Име Илије Срдановића налази се у документацији из маја 2006. године, насталој поводом приговора на регуларност гласања на референдуму о независности Црне Горе. Представници блока који се залагао за очување заједничке… Цео текст
Име Илије Срдановића налази се у документацији из маја 2006. године, насталој поводом приговора на регуларност гласања на референдуму о независности Црне Горе. Представници блока који се залагао за очување заједничке државе Србије и Црне Горе оспорили су његово право гласа на бирачком месту број 22 у Доњој Буковици, у општини Шавник, наводећи да има пребивалиште у Србији.
Републичка референдумска комисија, којом је председавао Франтишек Липка, одбила је приговор као неоснован, а образложење те одлуке открива због чега наводи подносилаца нису прихваћени.
Документи из времена референдума одржаног 21. маја 2006. године поново отварају питање регуларности бирачког списка и права гласа Илије Срдановића у једном од најважнијих политичких процеса у новијој историји Србије и Црне Горе.
Реч је о приговору поднетом Општинској референдумској комисији у Шавнику и решењу Републичке референдумске комисије Црне Горе, заведеном под бројем 663/8, од 26. маја 2006. године.
Из документације произлази да су представници блока за очување заједничке државе оспоравали законитост гласања на бирачком месту број 22, Доња Буковица – школа, управо због сумње да је Илија Срдановић гласао иако није испуњавао услове прописане тадашњим изборним законодавством.
Приговор због пребивалишта у Србији
У првом документу, насловљеном као „Приговор”, подносиоци се позивају на члан 38 Закона о референдуму и указују на неправилности приликом спровођења референдума на бирачком месту број 22 у општини Шавник.
Као конкретан случај наводе Илију Срдановића, за којег тврде да је уписан у бирачки списак, иако располажу поузданим подацима да има пребивалиште на територији Србије.
„Лице Илија Срдановић уписано је у бирачки списак Шавника бирачко мјесто број 22, са матичним бројем [подаци прекривени], а истовремено имамо поуздане податке да назначено лице има пребивалиште на територији Србије”, наводи се у приговору.
Подносиоци су као доказ приложили фотокопију личног документа из Србије, настојећи да поткрепе тврдњу да Срдановић није имао законски основ да учествује у референдумском изјашњавању у Црној Гори.
У приговору је посебно наведено да представници опције за заједничку државу нису могли да провере изборни материјал.
„Због опструкције и кршења Закона од стране ОРК Шавника нијесмо могли добити увид у изборни материјал и исти копирати из чега се недвосмислено видјело да је ово лице гласало незаконито на референдуму”, пише у документу.
Подносиоци су затражили да се распусти бирачки одбор на бирачком месту број 22, именује нови и одреди поновљено гласање.
Такав захтев показује да спор није био ограничен само на проверу пребивалишта једног бирача, већ је доведена у питање и регуларност поступка на конкретном бирачком месту.
Републичка комисија одбила приговор
Други документ представља решење Републичке референдумске комисије Црне Горе, донето 26. маја 2006. године у Подгорици, на седници одржаној истог дана.
У диспозитиву решења наведено је:
„Одбија се приговор грађанина Милосава Ратковића бр. 80 од 24. маја 2006. године као неоснован.”
Комисија је у образложењу потврдила да се приговор односио на гласање Илије Срдановића на бирачком месту број 22 у Шавнику и на тврдњу да је у бирачки списак уписан упркос пребивалишту у Србији.
Посебно је значајно што Републичка референдумска комисија није спорила да је такав приговор поднет, већ је његову основаност разматрала кроз питање надлежности за утврђивање и исправљање бирачког списка.
„Разматрајући наводе приговора и достављене списе ова комисија је нашла да је приговор неоснован”, наведено је у образложењу.
У наставку решења комисија се позива на одредбе Закона о бирачким списковима, према којима су бирачки спискови јавне исправе у којима се води евиденција грађана са бирачким правом.
