Све вести
Фото из чланка: ДанасДодиков СНСД убедљив: ЦИК БиХ објавила резултате за Народну скупштину РС
ЦИК БиХ објавила је утврђене резултате општих избора, према којима је СНСД освојио 34 мандата у Народној скупштини Републике Српске, која укупно има 83 посланичка места.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Покрет Сигурна Српска (ПСС) Драшка Станивуковића освојио је 12 мандата, док ће Српсак демократска странка (СДС) у новом сазиву ентитетског парламента имати десет мандата. Уједињена Српска (УС) Ненада Стевандића освојила је пет мандата, колико и и коалиције ДНС-НПС, и СП-ДЕМОС и НДП.
Коалиција за државу, која окупља пробосанске странке, имаће три мандата, а Републичка странка Српске један мандат.
Цео упоредни текст56 само у једном
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Још 15 реченица које преноси само по један медиј
Централна изборна комисија (ЦиК) Босне и Херцеговине (БиХ) објавила је резултате избора за Народну скупштину Републике Српске (РС), у којој је највећи број мандата, 34, освојио Савез независних социјалдемократа (СНСД).
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине објавила је утврђене резултате општих избора, чиме је постало јасно како ће изгледати нови политички распоред снага у Републици Српској.
Саво Минић, кандидат Савеза независних социјалдемократа, освојио је највише гласова за председника Републике Српске, док је СНСД задржао положај најјаче странке у Народној скупштини.
Међутим, изборни резултати откривају и нешто што би могло да буде пресудно за наредне четири године: ниједна странка нема довољно посланика да самостално формира власт.
То значи да ће, после пребројавања гласова, уследити нови круг политичких преговора, у којима ће важну улогу имати и странке са знатно мањим бројем мандата.
Према подацима Централне изборне комисије БиХ, Саво Минић освојио је 301.532 гласа, односно нешто више од 52 одсто важећих гласова за председника Републике Српске.
Његов главни противкандидат, Бранко Блануша из Српске демократске странке, добио је 237.071 глас, односно приближно 41 одсто.
Разлика од више од 64.000 гласова представља јасну изборну предност кандидата СНСД-а, али и показује да је опозициони кандидат добио подршку значајног дела бирачког тела.
За потпредседнике Републике Српске, према утврђеним резултатима, изабрани су Рамиз Салкић из СДА и Игор Балукчић из ХДЗ-а 1990.
На нивоу Босне и Херцеговине, српски члан Председништва остаје Жељка Цвијановић из СНСД-а, док су за бошњачког и хрватског члана изабрани Денис Бећировић и Даријана Филиповић.
Оваква расподела функција показује да СНСД и после избора задржава снажан утицај у најважнијим институцијама Републике Српске и на државном нивоу.
Али резултати парламентарних избора отварају знатно сложенију причу.
СНСД најјачи, али без самосталне већине
У Народној скупштини Републике Српске, која има 83 посланичка места, СНСД је освојио 34 мандата.
За самосталну већину потребна су најмање 42 посланика, што значи да ће најјача странка морати да обезбеди подршку коалиционих партнера.
Покрет Сигурна Српска (ПСС) Драшка Станивуковића освојио је 12 мандата, док ће Српсак демократска странка (СДС) у новом сазиву ентитетског парламента имати десет мандата.
Уједињена Српска (УС) Ненада Стевандића освојила је пет мандата, колико и и коалиције ДНС-НПС, и СП-ДЕМОС и НДП.
Листа за правду и ред Небојше Вукановића освојила је четири мандата, колико и Социјалистичка партија Српске (СПС) Горана Селака.
Коалиција за државу, која окупља пробосанске странке, имаће три мандата, а Републичка странка Српске један мандат.
Још 40 реченица које преноси само по један медиј
Народна скупштина РС броји 83 мандата, од којих се 63 бира директно у девет изборних јединица, а двадесет путем компезационих листа.
Такав однос снага показује да ће будућа скупштинска већина зависити од политичких договора, а не само од изборног резултата највеће странке.
СНСД има јасну почетну предност, посебно ако настави сарадњу са досадашњим партнерима.
Ипак, број мандата сам по себи не гарантује стабилну власт.
За њу ће бити неопходни договор о заједничком програму, расподели одговорности и подршци најважнијим политичким одлукама.
