Док се протести у Француској настављају, француска полиција нашла се под лупом јавности након нових оптужби за полицијску бруталност. Њен арсенал је богатији него у већини европских земаља, пише Дојче Веле. Француску… Цео текст
Док се протести у Француској настављају, француска полиција нашла се под лупом јавности након нових оптужби за полицијску бруталност. Њен арсенал је богатији него у већини европских земаља, пише Дојче Веле.
Француску ове суботе очекује нови талас масовних протеста, због чега је широм земље распоређено око 70.000 полицајаца и жандарма, уз специјалне јединице, оклопна возила, хеликоптере и водене топове.
Појачане су и војне патроле које су већ ангажоване у оквиру антитерористичких мера.
Протести и штрајкови одржавају се или најављују и у другим европским земљама, међу којима су Италија и Албанија.
После прошлонедељних нереда у Француској и тешких повреда које су поједини демонстранти задобили у сукобима са снагама безбедности, поново се поставља питање полицијских метода. Да ли је француска полиција заиста најбруталнија у Европској унији?
Снимци бруталности
Снимци наводног полицијског насиља масовно се деле на француским друштвеним мрежама док талас протеста захвата Француску.
На једном снимку види се како полицајци ударцима обарају мушкарца на земљу, а затим га одвлаче док је без свести.
На другом се види полицајац који, наизглед без икаквог повода, хвата младића с леђа и одвлачи га држећи га за врат. На трећем снимку види се како одводе младу жену, руке изврнуте у неприродан положај, док она вришти од бола.
Аутентичност ових снимака није било могуће независно потврдити.
Француска полиција поново се нашла на мети критика организација за заштиту људских права, не само због начина на који поступа већ и због употребе шок-бомби и гумених метака. Француска има једну од најтеже наоружаних полицијских снага у Европи.
Током студентских протеста претходних недеља, неколико тинејџера задобило је повреде које су им трајно промениле живот: једном је разнета шака, други је изгубио вид на једном оку, а трећем је сломљена вилица.
Протести у Француској се шире
Више од пола милиона људи изашло је прошле суботе 17. октобра на улице широм Француске. Већина је протестовала мирно, критикујући смањење издвајања за јавни сектор и кризу изазвану растом трошкова живота, а истовремено подржавајући захтеве ученика и студената за бољим условима у учионицама.
Насилници су искористили ситуацију да пале зграде, пљачкају продавнице и гађају полицију разним предметима, што је полицајцима и другим хитним службама додатно отежало посао.
Викенд-протестима претходио је низ демонстрација средњошколаца, који су постављали барикаде на улазима у школске зграде како би осудили недостатак наставника и захтевали обнову дотрајале инфраструктуре.
Оружје намењено рату?
Француска полиција располаже већим арсеналом него полицијске снаге у већини европских земаља. Полицајци, на пример, користе такозвани ЛБД-40, врсту оружја за испаљивање гумених метака.
У многим земљама, попут Уједињеног Краљевства и Немачке, употреба гумених метака на протестима углавном није дозвољена. У појединим европским земљама, попут Шпаније, они се повремено користе, али изазивају мање повреда него у Француској.
„То није нешто што постоји само у Француској. Међутим, постоје смернице. Мора се одржавати одређено одстојање“, рекла је за Дојче веле Анастасија Цукала, ванредна професорка криминологије на Универзитету Париз-Југ (Университé Парис-Суд).
„Чак и када покушавате да поштујете смернице, људи могу да се помере и онда одједном неко може да изгуби вид на једном оку. Зато је то изузетно опасно.“
Француска полиција редовно користи сузавац, као и полицијске снаге у многим другим европским земљама. У ратним сукобима употреба сузавца забрањена је међународним споразумима, међу којима је и Конвенција о хемијском оружју.
Оно по чему се француска полиција издваја од других јесте употреба шок-бомби. „Ове бомбе садрже велику количину експлозивних материја.
У том смислу, Француска је јединствен случај“, рекла је Цукала. Француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез инсистира на томе да је оружје које полиција користи „несмртоносно“. Међутим, део опреме којом располаже полиција у француском законику о унутрашњој безбедности класификован је као „ратни материјал“.
Француска полиција – „најбруталнија“ у Европској унији?
