Све вести
Фото из чланка: Вечерње новостиДЕТАЉНА РАЧУНИЦА: Колико кошта да се слава обележи како доликује?
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст87 само у једном
Текст из 3 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 87 реченица које преноси само по један медиј
ДЕТАЉНА РАЧУНИЦА: Колико кошта да се слава обележи како доликује?
ПРАВОСЛАВНИ верници данас славе Свету Петку и улазе у дане великих слава, које су посне кад су средом и петком, баш као и у време божићног поста.
И за сваку се домаћин труди да госте сачека с богатом трпезом.
Кад се мрси, у просеку је за највише 20 гостију потребно одвојити скоро 60.000 динара, док је посна тек нешто јефтинија - нешто више од 55.000.
На мрсној трпези највећи издатак свакако је месо.
Они који се одлуче за готов роштиљ из месаре за килограм морају да издвоје најмање 1.500 динара.
С друге стране, домаћини који желе да послуже печење треба да рачунају да четири килограма прасетине кошта и до 10.000 динара, док је јагњеће печење за 2.000 скупље.
Слава се тешко може замислити без сарме или пуњених паприка.
За припрему четрдесетак сармица потребна су два килограма меса, јунећег и свињског, а укупни трошак је око 4.000 динара.
Ни посна слава није ништа јефтинија.
За домаћице које је припремају један од највећих издатака је риба.
За 20 гостију потребно је обезбедити најмање 15 килограма, а избор је широк - од ослића, пастрмке и шарана до морске рибе попут лососа, бранцина и ораде.
Килограм филета ослића кошта око 1.500 динара, шарана 600, док је килограм пастрмке у рибарницама око 700. На крају, славску трпезу употпуњују и слаткиши.
За три килограма колача, било мрсних, било посних, потребно је око 5.000 динара, док домаћа торта кошта око 3.600.
Цена славске свеће је од 300 динара па навише.
Ова рачуница направљена је за најскромнију трпезу, али како је обично ред и обичај у нашем народу, хране ваља да буде и да је гости понесу.
Ценовник за посну славу
- Пржење рибе 10 кг од 3.000
Ценовник за мрсну славу
- Ситни колачи куповни (3 кг) 5.000
* Износи су у динарима
Велике славе до краја јануара
8. новембар Свети великомученик Димитрије - Митровдан
13. децембар Свети Андреј Првозвани
20. јануар Свети Јован Крститељ - Јовањдан
27. јануар Свети Сава - Савиндан
Праве ствари имају смисла само када их радимо на свој начин.
Исто је и са кафом, у њој највише уживамо кад је направимо баш по свом.
Кликни на звездицу у горњем десном углу и запрати Новости на Гоогле Неwс платформи
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
ГОРИСЛАВ Папић био је уредник емисија Око и Око магазин на Радио-телевизији Србије, као и портала Око.ртс.рс, а данас је, по одлуци в. д. главног уредника Информативног програма РТС-а Боривоја Ускоковића, смењен.
- Мрсна славска трпеза за 20 гостију кошта око 40.000 динара ако се храна спрема код куће, а готово 50.000 ако се наручује.
- Највећа ставка је печење, јер килограм прасетине у унутрашњости кошта 2.000 до 2.600 динара, а у Београду 3.400 до 4.400.
- Уштеда је највећа када се део хране припрема код куће и пажљиво планирају количине, посебно код колача и готових јела.
За мрсну славску трпезу за 20 гостију потребно је око 40.000 динара ако се храна углавном припрема код куће, док куповина готових јела може да подигне рачун на готово 50.000 динара.
"Некада се за славу куповало оно најосновније, а данас кад одете у продавницу, само што не оставите пола плате.
Све је поскупело, од меса до уља и брашна.
А госте морате да дочекате како доликује, не можете да ставите само хлеб и салату на сто", каже једна домаћица из унутрашњости Србије.
СРПСКА православна црква и верници данас, 27. октобра, обележавају празник Свете Петке, једне од најпоштованијих светитељки у српском народу, која се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Највећу ставку представља печење, чија се цена значајно разликује у зависности од места куповине.
Килограм прасетине у унутрашњости земље кошта између 2.000 и 2.600 динара, док у појединим београдским печењарама достиже од 3.400 до 4.400 динара.
То значи да четири килограма печења у мањем месту могу да коштају од 8.000 до 10.400 динара, а у Београду од 13.600 до 17.600 динара.
"Код нас у крају још некако може да се прође повољније, али када чујем колико печење кошта у Београду, није ми добро.
За те паре можеш да купиш и месо и да спремиш још неколико јела.