Управо ту почиње најосетљивији део постизборног процеса.
Шта избори значе за будућност Републике Српске?
Избори у Републици Српској имају посебну политичку тежину јер се одржавају у условима дуготрајних спорова о надлежностима ентитета, улози институција БиХ и овлашћењима међународних представника.
У таквим околностима питање стабилне власти у Бањалуци није само ствар унутрашњих страначких односа.
Од новог састава Народне скупштине и будуће владе зависиће начин на који ће Република Српска наступати у преговорима са институцијама у Сарајеву, али и како ће решавати економске и социјалне проблеме својих грађана.
Посебно важна остају питања уставног положаја Републике Српске, поштовања Дејтонског мировног споразума и очувања надлежности које јој припадају у постојећем уставном систему.
То су теме око којих у српском политичком простору постоји широко интересовање, мада се странке разликују у процени начина на који те циљеве треба остваривати.
СНСД је током претходних година свој политички наступ у великој мери градио на питањима аутономије Републике Српске и супротстављању преносу надлежности на ниво БиХ.
Опозиционе странке, с друге стране, настојале су да у први план ставе и питања економије, корупције, институционалне одговорности и животног стандарда.
Резултати показују да ниједна од тих политичких порука није остала без значајне подршке.
За грађане ће, међутим, пресудно бити то да ли ће нова власт успети да обезбеди функционалне институције и конкретне резултате.
Зашто су ови резултати важни и за Србију?
Политичка дешавања у Републици Српској имају непосредан значај за Србију, не само због историјских, националних и културних веза, већ и због институционалне сарадње која се одвија у оквиру Споразума о специјалним паралелним везама.
Београд и Бањалука годинама сарађују у областима инфраструктуре, енергетике, образовања, културе и привреде.
За Србију је важно да Република Српска има стабилне институције и да се њен уставни положај поштује у складу са Дејтонским споразумом.
Истовремено, Србија као потписница и гарант релевантних аспеката мировног споразума има интерес да Босна и Херцеговина остане стабилна и да се политички спорови решавају дијалогом, а не једностраним потезима и продубљивањем криза.
У том смислу, резултат избора у Републици Српској важан је и за будуће односе Београда и Сарајева.
Нова власт у Бањалуци мораће да одлучи како ће ускладити одбрану ентитетских надлежности са потребом да институције функционишу и да се избегну политичке блокаде које имају економске последице.
Србија ће, без обзира на страначки састав власти у Републици Српској, имати разлога да подржава сарадњу са њеним институцијама и пројекте који доприносе развоју и стабилности.
Одлука још није коначна
Иако су објављени утврђени резултати, изборни поступак још није у потпуности окончан.
Централна изборна комисија БиХ оставила је законом предвиђене рокове за подношење захтева за поновно бројање гласова, приговора и жалби.
Захтеви за поновно бројање и приговори на тачност резултата могу се поднети у року од 72 часа од њиховог објављивања, док је за жалбу на одлуку предвиђен посебан законски рок.
Тек након окончања тих поступака уследиће формално потврђивање резултата.
Због тога је у овом тренутку прецизније говорити о утврђеним, а не о коначно потврђеним резултатима избора.
Могуће измене после жалбеног поступка не треба унапред искључити, али ни претпостављати да ће до њих доћи.
Највећи изазов тек следи
Изборни победник је познат, као и основни распоред снага у Народној скупштини Републике Српске.
Саво Минић добио је највише гласова за председника, СНСД је остао најјача странка, а опозиција је задржала значајан број посланика.
Ипак, прави политички испит тек предстоји.
Будућа власт мораће да покаже да може да обезбеди стабилну скупштинску већину, одговори на економске изазове и заступа интересе Републике Српске у сложеним односима унутар Босне и Херцеговине.
У наредним недељама посебна пажња биће усмерена на коалиционе преговоре, избор руководства Народне скупштине и формирање нове владе.
За Републику Српску, а посредно и за Србију, најважније питање неће бити само ко је освојио највише гласова.
Биће то питање да ли нови однос политичких снага може да донесе стабилност, очување институционалног положаја Републике Српске и бољи живот њеним грађанима.
Извори: Централна изборна комисија БиХ, Срна, Српскаинфо, Провјерено
