ДруштвоПрви објавио Espreso, 26. окт, 10:11 · последњи 27. окт, 08:30

Данас је празник Свете Петке: Не узимајте иглу и не перите веш, а девојке би требало да ураде нешто посебно

3 медија · 4 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Курир

Преглед вести

Хронологија

10:11
Еспресо (отвара се у новом прозору) први објавио
СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ!
СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ! Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви Сутра је Света Петка, празник посвећен једној од… Цео текст
СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ!
Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви
Сутра је Света Петка, празник посвећен једној од најпоштованијих светитељки и највећој заштитници жена, деце, старих и немоћних.
Народна веровања и бројна сведочанства говоре да се управо на њен празник дешавају највећа чуда, а искрена молитва уз умивање водом са њених извора доноси спас и телесно исцељење.
Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви, а ово су четири места на која народ вековима хрли по лек.
Прва коју ћемо поменути је калемегданска светиња у Београду. Извор смештен уз саме зидине тврђаве надалеко је познат по светој води која лечи очне болести и доноси преко потребни душевни мир.
Друга је манастир Извор код Параћина. У прелепом амбијенту реке Грзе избијају лековити извори крај древног манастира где су, према предању, некада почивале мошти ове светитељке.
Трећи је извор у Железнику. Ушушкана у београдској Липовачкој шуми, ова светиња је деценијама место наде за болесне, а народна предања чувају приче о чудесном повратку вида.
А четврти је извор у Винчи. Овај шумадијски бисер у срцу природе крије лековиту воду за коју се вековима везују сведочанства о невероватном олакшању најтежих тегоба.
Строга правила и обичаји за празник
На дан Свете Петке строго је забрањено обављање тешких кућних послова. С обзиром на то да је светитељка цео свој живот посветила невољнима, верници би празник требало да посвете молитви, милосрђу и помагању сиромашнима. Верује се да ће свако ко у уторак са покајањем и чистом вером затражи помоћ од Свете Петке, добити исцељење и осигурати заштиту свог дома током целе предстојеће зиме.
Преподобна мати Параскева или у народу познатија као Света Петка, је празник који славимо 27. октобра. Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
Народна веровања и обичаји
Народна веровања кажу да се на овај дан не сме прати веш, шити, радити неки тежак посао, а све то поготово не би требало да раде жене. Ово је дан за молитву и посвећеност породици. Пошто празник пада у уторак - Света Петка се ове године мрси.
На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на овај дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник верујући да ће им славна светитељка помоћи.
Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.
Ова светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Ко је била мати Параскева?
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
06:20
Курир (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 20 сати 9 мин после првог
Данас је празник Свете Петке: Не узимајте иглу и не перите веш, а девојке би требало да ураде нешто посебно
- Данас је Света Петка, празник посвећен заштитници жена, деце, старих и немоћних, уз веровање да молитва и вода са њених извора доносе исцељење. - Народна предања налажу да се тог дана не раде кућни послови, не… Цео текст
- Данас је Света Петка, празник посвећен заштитници жена, деце, старих и немоћних, уз веровање да молитва и вода са њених извора доносе исцељење.
- Народна предања налажу да се тог дана не раде кућни послови, не пере веш и не меси, а верници одлазе у цркве и манастире по благослов и здравље.
Данас је Света Петка, празник посвећен једној од најпоштованијих светитељки и највећој заштитници жена, деце, старих и немоћних.
Народна веровања и бројна сведочанства говоре да се управо на њен празник дешавају највећа чуда, а искрена молитва уз умивање водом са њених извора доноси спас и телесно исцељење.
Сматра се да је Света Петка женски празник, па се овој светици обраћају жене свих вера и нација.
Према народним обичајима, на Свету Петку жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.
