Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.
РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.
На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина.
На списку је и Српска православна црква.
Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.
Мацура је у јавности представљан као бизнисмен близак Српској напредној странци која је поражена на изборима 25. октобра, а наглом узлету Алта банке допринела је и сарадња са државним предузећима.
Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.
Шта кажу у државним предузећима?
Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти.
За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун.
„Компанија преко тих рачуна није обављала редован платни промет, укључујући наплату потраживања од корисника наших услуга као и редовне исплате“, наводи се у одговору Телекома Србија.
Депозити које је Телеком имао у Алти су, како додају, нематеријални и износили су испод 50 хиљада евра.
„Тако да компанија није изложена потенцијалним ефектима овог догађаја“, закључују у одговору, реферишући на гашење банке.
РСЕ незванично сазнаје да Нафтна индустрија Србије није угрожена гашењем Алте, те на рачунима у тој банци није било значајних сума новца.
НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци два рачуна – један динарски и један девизни.
Као и Телеком, и Нафтна индустрија има десетине рачуне у другим банкама у Србији, преко којих врши трансакције.
А да на њихово пословање не утиче то што је Алта отишла у стечај, поручује за РСЕ и Пошта Србије.
„Пошта Србије је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава све своје обавезе у складу са роковима њиховог доспећа. Актуелна ситуација на банкарском тржишту није отежала и не утиче на њено текуће пословање и реализацију планираних активности“, наводе у одговору.
Нема, међутим, одговора на питање да ли су и колико новца имали у Алта банци у моменту гашења банке и чему су служили рачуни.
Компанија ЕXПО 2027, која управља организацијом међународне изложбе чији ће Београд бити домаћин наредне године, поручује за РСЕ да се највећи део њиховог новца налази на рачунима код друге банке.
„У тренутку отварања стечајног поступка над Алта банком, на рачунима компаније у тој банци налазило се око четири одсто укупних новчаних средстава“, додају у одговору.
Истичу да таква расподела средстава омогућава да стечај над Алта банком не утиче на стабилност и ликвидност компаније ЕXПО 2027, као ни на њено пословање и измиривање обавеза.
Од државних институција Србије, рачун у Алта банци је имало Министарство пољопривреде, које до објаве вести није одговорило на питања РСЕ.
На листи клијената банке нашао се и Секретаријат за финансије покрајине Војводине, који наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке, те да буџет није угрожен.
До објаве вести нису одговорили градови Београд, Бор, Лесковац и Врање, који су такође, како је утврдио РСЕ, имали рачуне у Алта банци.
А из седишта града Прокупља наводе да у Алти нису имали рачун у моменту кад је банци одузета дозвола за рад.
Државно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС), којем су грађани Београда рачуне за струју плаћали преко Алта банке, саопштило је раније да тај новац нису чували у овој банци.
Навели су да се, у тренутку одузимања дозволе, у Алти налазило мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје.
„ЕПС ће та средства потраживати у стечајном поступку“, наводи се у саопштењу од 3. новембра и додаје да пословање предузећа није угрожено.
ЕПС има рачуне у још девет банака у Србији, а доминантан део платног промета одвија преко се државне Поштанске штедионице, додаје се.
Средства у стечајном поступку потраживаће и сви клијенти који су у Алта банци имали више од осигураних 50.000 евра.
Власницима депозита до износа од 50.000 евра, новац ће се исплаћивати преко Поштанске штедионице.
Извор: Радио Слободна Европа
