Sve vesti
Foto iz članka: DanasDodikov SNSD ubedljiv: CIK BiH objavila rezultate za Narodnu skupštinu RS
CIK BiH objavila je utvrđene rezultate opštih izbora, prema kojima je SNSD osvojio 34 mandata u Narodnoj skupštini Republike Srpske, koja ukupno ima 83 poslanička mesta.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Pokret Sigurna Srpska (PSS) Draška Stanivukovića osvojio je 12 mandata, dok će Srpsak demokratska stranka (SDS) u novom sazivu entitetskog parlamenta imati deset mandata. Ujedinjena Srpska (US) Nenada Stevandića osvojila je pet mandata, koliko i i koalicije DNS-NPS, i SP-DEMOS i NDP.
Koalicija za državu, koja okuplja probosanske stranke, imaće tri mandata, a Republička stranka Srpske jedan mandat.
Ceo uporedni tekst56 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 3 rečenice prenose svi, u 3 se razlikuju.
Još 15 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Centralna izborna komisija (CiK) Bosne i Hercegovine (BiH) objavila je rezultate izbora za Narodnu skupštinu Republike Srpske (RS), u kojoj je najveći broj mandata, 34, osvojio Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine objavila je utvrđene rezultate opštih izbora, čime je postalo jasno kako će izgledati novi politički raspored snaga u Republici Srpskoj.
Savo Minić, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata, osvojio je najviše glasova za predsednika Republike Srpske, dok je SNSD zadržao položaj najjače stranke u Narodnoj skupštini.
Međutim, izborni rezultati otkrivaju i nešto što bi moglo da bude presudno za naredne četiri godine: nijedna stranka nema dovoljno poslanika da samostalno formira vlast.
To znači da će, posle prebrojavanja glasova, uslediti novi krug političkih pregovora, u kojima će važnu ulogu imati i stranke sa znatno manjim brojem mandata.
Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, Savo Minić osvojio je 301.532 glasa, odnosno nešto više od 52 odsto važećih glasova za predsednika Republike Srpske.
Njegov glavni protivkandidat, Branko Blanuša iz Srpske demokratske stranke, dobio je 237.071 glas, odnosno približno 41 odsto.
Razlika od više od 64.000 glasova predstavlja jasnu izbornu prednost kandidata SNSD-a, ali i pokazuje da je opozicioni kandidat dobio podršku značajnog dela biračkog tela.
Za potpredsednike Republike Srpske, prema utvrđenim rezultatima, izabrani su Ramiz Salkić iz SDA i Igor Balukčić iz HDZ-a 1990.
Na nivou Bosne i Hercegovine, srpski član Predsedništva ostaje Željka Cvijanović iz SNSD-a, dok su za bošnjačkog i hrvatskog člana izabrani Denis Bećirović i Darijana Filipović.
Ovakva raspodela funkcija pokazuje da SNSD i posle izbora zadržava snažan uticaj u najvažnijim institucijama Republike Srpske i na državnom nivou.
Ali rezultati parlamentarnih izbora otvaraju znatno složeniju priču.
SNSD najjači, ali bez samostalne većine
U Narodnoj skupštini Republike Srpske, koja ima 83 poslanička mesta, SNSD je osvojio 34 mandata.
Za samostalnu većinu potrebna su najmanje 42 poslanika, što znači da će najjača stranka morati da obezbedi podršku koalicionih partnera.
Pokret Sigurna Srpska (PSS) Draška Stanivukovića osvojio je 12 mandata, dok će Srpsak demokratska stranka (SDS) u novom sazivu entitetskog parlamenta imati deset mandata.
Ujedinjena Srpska (US) Nenada Stevandića osvojila je pet mandata, koliko i i koalicije DNS-NPS, i SP-DEMOS i NDP.
Lista za pravdu i red Nebojše Vukanovića osvojila je četiri mandata, koliko i Socijalistička partija Srpske (SPS) Gorana Selaka.
Koalicija za državu, koja okuplja probosanske stranke, imaće tri mandata, a Republička stranka Srpske jedan mandat.
Još 40 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Narodna skupština RS broji 83 mandata, od kojih se 63 bira direktno u devet izbornih jedinica, a dvadeset putem kompezacionih lista.
Takav odnos snaga pokazuje da će buduća skupštinska većina zavisiti od političkih dogovora, a ne samo od izbornog rezultata najveće stranke.
SNSD ima jasnu početnu prednost, posebno ako nastavi saradnju sa dosadašnjim partnerima.
Ipak, broj mandata sam po sebi ne garantuje stabilnu vlast.
Za nju će biti neophodni dogovor o zajedničkom programu, raspodeli odgovornosti i podršci najvažnijim političkim odlukama.
Upravo tu počinje najosetljiviji deo postizbornog procesa.
Šta izbori znače za budućnost Republike Srpske?
