Danas je praznik Svete Petke: Ne uzimajte iglu i ne perite veš, a devojke bi trebalo da urade nešto posebno

Hronologija

1. 10:11
   Espreso (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

   SUTRA JE SVETA PETKA, A ONA JEDAN GREH BAŠ NIKAKO NE PRAŠTA: Tako možete navući NESREĆU!

   SUTRA JE SVETA PETKA, A ONA JEDAN GREH BAŠ NIKAKO NE PRAŠTA: Tako možete navući NESREĆU! Širom naše zemlje nalaze se svetinje posvećene Prepodobnoj mati Paraskevi Sutra je Sveta Petka, praznik posvećen jednoj od… Ceo tekst

   SUTRA JE SVETA PETKA, A ONA JEDAN GREH BAŠ NIKAKO NE PRAŠTA: Tako možete navući NESREĆU!

   Širom naše zemlje nalaze se svetinje posvećene Prepodobnoj mati Paraskevi

   Sutra je Sveta Petka, praznik posvećen jednoj od najpoštovanijih svetiteljki i najvećoj zaštitnici žena, dece, starih i nemoćnih.

   Narodna verovanja i brojna svedočanstva govore da se upravo na njen praznik dešavaju najveća čuda, a iskrena molitva uz umivanje vodom sa njenih izvora donosi spas i telesno isceljenje.

   Širom naše zemlje nalaze se svetinje posvećene Prepodobnoj mati Paraskevi, a ovo su četiri mesta na koja narod vekovima hrli po lek.

   Prva koju ćemo pomenuti je kalemegdanska svetinja u Beogradu. Izvor smešten uz same zidine tvrđave nadaleko je poznat po svetoj vodi koja leči očne bolesti i donosi preko potrebni duševni mir.

   Druga je manastir Izvor kod Paraćina. U prelepom ambijentu reke Grze izbijaju lekoviti izvori kraj drevnog manastira gde su, prema predanju, nekada počivale mošti ove svetiteljke.

   Treći je izvor u Železniku. Ušuškana u beogradskoj Lipovačkoj šumi, ova svetinja je decenijama mesto nade za bolesne, a narodna predanja čuvaju priče o čudesnom povratku vida.

   A četvrti je izvor u Vinči. Ovaj šumadijski biser u srcu prirode krije lekovitu vodu za koju se vekovima vezuju svedočanstva o neverovatnom olakšanju najtežih tegoba.

   Stroga pravila i običaji za praznik

   Na dan Svete Petke strogo je zabranjeno obavljanje teških kućnih poslova. S obzirom na to da je svetiteljka ceo svoj život posvetila nevoljnima, vernici bi praznik trebalo da posvete molitvi, milosrđu i pomaganju siromašnima. Veruje se da će svako ko u utorak sa pokajanjem i čistom verom zatraži pomoć od Svete Petke, dobiti isceljenje i osigurati zaštitu svog doma tokom cele predstojeće zime.

   Prepodobna mati Paraskeva ili u narodu poznatija kao Sveta Petka, je praznik koji slavimo 27. oktobra. Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.

   Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Dan njenog upokojenja obeležen je podebljanim crnim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu, a mnogi vernici je smatraju svojom zaštitnicom (posebno žene, deca i stari) i slave kao preslavu (drugu krsnu slavu) po svim slavskim običajima.

   Narodna verovanja i običaji

   Narodna verovanja kažu da se na ovaj dan ne sme prati veš, šiti, raditi neki težak posao, a sve to pogotovo ne bi trebalo da rade žene. Ovo je dan za molitvu i posvećenost porodici. Pošto praznik pada u utorak - Sveta Petka se ove godine mrsi.

   Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda. Mnogi bolesni su ozdravili na ovaj dan. Zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im slavna svetiteljka pomoći.

   Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži vernike ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.

   Ova svetiteljka se javlja i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.

   Ko je bila mati Paraskeva?

   Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju.

   Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

   Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

   Na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

   Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

2. 06:20
   Kurir (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 20 sati 9 min posle prvog

   Danas je praznik Svete Petke: Ne uzimajte iglu i ne perite veš, a devojke bi trebalo da urade nešto posebno

   - Danas je Sveta Petka, praznik posvećen zaštitnici žena, dece, starih i nemoćnih, uz verovanje da molitva i voda sa njenih izvora donose isceljenje. - Narodna predanja nalažu da se tog dana ne rade kućni poslovi, ne… Ceo tekst

   - Danas je Sveta Petka, praznik posvećen zaštitnici žena, dece, starih i nemoćnih, uz verovanje da molitva i voda sa njenih izvora donose isceljenje.

   - Narodna predanja nalažu da se tog dana ne rade kućni poslovi, ne pere veš i ne mesi, a vernici odlaze u crkve i manastire po blagoslov i zdravlje.

