ЕкономијаНајранији текст Biznis.rs, 3. нов, 17:30 · последњи 4. нов, 11:00

Државна предузећа кажу да им пословање није угрожено након стечаја Алта банке

Шта наводе медији

Нека од државних предузећа Србије која су имала рачуне у Алта банци наводе за РСЕ да њихово пословање није угрожено након што је банка отишла у стечај; то су саопштили Телеком Србија, Пошта Србије и ЕXПО 2027.
Ову чињеницу наводе
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.
- Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај, преноси Бета. То су саопштили Телеком Србија, Пошта Србије, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.
РСЕ незванично сазнаје да пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено стечајем Алте.
Ову чињеницу наводе
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено. РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву. На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина. На списку је и Српска православна црква. Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра. Мацура је у јавности представљан као бизнисмен близак Српској напредној странци која је поражена на изборима 25. октобра, а наглом узлету Алта банке допринела је и сарадња са државним предузећима. Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената. Шта кажу у државним предузећима? Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун. „Компанија преко тих рачуна није обављала редован платни промет, укључујући наплату потраживања од корисника наших услуга као и редовне исплате“, наводи се у одговору Телекома Србија. Депозити које је Телеком имао у Алти су, како додају, нематеријални и износили су испод 50 хиљада евра. „Тако да компанија није изложена потенцијалним ефектима овог догађаја“, закључују у одговору, реферишући на гашење банке. РСЕ незванично сазнаје да Нафтна индустрија Србије није угрожена гашењем Алте, те на рачунима у тој банци није било значајних сума новца.
- Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)То су саопштили Телеком Србија, Пошта Србије, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.
РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.
Ову чињеницу наводе
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.
- Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.
На листи клијената банке били су и Министарство пољопривреде, Покрајински секретаријат за финансије, градови Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, неколико градских општина и Српска православна црква.
Ову чињеницу наводе
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина.
- Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина, на списку је и Српска православна црква.
Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.
Телеком Србија је у моменту гашења банке имао у Алти један динарски и један девизни рачун, од укупно више десетина рачуна у различитим банкама.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун.
Депозити које је Телеком имао у Алти износили су испод 50 хиљада евра, па компанија није изложена потенцијалним ефектима гашења банке.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Депозити које је Телеком имао у Алти су, како додају, нематеријални и износили су испод 50 хиљада евра. „Тако да компанија није изложена потенцијалним ефектима овог догађаја“, закључују у одговору, реферишући на гашење банке.
НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци један динарски и један девизни рачун, а на њима није било значајних сума новца.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)РСЕ незванично сазнаје да Нафтна индустрија Србије није угрожена гашењем Алте, те на рачунима у тој банци није било значајних сума новца. НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци два рачуна – један динарски и један девизни.
Пошта Србије поручује за РСЕ да је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава обавезе и да ситуација на банкарском тржишту не утиче на њено текуће пословање.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)А да на њихово пословање не утиче то што је Алта отишла у стечај, поручује за РСЕ и Пошта Србије. „Пошта Србије је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава све своје обавезе у складу са роковима њиховог доспећа. Актуелна ситуација на банкарском тржишту није отежала и не утиче на њено текуће пословање и реализацију планираних активности“, наводе у одговору.
ЕПС је саопштио да новац од рачуна за струју плаћаних преко Алта банке није чувао у тој банци, да је у тренутку одузимања дозволе у Алти било мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје, те да ће та средства потраживати у стечајном поступку.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Државно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС), којем су грађани Београда рачуне за струју плаћали преко Алта банке, саопштило је раније да тај новац нису чували у овој банци. Навели су да се, у тренутку одузимања дозволе, у Алти налазило мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје. „ЕПС ће та средства потраживати у стечајном поступку“, наводи се у саопштењу од 3. новембра и додаје да пословање предузећа није угрожено.
Средства у стечајном поступку потраживаће сви клијенти који су у Алта банци имали више од осигураних 50.000 евра, док ће власницима депозита до 50.000 евра новац бити исплаћиван преко Поштанске штедионице.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Средства у стечајном поступку потраживаће и сви клијенти који су у Алта банци имали више од осигураних 50.000 евра. Власницима депозита до износа од 50.000 евра, новац ће се исплаћивати преко Поштанске штедионице.
Министарство пољопривреде и градови Београд, Бор, Лесковац и Врање до објаве вести нису одговорили на питања РСЕ, док Прокупље наводи да у Алти није имало рачун у моменту одузимања дозволе.
Ово наводи један извор
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Од државних институција Србије, рачун у Алта банци је имало Министарство пољопривреде, које до објаве вести није одговорило на питања РСЕ. На листи клијената банке нашао се и Секретаријат за финансије покрајине Војводине, који наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке, те да буџет није угрожен. До објаве вести нису одговорили градови Београд, Бор, Лесковац и Врање, који су такође, како је утврдио РСЕ, имали рачуне у Алта банци. А из седишта града Прокупља наводе да у Алти нису имали рачун у моменту кад је банци одузета дозвола за рад.
Навод, непотврђеноАлта банка је 3. новембра отишла у стечај, дан након што је приведен њен власник Давор Мацура, који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.
Овај навод преносе
- Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Шта наводе медији

