Ime Ilije Srdanovića nalazi se u dokumentaciji iz maja 2006. godine, nastaloj povodom prigovora na regularnost glasanja na referendumu o nezavisnosti Crne Gore. Predstavnici bloka koji se zalagao za očuvanje zajedničke… Ceo tekst
Ime Ilije Srdanovića nalazi se u dokumentaciji iz maja 2006. godine, nastaloj povodom prigovora na regularnost glasanja na referendumu o nezavisnosti Crne Gore. Predstavnici bloka koji se zalagao za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore osporili su njegovo pravo glasa na biračkom mestu broj 22 u Donjoj Bukovici, u opštini Šavnik, navodeći da ima prebivalište u Srbiji.
Republička referendumska komisija, kojom je predsedavao František Lipka, odbila je prigovor kao neosnovan, a obrazloženje te odluke otkriva zbog čega navodi podnosilaca nisu prihvaćeni.
Dokumenti iz vremena referenduma održanog 21. maja 2006. godine ponovo otvaraju pitanje regularnosti biračkog spiska i prava glasa Ilije Srdanovića u jednom od najvažnijih političkih procesa u novijoj istoriji Srbije i Crne Gore.
Reč je o prigovoru podnetom Opštinskoj referendumskoj komisiji u Šavniku i rešenju Republičke referendumske komisije Crne Gore, zavedenom pod brojem 663/8, od 26. maja 2006. godine.
Iz dokumentacije proizlazi da su predstavnici bloka za očuvanje zajedničke države osporavali zakonitost glasanja na biračkom mestu broj 22, Donja Bukovica – škola, upravo zbog sumnje da je Ilija Srdanović glasao iako nije ispunjavao uslove propisane tadašnjim izbornim zakonodavstvom.
Prigovor zbog prebivališta u Srbiji
U prvom dokumentu, naslovljenom kao „Prigovor”, podnosioci se pozivaju na član 38 Zakona o referendumu i ukazuju na nepravilnosti prilikom sprovođenja referenduma na biračkom mestu broj 22 u opštini Šavnik.
Kao konkretan slučaj navode Iliju Srdanovića, za kojeg tvrde da je upisan u birački spisak, iako raspolažu pouzdanim podacima da ima prebivalište na teritoriji Srbije.
„Lice Ilija Srdanović upisano je u birački spisak Šavnika biračko mjesto broj 22, sa matičnim brojem [podaci prekriveni], a istovremeno imamo pouzdane podatke da naznačeno lice ima prebivalište na teritoriji Srbije”, navodi se u prigovoru.
Podnosioci su kao dokaz priložili fotokopiju ličnog dokumenta iz Srbije, nastojeći da potkrepe tvrdnju da Srdanović nije imao zakonski osnov da učestvuje u referendumskom izjašnjavanju u Crnoj Gori.
U prigovoru je posebno navedeno da predstavnici opcije za zajedničku državu nisu mogli da provere izborni materijal.
„Zbog opstrukcije i kršenja Zakona od strane ORK Šavnika nijesmo mogli dobiti uvid u izborni materijal i isti kopirati iz čega se nedvosmisleno vidjelo da je ovo lice glasalo nezakonito na referendumu”, piše u dokumentu.
Podnosioci su zatražili da se raspusti birački odbor na biračkom mestu broj 22, imenuje novi i odredi ponovljeno glasanje.
Takav zahtev pokazuje da spor nije bio ograničen samo na proveru prebivališta jednog birača, već je dovedena u pitanje i regularnost postupka na konkretnom biračkom mestu.
Republička komisija odbila prigovor
Drugi dokument predstavlja rešenje Republičke referendumske komisije Crne Gore, doneto 26. maja 2006. godine u Podgorici, na sednici održanoj istog dana.
U dispozitivu rešenja navedeno je:
„Odbija se prigovor građanina Milosava Ratkovića br. 80 od 24. maja 2006. godine kao neosnovan.”
Komisija je u obrazloženju potvrdila da se prigovor odnosio na glasanje Ilije Srdanovića na biračkom mestu broj 22 u Šavniku i na tvrdnju da je u birački spisak upisan uprkos prebivalištu u Srbiji.
Posebno je značajno što Republička referendumska komisija nije sporila da je takav prigovor podnet, već je njegovu osnovanost razmatrala kroz pitanje nadležnosti za utvrđivanje i ispravljanje biračkog spiska.
„Razmatrajući navode prigovora i dostavljene spise ova komisija je našla da je prigovor neosnovan”, navedeno je u obrazloženju.
U nastavku rešenja komisija se poziva na odredbe Zakona o biračkim spiskovima, prema kojima su birački spiskovi javne isprave u kojima se vodi evidencija građana sa biračkim pravom.
