Sve vesti
Foto iz članka: EspresoDVANAESTOČASOVNI PROGRAM POSVEĆEN PARLAMENTARNIM IZBORIMA U SRBIJI, SAMO NA KURIR TELEVIZIJI: OD 12.10 DO 00.00
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
O značaju izbora pred nama, proceduri izbornog dana, postizbornim kombinatorikama i analitici mnogih tema u kontekstu izbora sa više od 40 gostiju u studiju razgovaraju voditeljke Kruna Una Mitrović, Jelena Pejović i Silvija Slamnig, koja će s Nikolom Topalovićem gledaoce informisati o ishodu glasanja, a brojni reporteri s terena u svojim uključenjima prenosiće atmosferu s birališta.
Ceo uporedni tekst191 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
SVE NA JEDNOM MESTU
DVANAESTOČASOVNI PROGRAM POSVEĆEN PARLAMENTARNIM IZBORIMA U SRBIJI, SAMO NA KURIR TELEVIZIJI: OD 12.10 DO 00.00
Budite uz Kurir televiziju i prvi saznajte kako je Srbija glasala.
Najdetaljniji uvid u izborni dan tokom današnjeg dvanaestočasovnog programa, od podneva do ponoći
U današnjem dvanaestočasovnom specijalnom programu Kurir televizije pratite iz minuta u minut izborni dan u Srbiji.
Kroz 12 sati živog programa, gledaoci će iz minuta u minut pratiti tok izbornog dana uz redovna uključenja reporterskih ekipa sa biračkih mesta širom zemlje, analize više od 40 sagovornika u studiju i tri voditeljska tima koja će voditi gledaoce sve do ponoći.
Specijal posvećen parlamentarnim izborima u Srbiji 2026. godina, pod nazivom “Srbija bira”, počinje u 12.10 časova i traje do ponoći.
O značaju izbora pred nama, proceduri izbornog dana, postizbornim kombinatorikama i analitici mnogih tema u kontekstu izbora sa više od 40 gostiju u studiju razgovaraju voditeljke Kruna Una Mitrović, Jelena Pejović i Silvija Slamnig, koja će s Nikolom Topalovićem gledaoce informisati o ishodu glasanja, a brojni reporteri s terena u svojim uključenjima prenosiće atmosferu s birališta.
Još 184 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Budite uz Kurir televiziju i saznajte prvi kako je Srbija glasala.
U ovaj specijalni program uvodi vas voditeljka Kruna Una Mitrović.
12.10–12.55 – IZBORNA PRAVILA I POSTIZBORNA MATEMATIKA
S našim pravnim analitičarima u studiju demistifikujemo kompletan izborni proces.
Gosti u studiju su:
Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica vlade i ministarka energetike
Prof. dr Vladimir Vuletić, sociolog
Nenad Bumbić, ekonomista i analitičar
S vrsnim poznavaocima geopolitike o najvažnijim spoljnopolitičkim pravcima i izazovima koji čekaju našu diplomatiju u narednim godinama.
Gosti u studiju su:
Jadranka Joksimović, članica Predsedništva SNS
Bratislav Jugović, član Glavnog odbora SNS
Prof. dr Milan Petričković, Fakultet političkih nauka
Srbislav Filipović, politički analitičar
Kako sačuvati državne interese u uslovima konstantnih globalnih pritisaka?
Gosti u studiju su:
Miljan Damjanović, potpredsednik SRS
Bojan Borovčanin, predsednik organizacije NIT
Lazar Pavlović, politički analitičar
15.00–15.55 – SNAGA BEZBEDNOSNIH SLUŽBI OGLEDALO SIGURNOSTI GRAĐANA
Koliko je Srbija bezbednosno jaka i spremna da odgovori na savremene izazove i pretnje u kompleksnom okruženju?
Gosti u studiju su:
Miloje Ćirović Ćira, pripadnik MUP-a u penziji
Nenad Ljubišić, predsednik Strukovnog udruženja policije
Ljuban Karan, nekadašnji potpukovnik KOS-a
Prof. dr Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost
Od 16.00, dok čekamo završetak izborne tišine, voditeljsku poziciju preuzima Jelena Pejović, koja će sve do 19.55 razgovarati s gostima u studiju.
