Sve vesti
Foto iz članka: Večernje novostiDETALJNA RAČUNICA: Koliko košta da se slava obeleži kako dolikuje?
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst87 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 87 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
DETALJNA RAČUNICA: Koliko košta da se slava obeleži kako dolikuje?
PRAVOSLAVNI vernici danas slave Svetu Petku i ulaze u dane velikih slava, koje su posne kad su sredom i petkom, baš kao i u vreme božićnog posta.
I za svaku se domaćin trudi da goste sačeka s bogatom trpezom.
Kad se mrsi, u proseku je za najviše 20 gostiju potrebno odvojiti skoro 60.000 dinara, dok je posna tek nešto jeftinija - nešto više od 55.000.
Na mrsnoj trpezi najveći izdatak svakako je meso.
Oni koji se odluče za gotov roštilj iz mesare za kilogram moraju da izdvoje najmanje 1.500 dinara.
S druge strane, domaćini koji žele da posluže pečenje treba da računaju da četiri kilograma prasetine košta i do 10.000 dinara, dok je jagnjeće pečenje za 2.000 skuplje.
Slava se teško može zamisliti bez sarme ili punjenih paprika.
Za pripremu četrdesetak sarmica potrebna su dva kilograma mesa, junećeg i svinjskog, a ukupni trošak je oko 4.000 dinara.
Ni posna slava nije ništa jeftinija.
Za domaćice koje je pripremaju jedan od najvećih izdataka je riba.
Za 20 gostiju potrebno je obezbediti najmanje 15 kilograma, a izbor je širok - od oslića, pastrmke i šarana do morske ribe poput lososa, brancina i orade.
Kilogram fileta oslića košta oko 1.500 dinara, šarana 600, dok je kilogram pastrmke u ribarnicama oko 700. Na kraju, slavsku trpezu upotpunjuju i slatkiši.
Za tri kilograma kolača, bilo mrsnih, bilo posnih, potrebno je oko 5.000 dinara, dok domaća torta košta oko 3.600.
Cena slavske sveće je od 300 dinara pa naviše.
Ova računica napravljena je za najskromniju trpezu, ali kako je obično red i običaj u našem narodu, hrane valja da bude i da je gosti ponesu.
Cenovnik za posnu slavu
- Prženje ribe 10 kg od 3.000
Cenovnik za mrsnu slavu
- Sitni kolači kupovni (3 kg) 5.000
* Iznosi su u dinarima
Velike slave do kraja januara
8. novembar Sveti velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan
13. decembar Sveti Andrej Prvozvani
20. januar Sveti Jovan Krstitelj - Jovanjdan
27. januar Sveti Sava - Savindan
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ALEKSANDAR Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", rekao je večeras u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink,
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je Holandiju u trećem kolu grupne faze Evropskog prvenstva posle preokreta epskih razmera 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Izjava nakon meča kapitena Srbije Nikole Jovovića nikoga nije ostavila ravnodušnim.
GORISLAV Papić bio je urednik emisija Oko i Oko magazin na Radio-televiziji Srbije, kao i portala Oko.rts.rs, a danas je, po odluci v. d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoja Uskokovića, smenjen.
- Mrsna slavska trpeza za 20 gostiju košta oko 40.000 dinara ako se hrana sprema kod kuće, a gotovo 50.000 ako se naručuje.
- Najveća stavka je pečenje, jer kilogram prasetine u unutrašnjosti košta 2.000 do 2.600 dinara, a u Beogradu 3.400 do 4.400.
- Ušteda je najveća kada se deo hrane priprema kod kuće i pažljivo planiraju količine, posebno kod kolača i gotovih jela.
Za mrsnu slavsku trpezu za 20 gostiju potrebno je oko 40.000 dinara ako se hrana uglavnom priprema kod kuće, dok kupovina gotovih jela može da podigne račun na gotovo 50.000 dinara.
"Nekada se za slavu kupovalo ono najosnovnije, a danas kad odete u prodavnicu, samo što ne ostavite pola plate.
Sve je poskupelo, od mesa do ulja i brašna.
A goste morate da dočekate kako dolikuje, ne možete da stavite samo hleb i salatu na sto", kaže jedna domaćica iz unutrašnjosti Srbije.
SRPSKA pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju praznik Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu, koja se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Najveću stavku predstavlja pečenje, čija se cena značajno razlikuje u zavisnosti od mesta kupovine.
Kilogram prasetine u unutrašnjosti zemlje košta između 2.000 i 2.600 dinara, dok u pojedinim beogradskim pečenjarama dostiže od 3.400 do 4.400 dinara.
To znači da četiri kilograma pečenja u manjem mestu mogu da koštaju od 8.000 do 10.400 dinara, a u Beogradu od 13.600 do 17.600 dinara.
"Kod nas u kraju još nekako može da se prođe povoljnije, ali kada čujem koliko pečenje košta u Beogradu, nije mi dobro.
Za te pare možeš da kupiš i meso i da spremiš još nekoliko jela.
Ali, danas je i to skupo, pa čovek mora dobro da računa", priča domaćica koja svake godine priprema slavsku trpezu za porodicu i prijatelje.
Razlika postoji i kod slavskog kolača i sitnih kolača.
