Све вести
Фото из чланка: ЕспресоДВАНАЕСТОЧАСОВНИ ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА У СРБИЈИ, САМО НА КУРИР ТЕЛЕВИЗИЈИ: ОД 12.10 ДО 00.00
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
О значају избора пред нама, процедури изборног дана, постизборним комбинаторикама и аналитици многих тема у контексту избора са више од 40 гостију у студију разговарају водитељке Круна Уна Митровић, Јелена Пејовић и Силвија Сламниг, која ће с Николом Топаловићем гледаоце информисати о исходу гласања, а бројни репортери с терена у својим укључењима преносиће атмосферу с биралишта.
Цео упоредни текст191 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви.
Још 7 реченица које преноси само по један медиј
СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ
ДВАНАЕСТОЧАСОВНИ ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА У СРБИЈИ, САМО НА КУРИР ТЕЛЕВИЗИЈИ: ОД 12.10 ДО 00.00
Будите уз Курир телевизију и први сазнајте како је Србија гласала.
Најдетаљнији увид у изборни дан током данашњег дванаесточасовног програма, од поднева до поноћи
У данашњем дванаесточасовном специјалном програму Курир телевизије пратите из минута у минут изборни дан у Србији.
Кроз 12 сати живог програма, гледаоци ће из минута у минут пратити ток изборног дана уз редовна укључења репортерских екипа са бирачких места широм земље, анализе више од 40 саговорника у студију и три водитељска тима која ће водити гледаоце све до поноћи.
Специјал посвећен парламентарним изборима у Србији 2026. година, под називом “Србија бира”, почиње у 12.10 часова и траје до поноћи.
О значају избора пред нама, процедури изборног дана, постизборним комбинаторикама и аналитици многих тема у контексту избора са више од 40 гостију у студију разговарају водитељке Круна Уна Митровић, Јелена Пејовић и Силвија Сламниг, која ће с Николом Топаловићем гледаоце информисати о исходу гласања, а бројни репортери с терена у својим укључењима преносиће атмосферу с биралишта.
Још 184 реченице које преноси само по један медиј
Будите уз Курир телевизију и сазнајте први како је Србија гласала.
У овај специјални програм уводи вас водитељка Круна Уна Митровић.
12.10–12.55 – ИЗБОРНА ПРАВИЛА И ПОСТИЗБОРНА МАТЕМАТИКА
С нашим правним аналитичарима у студију демистификујемо комплетан изборни процес.
Гости у студију су:
Зорана Михајловић, бивша потпредседница владе и министарка енергетике
Проф. др Владимир Вулетић, социолог
Ненад Бумбић, економиста и аналитичар
С врсним познаваоцима геополитике о најважнијим спољнополитичким правцима и изазовима који чекају нашу дипломатију у наредним годинама.
Гости у студију су:
Јадранка Јоксимовић, чланица Председништва СНС
Братислав Југовић, члан Главног одбора СНС
Проф. др Милан Петричковић, Факултет политичких наука
Србислав Филиповић, политички аналитичар
Како сачувати државне интересе у условима константних глобалних притисака?
Гости у студију су:
Миљан Дамјановић, потпредседник СРС
Бојан Боровчанин, председник организације НИТ
Лазар Павловић, политички аналитичар
15.00–15.55 – СНАГА БЕЗБЕДНОСНИХ СЛУЖБИ ОГЛЕДАЛО СИГУРНОСТИ ГРАЂАНА
Колико је Србија безбедносно јака и спремна да одговори на савремене изазове и претње у комплексном окружењу?
Гости у студију су:
Милоје Ћировић Ћира, припадник МУП-а у пензији
Ненад Љубишић, председник Струковног удружења полиције
Љубан Каран, некадашњи потпуковник КОС-а
Проф. др Илија Кајтез, социолог и стручњак за безбедност
Од 16.00, док чекамо завршетак изборне тишине, водитељску позицију преузима Јелена Пејовић, која ће све до 19.55 разговарати с гостима у студију.
Наши репортери извештаваће с бирачких места у престоници, а дописници широм Србије доносиће најновије информације с терена.