Naši reporteri izveštavaće s biračkih mesta u prestonici, a dopisnici širom Srbije donosiće najnovije informacije s terena.
Gosti u studiju su:
16.00–17.00 Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira Vukša Dragović, lider Srpskih suverenista Aleksandar Jerković, programski direktor Odbora za kontrolu i opservaciju Sanja Purić, direktorka i glavna i odgovorna urednica srpskog nedeljnika Kompas 17.00–18.15 Saša Milovanović, generalni direktor Kurira Andrija Jorgić, direktor Borbe Darko Obradović, Centar za stratešku analizu Aleksandra Stanisavljević, politička analitičarka 19.00–19.55 Vesna Veizović, glavna i odgovorna urednica portala Vaseljenska Rajko Petrović, politikolog Sanja Marinković, novinarka i voditeljka Dragoslav Bokan, predsednik Instituta za nacionalnu strategiju
Od 19.55 pa sve do ponoći iz minuta u minut izveštavaćemo vas o procenama rezultata vanrednih parlamentarnih izbora.
Kroz ovaj deo specijalne emisije Kurir televizije vodi vas Silvija Slamnig, koja će sa eminentnim gostima u studiju analizirati procene rezultata glasanja, kao i potencijalnu postizbornu kombinatoriku, a nešto kasnije i Nikola Topalović, koji će gledaoce informisati o ishodu glasanja, putem grafičkih prikaza.
20.00–21.00 Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira Nebojša Bakarec, član Predsedništva SNS Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Teodora Pešić, Centar za društvenu stabilnost 21.00–22.00 Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira Predrag Marković, istoričar Olivera Zekić, bivša predsednica REM-a Livija Pavićević, funkcionerka SNS 22.00–23.00 Saša Milovanović, generalni direktor Kurira Ivana Vučićević, direktorka i glavna i odgovorna urednica Studija B Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije Biljana Šahrimanjan Obradović, politička komentatorka
23.00–00.00 Saša Milovanović, generalni direktor Kurira Bojan Bilbija, urednik lista Politika Prof. dr Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica vlade i ministarka energetike Ivana Vučićević, direktorka i glavna i odgovorna urednica Studija B
Budite uz Kurir televiziju i prvi saznajte kako je Srbija glasala.
Najdetaljniji uvid u izborni dan tokom današnjeg dvanaestočasovnog programa, od podneva do ponoći.
O izbornim rezultatima, političkoj atmosferi i očekivanjima nakon zatvaranja biračkih mesta, od 21 do 22 časa u izbornom specijalu Kurir televizije "Srbija bira" razgovaraju Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira, istoričar Predrag Marković, Olivera Zekić, bivša predsednica REM-a, i Livija Pavićević, funkcionerka SNS, Sanja Purić, glavna i odgovorna direktorka srpskog nedeljnika Kompas, Aleksandar Jerković, programski direktor OKO-a.
Biljana Šahrimanjan Obradović, politička komentatorka je spomenula to što je dostojanstveno Vučić podneo poraz.
- Ovo je dokaz demokratske Srbije koju je Vučić gradio, napravio je državu kakvu danas vidimo.
Objavio je poraz i rekao da će se boriti do kraja i da neće odustati.
On u Srbiji želi mir, a ne haos.
Najzanimljivija politička zima nam sledi u narednih nekoliko meseci, da vidimo posledice izbora i za šta je narod glasao - rekla je Šahrimanjan Obradović.
Prof. dr Dejan Miletić, direktor Centra za globalizaciju je rekao da je smatrao da nećemo napraviti ovakvu grešku sa rezultatima izbora.
- Mislio sam da nećemo napraviti ovakvu grešku jer se radi o heterogenoj listi koja teško da može da bude jasna u svom političkom nastojanju, osim da će da sruši vlast.
Očekujem radikalne poteze u odnosu na Aleksandra Vučića i svega.
Konstituisaće se nova vlada, ali jedino što ih je spajalo jeste želja da uruše vlast.
Gledam po ulici, uglavnom mladi ljudi koji teško razumeju posledice ovakve promene, ali su bili ubeđeni da je važno promeniti vlast.