Обичаји за овај празник
На Свету Петку младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.
Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.
Многи Срби славе овај празник као своју крсну славу. Славска трпеза на дан Свете Петке се не склања до сутрадан, а када сви гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би светица посетила и благосиљала њен дом.
На овај дан, верници се окупљају у црквама, моле се и пале свеће за здравље и мир. Многи и посте, јер се верује да пост и молитва посвећени Светој Петки доносе благослов и заштиту.
У Србији је честа пракса да мајке, ћерке, сестре или пријатељице заједно одлазе у цркву или манастир посвећен Светој Петки. Поред многих ових храмова често постоје извори лековите воде, за коју верници верују да лечи ране и штити од болести.
Народ каже да онај ко на овај дан нешто замоли од светитељке, треба наредних седам дана да пости и да на њен празник дође у цркву са прилозима.
Народна веровања и бројна сведочанства говоре да се управо на њен празник дешавају највећа чуда, а искрена молитва уз умивање водом са њених извора доноси спас и телесно исцељење.
Строга правила
На дан Свете Петке строго је забрањено обављање тешких кућних послова. С обзиром на то да је светитељка цео свој живот посветила невољнима, верници би празник требало да посвете молитви, милосрђу и помагању сиромашнима. Верује се да ће свако ко у уторак са покајањем и чистом вером затражи помоћ од Свете Петке, добити исцељење и осигурати заштиту свог дома током целе предстојеће зиме.
Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
Народна веровања
Народна веровања кажу да се на овај дан не сме прати веш, шити, радити неки тежак посао, а све то поготово не би требало да раде жене. Ово је дан за молитву и посвећеност породици. Пошто празник пада у уторак - Света Петка се ове године мрси.
Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.
Ова светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Ко је била мати Параскева?
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви, а ово су четири места на која народ вековима хрли по лек.
Прва коју ћемо поменути је калемегданска светиња у Београду. Извор смештен уз саме зидине тврђаве надалеко је познат по светој води која лечи очне болести и доноси преко потребни душевни мир.
Друга је манастир Извор код Параћина. У прелепом амбијенту реке Грзе избијају лековити извори крај древног манастира где су, према предању, некада почивале мошти ове светитељке.
Трећи је извор у Железнику. Ушушкана у београдској Липовачкој шуми, ова светиња је деценијама место наде за болесне, а народна предања чувају приче о чудесном повратку вида.
А четврти је извор у Винчи. Овај шумадијски бисер у срцу природе крије лековиту воду за коју се вековима везују сведочанства о невероватном олакшању најтежих тегоба.
Курир/Еспресо/Стил
06:45
Еспресо (отвара се у новом прозору)
ЖЕНЕ, ДАНАС ОВУ СТВАР НИКАКО НЕ УЗИМАЈТЕ У РУКЕ: Славимо Свету Петку, црвено је слово, СТРОГО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО...
велики празник ЖЕНЕ, ДАНАС ОВУ СТВАР НИКАКО НЕ УЗИМАЈТЕ У РУКЕ: Славимо Свету Петку, црвено је слово, СТРОГО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО... Велики број породица слави данас крсну славу Српска православна црква и верници данас… Цео текст
велики празник
ЖЕНЕ, ДАНАС ОВУ СТВАР НИКАКО НЕ УЗИМАЈТЕ У РУКЕ: Славимо Свету Петку, црвено је слово, СТРОГО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО...
Велики број породица слави данас крсну славу
Српска православна црква и верници данас обележавају Свету Петку, празник посвећен Преподобној мати Параскеви. Празник прате бројни обичаји. Доносимо вам и молитиву која је повезана са овим важним датумом.
Света Петка сматра се заштитницом жена, чуварком сиромашних и болесних. Верници јој се обраћају за помоћ кроз молитву нарочито данас, тражећи спас од болести и других животних недаћа.
Предање каже да је Света Петка рођена у граду Епивату, код Калитракије у Малој Азији крајем 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице, а према неким изворима пореклом је Српкиња. После смрти родитеља замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду. Након тога провела је године у пустињи у посту, молитви и усамљеничком животу. У сну јој се јавио анђео и упутио је у отаџбину да шири веру Христову.