Гости у студију су:
16.00–17.00 Борко Кашански, извршни њуз директор Курира Вукша Драговић, лидер Српских суверениста Александар Јерковић, програмски директор Одбора за контролу и опсервацију Сања Пурић, директорка и главна и одговорна уредница српског недељника Компас 17.00–18.15 Саша Миловановић, генерални директор Курира Андрија Јоргић, директор Борбе Дарко Обрадовић, Центар за стратешку анализу Александра Станисављевић, политичка аналитичарка 19.00–19.55 Весна Веизовић, главна и одговорна уредница портала Васељенска Рајко Петровић, политиколог Сања Маринковић, новинарка и водитељка Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију
Од 19.55 па све до поноћи из минута у минут извештаваћемо вас о проценама резултата ванредних парламентарних избора.
Кроз овај део специјалне емисије Курир телевизије води вас Силвија Сламниг, која ће са еминентним гостима у студију анализирати процене резултата гласања, као и потенцијалну постизборну комбинаторику, а нешто касније и Никола Топаловић, који ће гледаоце информисати о исходу гласања, путем графичких приказа.
20.00–21.00 Борко Кашански, извршни њуз директор Курира Небојша Бакарец, члан Председништва СНС Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње Теодора Пешић, Центар за друштвену стабилност 21.00–22.00 Борко Кашански, извршни њуз директор Курира Предраг Марковић, историчар Оливера Зекић, бивша председница РЕМ-а Ливија Павићевић, функционерка СНС 22.00–23.00 Саша Миловановић, генерални директор Курира Ивана Вучићевић, директорка и главна и одговорна уредница Студија Б Дејан Милетић, директор Центра за проучавање глобализације Биљана Шахримањан Обрадовић, политичка коментаторка
23.00–00.00 Саша Миловановић, генерални директор Курира Бојан Билбија, уредник листа Политика Проф. др Зорана Михајловић, бивша потпредседница владе и министарка енергетике Ивана Вучићевић, директорка и главна и одговорна уредница Студија Б
Будите уз Курир телевизију и први сазнајте како је Србија гласала.
Најдетаљнији увид у изборни дан током данашњег дванаесточасовног програма, од поднева до поноћи.
О изборним резултатима, политичкој атмосфери и очекивањима након затварања бирачких места, од 21 до 22 часа у изборном специјалу Курир телевизије "Србија бира" разговарају Борко Кашански, извршни њуз директор Курира, историчар Предраг Марковић, Оливера Зекић, бивша председница РЕМ-а, и Ливија Павићевић, функционерка СНС, Сања Пурић, главна и одговорна директорка српског недељника Компас, Александар Јерковић, програмски директор ОКО-а.
Биљана Шахримањан Обрадовић, политичка коментаторка је споменула то што је достојанствено Вучић поднео пораз.
- Ово је доказ демократске Србије коју је Вучић градио, направио је државу какву данас видимо.
Објавио је пораз и рекао да ће се борити до краја и да неће одустати.
Он у Србији жели мир, а не хаос.
Најзанимљивија политичка зима нам следи у наредних неколико месеци, да видимо последице избора и за шта је народ гласао - рекла је Шахримањан Обрадовић.
Проф. др Дејан Милетић, директор Центра за глобализацију је рекао да је сматрао да нећемо направити овакву грешку са резултатима избора.
- Мислио сам да нећемо направити овакву грешку јер се ради о хетерогеној листи која тешко да може да буде јасна у свом политичком настојању, осим да ће да сруши власт.
Очекујем радикалне потезе у односу на Александра Вучића и свега.
Конституисаће се нова влада, али једино што их је спајало јесте жеља да уруше власт.
Гледам по улици, углавном млади људи који тешко разумеју последице овакве промене, али су били убеђени да је важно променити власт.
На власти је да анализира како је дошло до тог сентимента.
Надам се да ће то урадити ако хоће перспективу за даље, тих 105 посланика даје перспективу, то је предуслов да се надате - рекао је Милетић.
- Говоре да од 8.392 бирачка места обрађено је 158, а то је два одсто, што није много.
Изборна листа један Уједињена Србија 13.563 гласова, што је 54,69 одсто, изборна листа три има 8.938 гласова, што је 36,63 одсто, а изборна листа два 965 гласова, што је 3,89 посто.
Не знам која су места - говори Кишански.
Сања Пурић истиче да је ово био изузетно тежак дан, али и да су људи који су препознати као гласачи Уједињене Србије били шиканирани на бирачким местима.
- Ово су били заиста јако тешки избори, али и јако важни.