Na vlasti je da analizira kako je došlo do tog sentimenta.
Nadam se da će to uraditi ako hoće perspektivu za dalje, tih 105 poslanika daje perspektivu, to je preduslov da se nadate - rekao je Miletić.
- Govore da od 8.392 biračka mesta obrađeno je 158, a to je dva odsto, što nije mnogo.
Izborna lista jedan Ujedinjena Srbija 13.563 glasova, što je 54,69 odsto, izborna lista tri ima 8.938 glasova, što je 36,63 odsto, a izborna lista dva 965 glasova, što je 3,89 posto.
Ne znam koja su mesta - govori Kišanski.
Sanja Purić ističe da je ovo bio izuzetno težak dan, ali i da su ljudi koji su prepoznati kao glasači Ujedinjene Srbije bili šikanirani na biračkim mestima.
- Ovo su bili zaista jako teški izbori, ali i jako važni.
Mislim da je dan bio težak.
Broj tri stalno napada vlast, ali ovim izborima je vlast u gorem položaju jer su ljudi šikanirani na biračkim mestima koji su za vlast, a koje su ljudi prepoznavali.
Imali ste takvu atmosferu, a naročito u centru Beograda.
Ta pozicija vlasti nije bila dobra.
Pošto Vučić već dve godine vodi tu pametnu politiku, a došli smo do ovakvog dana i videli razne neprijatnosti na izborni dan - govori Purić.
Jerković je izneo analizu kako je protekao izborni dan, pa je rekao da su međunarodne posmatračke misije izgubile na krebilitetu.
- Ne znamo ko je izbore dobio, ali znamo ko je izgubio, a izgubile su međunarodne posmatračke misije.
Izgubile su na kredibilitetu kao nikada do sada.
Milioni građana su videli sve one neregularnosti, a to posmatračke misije nisu primetile, odnosno nisu se izjasnile i to je sramno.
Nisu primetile brojeve koje su ispisane na biračkim mestima, niti sve one pesme, provokacije i nasilje - rekao je Jerković.
Glasanje Srba sa Kosova i Metohije
Teodora Pešić nije iznenađena time što Srbi sa KiM nemaju obezbeđeno da glasaju u svojim mestima, pa je rekla da je Kurti jedan od glavnih promotera Studentske liste.
Kurti je jedan od glavnih podržavaoca studentsko-blokaderske liste pa zbog toga muči ljude da moraju da putuju da bi glasali jer ljudi na Kosovu prevashodno podržavaju Vučića jer znaju koliko se on bori za njihov normalan život.
Mislim da će bez obzira na sve Ujedinjena Srbija odneti pobedu i to apsolutnu - govori Pavićević.
Kašanski je komentarisao to što građani sa Kosova i Metohije nisu imali obezbeđeno da glasaju u svojim mestima.
- To nije ništa novo, a lično se nadam da se Kurti ne sprema da otvori šampanjac jer bi to bio poraz kompletnog srpskog naroda.
Ako smo spremni da to dopustimo, živećemo tako - ističe Kašanski.
Bakarec je komentarisao najave da će tzv. studenti biti uz kontrolore.
To je pritisak na biračke odbore.
Izbori su završeni, izbrojaće se glasovi, postoji procedura, a sve ostalo nije dozvoljeno - dodao je Bakarec.
Deđanski je komentarisao reči prof. Vuletića sa Filozofskog fakulteta kada je rekao da ne veruje da će biti apsolutna pobeda, pa da će do poslednjeg glasa biti neizvesno.
- Apsolutno se ne slažem sa njim.
Mislim da će pobeda biti sigurno između tri i šest procenata za Ujedinjenu Srbiju.
Ubeđen sam po svim relevantnim pokazateljima, poput IPSOS-a.
Iako je do 19 časova 67,6 posto izlaznosti, ja sam siguran da će ona doći do 71 odsto - rekao je Deđanski.
"Kuriru nisu dozvolili ulazak u 2 izborna štaba!"
O izbornim rezultatima, političkoj situaciji i očekivanjima nakon zatvaranja biračkih mesta, od 20 do 21 čas u programu Kurir televizije „Srbija bira” razgovaraju Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira, Nebojša Bakarec, član Predsedništva SNS, Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, i Teodora Pešić iz Centra za društvenu stabilnost.