   Danas je Sveta Petka, praznik posvećen jednoj od najpoštovanijih svetiteljki i najvećoj zaštitnici žena, dece, starih i nemoćnih.

   Narodna verovanja i brojna svedočanstva govore da se upravo na njen praznik dešavaju najveća čuda, a iskrena molitva uz umivanje vodom sa njenih izvora donosi spas i telesno isceljenje.

   Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik, pa se ovoj svetici obraćaju žene svih vera i nacija.

   Prema narodnim običajima, na Svetu Petku žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

   Običaji za ovaj praznik

   Na Svetu Petku mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

   Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

   Mnogi Srbi slave ovaj praznik kao svoju krsnu slavu. Slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.

   Na ovaj dan, vernici se okupljaju u crkvama, mole se i pale sveće za zdravlje i mir. Mnogi i poste, jer se veruje da post i molitva posvećeni Svetoj Petki donose blagoslov i zaštitu.

   U Srbiji je česta praksa da majke, ćerke, sestre ili prijateljice zajedno odlaze u crkvu ili manastir posvećen Svetoj Petki. Pored mnogih ovih hramova često postoje izvori lekovite vode, za koju vernici veruju da leči rane i štiti od bolesti.

   Narod kaže da onaj ko na ovaj dan nešto zamoli od svetiteljke, treba narednih sedam dana da posti i da na njen praznik dođe u crkvu sa prilozima.

   Narodna verovanja i brojna svedočanstva govore da se upravo na njen praznik dešavaju najveća čuda, a iskrena molitva uz umivanje vodom sa njenih izvora donosi spas i telesno isceljenje.

   Stroga pravila

   Na dan Svete Petke strogo je zabranjeno obavljanje teških kućnih poslova. S obzirom na to da je svetiteljka ceo svoj život posvetila nevoljnima, vernici bi praznik trebalo da posvete molitvi, milosrđu i pomaganju siromašnima. Veruje se da će svako ko u utorak sa pokajanjem i čistom verom zatraži pomoć od Svete Petke, dobiti isceljenje i osigurati zaštitu svog doma tokom cele predstojeće zime.

   Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.

   Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Dan njenog upokojenja obeležen je podebljanim crnim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu, a mnogi vernici je smatraju svojom zaštitnicom (posebno žene, deca i stari) i slave kao preslavu (drugu krsnu slavu) po svim slavskim običajima.

   Narodna verovanja

   Narodna verovanja kažu da se na ovaj dan ne sme prati veš, šiti, raditi neki težak posao, a sve to pogotovo ne bi trebalo da rade žene. Ovo je dan za molitvu i posvećenost porodici. Pošto praznik pada u utorak - Sveta Petka se ove godine mrsi.

   Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži vernike ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.

   Ova svetiteljka se javlja i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.

   Ko je bila mati Paraskeva?

   Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju.

   Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

   Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

   Na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

   Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

   Širom naše zemlje nalaze se svetinje posvećene Prepodobnoj mati Paraskevi, a ovo su četiri mesta na koja narod vekovima hrli po lek.

   Prva koju ćemo pomenuti je kalemegdanska svetinja u Beogradu. Izvor smešten uz same zidine tvrđave nadaleko je poznat po svetoj vodi koja leči očne bolesti i donosi preko potrebni duševni mir.

   Druga je manastir Izvor kod Paraćina. U prelepom ambijentu reke Grze izbijaju lekoviti izvori kraj drevnog manastira gde su, prema predanju, nekada počivale mošti ove svetiteljke.

   Treći je izvor u Železniku. Ušuškana u beogradskoj Lipovačkoj šumi, ova svetinja je decenijama mesto nade za bolesne, a narodna predanja čuvaju priče o čudesnom povratku vida.

   A četvrti je izvor u Vinči. Ovaj šumadijski biser u srcu prirode krije lekovitu vodu za koju se vekovima vezuju svedočanstva o neverovatnom olakšanju najtežih tegoba.

   Kurir/Espreso/Stil

3. 06:45
   Espreso (otvara se u novom prozoru)

   ŽENE, DANAS OVU STVAR NIKAKO NE UZIMAJTE U RUKE: Slavimo Svetu Petku, crveno je slovo, STROGO JE ZABRANJENO...

   veliki praznik ŽENE, DANAS OVU STVAR NIKAKO NE UZIMAJTE U RUKE: Slavimo Svetu Petku, crveno je slovo, STROGO JE ZABRANJENO... Veliki broj porodica slavi danas krsnu slavu Srpska pravoslavna crkva i vernici danas… Ceo tekst

   veliki praznik

   ŽENE, DANAS OVU STVAR NIKAKO NE UZIMAJTE U RUKE: Slavimo Svetu Petku, crveno je slovo, STROGO JE ZABRANJENO...