Мислим да је дан био тежак.
Број три стално напада власт, али овим изборима је власт у горем положају јер су људи шиканирани на бирачким местима који су за власт, а које су људи препознавали.
Имали сте такву атмосферу, а нарочито у центру Београда.
Та позиција власти није била добра.
Пошто Вучић већ две године води ту паметну политику, а дошли смо до оваквог дана и видели разне непријатности на изборни дан - говори Пурић.
Јерковић је изнео анализу како је протекао изборни дан, па је рекао да су међународне посматрачке мисије изгубиле на кребилитету.
- Не знамо ко је изборе добио, али знамо ко је изгубио, а изгубиле су међународне посматрачке мисије.
Изгубиле су на кредибилитету као никада до сада.
Милиони грађана су видели све оне нерегуларности, а то посматрачке мисије нису приметиле, односно нису се изјасниле и то је срамно.
Нису приметиле бројеве које су исписане на бирачким местима, нити све оне песме, провокације и насиље - рекао је Јерковић.
Гласање Срба са Косова и Метохије
Теодора Пешић није изненађена тиме што Срби са КиМ немају обезбеђено да гласају у својим местима, па је рекла да је Курти један од главних промотера Студентске листе.
Курти је један од главних подржаваоца студентско-блокадерске листе па због тога мучи људе да морају да путују да би гласали јер људи на Косову превасходно подржавају Вучића јер знају колико се он бори за њихов нормалан живот.
Мислим да ће без обзира на све Уједињена Србија однети победу и то апсолутну - говори Павићевић.
Кашански је коментарисао то што грађани са Косова и Метохије нису имали обезбеђено да гласају у својим местима.
- То није ништа ново, а лично се надам да се Курти не спрема да отвори шампањац јер би то био пораз комплетног српског народа.
Ако смо спремни да то допустимо, живећемо тако - истиче Кашански.
Бакарец је коментарисао најаве да ће тзв. студенти бити уз контролоре.
То је притисак на бирачке одборе.
Избори су завршени, избројаће се гласови, постоји процедура, а све остало није дозвољено - додао је Бакарец.
Деђански је коментарисао речи проф. Вулетића са Филозофског факултета када је рекао да не верује да ће бити апсолутна победа, па да ће до последњег гласа бити неизвесно.
- Апсолутно се не слажем са њим.
Мислим да ће победа бити сигурно између три и шест процената за Уједињену Србију.
Убеђен сам по свим релевантним показатељима, попут ИПСОС-а.
Иако је до 19 часова 67,6 посто излазности, ја сам сигуран да ће она доћи до 71 одсто - рекао је Деђански.
"Куриру нису дозволили улазак у 2 изборна штаба!"
О изборним резултатима, политичкој ситуацији и очекивањима након затварања бирачких места, од 20 до 21 час у програму Курир телевизије „Србија бира” разговарају Борко Кашански, извршни њуз директор Курира, Небојша Бакарец, члан Председништва СНС, Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, и Теодора Пешић из Центра за друштвену стабилност.
Извршни њуз директор Курира Борко Кашански говорио је у изборном специјалу Курир телевизије "Србија бира" о томе што екипама Курира, упркос уредно послатој акредитацији, није дозвољено да извештавају из два изборна штаба – Студентске листе и листе "Европска Србија".
Кашански је указао на, како је оценио, разлику у начину на који медији извештавају о ограничењима са којима се суочавају.
Навео је да су Н1 и Нова С раније током дана као главну вест истакли да им СНС није дозволио да извештавају из страначког штаба, док Курир, упркос томе што није добио дозволу за улазак у два изборна штаба, од тога није правио главну тему.
- Ми смо уредно послали акредитацију, послали су позив за акредитацију, ми смо послали акредитацију, они су одбили.
Исто тако и Европска Србија, или како се год звали, али ми то нисмо сматрали да треба да закукавамо, пустимо као главну вест на сајту или не знам шта.
Е, у томе је разлика, управо између њих и нас - рекао је Кашански.
Он је додао да су гледаоци током програма чули образложења због којих екипама Курира није дозвољен улазак, укључујући тврдњу да у изборним штабовима наводно нема довољно места.
Коментаришући могућност да због тога публика остане ускраћена за атмосферу из тих простора, Кашански је рекао да не сматра да би такав садржај нужно био посебно занимљив гледаоцима.