Употреба овог оружја поново је изазвала критике након што је током протеста довела до повређивања демонстраната. Сумња се да је тинејџер који је изгубио вид на једном оку погођен гуменим метком из оружја ЛБД-40 из непосредне близине.
„Када посматрамо одржавање јавног реда, јасно је да је француска полиција најбруталнија у целој Европској унији ако полицијску бруталност меримо бројем погинулих међу демонстрантима или другим окупљеним људима, као и бројем случајева у којима су људи задобили повреде које су довеле до трајног инвалидитета“, каже Себастијан Роше, истраживач у француском Националном центру за научна истраживања, који се бави упоредном анализом полицијских снага широм Европе.
Он указује на политички контекст како би објаснио опремљеност француске полиције и начин на који она данас поступа.
„Политичке власти слободно одлучују о опреми полиције“, каже овај стручњак за полицијске снаге. „Када је оружје ЛБД уведено у француску полицију, било је намењено јединицама попут оних за борбу против организованог криминала.
Данас се исто оружје користи за контролу масе. То показује како се променило схватање француских политичара о томе како можемо или треба да поступамо према политичким протестима.“
Сукобљавање или смиривање тензија
Још једна разлика између француске полиције и полицијских снага у другим земљама тиче се метода поступања. Од немачке полиције се, на пример, очекује да настоји да избегне ескалацију сукоба.
Роше пореди начин на који су демонстранти уклањани из Лицерата у Немачкој 2023. године са агресивнијим методама примењеним у Сен-Солину у Француској исте године. На оба места одржани су еколошки протести.
„У Лицерату су коришћени пси. Било је повређених, али је број теже повређених на обе стране био знатно мањи. У Сен-Солину је жандармерија интензивно користила сузавац, топовске ударе и гумене метке. Међу полицајцима и демонстрантима било је тешко повређених. Двоје демонстраната пало је у кому.“
Када полицајци смеју да употребе силу?
Према међународним стандардима Уједињених нација, службена лица би требало да примењују силу само као изузетак и она би морала да буде ограничена на случајеве као што су „спречавање кривичних дела“ или „законито хапшење“. Свака примена силе мора да буде у складу са начелом „пропорционалности“, што значи да не сме да се користи већа сила него што је неопходно за постизање циља.
Француски министар унутрашњих послова Нуњез у радијским интервјуима инсистирао је на томе да су полицајци током актуелних протеста у великој мери поштовали ово начело, које је уграђено и у француско законодавство.
Међутим, организација Амнести интернешенел описује одговор полиције на актуелне протесте као „несразмеран“ и позива француске власти да „поступају у складу са својим обавезама у области људских права“. Француски огранак Лиге за људска права осудио је „насилну репресију“ над протестним покретом средњошколаца.
Дојче веле је затражио коментар од два полицијска синдиката и француског Министарства унутрашњих послова, али до објављивања текста ниједна од тих страна није одговорила.
„Било је веома тешко обуздати све различите групе“, изјавио је министар унутрашњих послова Нуњез у уторак у Марсеју. „Полиција је обавила одличан посао и захваљујући њеном ангажовању спречен је велики број кривичних дела.“
Стручњаци, међутим, критикују поступање полиције. „Одржавање јавног реда подређено је људском животу и безбедности“, рекла је Цукала. „Као правница, морам да кажем да је то вредност о којој нема преговора.“
Слабији надзор него у Уједињеном Краљевству и Данској
Француска полиција нема независно надзорно тело. Постоји само интерна јединица, позната под скраћеницом ИГПН, односно Генерална инспекција националне полиције, која може да покрене истрагу када дође до проблема. ИГПН наводи да је од почетка најновијег таласа протеста отворио најмање 40 предмета.
У земљама попут Уједињеног Краљевства и Данске инциденти се истражују на другачији начин, уз учешће независних надзорних тела. Ипак, Цукала критикује благонаклон однос према полицији и недостатак транспарентности широм Европе када дође до инцидената у које су умешани полицајци.
„Полицајци буду ослобођени оптужби или добију изузетно благе казне“, рекла је она. „Бојим се да је то уобичајен начин на који се широм Европе поступа у случајевима полицијске бруталности.“
