СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ! Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви Сутра је Света Петка, празник посвећен једној од… Цео текст
СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ!
Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви
Сутра је Света Петка, празник посвећен једној од најпоштованијих светитељки и највећој заштитници жена, деце, старих и немоћних.
Народна веровања и бројна сведочанства говоре да се управо на њен празник дешавају највећа чуда, а искрена молитва уз умивање водом са њених извора доноси спас и телесно исцељење.
Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви, а ово су четири места на која народ вековима хрли по лек.
Прва коју ћемо поменути је калемегданска светиња у Београду. Извор смештен уз саме зидине тврђаве надалеко је познат по светој води која лечи очне болести и доноси преко потребни душевни мир.
Друга је манастир Извор код Параћина. У прелепом амбијенту реке Грзе избијају лековити извори крај древног манастира где су, према предању, некада почивале мошти ове светитељке.
Трећи је извор у Железнику. Ушушкана у београдској Липовачкој шуми, ова светиња је деценијама место наде за болесне, а народна предања чувају приче о чудесном повратку вида.
А четврти је извор у Винчи. Овај шумадијски бисер у срцу природе крије лековиту воду за коју се вековима везују сведочанства о невероватном олакшању најтежих тегоба.
Строга правила и обичаји за празник
На дан Свете Петке строго је забрањено обављање тешких кућних послова. С обзиром на то да је светитељка цео свој живот посветила невољнима, верници би празник требало да посвете молитви, милосрђу и помагању сиромашнима. Верује се да ће свако ко у уторак са покајањем и чистом вером затражи помоћ од Свете Петке, добити исцељење и осигурати заштиту свог дома током целе предстојеће зиме.
Преподобна мати Параскева или у народу познатија као Света Петка, је празник који славимо 27. октобра. Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
Народна веровања и обичаји
Народна веровања кажу да се на овај дан не сме прати веш, шити, радити неки тежак посао, а све то поготово не би требало да раде жене. Ово је дан за молитву и посвећеност породици. Пошто празник пада у уторак - Света Петка се ове године мрси.
На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на овај дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник верујући да ће им славна светитељка помоћи.
Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.
Ова светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Ко је била мати Параскева?
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