Обичаји на Свету Петку
Славска трпеза на дан Свете Петке не склања се са стола до сутрадан. Када гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би Света Петка посетила и благосиљала њен дом.
Велики број породица слави данас крсну славу, домаћини призивају име Свете Петке у помоћ тако што пале тамјан и заливају славски колач вином, док у молитвама призивају Петковицу или Пејциндан.
Вода са извора манастира
Мошти ове светитељке преношене су много пута. На молбу кнегиње Милице почивале су и у Београду, данас се у капели Свете Петке налази само њен мали прст. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору Свете Петке, за чију воду се верује да делује исцељујуће на очне болести.
Према обичајима, данас би требало избегавати кућне послове односно не би требало ништа обављати по кући, попут шивења, прања веша да се не "навукао гнев светитељке и да током године не би трнуле руке".
Девојке би требало беру цвеће и њиме украсе свој дом да целе године владала слога и мир у кући. Ту је и следећи обичај, девојчице би требало да обуку нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа. Девојке би требало и да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице па ће у сну видети будућег мужа и шта их чека у животу, према обичају. Један обичај каже да би те мрвице требало посути на тавану (ко има ову просторију) или испод кревета па ће нови бити "пророчки".
Молитва Светој Петки коју можете изговорити данас, замоливши је за здравље и срећу, гласи:
"Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божјег, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.
Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрости и радости, Христова девице, наша помоћнице.
Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, навек века. Амин".
08:30
Панчевац (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 22 сата 19 мин после првог
Данас славимо Преподобну мати Параскеву
Данас славимо Преподобну мати Параскеву За овај празник у народу се поштују бројни обичаји, ово су неки од њих Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе дан Преподобне мати Параскеве односно Свете… Цео текст
Данас славимо Преподобну мати Параскеву
За овај празник у народу се поштују бројни обичаји, ово су неки од њих
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе дан Преподобне мати Параскеве односно Свете Петке.
Овај дан у црквеном календару означен је црвеним словом.
Верује се да је Света Петка заштитница жена, и светитељка која је помагала болеснима и сиромашнима.
Параскева је рођена у Епивату, између Силинаврије и Цариграда, при крају десетог или почетком 11. века. Била је српског порекла, из имућне и веома побожне породице.
Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније је био изабран за епископа Мадитског.
Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:
– Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде.
Она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.
Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, а затим се запутила у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послушала је глас Анђела Божијег, оставила је пустињу и вратила се у свој родни град, Епиват.
Ту је живела још две године у непрестаном посту и молитви, до смрти. Сахрањена је по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу.
У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.
Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Света Петка је једна од најпоштованијих светитељки на Балкану.
Поред радости, ова велика светитељка буди и страхопоштовање, јер се верује се да она од свог упокојења чини чуда. Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.
Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
За овај празник у народу се поштују бројни обичаји.
Све почиње вече уочи празника, када би након обеда верници требало да се прекрсте три пута, а потом домаћин ишчитава молитву посвећену светој Петки.
Према народним обичајима, данас верници не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукли гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.
Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.
Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
(Панчевац)