Izvršni njuz direktor Kurira Borko Kašanski govorio je u izbornom specijalu Kurir televizije "Srbija bira" o tome što ekipama Kurira, uprkos uredno poslatoj akreditaciji, nije dozvoljeno da izveštavaju iz dva izborna štaba – Studentske liste i liste "Evropska Srbija".
Kašanski je ukazao na, kako je ocenio, razliku u načinu na koji mediji izveštavaju o ograničenjima sa kojima se suočavaju.
Naveo je da su N1 i Nova S ranije tokom dana kao glavnu vest istakli da im SNS nije dozvolio da izveštavaju iz stranačkog štaba, dok Kurir, uprkos tome što nije dobio dozvolu za ulazak u dva izborna štaba, od toga nije pravio glavnu temu.
- Mi smo uredno poslali akreditaciju, poslali su poziv za akreditaciju, mi smo poslali akreditaciju, oni su odbili.
Isto tako i Evropska Srbija, ili kako se god zvali, ali mi to nismo smatrali da treba da zakukavamo, pustimo kao glavnu vest na sajtu ili ne znam šta.
E, u tome je razlika, upravo između njih i nas - rekao je Kašanski.
On je dodao da su gledaoci tokom programa čuli obrazloženja zbog kojih ekipama Kurira nije dozvoljen ulazak, uključujući tvrdnju da u izbornim štabovima navodno nema dovoljno mesta.
Komentarišući mogućnost da zbog toga publika ostane uskraćena za atmosferu iz tih prostora, Kašanski je rekao da ne smatra da bi takav sadržaj nužno bio posebno zanimljiv gledaocima.
- Neka gledaoci sami procene da li su razlozi zaista opravdani.
Čuli smo od naše koleginice da u oba slučaja nema navodno mesta.
Jedino koleginica iz štaba Evropske Srbije kaže: "Ostaćemo uskraćeni za atmosferu." E pa, nek i budemo.
Ja ne mislim da je to neka atmosfera koja bi se našim gledaocima mnogo svidela.
A atmosferu će dirigovati rezultati koji budu bili, definitivno - poručio je Kašanski.
Govoreći o istraživanjima javnog mnjenja i mogućem rasporedu glasova, Bakarec se pozvao na rezultate Ipsosa, za koje je rekao da ih smatra tačnim, i ocenio da je studentska lista ostvarila rast u odnosu na ranija istraživanja.
Taj rast je pripisao slabljenju podrške listi Dragana Đilasa.
Bakarec je izneo i svoju procenu da lista okupljena oko Đilasa, kao ni koalicija NADA koju čine Novi DSS i POKS, neće preći izborni cenzus, dok je za Socijalističku partiju Srbije rekao da se nalazi na njegovoj granici.
- Moja procena je da Đilasova lista neće preći cenzus, da NADA, DSS neće preći cenzus, SPS je na ivici cenzusa.
Da li će SPS preći cenzus, to niko živ ne može da vam kaže, jer su bili na 3,2 odsto po Ipsosu.
Stvarno to niko ne može da vam kaže, ali postoji jedan momenat koji upućuje na nešto, a to je ova velika izlaznost - rekao je Bakarec.
On je, na osnovu visoke izlaznosti i svog tumačenja podataka, izneo procenu da bi cenzus mogle da pređu samo lista SNS-a, studentska lista i manjinske liste.
- Šeststo osamdeset hiljada glasova više upućuje na to da, po meni, na osnovu iskustva i ovog podatka, ni SPS neće preći cenzus.
Dakle, cenzus će preći samo lista Vučić SNS, studentska lista i manjine - zaključio je Bakarec.
Deđanski je podsetio da opozicija tradicionalno polazi od stava da joj veći odziv birača povećava šanse, ali je ukazao na to da takva pretpostavka, prema njegovim rečima, nije uvek potvrđena u praksi.
- Svako ko je ikada bio opozicija uvek je govorio: što je veća izlaznost, mi imamo veće šanse.
A to se nije pokazivalo u praksi tako.