Нека од државних предузећа Србије која су имала рачуне у Алта банци наводе за РСЕ да њихово пословање није угрожено након што је банка отишла у стечај; то су саопштили Телеком Србија, Пошта Србије и ЕXПО 2027.

Ову чињеницу наводе

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.
Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај, преноси Бета. То су саопштили Телеком Србија, Пошта Србије, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.

РСЕ незванично сазнаје да пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено стечајем Алте.

Ову чињеницу наводе

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Нека од државних предузећа из Србије, која су имала рачуне у Алта банци, наводе за Радио Слободна Европа (РСЕ) да њихово пословање није угрожено након што је та банка отишла у стечај. То су саопштили Телеком, Пошта, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено. РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву. На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина. На списку је и Српска православна црква. Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра. Мацура је у јавности представљан као бизнисмен близак Српској напредној странци која је поражена на изборима 25. октобра, а наглом узлету Алта банке допринела је и сарадња са државним предузећима. Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената. Шта кажу у државним предузећима? Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун. „Компанија преко тих рачуна није обављала редован платни промет, укључујући наплату потраживања од корисника наших услуга као и редовне исплате“, наводи се у одговору Телекома Србија. Депозити које је Телеком имао у Алти су, како додају, нематеријални и износили су испод 50 хиљада евра. „Тако да компанија није изложена потенцијалним ефектима овог догађаја“, закључују у одговору, реферишући на гашење банке. РСЕ незванично сазнаје да Нафтна индустрија Србије није угрожена гашењем Алте, те на рачунима у тој банци није било значајних сума новца.
Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)То су саопштили Телеком Србија, Пошта Србије, ЕXПО 2027, док РСЕ незванично сазнаје да ни пословање Нафтне индустрије Србије није угрожено.

РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.

Ову чињеницу наводе

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.
Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)РСЕ је утврдио да је у Алта банци рачуне имало више од 40 јавних предузећа и још десетине фирми у државном власништву.

На листи клијената банке били су и Министарство пољопривреде, Покрајински секретаријат за финансије, градови Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, неколико градских општина и Српска православна црква.

Ову чињеницу наводе

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина.
Бизнис, 3. нов, 17:30 (отвара се у новом прозору)На листи клијената нашли су се и Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за финансије, као и градови – Београд, Лесковац, Врање, Прокупље и Бор, као и неколико градских општина, на списку је и Српска православна црква.

Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Народна банка Србије саопштила је након одузимања дозволе Алта банци да се њено финансијско стање знатно погоршало и да су угрожени интереси депонената.