Komisija je naglasila da odlučivanje o upisu, brisanju, izmenama i ispravkama u biračkom spisku nije u nadležnosti organa za sprovođenje referenduma, već organa propisanih zakonom i nadležnog suda.
Prema tom obrazloženju, referendumska komisija nije smatrala da može u postupku po ovom prigovoru da utvrđuje zakonitost upisa Srdanovića u birački spisak.
To je suština odluke iz 2006. godine: prigovor je odbijen uz pozivanje na zakonsku podelu nadležnosti, a ne na osnovu u rešenju prikazane nezavisne provere Srdanovićevog prebivališta.
Zašto je prebivalište bilo presudno
Pitanje prebivališta imalo je poseban značaj uoči referenduma o nezavisnosti Crne Gore.
Tadašnji propisi predviđali su pravo glasa za građane koji su ispunjavali zakonske uslove, uključujući propisani period prebivališta u Crnoj Gori od najmanje 24 meseca.
Venecijanska komisija Saveta Evrope u mišljenju iz decembra 2005. godine posebno je analizirala pitanje prava glasa crnogorskih državljana koji žive u Srbiji. U dokumentu je navedeno da, prema tadašnjem zakonodavstvu, crnogorski državljani sa prebivalištem u Srbiji nisu imali pravo da glasaju na izborima u Crnoj Gori, pa samim tim ni na referendumu, ukoliko zakon ne bude izmenjen.
Upravo zbog toga tvrdnja podnosilaca prigovora da Srdanović ima prebivalište u Srbiji nije bila sporedna okolnost, već se neposredno odnosila na ispunjenost zakonskih uslova za učešće u referendumu.
Međutim, razlika između prebivališta i privremenog boravka bila je pravno važna. Samo postojanje veze sa Srbijom nije automatski značilo gubitak biračkog prava u Crnoj Gori.
Šta dokumenti dokazuju, a šta ostaje sporno
Dva dokumenta iz maja 2006. godine nedvosmisleno potvrđuju da je glasanje Ilije Srdanovića bilo predmet zvaničnog prigovora i postupka pred referendumskim organima Crne Gore.
Takođe potvrđuju da su predstavnici opcije za zajedničku državu osporavali njegovo pravo glasa, pozivajući se na navodno prebivalište u Srbiji, kao i da je Republička referendumska komisija odbila prigovor.
Ipak, sama dokumentacija ne sadrži dokaz o tome kako se Srdanović izjasnio na referendumskom listiću, odnosno da li je glasao za nezavisnost ili za ostanak Crne Gore u zajedničkoj državi sa Srbijom.
Takođe, rešenje ne predstavlja konačno utvrđenje da je Srdanović bio nezakonito upisan u birački spisak, niti sadrži dokaz da je njegovo glasanje organizovala tadašnja vlast Demokratske partije socijalista.
Ono što ostaje dokumentovano jeste da je osporeno njegovo biračko pravo, da je podnet zahtev za ponavljanje glasanja i da je Republička referendumska komisija taj zahtev odbila.
Neodgovorena pitanja iz 2006. godine
Objavljena dokumentacija otvara nekoliko konkretnih pitanja na koja bi potpun odgovor mogli da pruže originalni birački spisak, evidencija prebivališta iz 2006. godine, zapisnik biračkog odbora i eventualni kasniji sudski postupak.
Pre svega, potrebno je utvrditi gde je Ilija Srdanović imao prijavljeno prebivalište 21. maja 2006. godine, na osnovu kojih dokumenata je bio upisan u birački spisak u Šavniku i da li je posle rešenja Republičke referendumske komisije vođen postupak pred nadležnim sudom.
U priloženom rešenju postoji i pravna pouka da se protiv odluke može izjaviti žalba Ustavnom sudu Republike Crne Gore u roku od 24 časa od dostavljanja. Iz dostupna dva dokumenta nije moguće utvrditi da li je to pravo iskorišćeno.
Referendum od 21. maja 2006. godine doveo je do prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore. Prema zvaničnim rezultatima, nezavisnost je podržalo 55,5 odsto izašlih birača, čime je neznatno premašen prag od 55 odsto predviđen za njenu izglasanu samostalnost.
Dvadeset godina kasnije, prigovor iz Šavnika i rešenje komisije kojom je predsedavao František Lipka predstavljaju konkretan dokumentarni trag izbornog spora u kojem se pominje Ilija Srdanović.
Ključno pitanje koje ovi dokumenti ostavljaju otvorenim nije samo da li je Srdanović učestvovao u referendumskom glasanju, već i da li je u trenutku glasanja ispunjavao sve zakonske uslove za upis u birački spisak. Odgovor na to pitanje ne proizlazi iz odluke kojom je prigovor odbijen.