Комисија је нагласила да одлучивање о упису, брисању, изменама и исправкама у бирачком списку није у надлежности органа за спровођење референдума, већ органа прописаних законом и надлежног суда.
Према том образложењу, референдумска комисија није сматрала да може у поступку по овом приговору да утврђује законитост уписа Срдановића у бирачки списак.
То је суштина одлуке из 2006. године: приговор је одбијен уз позивање на законску поделу надлежности, а не на основу у решењу приказане независне провере Срдановићевог пребивалишта.
Зашто је пребивалиште било пресудно
Питање пребивалишта имало је посебан значај уочи референдума о независности Црне Горе.
Тадашњи прописи предвиђали су право гласа за грађане који су испуњавали законске услове, укључујући прописани период пребивалишта у Црној Гори од најмање 24 месеца.
Венецијанска комисија Савета Европе у мишљењу из децембра 2005. године посебно је анализирала питање права гласа црногорских држављана који живе у Србији. У документу је наведено да, према тадашњем законодавству, црногорски држављани са пребивалиштем у Србији нису имали право да гласају на изборима у Црној Гори, па самим тим ни на референдуму, уколико закон не буде измењен.
Управо због тога тврдња подносилаца приговора да Срдановић има пребивалиште у Србији није била споредна околност, већ се непосредно односила на испуњеност законских услова за учешће у референдуму.
Међутим, разлика између пребивалишта и привременог боравка била је правно важна. Само постојање везе са Србијом није аутоматски значило губитак бирачког права у Црној Гори.
Шта документи доказују, а шта остаје спорно
Два документа из маја 2006. године недвосмислено потврђују да је гласање Илије Срдановића било предмет званичног приговора и поступка пред референдумским органима Црне Горе.
Такође потврђују да су представници опције за заједничку државу оспоравали његово право гласа, позивајући се на наводно пребивалиште у Србији, као и да је Републичка референдумска комисија одбила приговор.
Ипак, сама документација не садржи доказ о томе како се Срдановић изјаснио на референдумском листићу, односно да ли је гласао за независност или за останак Црне Горе у заједничкој држави са Србијом.
Такође, решење не представља коначно утврђење да је Срдановић био незаконито уписан у бирачки списак, нити садржи доказ да је његово гласање организовала тадашња власт Демократске партије социјалиста.
Оно што остаје документовано јесте да је оспорено његово бирачко право, да је поднет захтев за понављање гласања и да је Републичка референдумска комисија тај захтев одбила.
Неодговорена питања из 2006. године
Објављена документација отвара неколико конкретних питања на која би потпун одговор могли да пруже оригинални бирачки списак, евиденција пребивалишта из 2006. године, записник бирачког одбора и евентуални каснији судски поступак.
Пре свега, потребно је утврдити где је Илија Срдановић имао пријављено пребивалиште 21. маја 2006. године, на основу којих докумената је био уписан у бирачки списак у Шавнику и да ли је после решења Републичке референдумске комисије вођен поступак пред надлежним судом.
У приложеном решењу постоји и правна поука да се против одлуке може изјавити жалба Уставном суду Републике Црне Горе у року од 24 часа од достављања. Из доступна два документа није могуће утврдити да ли је то право искоришћено.
Референдум од 21. маја 2006. године довео је до престанка постојања државне заједнице Србије и Црне Горе. Према званичним резултатима, независност је подржало 55,5 одсто изашлих бирача, чиме је незнатно премашен праг од 55 одсто предвиђен за њену изгласану самосталност.
Двадесет година касније, приговор из Шавника и решење комисије којом је председавао Франтишек Липка представљају конкретан документарни траг изборног спора у којем се помиње Илија Срдановић.
Кључно питање које ови документи остављају отвореним није само да ли је Срдановић учествовао у референдумском гласању, већ и да ли је у тренутку гласања испуњавао све законске услове за упис у бирачки списак. Одговор на то питање не произлази из одлуке којом је приговор одбијен.