Obično, kada bude veća izlaznost, motivišu se glasači svih.
Možda neko malo više, neko malo manje, ali definitivno ne može tako da se proceni unapred - rekao je Deđanski.
Pešić je navela da smatra da u Srbiji izlaznost nije toliko niska kako se često predstavlja, ukazujući na razliku između broja punoletnih građana sa pravom glasa i broja ljudi koji zaista izlaze na birališta.
Kao jedan od razloga zbog kojih se ti podaci mogu razlikovati navela je građane koji žive u inostranstvu, a i dalje se nalaze u biračkom spisku.
- Prva njihova zabluda je da je u Srbiji inače mala izlaznost.
Vi kad vidite da ima 5,5 miliona punoletnih građana sa pravom glasa, a da je kod nas izlazilo oko 3,9 miliona, to vam onda nije taj procenat koji je predstavljen, nego je veći u realnim brojkama, jer veliki broj ljudi koji su u inostranstvu nikad se neće ispisati iz biračkog spiska, a biće u biračkom spisku - rekla je Pešić.
Kao drugi razlog zbog kojeg veća izlaznost, prema njenoj oceni, ne mora da znači veću podršku opoziciji, navela je izrazitu polarizaciju birača.
Pešić je istakla da atmosfera u kojoj se izbori doživljavaju kao svojevrsni referendum može da motiviše i građane koji ranije nisu glasali da izađu na birališta i podrže vlast.
- Ovakve neke referendumske atmosfere izrazito polarizuju birače i izvode možda i one koji ranije nisu izlazili, a glasali su sada za poziciju.
Ja znam veliki broj ljudi koji nikada nije glasao za Srpsku naprednu stranku, bio neutralan, a sada je iz nekog revolta izašao da glasa za Srpsku naprednu stranku.
Tako da velika izlaznost uopšte ne mora da znači ono što oni očekuju - navela je Pešić.
"Građani su shvatili značaj ovih izbora"
O atmosferi tokom izbornog dana, političkim tenzijama, zabeleženim incidentima i očekivanjima nakon zatvaranja biračkih mesta razgovaraju od 19.00 - 19.55h Vesna Veizović, Rajko Petrović, Sanja Marinković i Dragoslav Bokan, analizirajući moguće političke posledice izbora i izazove koji očekuju Srbiju u narednom periodu.
Politikolog Rajko Petrović govorio je o visokoj izlaznosti na izborima, društvenim podelama u Srbiji, političkoj kulturi i odnosu prema kritici, ističući da je važno razlikovati opoziciju vlasti od opozicije sopstvenoj državi.
Petrović je najpre ukazao na problem načina komunikacije u društvu, ocenjujući da se sve češće gubi granica između kritike i ponižavanja.
- Meni je veći problem to što nikako da vratimo razliku između kritike i ponižavanja.
Ne znam da li je to nepovratan proces, ali za mene je način na koji možeš da iznosiš kritičko mišljenje prema nekoj eliti, prema njemu, prema tebi, ali ne smeš da mu oduzmeš ljudsko dostojanstvo.
Moraš da imaš kritiku, da kritikuješ njegov stav, moj stav, njegova i tvoja uverenja, ali ne smeš da me ponižavaš na ljudskom nivou.
A to je danas postalo apsolutno osnovni dijalog komunikacije, ono što je meni najstrašnije - rekao je Petrović.
Govoreći o izlaznosti, koja je u trenutku razgovora, prema podacima iznetim u programu, iznosila 67,6 odsto, Petrović je naveo da ga takav odziv birača ne iznenađuje.
Posebno je istakao da su, prema njegovoj oceni, i vlast i opozicija želele da do izbora dođe.
- Jedna stvar je, po meni, nepobitna činjenica: manje-više cela Srbija je želela ove izbore.
Činjenica je da su i vladajuće partije i opozicione htele izbore.
Mislim da su ovi izbori došli u pravom trenutku, da je naša zemlja od one tragedije u Novom Sadu do danas bila u jednoj vrsti latentne društvene krize, ne političke, ali društvene.
Deo društva je ispoljavao svoje nezadovoljstvo, a izbori su u svakoj demokratskoj zemlji pravi način da se neke nedoumice takve vrste reše - naveo je Petrović.
