zbog čega se uvek težilo pronalaženju balansa između evrpskog i nacionalnog ustavnog identiteta.
Petrov je na otvaranju Međunarodne konferencije "20 godina Ustava Republike Srbije" rekao da je takva protivrečnost vidljiva i u aktuelnom Ustavu koji, sa jedne strane, štiti Kosovo i Metohiju, dok sa druge strane postoji okrenutost evropskim principima i vrednostima. "U prvom članu, koji glasi, citiram: 'Republika Srbija je država srpskog naroda, i svi građani koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, i pripadnosti evropskim principima i vrednostima'.
Snažna posvećenost evropskim principima i vrednostima, među kojima je na prvom mestu vladavina prava došla je do izražaja i u jedinoj, do sada, promeni ustava u delu o pravosuđu od početka 2022. godine, pozitivno ocenjenoj od strane Venecijanske komisije i Evropske komisije", rekao je on. Naglasio je da je Venecijanska komisija poslednjih godina najviše posvećena izazovima vladavine prava i njenoj obnovi kada se na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou pojavljuje, kako je rekao, zabrinjavajuća regresija standarda vladavine prava.
"Bez obzira na pravna sredstva i mehanizme za ostvarivanje i zaštitu vladavine prava, koja tek treba da pronađemo ili eventualno usavršimo u eri digitalnih platformi, važno je neprestano i konzistentno insistirati na kulturi dijaloga, na slobodi da se izrazi svoje mišljenje i poštuje tuđe, uvek u granicama ustava, zakona, opšteprihvaćenih međunarodnih principa i standarda, i iznad svega, pristojno, kulturno, bez agresije", objasnio je predsednik Ustavnog suda Srbije. Naveo je da ustavi danas imaju veću važnost nego u vremenu kada je počelo njihovo masovno usvajanje širom sveta.
Ceo uporedni tekst5 rečenica u više medija, 50 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 13 rečenica prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 16 rečenica, samo Politika
Međunarodna konferencija „20 godina Ustava Republike Srbije” kojom Ustavni sud Srbije obeležava 20. godišnjicu donošenja Ustava Srbije, održava se danas u Maloj sali Skupštine Srbije, a tokom otvaranja konferencije rečeno je da svaki ustav predstavlja temelj pravnog i institucionalnog poretka svake države.
Vujić: Ustav ističe princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije
Ministar pravde u tehničkom mandatu Nenad Vujić izjavio je da Ustav ističe princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, kao i da taj princip Srbija ne napušta kada su u pitanju druge države.
Vujić je istakao da je stav Srbije čvrst kada se govori o pitanjima teritorijalnog integriteta i suvereniteta drugih država.
„Nekoliko puta smo podsećali i Evropsku uniju na poštovanje njenog standarda, koji se uspostavlja prema Ukrajini, gde Srbija u potpunosti poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, čime je usklađena i sa Evropskom unijom, ali isto tako traži i poštovanje svog teritorijalnog integriteta”, naglasio je.
Dodao je da je 2022. godine u saradnji sa Venecijanskom komisijom i EU došlo do promena koje se tiču pravosuđa.
„Napravili smo dodatni iskorak u reformi pravosuđa i podizanju nivoa nezavisnosti sudstva, odnosno samostalnosti tužilaštva.
Naravno, taj korak uvek mora da prati i jačanje odgovornosti i zato je Ustavni sud taj koji je garant, ne samo poštovanja ustavnosti, nego poštovanja i pitanja odgovornosti sve tri grane vlasti koje čine Srbiju.
Reforme nisu samo neki proces koji mi donosimo na papiru, nego je nešto što se sprovodi”, objasnio je Vujić.
Kako je rekao, u sprovođenju reformi Srbija uvek traži druga iskustva da bi se utvrdilo gde postoji prostor za dodatno unapređenje.
„Zato je i ovaj skup koji je organizovao Ustavni sud od izuzetnog značaja, jer možemo videti iskustva drugih zemalja u tome kako unaprediti temelje i temeljni pravni okvir, kako dalje unaprediti poštovanje ljudskih prava i sloboda, ne samo garantovanih Ustavom, nego i Evropskom konvencijom i praksom Ustavnog suda, ali i praksom Vrhovnog suda i praksom Evropskog suda za ljudska prava”, napomenuo je.
Vujić je čestitao tvorcima Ustava Srbije iz 2006. godine na tome što su stvorili pravni akt koji traje već dve decenije i koji odražava jednu vrstu državnog kontinuiteta.
Podsetio je da je donošenje aktuelnog Ustava Srbije direktna posledica izlaska Srbije iz, kako je rekao, zablude koja je trajala 90 godina i koja se zvala jugoslovenska ideja.
„Moramo podsetiti je da je Ustav koji obeležavamo danas posledica izlaska Srbije iz jedne zablude koja je trajala 90 godina, a koja se zvala jugoslovenska ideja, kada je Srbija, posle 90 godina života u toj zabludi, donela svoj Ustav ponovo kao samostalna država i nezavisna država”, rekao je.