- Нека гледаоци сами процене да ли су разлози заиста оправдани.
Чули смо од наше колегинице да у оба случаја нема наводно места.
Једино колегиница из штаба Европске Србије каже: "Остаћемо ускраћени за атмосферу." Е па, нек и будемо.
Ја не мислим да је то нека атмосфера која би се нашим гледаоцима много свидела.
А атмосферу ће дириговати резултати који буду били, дефинитивно - поручио је Кашански.
Говорећи о истраживањима јавног мњења и могућем распореду гласова, Бакарец се позвао на резултате Ипсоса, за које је рекао да их сматра тачним, и оценио да је студентска листа остварила раст у односу на ранија истраживања.
Тај раст је приписао слабљењу подршке листи Драгана Ђиласа.
Бакарец је изнео и своју процену да листа окупљена око Ђиласа, као ни коалиција НАДА коју чине Нови ДСС и ПОКС, неће прећи изборни цензус, док је за Социјалистичку партију Србије рекао да се налази на његовој граници.
- Моја процена је да Ђиласова листа неће прећи цензус, да НАДА, ДСС неће прећи цензус, СПС је на ивици цензуса.
Да ли ће СПС прећи цензус, то нико жив не може да вам каже, јер су били на 3,2 одсто по Ипсосу.
Стварно то нико не може да вам каже, али постоји један моменат који упућује на нешто, а то је ова велика излазност - рекао је Бакарец.
Он је, на основу високе излазности и свог тумачења података, изнео процену да би цензус могле да пређу само листа СНС-а, студентска листа и мањинске листе.
- Шестсто осамдесет хиљада гласова више упућује на то да, по мени, на основу искуства и овог податка, ни СПС неће прећи цензус.
Дакле, цензус ће прећи само листа Вучић СНС, студентска листа и мањине - закључио је Бакарец.
Деђански је подсетио да опозиција традиционално полази од става да јој већи одзив бирача повећава шансе, али је указао на то да таква претпоставка, према његовим речима, није увек потврђена у пракси.
- Свако ко је икада био опозиција увек је говорио: што је већа излазност, ми имамо веће шансе.
А то се није показивало у пракси тако.
Обично, када буде већа излазност, мотивишу се гласачи свих.
Можда неко мало више, неко мало мање, али дефинитивно не може тако да се процени унапред - рекао је Деђански.
Пешић је навела да сматра да у Србији излазност није толико ниска како се често представља, указујући на разлику између броја пунолетних грађана са правом гласа и броја људи који заиста излазе на биралишта.
Као један од разлога због којих се ти подаци могу разликовати навела је грађане који живе у иностранству, а и даље се налазе у бирачком списку.
- Прва њихова заблуда је да је у Србији иначе мала излазност.
Ви кад видите да има 5,5 милиона пунолетних грађана са правом гласа, а да је код нас излазило око 3,9 милиона, то вам онда није тај проценат који је представљен, него је већи у реалним бројкама, јер велики број људи који су у иностранству никад се неће исписати из бирачког списка, а биће у бирачком списку - рекла је Пешић.
Као други разлог због којег већа излазност, према њеној оцени, не мора да значи већу подршку опозицији, навела је изразиту поларизацију бирача.
Пешић је истакла да атмосфера у којој се избори доживљавају као својеврсни референдум може да мотивише и грађане који раније нису гласали да изађу на биралишта и подрже власт.
- Овакве неке референдумске атмосфере изразито поларизују бираче и изводе можда и оне који раније нису излазили, а гласали су сада за позицију.
Ја знам велики број људи који никада није гласао за Српску напредну странку, био неутралан, а сада је из неког револта изашао да гласа за Српску напредну странку.
Тако да велика излазност уопште не мора да значи оно што они очекују - навела је Пешић.
"Грађани су схватили значај ових избора"
О атмосфери током изборног дана, политичким тензијама, забележеним инцидентима и очекивањима након затварања бирачких места разговарају од 19.00 - 19.55х Весна Веизовић, Рајко Петровић, Сања Маринковић и Драгослав Бокан, анализирајући могуће политичке последице избора и изазове који очекују Србију у наредном периоду.
Политиколог Рајко Петровић говорио је о високој излазности на изборима, друштвеним поделама у Србији, политичкој култури и односу према критици, истичући да је важно разликовати опозицију власти од опозиције сопственој држави.