Али, данас је и то скупо, па човек мора добро да рачуна", прича домаћица која сваке године припрема славску трпезу за породицу и пријатеље.
Разлика постоји и код славског колача и ситних колача.
Славски колач тежине око килограм у појединим локалним пекарама кошта од 600 до 700 динара, док у Београду цена може да достигне око 960 динара, па чак и више.
Три килограма ситних колача могу да коштају око 3.500 динара ако се припремају код куће, док куповни могу да достигну приближно 7.200 динара.
"Ситне колаче углавном правим сама, јер када бих све куповала, не знам колико би ме изашло.
То јесте неколико дана посла, али бар знам шта сам направила и могу да уштедим.
Некада су се колачи спремали заједно, комшинице су долазиле једна другој да помогну.
Данас сви журе, а и састојци су скупи", каже једна домаћица.
Ипак, није само место пресудно за коначан рачун.
Породице које саме припремају храну могу значајно да уштеде, док наручивање печења, колача и готових јела повећава трошкове.
"Није мени жао да спремам за славу, то је једном годишње и традиција је.
Али више не можеш да купујеш као некада.
Гледаш акције, правиш списак и размишљаш шта можеш сама да направиш.
Најважније је да се породица окупи, али и то окупљање данас озбиљно кошта", каже домаћица из Београда.
За домаћине који желе да прођу повољније, планирање количина и припрема дела хране код куће остају најједноставнији начини да се буџет држи под контролом.
Јер, како би многе домаћице рекле, није поента да славска трпеза буде највећа, већ да се гости дочекају од срца, колико год то новчаник дозвољава.
За овај дан везују се бројни народни обичаји и веровања, а једно од њих посебно привлачи пажњу јер, према народној традицији, време на Свету Петку може да наговести каква нас зима очекује.
Према старом народном веровању, ако је на Свету Петку топло и сунчано, пред нама је блага зима, док хладно време, обилне падавине и снег најављују оштре минусе и ледене дане.
Иако је реч о народном веровању које се преноси генерацијама, а не о поузданој метеоролошкој прогнози, оно се и данас радо помиње уочи и на сам празник Свете Петке.
Света Петка – заштитница жена и невољника
Света Петка, позната и као Преподобна мати Параскева, веома је поштована међу православним верницима.
Многи јој се обраћају молитвом тражећи здравље, мир, утеху и помоћ у тешким животним тренуцима.
У народу се сматра заштитницом жена, због чега се верује да њен празник треба провести у миру, без тешких кућних послова и непотребне журбе.
Поштовање према светитељки дубоко је укорењено у српској традицији, а њено име везује се за бројне обичаје који се преносе с колена на колено.
Шта жене не би требало да раде на Свету Петку?
Према народним обичајима, на овај празник жене би требало да избегавају поједине кућне послове, попут мешења, прања веша, шивења и других тежих послова у домаћинству.
У народу се веровало да би непоштовање овог обичаја могло да донесе невоље, а посебно се говорило о томе да би женама током године могле да трну руке.
Ова веровања део су народног предања и обичаја, а не црквених правила која обавезују све вернике.
Цвеће, нове хаљинице и љубавна веровања
За Свету Петку везују се и обичаји намењени девојкама и девојчицама.
Према појединим народним веровањима, девојке би требало да уберу цвеће и њиме украсе дом, како би у кући током године владали слога, мир и благостање.
Постоји и веровање да девојчице на овај дан треба да обуку нову хаљиницу, како би их пратили срећа и напредак.
Народно предање везује се и за љубав: девојке би, према једном обичају, требало да поједу парче славског колача и сачувају мрвице, верујући да ће у сну видети будућег мужа или наговештај своје судбине.
Славска трпеза не склања се до сутрадан
У домовима који славе Свету Петку, према појединим обичајима, славска трпеза оставља се до наредног дана.
Када гости оду, домаћица би, према народном веровању, требало да окади трпезу три пута, како би светитељка благосиљала дом.
Ови обичаји разликују се од краја до краја, али им је заједничка жеља да у породици владају здравље, мир, слога и благостање.
Може ли Света Петка да наговести каква ће бити зима?
Управо је веровање о времену на Свету Петку једно од оних које се и данас често препричава.
Према народној традицији, топлота и лепо време на овај празник наговештавају блажу зиму, док хладноћа, киша и снег симболично најављују оштрији зимски период.
Ипак, за поуздану процену каква нас зима очекује треба пратити метеоролошке прогнозе, јер временске прилике на један дан не могу саме по себи да предвиде какви ће бити наредни месеци.