   Veliki broj porodica slavi danas krsnu slavu

   Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Praznik prate brojni običaji. Donosimo vam i molitivu koja je povezana sa ovim važnim datumom.

   Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, čuvarkom siromašnih i bolesnih. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu naročito danas, tražeći spas od bolesti i drugih životnih nedaća.

   Predanje kaže da je Sveta Petka rođena u gradu Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji krajem 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice, a prema nekim izvorima poreklom je Srpkinja. Posle smrti roditelja zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu. Nakon toga provela je godine u pustinji u postu, molitvi i usamljeničkom životu. U snu joj se javio anđeo i uputio je u otadžbinu da širi veru Hristovu.

   Običaji na Svetu Petku

   Slavska trpeza na dan Svete Petke ne sklanja se sa stola do sutradan. Kada gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi Sveta Petka posetila i blagosiljala njen dom.

   Veliki broj porodica slavi danas krsnu slavu, domaćini prizivaju ime Svete Petke u pomoć tako što pale tamjan i zalivaju slavski kolač vinom, dok u molitvama prizivaju Petkovicu ili Pejcindan.

   Voda sa izvora manastira

   Mošti ove svetiteljke prenošene su mnogo puta. Na molbu kneginje Milice počivale su i u Beogradu, danas se u kapeli Svete Petke nalazi samo njen mali prst. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru Svete Petke, za čiju vodu se veruje da deluje isceljujuće na očne bolesti.

   Prema običajima, danas bi trebalo izbegavati kućne poslove odnosno ne bi trebalo ništa obavljati po kući, poput šivenja, pranja veša da se ne "navukao gnev svetiteljke i da tokom godine ne bi trnule ruke".

   Devojke bi trebalo beru cveće i njime ukrase svoj dom da cele godine vladala sloga i mir u kući. Tu je i sledeći običaj, devojčice bi trebalo da obuku nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća. Devojke bi trebalo i da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice pa će u snu videti budućeg muža i šta ih čeka u životu, prema običaju. Jedan običaj kaže da bi te mrvice trebalo posuti na tavanu (ko ima ovu prostoriju) ili ispod kreveta pa će novi biti "proročki".

   Molitva Svetoj Petki koju možete izgovoriti danas, zamolivši je za zdravlje i sreću, glasi:

   "Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božjeg, kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.

   Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrosti i radosti, Hristova device, naša pomoćnice.

   Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a usopšim roditeljima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božja svetiteljko.

   Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, navek veka. Amin".

4. 08:30
   Pančevac (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 22 sata 19 min posle prvog

   Danas slavimo Prepodobnu mati Paraskevu

   Danas slavimo Prepodobnu mati Paraskevu Za ovaj praznik u narodu se poštuju brojni običaji, ovo su neki od njih Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave dan Prepodobne mati Paraskeve odnosno Svete… Ceo tekst

   Danas slavimo Prepodobnu mati Paraskevu

   Za ovaj praznik u narodu se poštuju brojni običaji, ovo su neki od njih

   Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave dan Prepodobne mati Paraskeve odnosno Svete Petke.

   Ovaj dan u crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom.

   Veruje se da je Sveta Petka zaštitnica žena, i svetiteljka koja je pomagala bolesnima i siromašnima.

   Paraskeva je rođena u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Bila je srpskog porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice.

   Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije je bio izabran za episkopa Maditskog.

   Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja:

   – Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom neka ide.

   Ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih.

   Nakon smrti svojih roditelja, ova sveta devica željna podvižničkog života napustila je roditeljski dom i otišla u Carigrad, a zatim se zaputila u pustinju Jordansku, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti poslušala je glas Anđela Božijeg, ostavila je pustinju i vratila se u svoj rodni grad, Epivat.

   Tu je živela još dve godine u neprestanom postu i molitvi, do smrti. Sahranjena je po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

   Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete petke nalaze u rumunskom gradu Jašu.

   U Beogradu se nalazi čudotvorna i lekovita voda (agaizma) ove svetiteljke, koja leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj.

   Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

   Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

   Sveta Petka je jedna od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.

   Pored radosti, ova velika svetiteljka budi i strahopoštovanje, jer se veruje se da ona od svog upokojenja čini čuda. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

   Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

   Za ovaj praznik u narodu se poštuju brojni običaji.

   Sve počinje veče uoči praznika, kada bi nakon obeda vernici trebalo da se prekrste tri puta, a potom domaćin iščitava molitvu posvećenu svetoj Petki.

   Prema narodnim običajima, danas vernici ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukli gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

   Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

   Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

   Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

   (Pančevac)