Izbori u Republici Srpskoj imaju posebnu političku težinu jer se održavaju u uslovima dugotrajnih sporova o nadležnostima entiteta, ulozi institucija BiH i ovlašćenjima međunarodnih predstavnika.
U takvim okolnostima pitanje stabilne vlasti u Banjaluci nije samo stvar unutrašnjih stranačkih odnosa.
Od novog sastava Narodne skupštine i buduće vlade zavisiće način na koji će Republika Srpska nastupati u pregovorima sa institucijama u Sarajevu, ali i kako će rešavati ekonomske i socijalne probleme svojih građana.
Posebno važna ostaju pitanja ustavnog položaja Republike Srpske, poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i očuvanja nadležnosti koje joj pripadaju u postojećem ustavnom sistemu.
To su teme oko kojih u srpskom političkom prostoru postoji široko interesovanje, mada se stranke razlikuju u proceni načina na koji te ciljeve treba ostvarivati.
SNSD je tokom prethodnih godina svoj politički nastup u velikoj meri gradio na pitanjima autonomije Republike Srpske i suprotstavljanju prenosu nadležnosti na nivo BiH.
Opozicione stranke, s druge strane, nastojale su da u prvi plan stave i pitanja ekonomije, korupcije, institucionalne odgovornosti i životnog standarda.
Rezultati pokazuju da nijedna od tih političkih poruka nije ostala bez značajne podrške.
Za građane će, međutim, presudno biti to da li će nova vlast uspeti da obezbedi funkcionalne institucije i konkretne rezultate.
Zašto su ovi rezultati važni i za Srbiju?
Politička dešavanja u Republici Srpskoj imaju neposredan značaj za Srbiju, ne samo zbog istorijskih, nacionalnih i kulturnih veza, već i zbog institucionalne saradnje koja se odvija u okviru Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama.
Beograd i Banjaluka godinama sarađuju u oblastima infrastrukture, energetike, obrazovanja, kulture i privrede.
Za Srbiju je važno da Republika Srpska ima stabilne institucije i da se njen ustavni položaj poštuje u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Istovremeno, Srbija kao potpisnica i garant relevantnih aspekata mirovnog sporazuma ima interes da Bosna i Hercegovina ostane stabilna i da se politički sporovi rešavaju dijalogom, a ne jednostranim potezima i produbljivanjem kriza.
U tom smislu, rezultat izbora u Republici Srpskoj važan je i za buduće odnose Beograda i Sarajeva.
Nova vlast u Banjaluci moraće da odluči kako će uskladiti odbranu entitetskih nadležnosti sa potrebom da institucije funkcionišu i da se izbegnu političke blokade koje imaju ekonomske posledice.
Srbija će, bez obzira na stranački sastav vlasti u Republici Srpskoj, imati razloga da podržava saradnju sa njenim institucijama i projekte koji doprinose razvoju i stabilnosti.
Odluka još nije konačna
Iako su objavljeni utvrđeni rezultati, izborni postupak još nije u potpunosti okončan.
Centralna izborna komisija BiH ostavila je zakonom predviđene rokove za podnošenje zahteva za ponovno brojanje glasova, prigovora i žalbi.
Zahtevi za ponovno brojanje i prigovori na tačnost rezultata mogu se podneti u roku od 72 časa od njihovog objavljivanja, dok je za žalbu na odluku predviđen poseban zakonski rok.
Tek nakon okončanja tih postupaka uslediće formalno potvrđivanje rezultata.
Zbog toga je u ovom trenutku preciznije govoriti o utvrđenim, a ne o konačno potvrđenim rezultatima izbora.
Moguće izmene posle žalbenog postupka ne treba unapred isključiti, ali ni pretpostavljati da će do njih doći.
Najveći izazov tek sledi
Izborni pobednik je poznat, kao i osnovni raspored snaga u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
Savo Minić dobio je najviše glasova za predsednika, SNSD je ostao najjača stranka, a opozicija je zadržala značajan broj poslanika.
Ipak, pravi politički ispit tek predstoji.
Buduća vlast moraće da pokaže da može da obezbedi stabilnu skupštinsku većinu, odgovori na ekonomske izazove i zastupa interese Republike Srpske u složenim odnosima unutar Bosne i Hercegovine.
U narednim nedeljama posebna pažnja biće usmerena na koalicione pregovore, izbor rukovodstva Narodne skupštine i formiranje nove vlade.
Za Republiku Srpsku, a posredno i za Srbiju, najvažnije pitanje neće biti samo ko je osvojio najviše glasova.
Biće to pitanje da li novi odnos političkih snaga može da donese stabilnost, očuvanje institucionalnog položaja Republike Srpske i bolji život njenim građanima.
Izvori: Centralna izborna komisija BiH, Srna, Srpskainfo, Provjereno
