Na današnji dan pre dve godine u stravičnoj nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu život je izgubilo 16 ljudi. Nadstrešnica teška oko tona na ulazu u stanicu je u deliću sekunde pala i ugasila živote ljudi koji su se… Ceo tekst
Na današnji dan pre dve godine u stravičnoj nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu život je izgubilo 16 ljudi.
Nadstrešnica teška oko tona na ulazu u stanicu je u deliću sekunde pala i ugasila živote ljudi koji su se u tom trenutku našli ispod nje. Od tog dana više ništa nije bilo isto ni u Novom Sadu, ali i u celoj Srbiji. Bila je to tragedija koja je pokrenula niz događaja i praktično podelila vreme koje se već dve godine računa kao „pre“ i „posle“ pada nadstrešnice u Novom Sadu. Tokom prethodne dve godine se nije podelilo samo vreme već i čitava država. Proteste sa zahtevima da se sankcionišu svi odgovorni za pad nadstrešnice, pokrenuli su studenti koji su blokirali svoje fakultete. Ubrzo su im se priključili i prosvetni radnici, učenici srednjih škola i veliki broj građana koji je podržao njihove zahteve upućene vlasti, koja je sa druge strane činila sve da relativizuje svoju odgovornost za ovu tragediju.
Imena koja ne smemo zaboraviti
Sara Firić (2018) – Kovilj
Valentina Firić (2014) – Kovilj
Đorđe Firić (1971) – Kovilj
Milica Adamović (2008) – Kać
Nemanja Komar (2007) – Stepanovićevo
Vukašin Crnčević (2006) – Zmajevo
Anđela Ruman (2004) – Stara Pazova
Miloš Milosavljević (2003) – Knićanin
Anja Radonjić (2000) – Paraćin
Stefan Hrka (1997) – Beograd
Sanja Ćirić Arbutina (1989) – Kać
Vasko Sazdovski (1979) – Sveti Nikola, S. Makedonija
Goranka Raca (1966) – Novi Sad
Vukašin Raković (1955) – Bukovac
Mileva Karanović (1948) – Kać
Đuro Švonja (1947) – Stepanovićevo
Iako zahtevi studenata i građana koji su ih podržali još uvek nisu ispunjeni jer sudski postupci koji se vode za slučaj nadstrešnice još nisu ni blizu kraja, ubedljiva pobeda Studentske liste na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima jeste na neki način završni čin dvogodišnje drame koja se odigravala na ulicama širom Srbije. Od nove vlasti se sada očekuje da ubrza postupke koji se vode i da se konačno dođe do pravde za šesnastoro ljudi koji su izgubili živote.
Pomen u Sabornom hramu
Eparhija bačka je saopštila da će danas nakon liturgije u 9 časova, u Hramu Svetog velikomučenika Georgija u Novom Sadu, biti služen pomen svim žrtvama nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu
Prve informacije o tome da se nešto dogodilo na Glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu, u redakciju „Dnevnika“ počele se da stižu već desetak minuta nakon tragedije, ali iz tih prvih par poziva se nije moglo proceniti kakve su zapravo razmere nesreće. Prva ekipa „Dnevnika“ koja je otišla na Železničku stanicu je, delom od šoka onim što su iz daljine videli, a delom zbog gužve od vozila hitne pomoći, vatrogasaca i policije takođe nije bila do kraja sigurna šta se tačno dogodilo ali je već bilo izvesno da ima žrtava.
Pripremno ročište još nije zakazano
Pripremno ročište u krivičnom postupku povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu još nije zakazano jer se celokupni spisi predmeta nalaze u Vrhovnom sudu, saopštio je Viši sud u Novom Sadu.
Kako se navodi u saopštenju, koje je prosleđen o medijima, Vrhovni sud treba da odluči o zahtevima za zaštitu zakonitosti koje su branioci okrivljenih podneli povodom odluke Apelacionog suda u Novom Sadu o potvrđivanju optužnice.
Iz Višeg suda ističu da je neophodno da Vrhovni sud donese konačnu odluku o podnetim zahtevima pre nego što bude moguće zakazivanje pripremnog ročišta i otvaranje glavnog pretresa.
- Nakon što se spisi predmeta vrate iz Vrhovnog suda, javnost će biti obaveštena o odluci suda - navodi se u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu.
U ovom krivičom postupku su optuženi Jelena Tanasković, Goran Vesić, Anita Dimoski, Nebojša Šurlan za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti, a Slobodan Naumović, Milan Jelkić, Ljiljana Milić Marković, Milan Spremić, Jasna Stojiljković Milić, Zorica Slavković Marjanović, Dušan Janković, Marina Gavrilović i Dejan Todorović zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova.
