Iako je koalicija predvođena SNSD-om obezbedila ubedljivu skupštinsku većinu, Milorad Dodik najavljuje još veći broj poslanika na koje će moći da računa. Njegov cilj nije samo formiranje nove vlasti, već i dvotrećinska… Ceo tekst
Iako je koalicija predvođena SNSD-om obezbedila ubedljivu skupštinsku većinu, Milorad Dodik najavljuje još veći broj poslanika na koje će moći da računa. Njegov cilj nije samo formiranje nove vlasti, već i dvotrećinska većina koja bi omogućila donošenje nekih od najvažnijih političkih odluka u Republici Srpskoj.
Nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine potvrdila rezultate oktobarskih izbora, počele su pripreme za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine Republike Srpske.
Koalicija okupljena oko SNSD-a raspolaže sa 54 od ukupno 83 poslanička mandata, što je više nego dovoljno za stabilnu parlamentarnu većinu.
Međutim, predsednik SNSD-a Milorad Dodik najavio je da će taj broj biti znatno veći.
„Od 57 do 60. A 57 sigurno. A moguće je i 60. Moguće je i 62“, izjavio je Dodik za RTRS.
Odakle dodatni poslanici?
Upravo tu počinje najzanimljiviji deo postizborne političke računice.
Za dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini, koja ima 83 poslanika, potrebno je najmanje 56 glasova. Dakle, vladajućoj koaliciji nedostaju svega dva poslanika da dostigne taj prag.
Dodik, međutim, ne govori samo o dva dodatna glasa. Njegove najave podrazumevaju mogućnost da nova parlamentarna većina okupi čak 60 ili 62 poslanika.
Ko bi mogao da joj se pridruži, za sada nije javno precizirano.
RTRS navodi da se u političkim krugovima pominje mogućnost podrške pojedinih opozicionih poslanika, ali imena i eventualni dogovori nisu potvrđeni.
Član Predsedništva SDS-a Ognjen Bodiroga podsetio je da su i u prethodnom sazivu pojedini poslanici napustili stranku, ali nije potvrdio da će se nešto slično dogoditi i sada.
Šta Dodik želi da postigne?
Dvotrećinska većina za Dodika ima mnogo veći značaj od same kontrole parlamenta.
Predsednik SNSD-a najavio je da će jedan od prioriteta biti pitanje novog Ustava Republike Srpske, kao i obezbeđivanje četvrtog delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.
Kontrola četiri od pet srpskih delegatskih mesta u Domu naroda dala bi strankama okupljenim oko SNSD-a snažniju poziciju prilikom odlučivanja na nivou Bosne i Hercegovine.
Dodik je najavio i da će njegova stranka insistirati na preispitivanju odluka visokih predstavnika, kao i na doslednom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
To su, međutim, politički ciljevi SNSD-a. Njihovo sprovođenje zavisiće od konkretnih odluka nadležnih institucija i ustavnopravnih procedura.
Opozicija pred važnim ispitom
Prema potvrđenim izbornim rezultatima koje je objavio RTRS, najveća opoziciona snaga biće Pokret sigurna Srpska Draška Stanivukovića, sa 12 poslaničkih mandata.
Upravo će ponašanje opozicionih stranaka i njihovih poslanika biti jedno od ključnih pitanja uoči konstitutivne sednice.
Ukoliko Dodikova najava bude ostvarena, vladajuća koalicija imaće dovoljno glasova da pokreće i podržava odluke za koje je neophodna kvalifikovana većina.
Ukoliko ostane na 54 mandata, imaće stabilnu vlast, ali će za najvažnije odluke morati da traži dodatnu podršku.
Odgovor stiže već polovinom novembra
Konstituisanje novog saziva Narodne skupštine Republike Srpske očekuje se polovinom novembra, nakon čega bi trebalo da usledi izbor nove Vlade.
Predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić najavio je da će parlament biti konstituisan u roku od petnaest dana.
Tada će biti jasnije i koliko poslanika zaista podržava novu vlast.
Dodik, dakle, već ima većinu potrebnu za upravljanje Republikom Srpskom. Ali njegove najave pokazuju da mu je cilj znatno širi: parlamentarna snaga koja bi mogla da promeni odnos političkih snaga ne samo u Banjaluci, već i u zajedničkim institucijama BiH.
Da li će do nje doći dogovorima, promenom stranačke pripadnosti pojedinih poslanika ili podrškom iz opozicionih redova, za sada ostaje otvoreno pitanje.
Izvori: RTRS, Centralna izborna komisija BiH