Хронологија

10:11

Еспресо (отвара се у новом прозору) први објавио

СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ!

СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ! Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви Сутра је Света Петка, празник посвећен једној од… Цео текст

СУТРА ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, А ОНА ЈЕДАН ГРЕХ БАШ НИКАКО НЕ ПРАШТА: Тако можете навући НЕСРЕЋУ!

Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви

Сутра је Света Петка, празник посвећен једној од најпоштованијих светитељки и највећој заштитници жена, деце, старих и немоћних.

Народна веровања и бројна сведочанства говоре да се управо на њен празник дешавају највећа чуда, а искрена молитва уз умивање водом са њених извора доноси спас и телесно исцељење.

Широм наше земље налазе се светиње посвећене Преподобној мати Параскеви, а ово су четири места на која народ вековима хрли по лек.

Прва коју ћемо поменути је калемегданска светиња у Београду. Извор смештен уз саме зидине тврђаве надалеко је познат по светој води која лечи очне болести и доноси преко потребни душевни мир.

Друга је манастир Извор код Параћина. У прелепом амбијенту реке Грзе избијају лековити извори крај древног манастира где су, према предању, некада почивале мошти ове светитељке.

Трећи је извор у Железнику. Ушушкана у београдској Липовачкој шуми, ова светиња је деценијама место наде за болесне, а народна предања чувају приче о чудесном повратку вида.

А четврти је извор у Винчи. Овај шумадијски бисер у срцу природе крије лековиту воду за коју се вековима везују сведочанства о невероватном олакшању најтежих тегоба.

Строга правила и обичаји за празник

На дан Свете Петке строго је забрањено обављање тешких кућних послова. С обзиром на то да је светитељка цео свој живот посветила невољнима, верници би празник требало да посвете молитви, милосрђу и помагању сиромашнима. Верује се да ће свако ко у уторак са покајањем и чистом вером затражи помоћ од Свете Петке, добити исцељење и осигурати заштиту свог дома током целе предстојеће зиме.

Преподобна мати Параскева или у народу познатија као Света Петка, је празник који славимо 27. октобра. Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.

Народна веровања и обичаји

Народна веровања кажу да се на овај дан не сме прати веш, шити, радити неки тежак посао, а све то поготово не би требало да раде жене. Ово је дан за молитву и посвећеност породици. Пошто празник пада у уторак - Света Петка се ове године мрси.

На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на овај дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник верујући да ће им славна светитељка помоћи.

Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.

Ова светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.

Ко је била мати Параскева?

Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.

Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.

Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

06:20

Курир (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 20 сати 9 мин после првог

Данас је празник Свете Петке: Не узимајте иглу и не перите веш, а девојке би требало да ураде нешто посебно

- Данас је Света Петка, празник посвећен заштитници жена, деце, старих и немоћних, уз веровање да молитва и вода са њених извора доносе исцељење. - Народна предања налажу да се тог дана не раде кућни послови, не… Цео текст

- Данас је Света Петка, празник посвећен заштитници жена, деце, старих и немоћних, уз веровање да молитва и вода са њених извора доносе исцељење.

- Народна предања налажу да се тог дана не раде кућни послови, не пере веш и не меси, а верници одлазе у цркве и манастире по благослов и здравље.

Данас је Света Петка, празник посвећен једној од најпоштованијих светитељки и највећој заштитници жена, деце, старих и немоћних.

Сматра се да је Света Петка женски празник, па се овој светици обраћају жене свих вера и нација.

Према народним обичајима, на Свету Петку жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.

Обичаји за овај празник

На Свету Петку младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.

Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.

Многи Срби славе овај празник као своју крсну славу. Славска трпеза на дан Свете Петке се не склања до сутрадан, а када сви гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би светица посетила и благосиљала њен дом.

На овај дан, верници се окупљају у црквама, моле се и пале свеће за здравље и мир. Многи и посте, јер се верује да пост и молитва посвећени Светој Петки доносе благослов и заштиту.

У Србији је честа пракса да мајке, ћерке, сестре или пријатељице заједно одлазе у цркву или манастир посвећен Светој Петки. Поред многих ових храмова често постоје извори лековите воде, за коју верници верују да лечи ране и штити од болести.

Народ каже да онај ко на овај дан нешто замоли од светитељке, треба наредних седам дана да пости и да на њен празник дође у цркву са прилозима.

Строга правила

Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Народна веровања

Ко је била мати Параскева?

Курир/Еспресо/Стил

06:45

Еспресо (отвара се у новом прозору)

ЖЕНЕ, ДАНАС ОВУ СТВАР НИКАКО НЕ УЗИМАЈТЕ У РУКЕ: Славимо Свету Петку, црвено је слово, СТРОГО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО...

велики празник ЖЕНЕ, ДАНАС ОВУ СТВАР НИКАКО НЕ УЗИМАЈТЕ У РУКЕ: Славимо Свету Петку, црвено је слово, СТРОГО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО... Велики број породица слави данас крсну славу Српска православна црква и верници данас… Цео текст

велики празник

ЖЕНЕ, ДАНАС ОВУ СТВАР НИКАКО НЕ УЗИМАЈТЕ У РУКЕ: Славимо Свету Петку, црвено је слово, СТРОГО ЈЕ ЗАБРАЊЕНО...