Телеком Србија је у моменту гашења банке имао у Алти један динарски и један девизни рачун, од укупно више десетина рачуна у различитим банкама.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Међу више десетина динарских и девизних рачуна, које државна телекомуникациона компанија Телеком Србија има у различитим банкама, два су била у Алти. За РСЕ кажу да су у, у моменту гашења банке, у Алти имали један динарски и један девизни рачун.

Депозити које је Телеком имао у Алти износили су испод 50 хиљада евра, па компанија није изложена потенцијалним ефектима гашења банке.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Депозити које је Телеком имао у Алти су, како додају, нематеријални и износили су испод 50 хиљада евра. „Тако да компанија није изложена потенцијалним ефектима овог догађаја“, закључују у одговору, реферишући на гашење банке.

НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци један динарски и један девизни рачун, а на њима није било значајних сума новца.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)РСЕ незванично сазнаје да Нафтна индустрија Србије није угрожена гашењем Алте, те на рачунима у тој банци није било значајних сума новца. НИС, који је под санкцијама Сједињених Држава због већинског руског власништва, имао је у Алта банци два рачуна – један динарски и један девизни.

Пошта Србије поручује за РСЕ да је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава обавезе и да ситуација на банкарском тржишту не утиче на њено текуће пословање.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)А да на њихово пословање не утиче то што је Алта отишла у стечај, поручује за РСЕ и Пошта Србије. „Пошта Србије је ликвидно и солвентно предузеће које редовно испуњава све своје обавезе у складу са роковима њиховог доспећа. Актуелна ситуација на банкарском тржишту није отежала и не утиче на њено текуће пословање и реализацију планираних активности“, наводе у одговору.

ЕПС је саопштио да новац од рачуна за струју плаћаних преко Алта банке није чувао у тој банци, да је у тренутку одузимања дозволе у Алти било мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје, те да ће та средства потраживати у стечајном поступку.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Државно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС), којем су грађани Београда рачуне за струју плаћали преко Алта банке, саопштило је раније да тај новац нису чували у овој банци. Навели су да се, у тренутку одузимања дозволе, у Алти налазило мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате струје. „ЕПС ће та средства потраживати у стечајном поступку“, наводи се у саопштењу од 3. новембра и додаје да пословање предузећа није угрожено.

Средства у стечајном поступку потраживаће сви клијенти који су у Алта банци имали више од осигураних 50.000 евра, док ће власницима депозита до 50.000 евра новац бити исплаћиван преко Поштанске штедионице.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Средства у стечајном поступку потраживаће и сви клијенти који су у Алта банци имали више од осигураних 50.000 евра. Власницима депозита до износа од 50.000 евра, новац ће се исплаћивати преко Поштанске штедионице.

Министарство пољопривреде и градови Београд, Бор, Лесковац и Врање до објаве вести нису одговорили на питања РСЕ, док Прокупље наводи да у Алти није имало рачун у моменту одузимања дозволе.

Ово наводи један извор

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Од државних институција Србије, рачун у Алта банци је имало Министарство пољопривреде, које до објаве вести није одговорило на питања РСЕ. На листи клијената банке нашао се и Секретаријат за финансије покрајине Војводине, који наводи да није имао средства у Алти у моменту гашења банке, те да буџет није угрожен. До објаве вести нису одговорили градови Београд, Бор, Лесковац и Врање, који су такође, како је утврдио РСЕ, имали рачуне у Алта банци. А из седишта града Прокупља наводе да у Алти нису имали рачун у моменту кад је банци одузета дозвола за рад.

Навод, непотврђеноАлта банка је 3. новембра отишла у стечај, дан након што је приведен њен власник Давор Мацура, који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.

Овај навод преносе

Бизнис и финансије, 4. нов, 11:00 (отвара се у новом прозору)Алта банка је 3. новембра отишла у стечај након што је дан раније приведен њен власник Давор Мацура који се сумњичи да је из трезора у кешу изнео стотине милиона евра.