Иако је коалиција предвођена СНСД-ом обезбедила убедљиву скупштинску већину, Милорад Додик најављује још већи број посланика на које ће моћи да рачуна. Његов циљ није само формирање нове власти, већ и двотрећинска… Цео текст
Иако је коалиција предвођена СНСД-ом обезбедила убедљиву скупштинску већину, Милорад Додик најављује још већи број посланика на које ће моћи да рачуна. Његов циљ није само формирање нове власти, већ и двотрећинска већина која би омогућила доношење неких од најважнијих политичких одлука у Републици Српској.
Након што је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине потврдила резултате октобарских избора, почеле су припреме за конституисање новог сазива Народне скупштине Републике Српске.
Коалиција окупљена око СНСД-а располаже са 54 од укупно 83 посланичка мандата, што је више него довољно за стабилну парламентарну већину.
Међутим, председник СНСД-а Милорад Додик најавио је да ће тај број бити знатно већи.
„Од 57 до 60. А 57 сигурно. А могуће је и 60. Могуће је и 62“, изјавио је Додик за РТРС.
Одакле додатни посланици?
Управо ту почиње најзанимљивији део постизборне политичке рачунице.
За двотрећинску већину у Народној скупштини, која има 83 посланика, потребно је најмање 56 гласова. Дакле, владајућој коалицији недостају свега два посланика да достигне тај праг.
Додик, међутим, не говори само о два додатна гласа. Његове најаве подразумевају могућност да нова парламентарна већина окупи чак 60 или 62 посланика.
Ко би могао да јој се придружи, за сада није јавно прецизирано.
РТРС наводи да се у политичким круговима помиње могућност подршке појединих опозиционих посланика, али имена и евентуални договори нису потврђени.
Члан Председништва СДС-а Огњен Бодирога подсетио је да су и у претходном сазиву поједини посланици напустили странку, али није потврдио да ће се нешто слично догодити и сада.
Шта Додик жели да постигне?
Двотрећинска већина за Додика има много већи значај од саме контроле парламента.
Председник СНСД-а најавио је да ће један од приоритета бити питање новог Устава Републике Српске, као и обезбеђивање четвртог делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.
Контрола четири од пет српских делегатских места у Дому народа дала би странкама окупљеним око СНСД-а снажнију позицију приликом одлучивања на нивоу Босне и Херцеговине.
Додик је најавио и да ће његова странка инсистирати на преиспитивању одлука високих представника, као и на доследном поштовању Дејтонског мировног споразума.
То су, међутим, политички циљеви СНСД-а. Њихово спровођење зависиће од конкретних одлука надлежних институција и уставноправних процедура.
Опозиција пред важним испитом
Према потврђеним изборним резултатима које је објавио РТРС, највећа опозициона снага биће Покрет сигурна Српска Драшка Станивуковића, са 12 посланичких мандата.
Управо ће понашање опозиционих странака и њихових посланика бити једно од кључних питања уочи конститутивне седнице.
Уколико Додикова најава буде остварена, владајућа коалиција имаће довољно гласова да покреће и подржава одлуке за које је неопходна квалификована већина.
Уколико остане на 54 мандата, имаће стабилну власт, али ће за најважније одлуке морати да тражи додатну подршку.
Одговор стиже већ половином новембра
Конституисање новог сазива Народне скупштине Републике Српске очекује се половином новембра, након чега би требало да уследи избор нове Владе.
Председник Народне скупштине Ненад Стевандић најавио је да ће парламент бити конституисан у року од петнаест дана.
Тада ће бити јасније и колико посланика заиста подржава нову власт.
Додик, дакле, већ има већину потребну за управљање Републиком Српском. Али његове најаве показују да му је циљ знатно шири: парламентарна снага која би могла да промени однос политичких снага не само у Бањалуци, већ и у заједничким институцијама БиХ.
Да ли ће до ње доћи договорима, променом страначке припадности појединих посланика или подршком из опозиционих редова, за сада остаје отворено питање.
Извори: РТРС, Централна изборна комисија БиХ