Dragoslav Bokan, predsednik Instituta za nacionalnu strategiju, ocenio je da velika izlaznost na izborima 25. oktobra pokazuje da su građani prepoznali njihov značaj i da ove izbore doživljavaju kao prekretnicu za budućnost Srbije.
Govoreći o velikom odzivu birača, Bokan je istakao da su političke poruke tokom kampanje, u kojima se izbori predstavljaju kao presudni za budućnost zemlje, doprinele tome da građani ne ostanu ravnodušni i da nedelju posvete glasanju.
- Kada je reč o izlaznosti, najvažnija poruka je da su ovo veoma važni izbori.
Ljudi su shvatili njihov značaj.
Ovo nisu izbori kao prethodni ili oni pre njih, već suštinski izbori, na kojima se podvlači crta.
Videćemo da li će novi početak doći sa strane dosadašnje vlasti, koja će morati ponešto da promeni da bi sve funkcionisalo, ili sa strane njenih protivnika - rekao je Bokan.
Osvrćući se na društvenu atmosferu u prethodnom periodu, Bokan je rekao da je Srbija prošla kroz faze velikih tenzija i međusobnih političkih sukoba, zbog čega su se građani, kako je ocenio, umorili od podela.
- Jedno vreme delovalo je kao da smo na ivici građanskog rata, zatim smo bili u hladnom ratu, pa u ratu parolama i protivljenju jednih drugima.
Sada smo videli čak i strane posmatrače i influensere koji nam sa različitih strana govore šta treba da uradimo i kakva je situacija.
Interesantno je čuti strance kako govore o onome što se kod nas događa - zaključio je Bokan.
Govoreći o uticaju društvenih mreža na političku kulturu i ponašanje građana, Sanja Marinković je ukazala na to da je danas gotovo svako u prilici da prenosi određene poruke i propagandu, često bez razumevanja njihovog suštinskog značenja.
Ona je podsetila na incidente zabeležene tokom izbornog dana, navodeći sukobe na Dorćolu, u Lazarevcu i Čačku, i istakla da se posledice načina komunikacije na društvenim mrežama ne mogu posmatrati odvojeno od šire društvene atmosfere.
- Društvene mreže definitivno su promenile kulturu dijaloga, ne samo kod nas već u čitavom svetu.
Svako od nas daje sebi za pravo da prenosi nečiju propagandu, a da pritom ne razume mnogo šta te poruke suštinski znače.
Nekada smo imali nekoliko kanala propagande, a danas svako od nas može da bude njen promoter - objasnila je ona.
Veizović je upozorila i na problem predstavljanja pojedinaca kao stručnih autoriteta u medijima, ocenjujući da se njihova stručna zvanja ponekad koriste kako bi se tvrdnjama koje iznose dao dodatni kredibilitet, čak i kada se one odnose na oblasti izvan njihove stručnosti.
- Kada se na televiziji kao autoritet predstavi osoba koja radi u tužilaštvu, a zatim iznosi tvrdnje koje nemaju veze sa njenom strukom, publika može da stekne utisak da je sve što govori potkrepljeno njenim zvanjem.
Isto se dešava i kada pojedini profesori iznose tvrdnje i predstavljaju ih kao činjenice, iako je reč o njihovim tumačenjima.
To je oblik manipulacije - rekla je Veizović.
KURIR TELEVIZIJA GLEDANIJA OD SVE ČETIRI NACIONALNE TELEVIZIJE!
Saša Milovanović, generalni direktor Kurira, saopštio je tokom izbornog programa da je Kurir televizija, prema podacima o gledanosti koje je izneo, trenutno gledanija od sve četiri nacionalne televizije po rejtingu i šeru, a da je od RTS-a 1 deli svega 0,1 rejting poen.
- Evo jedne lepe vesti za sve zaposlene na Kurir televiziji.
Kurir televizija je trenutno gledanija od sve četiri nacionalne televizije, i po rejtingu i po šeru, i veoma je blizu RTS-a 1. To govori da program koji danas radimo ima veliko poverenje građana – rekao je Milovanović.