Vrlo brzo, svega sat-dva nakon pada nadstrešnice je internetom počeo da kruži snimak sa jedne od nadzornih kamera na Železničkoj stanici i taj snimak je sigurno zaledio svakog ko ga je pogledao jer od tog momenta bilo jasno da nesrećni ljudi koji su se u tom trenutku našli ispod nje, nisu imali nikakve šanse.
Komemorativna šetnja
Druga godišnjica tragedije u Novom Sadu danas će biti obeležena šetnjom i velikim skupom kod Železničke stanice u Novom Sadu. Predstavnici Studentske liste su pozvali građane na okupljanje na više mesta u gradu – kod Medicinskog fakulteta, Varadinskog mosta i Limanskog parka, odakle će se oko 10 časova kolone uputiti ka Železničkoj stanici gde će se tačno u 11.52 odati počast žrtvama tragedije.
Kako su prolazili sati, tako je i rastao broj žrtava koji se na kraju dana popeo na četrnaest, a dosta vremena je trebalo spasiocima da ispod ruševina izvuku troje teško povređenih ljudi koji su još uvek davali znake života.
Od njih troje, dvoje ih je u narednih nekoliko meseci podleglo povredama, dok je Teodora Martinko iz Kisača uspela da se uz višestruke operacije i intervencije koliko toliko oporavi od izuzetno teških povreda i uz stalni nadzor lekara njeno lečenje i dalje traje.
U strašnoj tragediji živote su izgubili Sara Firić (2018), Valentina Firić (2014) i Đorđe Firić (1971) iz Kovilja, Milica Adamović (2008) iz Kaća, Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove, Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina, Stefan Hrka (1997) iz Beograda, Sanja Ćirić Arbutina(1989) iz Kaća, Vasko Sazdovski (1979) državljanin Republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola, Goranka Raca (1966) iz Novog Sada, Vukašin Raković (1955) iz Bukovca, Mileva Karanović (1948) iz Kaća, Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva, Anja Radonjić (2000) iz Paraćina i Vukašin Crnčević (2006) iz Zmajeva.
Sudbina zgrade neizvesna
Nekoliko meseci nakon tragedije, počela su ispitivanja statike Železničke stanice u Novom Sadu, gde su do sada ispitivanjem obuhvaćena dva krila zgrade. Iako se za sada ne zna kako će se sve to završiti, u javnosti preovlađuje mišljenje da bi celokupnu zgradu trebalo srušiti i izgraditi novu jer sa „teretom“ 16 žrtava koje je odnela, teško je zamisliti da se zgrada stanice ponovo pusti u upotrebu bez obzira na to da li je prema procenama stručnjaka i dalje upotrebljiva.
Porodica Firić iz Kovilja tog kobnog dana izgubila je tri člana. Deka Đorđe i dve njegove unuke, Valentina i Sara, pošli su u Loznicu na slavu, na koju nažalost nikad nisu stigli. Milica Adamović bila je učenica Poljoprivredne škole sa Domom učenika u Futogu, jednostavna, pažljiva i mila. Sjajni mladi fudbaler FK „Potisje” Miloš Milosavljević i njegova devojka Anđela Ruman planirali su da tog vikenda na stadionu proslave njegov rođendan sa porodicom, drugarima i saigračima. Za Nemanju Komara prijatelji kažu da je je bio najpozitivnija osoba u društvu, svetla tačka svakog druženja i da je uvek uspevao da ih nasmeje, čak i u teškim danima. Stefan Hrka čekao je devojku na stanici kada se konstrukcija obrušula. Bio je vedrog, nasmejanog i dobronamernog duha, osoba koja je bila spremna da pomogne drugima. Sanja Ćirić Arbutina bila je ljubazna i kulturna, uvek nasmejana. Vasko Sazdovski bio je odličan stručnjak i radio je kao naučnik-istraživač na institutu BioSens Institut u Novom Sadu. Goranku Racu prijatelji opisuju kao izuzetno pozitivnu ženu koja je osvajala ljude dobrotom i mirnoćom koje je umela da prenese i na druge. Za Vukašina Rakovića prijatelji i komšije kažu da je bio dobar čovek, bez poroka, koji je radni vek proveo u novosadskom preduzeću „Novkabel”, dok je penzionerske dane provodio družeći se panzionerima. Mileva Karanović svojoj deci bila je i otac i majka, a mnogo radosti joj je donelo je rođenje tri unuka. Đuru Švonju prijatelji iz Stepanovićeva pamte kao poštenog i vrednog čoveka, koji je u selu imao reputaciju domaćina i čoveka koji se trudio. Anju Radonjić ljudi opisuju kao divnu, nasmejanu, vedru devojku koj je pre svega bila sjajan čovek, dok Vukašina Crnčević pamte kao mladića koji je bio pun života i velikih snova.