Велики број породица слави данас крсну славу

Српска православна црква и верници данас обележавају Свету Петку, празник посвећен Преподобној мати Параскеви. Празник прате бројни обичаји. Доносимо вам и молитиву која је повезана са овим важним датумом.

Света Петка сматра се заштитницом жена, чуварком сиромашних и болесних. Верници јој се обраћају за помоћ кроз молитву нарочито данас, тражећи спас од болести и других животних недаћа.

Предање каже да је Света Петка рођена у граду Епивату, код Калитракије у Малој Азији крајем 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице, а према неким изворима пореклом је Српкиња. После смрти родитеља замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду. Након тога провела је године у пустињи у посту, молитви и усамљеничком животу. У сну јој се јавио анђео и упутио је у отаџбину да шири веру Христову.

Обичаји на Свету Петку

Славска трпеза на дан Свете Петке не склања се са стола до сутрадан. Када гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би Света Петка посетила и благосиљала њен дом.

Велики број породица слави данас крсну славу, домаћини призивају име Свете Петке у помоћ тако што пале тамјан и заливају славски колач вином, док у молитвама призивају Петковицу или Пејциндан.

Вода са извора манастира

Мошти ове светитељке преношене су много пута. На молбу кнегиње Милице почивале су и у Београду, данас се у капели Свете Петке налази само њен мали прст. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору Свете Петке, за чију воду се верује да делује исцељујуће на очне болести.

Према обичајима, данас би требало избегавати кућне послове односно не би требало ништа обављати по кући, попут шивења, прања веша да се не "навукао гнев светитељке и да током године не би трнуле руке".

Девојке би требало беру цвеће и њиме украсе свој дом да целе године владала слога и мир у кући. Ту је и следећи обичај, девојчице би требало да обуку нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа. Девојке би требало и да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице па ће у сну видети будућег мужа и шта их чека у животу, према обичају. Један обичај каже да би те мрвице требало посути на тавану (ко има ову просторију) или испод кревета па ће нови бити "пророчки".

Молитва Светој Петки коју можете изговорити данас, замоливши је за здравље и срећу, гласи:

"Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божјег, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрости и радости, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, навек века. Амин".

08:30

Панчевац (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 22 сата 19 мин после првог

Данас славимо Преподобну мати Параскеву

Данас славимо Преподобну мати Параскеву За овај празник у народу се поштују бројни обичаји, ово су неки од њих Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе дан Преподобне мати Параскеве односно Свете… Цео текст

Данас славимо Преподобну мати Параскеву

За овај празник у народу се поштују бројни обичаји, ово су неки од њих

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе дан Преподобне мати Параскеве односно Свете Петке.

Овај дан у црквеном календару означен је црвеним словом.

Верује се да је Света Петка заштитница жена, и светитељка која је помагала болеснима и сиромашнима.

Параскева је рођена у Епивату, између Силинаврије и Цариграда, при крају десетог или почетком 11. века. Била је српског порекла, из имућне и веома побожне породице.

Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније је био изабран за епископа Мадитског.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:

– Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде.

Она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, а затим се запутила у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послушала је глас Анђела Божијег, оставила је пустињу и вратила се у свој родни град, Епиват.

Ту је живела још две године у непрестаном посту и молитви, до смрти. Сахрањена је по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу.

У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Света Петка је једна од најпоштованијих светитељки на Балкану.

Поред радости, ова велика светитељка буди и страхопоштовање, јер се верује се да она од свог упокојења чини чуда. Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

За овај празник у народу се поштују бројни обичаји.

Све почиње вече уочи празника, када би након обеда верници требало да се прекрсте три пута, а потом домаћин ишчитава молитву посвећену светој Петки.

Према народним обичајима, данас верници не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукли гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.

Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.

(Панчевац)