На данашњи дан пре две године у стравичној несрећи на Железничкој станици у Новом Саду живот је изгубило 16 људи. Надстрешница тешка око тона на улазу у станицу је у делићу секунде пала и угасила животе људи који су се… Цео текст
На данашњи дан пре две године у стравичној несрећи на Железничкој станици у Новом Саду живот је изгубило 16 људи.
Надстрешница тешка око тона на улазу у станицу је у делићу секунде пала и угасила животе људи који су се у том тренутку нашли испод ње. Од тог дана више ништа није било исто ни у Новом Саду, али и у целој Србији. Била је то трагедија која је покренула низ догађаја и практично поделила време које се већ две године рачуна као „пре“ и „после“ пада надстрешнице у Новом Саду. Током претходне две године се није поделило само време већ и читава држава. Протесте са захтевима да се санкционишу сви одговорни за пад надстрешнице, покренули су студенти који су блокирали своје факултете. Убрзо су им се прикључили и просветни радници, ученици средњих школа и велики број грађана који је подржао њихове захтеве упућене власти, која је са друге стране чинила све да релативизује своју одговорност за ову трагедију.
Имена која не смемо заборавити
Сара Фирић (2018) – Ковиљ
Валентина Фирић (2014) – Ковиљ
Ђорђе Фирић (1971) – Ковиљ
Милица Адамовић (2008) – Каћ
Немања Комар (2007) – Степановићево
Вукашин Црнчевић (2006) – Змајево
Анђела Руман (2004) – Стара Пазова
Милош Милосављевић (2003) – Книћанин
Ања Радоњић (2000) – Параћин
Стефан Хрка (1997) – Београд
Сања Ћирић Арбутина (1989) – Каћ
Васко Саздовски (1979) – Свети Никола, С. Македонија
Горанка Раца (1966) – Нови Сад
Вукашин Раковић (1955) – Буковац
Милева Карановић (1948) – Каћ
Ђуро Швоња (1947) – Степановићево
Иако захтеви студената и грађана који су их подржали још увек нису испуњени јер судски поступци који се воде за случај надстрешнице још нису ни близу краја, убедљива победа Студентске листе на прошлонедељним парламентарним изборима јесте на неки начин завршни чин двогодишње драме која се одигравала на улицама широм Србије. Од нове власти се сада очекује да убрза поступке који се воде и да се коначно дође до правде за шеснасторо људи који су изгубили животе.
Помен у Саборном храму
Епархија бачка је саопштила да ће данас након литургије у 9 часова, у Храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, бити служен помен свим жртвама несреће на железничкој станици у Новом Саду
Прве информације о томе да се нешто догодило на Главној железничкој станици у Новом Саду, у редакцију „Дневника“ почеле се да стижу већ десетак минута након трагедије, али из тих првих пар позива се није могло проценити какве су заправо размере несреће. Прва екипа „Дневника“ која је отишла на Железничку станицу је, делом од шока оним што су из даљине видели, а делом због гужве од возила хитне помоћи, ватрогасаца и полиције такође није била до краја сигурна шта се тачно догодило али је већ било извесно да има жртава.
Припремно рочиште још није заказано
Припремно рочиште у кривичном поступку поводом пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду још није заказано јер се целокупни списи предмета налазе у Врховном суду, саопштио је Виши суд у Новом Саду.
Како се наводи у саопштењу, које је прослеђен о медијима, Врховни суд треба да одлучи о захтевима за заштиту законитости које су браниоци окривљених поднели поводом одлуке Апелационог суда у Новом Саду о потврђивању оптужнице.
Из Вишег суда истичу да је неопходно да Врховни суд донесе коначну одлуку о поднетим захтевима пре него што буде могуће заказивање припремног рочишта и отварање главног претреса.
- Након што се списи предмета врате из Врховног суда, јавност ће бити обавештена о одлуци суда - наводи се у саопштењу Вишег суда у Новом Саду.
У овом кривичом поступку су оптужени Јелена Танасковић, Горан Весић, Анита Димоски, Небојша Шурлан за кривично дело тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом изазивање опште опасности, а Слободан Наумовић, Милан Јелкић, Љиљана Милић Марковић, Милан Спремић, Јасна Стојиљковић Милић, Зорица Славковић Марјановић, Душан Јанковић, Марина Гавриловић и Дејан Тодоровић због кривичног дела тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом непрописно и неправилно извођење грађевинских радова.