Петровић је најпре указао на проблем начина комуникације у друштву, оцењујући да се све чешће губи граница између критике и понижавања.
- Мени је већи проблем то што никако да вратимо разлику између критике и понижавања.
Не знам да ли је то неповратан процес, али за мене је начин на који можеш да износиш критичко мишљење према некој елити, према њему, према теби, али не смеш да му одузмеш људско достојанство.
Мораш да имаш критику, да критикујеш његов став, мој став, његова и твоја уверења, али не смеш да ме понижаваш на људском нивоу.
А то је данас постало апсолутно основни дијалог комуникације, оно што је мени најстрашније - рекао је Петровић.
Говорећи о излазности, која је у тренутку разговора, према подацима изнетим у програму, износила 67,6 одсто, Петровић је навео да га такав одзив бирача не изненађује.
Посебно је истакао да су, према његовој оцени, и власт и опозиција желеле да до избора дође.
- Једна ствар је, по мени, непобитна чињеница: мање-више цела Србија је желела ове изборе.
Чињеница је да су и владајуће партије и опозиционе хтеле изборе.
Мислим да су ови избори дошли у правом тренутку, да је наша земља од оне трагедије у Новом Саду до данас била у једној врсти латентне друштвене кризе, не политичке, али друштвене.
Део друштва је испољавао своје незадовољство, а избори су у свакој демократској земљи прави начин да се неке недоумице такве врсте реше - навео је Петровић.
Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, оценио је да велика излазност на изборима 25. октобра показује да су грађани препознали њихов значај и да ове изборе доживљавају као прекретницу за будућност Србије.
Говорећи о великом одзиву бирача, Бокан је истакао да су политичке поруке током кампање, у којима се избори представљају као пресудни за будућност земље, допринеле томе да грађани не остану равнодушни и да недељу посвете гласању.
- Када је реч о излазности, најважнија порука је да су ово веома важни избори.
Људи су схватили њихов значај.
Ово нису избори као претходни или они пре њих, већ суштински избори, на којима се подвлачи црта.
Видећемо да ли ће нови почетак доћи са стране досадашње власти, која ће морати понешто да промени да би све функционисало, или са стране њених противника - рекао је Бокан.
Осврћући се на друштвену атмосферу у претходном периоду, Бокан је рекао да је Србија прошла кроз фазе великих тензија и међусобних политичких сукоба, због чега су се грађани, како је оценио, уморили од подела.
- Једно време деловало је као да смо на ивици грађанског рата, затим смо били у хладном рату, па у рату паролама и противљењу једних другима.
Сада смо видели чак и стране посматраче и инфлуенсере који нам са различитих страна говоре шта треба да урадимо и каква је ситуација.
Интересантно је чути странце како говоре о ономе што се код нас догађа - закључио је Бокан.
Говорећи о утицају друштвених мрежа на политичку културу и понашање грађана, Сања Маринковић је указала на то да је данас готово свако у прилици да преноси одређене поруке и пропаганду, често без разумевања њиховог суштинског значења.
Она је подсетила на инциденте забележене током изборног дана, наводећи сукобе на Дорћолу, у Лазаревцу и Чачку, и истакла да се последице начина комуникације на друштвеним мрежама не могу посматрати одвојено од шире друштвене атмосфере.
- Друштвене мреже дефинитивно су промениле културу дијалога, не само код нас већ у читавом свету.
Свако од нас даје себи за право да преноси нечију пропаганду, а да притом не разуме много шта те поруке суштински значе.
Некада смо имали неколико канала пропаганде, а данас свако од нас може да буде њен промотер - објаснила је она.
Веизовић је упозорила и на проблем представљања појединаца као стручних ауторитета у медијима, оцењујући да се њихова стручна звања понекад користе како би се тврдњама које износе дао додатни кредибилитет, чак и када се оне односе на области изван њихове стручности.
- Када се на телевизији као ауторитет представи особа која ради у тужилаштву, а затим износи тврдње које немају везе са њеном струком, публика може да стекне утисак да је све што говори поткрепљено њеним звањем.
Исто се дешава и када поједини професори износе тврдње и представљају их као чињенице, иако је реч о њиховим тумачењима.
То је облик манипулације - рекла је Веизовић.