"Današnji dan je praznik demokratije"
O izbornom danu, zabeleženim incidentima i njihovim mogućim političkim posledicama, kao i o atmosferi u Srbiji od 17-18h govore razgovaraju Saša Milovanović, Borko Kašanski, Darko Obradović i Aleksandra Stanisavljević.
Saša Milovanović, generalni direktor Kurira, ocenio je da je velika izlaznost na izborima 25. oktobra pokazatelj da građani žele da iskoriste svoje demokratsko pravo i odluče o budućnosti zemlje.
On je istakao da će, bez obzira na to ko odnese pobedu, takav rezultat predstavljati izraz volje građana koju svi moraju da poštuju.
- Današnji dan je praznik demokratije.
Veliki broj ljudi je izašao i ostvario svoje pravo, što bi svi trebalo da pozdravimo.
Imaćemo veoma legitiman i legalan izbor, ko god da pobedi, s obzirom na ovako veliku izlaznost.
Čak i uz pad u poslednjim satima, ona je enormno velika i približava se nivou iz 2000. godine, kada je iznosila 71,55 odsto - rekao je Milovanović.
Govoreći o tome šta visoka izlaznost govori o raspoloženju građana, Milovanović je naglasio da je izborna volja većine ono što u demokratiji mora da se prihvati, čak i kada se pojedinci ne slažu sa izborom koji je napravljen.
- Kako god da su ljudi odabrali, tako će živeti.
Ne možemo da osporavamo njihovu volju niti da im prigovaramo, već možemo samo da je poštujemo.
Kako većina naroda kaže, tako će biti svima nama.
To je uvek tako u demokratiji i na izborima i ja sa tim nemam nikakav problem - poručio je on.
Milovanović se osvrnuo i na rad posmatračkih misija, navodeći da je Republička izborna komisija evidentirala 15.539 domaćih posmatrača iz 26 udruženja i 637 stranih posmatrača.
Istovremeno je kritikovao izveštavanje pojedinih posmatrača i medija, tvrdeći da nisu jednako tretirali sve događaje tokom izbornog dana.
On je posebno ukazao na, kako je naveo, kršenje izborne tišine u pojedinim medijima, kao i na izostanak odgovarajuće reakcije na napade i incidente.
- Kada na neku televiziju, kakva god da vam se sviđa ili ne sviđa, bacite dve eksplozivne naprave, to se u civilizovanom svetu naziva terorističkim aktom.
Ovde se čak govori da to ne zaslužuje ni jedan red.
Imamo ime i prezime čoveka koji je bacio dve eksplozivne naprave na medijsku kuću, bez obzira na to da li se nekome njen rad dopada ili ne - rekao je Milovanović.
Kritikovao je i organizaciju CRTA, ocenjujući da je pažnju usmerila na nepravilnosti vezane za glasanje i fotografisanje glasačkih listića, dok, prema njegovim rečima, drugi incidenti nisu dobili odgovarajuću pažnju.
Milovanović je izneo i tvrdnju da način na koji se izveštava o nepravilnostima zavisi od procene kakav će biti izborni rezultat, ali za te ocene u razgovoru nije izneo nezavisne dokaze.
"Sraman je napad na Angelinu Vučić"
Aleksandra Stanisavljević osudila je niz incidenata zabeleženih tokom izbornog dana, među kojima su napad na kuću novinara Dragana J.
Vučićevića i napad na Angelinu Vučić, majku Aleksandra Vučića.
- Svedoci smo da je od sedam sati ujutru, zaključno sa 17.05, bilo niza incidenata i napada.
Jedan od prvih bio je napad na kuću Dragana J.
To je svakako veoma ružna stvar, ali smo ponovo videli i policiju koja je pravovremeno reagovala – rekla je Purić.
Ono što bih takođe osudila jeste napad na Angelinu Vučić, što je svakako sramotno.
Kada govorimo o njoj, ne treba da kažemo samo da je ona majka gospodina Vučića, već i da je žena u dubokoj starosti, u devetoj deceniji života.
Velika je sramota to što se dogodilo i nadam se da će bezbednosne strukture rasvetliti slučaj i da će se saznati šta se tačno dogodilo - poručila je Stanisavljević.