Врло брзо, свега сат-два након пада надстрешнице је интернетом почео да кружи снимак са једне од надзорних камера на Железничкој станици и тај снимак је сигурно заледио сваког ко га је погледао јер од тог момента било јасно да несрећни људи који су се у том тренутку нашли испод ње, нису имали никакве шансе.
Комеморативна шетња
Друга годишњица трагедије у Новом Саду данас ће бити обележена шетњом и великим скупом код Железничке станице у Новом Саду. Представници Студентске листе су позвали грађане на окупљање на више места у граду – код Медицинског факултета, Варадинског моста и Лиманског парка, одакле ће се око 10 часова колоне упутити ка Железничкој станици где ће се тачно у 11.52 одати почаст жртвама трагедије.
Како су пролазили сати, тако је и растао број жртава који се на крају дана попео на четрнаест, а доста времена је требало спасиоцима да испод рушевина извуку троје тешко повређених људи који су још увек давали знаке живота.
Од њих троје, двоје их је у наредних неколико месеци подлегло повредама, док је Теодора Мартинко из Кисача успела да се уз вишеструке операције и интервенције колико толико опорави од изузетно тешких повреда и уз стални надзор лекара њено лечење и даље траје.
У страшној трагедији животе су изгубили Сара Фирић (2018), Валентина Фирић (2014) и Ђорђе Фирић (1971) из Ковиља, Милица Адамовић (2008) из Каћа, Немања Комар (2007) из Степановићева, Анђела Руман (2004) из Старе Пазове, Милош Милосављевић (2003) из Книћанина, Стефан Хрка (1997) из Београда, Сања Ћирић Арбутина(1989) из Каћа, Васко Саздовски (1979) држављанин Републике Северне Македоније, из места Свети Никола, Горанка Раца (1966) из Новог Сада, Вукашин Раковић (1955) из Буковца, Милева Карановић (1948) из Каћа, Ђуро Швоња (1947) из Степановићева, Ања Радоњић (2000) из Параћина и Вукашин Црнчевић (2006) из Змајева.
Судбина зграде неизвесна
Неколико месеци након трагедије, почела су испитивања статике Железничке станице у Новом Саду, где су до сада испитивањем обухваћена два крила зграде. Иако се за сада не зна како ће се све то завршити, у јавности преовлађује мишљење да би целокупну зграду требало срушити и изградити нову јер са „теретом“ 16 жртава које је однела, тешко је замислити да се зграда станице поново пусти у употребу без обзира на то да ли је према проценама стручњака и даље употребљива.
Породица Фирић из Ковиља тог кобног дана изгубила је три члана. Дека Ђорђе и две његове унуке, Валентина и Сара, пошли су у Лозницу на славу, на коју нажалост никад нису стигли. Милица Адамовић била је ученица Пољопривредне школе са Домом ученика у Футогу, једноставна, пажљива и мила. Сјајни млади фудбалер ФК „Потисје” Милош Милосављевић и његова девојка Анђела Руман планирали су да тог викенда на стадиону прославе његов рођендан са породицом, другарима и саиграчима. За Немању Комара пријатељи кажу да је је био најпозитивнија особа у друштву, светла тачка сваког дружења и да је увек успевао да их насмеје, чак и у тешким данима. Стефан Хрка чекао је девојку на станици када се конструкција обрушула. Био је ведрог, насмејаног и добронамерног духа, особа која је била спремна да помогне другима. Сања Ћирић Арбутина била је љубазна и културна, увек насмејана. Васко Саздовски био је одличан стручњак и радио је као научник-истраживач на институту БиоСенс Институт у Новом Саду. Горанку Рацу пријатељи описују као изузетно позитивну жену која је освајала људе добротом и мирноћом које је умела да пренесе и на друге. За Вукашина Раковића пријатељи и комшије кажу да је био добар човек, без порока, који је радни век провео у новосадском предузећу „Новкабел”, док је пензионерске дане проводио дружећи се панзионерима. Милева Карановић својој деци била је и отац и мајка, а много радости јој је донело је рођење три унука. Ђуру Швоњу пријатељи из Степановићева памте као поштеног и вредног човека, који је у селу имао репутацију домаћина и човека који се трудио. Ању Радоњић људи описују као дивну, насмејану, ведру девојку кој је пре свега била сјајан човек, док Вукашина Црнчевић памте као младића који је био пун живота и великих снова.