КУРИР ТЕЛЕВИЗИЈА ГЛЕДАНИЈА ОД СВЕ ЧЕТИРИ НАЦИОНАЛНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ!
Саша Миловановић, генерални директор Курира, саопштио је током изборног програма да је Курир телевизија, према подацима о гледаности које је изнео, тренутно гледанија од све четири националне телевизије по рејтингу и шеру, а да је од РТС-а 1 дели свега 0,1 рејтинг поен.
- Ево једне лепе вести за све запослене на Курир телевизији.
Курир телевизија је тренутно гледанија од све четири националне телевизије, и по рејтингу и по шеру, и веома је близу РТС-а 1. То говори да програм који данас радимо има велико поверење грађана – рекао је Миловановић.
"Данашњи дан је празник демократије"
О изборном дану, забележеним инцидентима и њиховим могућим политичким последицама, као и о атмосфери у Србији од 17-18х говоре разговарају Саша Миловановић, Борко Кашански, Дарко Обрадовић и Александра Станисављевић.
Саша Миловановић, генерални директор Курира, оценио је да је велика излазност на изборима 25. октобра показатељ да грађани желе да искористе своје демократско право и одлуче о будућности земље.
Он је истакао да ће, без обзира на то ко однесе победу, такав резултат представљати израз воље грађана коју сви морају да поштују.
- Данашњи дан је празник демократије.
Велики број људи је изашао и остварио своје право, што би сви требало да поздравимо.
Имаћемо веома легитиман и легалан избор, ко год да победи, с обзиром на овако велику излазност.
Чак и уз пад у последњим сатима, она је енормно велика и приближава се нивоу из 2000. године, када је износила 71,55 одсто - рекао је Миловановић.
Говорећи о томе шта висока излазност говори о расположењу грађана, Миловановић је нагласио да је изборна воља већине оно што у демократији мора да се прихвати, чак и када се појединци не слажу са избором који је направљен.
- Како год да су људи одабрали, тако ће живети.
Не можемо да оспоравамо њихову вољу нити да им приговарамо, већ можемо само да је поштујемо.
Како већина народа каже, тако ће бити свима нама.
То је увек тако у демократији и на изборима и ја са тим немам никакав проблем - поручио је он.
Миловановић се осврнуо и на рад посматрачких мисија, наводећи да је Републичка изборна комисија евидентирала 15.539 домаћих посматрача из 26 удружења и 637 страних посматрача.
Истовремено је критиковао извештавање појединих посматрача и медија, тврдећи да нису једнако третирали све догађаје током изборног дана.
Он је посебно указао на, како је навео, кршење изборне тишине у појединим медијима, као и на изостанак одговарајуће реакције на нападе и инциденте.
- Када на неку телевизију, каква год да вам се свиђа или не свиђа, баците две експлозивне направе, то се у цивилизованом свету назива терористичким актом.
Овде се чак говори да то не заслужује ни један ред.
Имамо име и презиме човека који је бацио две експлозивне направе на медијску кућу, без обзира на то да ли се некоме њен рад допада или не - рекао је Миловановић.
Критиковао је и организацију ЦРТА, оцењујући да је пажњу усмерила на неправилности везане за гласање и фотографисање гласачких листића, док, према његовим речима, други инциденти нису добили одговарајућу пажњу.
Миловановић је изнео и тврдњу да начин на који се извештава о неправилностима зависи од процене какав ће бити изборни резултат, али за те оцене у разговору није изнео независне доказе.
"Сраман је напад на Ангелину Вучић"
Александра Станисављевић осудила је низ инцидената забележених током изборног дана, међу којима су напад на кућу новинара Драгана Ј.
Вучићевића и напад на Ангелину Вучић, мајку Александра Вучића.
- Сведоци смо да је од седам сати ујутру, закључно са 17.05, било низа инцидената и напада.
Један од првих био је напад на кућу Драгана Ј.
То је свакако веома ружна ствар, али смо поново видели и полицију која је правовремено реаговала – рекла је Пурић.
Оно што бих такође осудила јесте напад на Ангелину Вучић, што је свакако срамотно.
Када говоримо о њој, не треба да кажемо само да је она мајка господина Вучића, већ и да је жена у дубокој старости, у деветој деценији живота.
Велика је срамота то што се догодило и надам се да ће безбедносне структуре расветлити случај и да ће се сазнати шта се тачно догодило - поручила је Станисављевић.