Naglasio je da je Srbija jedina država, pored Crne Gore, koja je svoju nezavisnost unela u stvaranje zajedničke jugoslovenske države.
„Srbija je pre ulaska u zajednicu jugoslovensku bila jedina država pored Crne Gore koja je bila suverena, samostalna zemlja koja je stekla svoju nezavisnost polovinom 19. veka i zato je ova godišnjica značajna, zato što to jeste obnova državnosti i otrežnjenje i napuštanje te jugoslovenske zablude”, objasnio je Vujić.
Petrov: Svaki ustav Srbije se suočavao sa protivrečjem između evropskog i nacionalonog
BEOGRAD - Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je danas da se svaki ustav Srbije suočavao sa prividnim protivrečjem između evropskih principa i vernosti nacionalnom i narodnom zbog čega se uvek težilo pronalaženju balansa između evrpskog i nacionalnog ustavnog identiteta.
Petrov je na otvaranju Međunarodne konferencije "20 godina Ustava Republike Srbije" rekao da je takva protivrečnost vidljiva i u aktuelnom Ustavu koji, sa jedne strane, štiti Kosovo i Metohiju, dok sa druge strane postoji okrenutost evropskim principima i vrednostima.
"U prvom članu, koji glasi, citiram: 'Republika Srbija je država srpskog naroda, i svi građani koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, i pripadnosti evropskim principima i vrednostima'.
Snažna posvećenost evropskim principima i vrednostima, među kojima je na prvom mestu vladavina prava došla je do izražaja i u jedinoj, do sada, promeni ustava u delu o pravosuđu od početka 2022. godine, pozitivno ocenjenoj od strane Venecijanske komisije i Evropske komisije", rekao je on.
Naglasio je da je Venecijanska komisija poslednjih godina najviše posvećena izazovima vladavine prava i njenoj obnovi kada se na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou pojavljuje, kako je rekao, zabrinjavajuća regresija standarda vladavine prava.
"Bez obzira na pravna sredstva i mehanizme za ostvarivanje i zaštitu vladavine prava, koja tek treba da pronađemo ili eventualno usavršimo u eri digitalnih platformi, važno je neprestano i konzistentno insistirati na kulturi dijaloga, na slobodi da se izrazi svoje mišljenje i poštuje tuđe, uvek u granicama ustava, zakona, opšteprihvaćenih međunarodnih principa i standarda, i iznad svega, pristojno, kulturno, bez agresije", objasnio je predsednik Ustavnog suda Srbije.
Naveo je da ustavi danas imaju veću važnost nego u vremenu kada je počelo njihovo masovno usvajanje širom sveta.
"Oni ne treba da budu samo garant vladavine prava i demokratije kao takve, nego i delotvorni instrumenti mira i pacifikacije putem dijaloga, a mir nam je u eri velikih tenzija vrhovna vrednost bez koje nema ni ljudskog dostojanstva, ni drugih fundamentalnih ljudskih prava", rekao je Petrov.
Izrazio je uverenje da će Ustavni sud Srbije, iako u prošlosti nije bio savršen, u budućnosti dokazati svoju posvećenost misiji zaštite Ustava, ustavnosti, zakonitosti, pravne sigurnosti i nezavisnosti sudstva, ali i vladavine prava.
"Želim da obećam da će Ustavni sud u narednom periodu učiniti sve što je u njegovim moćima, u skladu sa ustavnim i zakonskim nadležnostima, da deluje kao nezavisni čuvar ustava, ustavnosti i zakonitosti, kao i ustavno zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda", rekao je Petrov.
Ocenio je da je Ustav Srbije iz 2006. godine, uz ustavne amandmane iz 2022. godine, solidna normativna pretpostavka za delovanje Ustavnog suda kao još doslednijeg i još delotvornijeg zaštitnika prava građana.
Kako je rekao, trenutni Ustav Srbije, ukoliko se u obzir uzmu i jugoslovenske države, 11. državni ustav, dok je po dužini trajanja treći iza Turskog ustava iz 1838. godine i Namesničkog iz 1869. godine.
Još 34 rečenice, samo Politika
Velisavljević: Snaga Ustava zavisi od toga koliko ga institucije poštuju
Zamenik predsednika Vrhovnog suda Slobodan Velisavljević rekao je da se Ustavom uređuje organizacija vlasti, utvrđuju osnova prava i slobode građana, ali i postavljaju granice nosiocima javne funkcije.
„Njegova snaga ne ogleda se samo u normama koje su određene, već i u spremnosti kako institucija, tako i pojedinaca da te norme dosledno poštuju i primenjuju”, rekao je Velisavljević.
Dodao je da je vladavina prava svakodnevna obaveza i merilo odgovornosti svake institucije zbog čega je uloga sudstva od izuzetnog značaja.
„Sudovi su pozvani da štite prava građana, obezbeđuju pravnu sigurnost i odlučuju na osnovu Ustava, na osnovu zakona, na osnovu činjenica”, poručio je Velisavljević.
Dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i predsednica UO Instituta za uporedno pravo Slobodanka Perić rekla je da se akademska zajednica na Kosovu i Metohiji za opstanak srpskog naroda bori knjigom, znanjem i obrazovanjem.
„Ta naša odgovornost je utkana u obavezu koju proklamuje preambula Ustava iz 2006, u kojoj se ističe da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, i ujedno predviđa i obavezu svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji”, navela je Perićeva.
Naglasila je da preambula pokazuje da je Kosovo i Metohija srž srpskog nacionalnog identiteta, stub duhovnosti i kolektivne svesti, a ne samo geografski i politički pojam.
Potpredsednik Visokog saveta tužilaštva Miroslav Đorđević rekao je da je Ustav iz 2006. nasledio Ustav iz 1990. godine.
„U odnosu na svog prethodnika, važeći ustav predstavlja u određenim aspektima korak napred, ali u nekima možda i korak unazad.
Ono o čemu je ustav iz 2006. godine bio posebno markiran jesu pitanja u vezi sa pravosuđem, o čemu je svoju kritiku odmah po donošenju iskazala i Venecijanska komisija.
Srbija je 2022. godine posle više neuspešnih pokušaja uspela da realizuje promenu ovih odredaba u složenoj proceduri koja je uključivala i referendum”, objasnio je Đorđević.
Potpredsednik Venecijanske komisije Ajrik Holmvik rekao je da, kada je reč o ustavima, 20 godina nije mali period jer je mali broj njih potrajao duže od jednog veka.
„Prema empirijskim istraživanjima, većina ustava je relativno kratkog veka, dok samo mali broj njih traje duže od 25 godina.
Od usvajanja prvih pisanih ustava krajem 18. veka, medijalna starost ustava iznosila je oko 19 godina.
Stoga danas možemo da proslavimo činjenicu da je Ustav Srbije premašio istorijsku medijalnu starost ustava.
Posmatrano iz istorijske perspektive, možemo reći da je Ustav Srbije sazreo i da je postao čvrsto utemeljen”, rekao je Holmvik.
Sudija Evropskog suda za ljudska prava Latif Huseinov rekao je da Ustav Srbije i Evropska konvencija pružaju okvir za zaštitu ljudskih prava i obezbeđivanje toga da vršenje javne vlasti bude podvrgnuto pravu.
„Vladavina prava i poštovanje ljudskih prava čvrsto su utemeljeni u Ustavu Srbije.
Član 1. propisuje da je Srbija država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kao i pripadnosti evropskim načelima i vrednostima”, rekao je Huseinov.
Predsednik Ustavnog suda Italije Đovani Amoroso istakao je da se Ustav Srbije ubraja u savremene ustave koji u sebi neposredno sadrže ljudska i manjinska prava, kao i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava.
„U skladu sa ovim okvirom, ustavne odredbe tumače se u svetlu sudske prakse međunarodnih sudova i tribunala, pre svega Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije.
Pored toga, ustavni poredak pruža sveobuhvatnu zaštitu od neposredne i posredne diskriminacije”, istakao je Amoroso.
Sudija Ustavnog suda Azerbejdžana Rašhid Rzajev rekao je da je donošenje novog Ustava Srbije predstavljalo važan politički i pravni događaj u istoriji razvoja demokratske države.
„Usvajanjem ovog temeljnog dokumenta, srpski narod je načinio istorijski izbor u korist izgradnje savremenog pravnog društva.
Tokom proteklog perioda, Ustav Srbije nije samo uredio sistem državnih organa već je postao i pouzdan garant razvoja pravne državnosti.
Posebno treba istaći ulogu Ustavnog suda Srbije kao nezavisne sudske institucije koja delotvorno obezbeđuje suprematiju načela i normi utvrđenih Ustavom”, poručio je Rzajev.
Predsednik Svetske asocijacije pravnika Havier Kremades rekao je da i u državama sa dugom ustavnom tradicijom, poput SAD, postoje novi izazovi jer ustav nije samo formalni sistem i skup pravila, već zahteva povezanost između pojedinaca i ustava.
„On mora biti i živi organizam, koji zahteva stvaralaštvo, osmišljavanje i učešće građana.
Ono čemu danas svedočimo podseća na povratak u svet kakav smo poznavali nekada.
Čini se da autoritarni režimi ponovo postaju funkcionalni i efikasni.
Autokratski sistemi funkcionišu, obezbeđuju dobre životne uslove svojim građanima, a ponekad se čini da su ljudi postali zamoreni sistemom vladavine prava.
Svedočimo tome da stotine hiljada, pa i milioni građana, zaista gube povezanost sa sistemom i to predstavlja ozbiljan problem”, naglasio je Kremades.
Ustav Srbije usvojen je u Skupštini Srbije 30. septembra 2006. godine nakon razdruživanja sa Crnom Gorom, a građani su ga potvrdili na dvodnevnom referendumu 28. i 29. oktobra iste godine.