Slavski kolač težine oko kilogram u pojedinim lokalnim pekarama košta od 600 do 700 dinara, dok u Beogradu cena može da dostigne oko 960 dinara, pa čak i više.
Tri kilograma sitnih kolača mogu da koštaju oko 3.500 dinara ako se pripremaju kod kuće, dok kupovni mogu da dostignu približno 7.200 dinara.
"Sitne kolače uglavnom pravim sama, jer kada bih sve kupovala, ne znam koliko bi me izašlo.
To jeste nekoliko dana posla, ali bar znam šta sam napravila i mogu da uštedim.
Nekada su se kolači spremali zajedno, komšinice su dolazile jedna drugoj da pomognu.
Danas svi žure, a i sastojci su skupi", kaže jedna domaćica.
Ipak, nije samo mesto presudno za konačan račun.
Porodice koje same pripremaju hranu mogu značajno da uštede, dok naručivanje pečenja, kolača i gotovih jela povećava troškove.
"Nije meni žao da spremam za slavu, to je jednom godišnje i tradicija je.
Ali više ne možeš da kupuješ kao nekada.
Gledaš akcije, praviš spisak i razmišljaš šta možeš sama da napraviš.
Najvažnije je da se porodica okupi, ali i to okupljanje danas ozbiljno košta", kaže domaćica iz Beograda.
Za domaćine koji žele da prođu povoljnije, planiranje količina i priprema dela hrane kod kuće ostaju najjednostavniji načini da se budžet drži pod kontrolom.
Jer, kako bi mnoge domaćice rekle, nije poenta da slavska trpeza bude najveća, već da se gosti dočekaju od srca, koliko god to novčanik dozvoljava.
Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja, a jedno od njih posebno privlači pažnju jer, prema narodnoj tradiciji, vreme na Svetu Petku može da nagovesti kakva nas zima očekuje.
Prema starom narodnom verovanju, ako je na Svetu Petku toplo i sunčano, pred nama je blaga zima, dok hladno vreme, obilne padavine i sneg najavljuju oštre minuse i ledene dane.
Iako je reč o narodnom verovanju koje se prenosi generacijama, a ne o pouzdanoj meteorološkoj prognozi, ono se i danas rado pominje uoči i na sam praznik Svete Petke.
Sveta Petka – zaštitnica žena i nevoljnika
Sveta Petka, poznata i kao Prepodobna mati Paraskeva, veoma je poštovana među pravoslavnim vernicima.
Mnogi joj se obraćaju molitvom tražeći zdravlje, mir, utehu i pomoć u teškim životnim trenucima.
U narodu se smatra zaštitnicom žena, zbog čega se veruje da njen praznik treba provesti u miru, bez teških kućnih poslova i nepotrebne žurbe.
Poštovanje prema svetiteljki duboko je ukorenjeno u srpskoj tradiciji, a njeno ime vezuje se za brojne običaje koji se prenose s kolena na koleno.
Šta žene ne bi trebalo da rade na Svetu Petku?
Prema narodnim običajima, na ovaj praznik žene bi trebalo da izbegavaju pojedine kućne poslove, poput mešenja, pranja veša, šivenja i drugih težih poslova u domaćinstvu.
U narodu se verovalo da bi nepoštovanje ovog običaja moglo da donese nevolje, a posebno se govorilo o tome da bi ženama tokom godine mogle da trnu ruke.
Ova verovanja deo su narodnog predanja i običaja, a ne crkvenih pravila koja obavezuju sve vernike.
Cveće, nove haljinice i ljubavna verovanja
Za Svetu Petku vezuju se i običaji namenjeni devojkama i devojčicama.
Prema pojedinim narodnim verovanjima, devojke bi trebalo da uberu cveće i njime ukrase dom, kako bi u kući tokom godine vladali sloga, mir i blagostanje.
Postoji i verovanje da devojčice na ovaj dan treba da obuku novu haljinicu, kako bi ih pratili sreća i napredak.
Narodno predanje vezuje se i za ljubav: devojke bi, prema jednom običaju, trebalo da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, verujući da će u snu videti budućeg muža ili nagoveštaj svoje sudbine.
Slavska trpeza ne sklanja se do sutradan
U domovima koji slave Svetu Petku, prema pojedinim običajima, slavska trpeza ostavlja se do narednog dana.
Kada gosti odu, domaćica bi, prema narodnom verovanju, trebalo da okadi trpezu tri puta, kako bi svetiteljka blagosiljala dom.
Ovi običaji razlikuju se od kraja do kraja, ali im je zajednička želja da u porodici vladaju zdravlje, mir, sloga i blagostanje.
Može li Sveta Petka da nagovesti kakva će biti zima?
Upravo je verovanje o vremenu na Svetu Petku jedno od onih koje se i danas često prepričava.
Prema narodnoj tradiciji, toplota i lepo vreme na ovaj praznik nagoveštavaju blažu zimu, dok hladnoća, kiša i sneg simbolično najavljuju oštriji zimski period.
Ipak, za pouzdanu procenu kakva nas zima očekuje treba pratiti meteorološke prognoze, jer vremenske prilike na jedan dan ne mogu same po sebi da predvide kakvi će biti naredni meseci.
