Dok se protesti u Francuskoj nastavljaju, francuska policija našla se pod lupom javnosti nakon novih optužbi za policijsku brutalnost. Njen arsenal je bogatiji nego u većini evropskih zemalja, piše Dojče Vele. Francusku… Ceo tekst
Dok se protesti u Francuskoj nastavljaju, francuska policija našla se pod lupom javnosti nakon novih optužbi za policijsku brutalnost. Njen arsenal je bogatiji nego u većini evropskih zemalja, piše Dojče Vele.
Francusku ove subote očekuje novi talas masovnih protesta, zbog čega je širom zemlje raspoređeno oko 70.000 policajaca i žandarma, uz specijalne jedinice, oklopna vozila, helikoptere i vodene topove.
Pojačane su i vojne patrole koje su već angažovane u okviru antiterorističkih mera.
Protesti i štrajkovi održavaju se ili najavljuju i u drugim evropskim zemljama, među kojima su Italija i Albanija.
Posle prošlonedeljnih nereda u Francuskoj i teških povreda koje su pojedini demonstranti zadobili u sukobima sa snagama bezbednosti, ponovo se postavlja pitanje policijskih metoda. Da li je francuska policija zaista najbrutalnija u Evropskoj uniji?
Snimci brutalnosti
Snimci navodnog policijskog nasilja masovno se dele na francuskim društvenim mrežama dok talas protesta zahvata Francusku.
Na jednom snimku vidi se kako policajci udarcima obaraju muškarca na zemlju, a zatim ga odvlače dok je bez svesti.
Na drugom se vidi policajac koji, naizgled bez ikakvog povoda, hvata mladića s leđa i odvlači ga držeći ga za vrat. Na trećem snimku vidi se kako odvode mladu ženu, ruke izvrnute u neprirodan položaj, dok ona vrišti od bola.
Autentičnost ovih snimaka nije bilo moguće nezavisno potvrditi.
Francuska policija ponovo se našla na meti kritika organizacija za zaštitu ljudskih prava, ne samo zbog načina na koji postupa već i zbog upotrebe šok-bombi i gumenih metaka. Francuska ima jednu od najteže naoružanih policijskih snaga u Evropi.
Tokom studentskih protesta prethodnih nedelja, nekoliko tinejdžera zadobilo je povrede koje su im trajno promenile život: jednom je razneta šaka, drugi je izgubio vid na jednom oku, a trećem je slomljena vilica.
Protesti u Francuskoj se šire
Više od pola miliona ljudi izašlo je prošle subote 17. oktobra na ulice širom Francuske. Većina je protestovala mirno, kritikujući smanjenje izdvajanja za javni sektor i krizu izazvanu rastom troškova života, a istovremeno podržavajući zahteve učenika i studenata za boljim uslovima u učionicama.
Nasilnici su iskoristili situaciju da pale zgrade, pljačkaju prodavnice i gađaju policiju raznim predmetima, što je policajcima i drugim hitnim službama dodatno otežalo posao.
Vikend-protestima prethodio je niz demonstracija srednjoškolaca, koji su postavljali barikade na ulazima u školske zgrade kako bi osudili nedostatak nastavnika i zahtevali obnovu dotrajale infrastrukture.
Oružje namenjeno ratu?
Francuska policija raspolaže većim arsenalom nego policijske snage u većini evropskih zemalja. Policajci, na primer, koriste takozvani LBD-40, vrstu oružja za ispaljivanje gumenih metaka.
U mnogim zemljama, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, upotreba gumenih metaka na protestima uglavnom nije dozvoljena. U pojedinim evropskim zemljama, poput Španije, oni se povremeno koriste, ali izazivaju manje povreda nego u Francuskoj.
„To nije nešto što postoji samo u Francuskoj. Međutim, postoje smernice. Mora se održavati određeno odstojanje“, rekla je za Dojče vele Anastasija Cukala, vanredna profesorka kriminologije na Univerzitetu Pariz-Jug (Université Paris-Sud).
„Čak i kada pokušavate da poštujete smernice, ljudi mogu da se pomere i onda odjednom neko može da izgubi vid na jednom oku. Zato je to izuzetno opasno.“
Francuska policija redovno koristi suzavac, kao i policijske snage u mnogim drugim evropskim zemljama. U ratnim sukobima upotreba suzavca zabranjena je međunarodnim sporazumima, među kojima je i Konvencija o hemijskom oružju.
Ono po čemu se francuska policija izdvaja od drugih jeste upotreba šok-bombi. „Ove bombe sadrže veliku količinu eksplozivnih materija.
U tom smislu, Francuska je jedinstven slučaj“, rekla je Cukala. Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez insistira na tome da je oružje koje policija koristi „nesmrtonosno“. Međutim, deo opreme kojom raspolaže policija u francuskom zakoniku o unutrašnjoj bezbednosti klasifikovan je kao „ratni materijal“.
Francuska policija – „najbrutalnija“ u Evropskoj uniji?
Upotreba ovog oružja ponovo je izazvala kritike nakon što je tokom protesta dovela do povređivanja demonstranata. Sumnja se da je tinejdžer koji je izgubio vid na jednom oku pogođen gumenim metkom iz oružja LBD-40 iz neposredne blizine.
„Kada posmatramo održavanje javnog reda, jasno je da je francuska policija najbrutalnija u celoj Evropskoj uniji ako policijsku brutalnost merimo brojem poginulih među demonstrantima ili drugim okupljenim ljudima, kao i brojem slučajeva u kojima su ljudi zadobili povrede koje su dovele do trajnog invaliditeta“, kaže Sebastijan Roše, istraživač u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja, koji se bavi uporednom analizom policijskih snaga širom Evrope.
On ukazuje na politički kontekst kako bi objasnio opremljenost francuske policije i način na koji ona danas postupa.
„Političke vlasti slobodno odlučuju o opremi policije“, kaže ovaj stručnjak za policijske snage. „Kada je oružje LBD uvedeno u francusku policiju, bilo je namenjeno jedinicama poput onih za borbu protiv organizovanog kriminala.
Danas se isto oružje koristi za kontrolu mase. To pokazuje kako se promenilo shvatanje francuskih političara o tome kako možemo ili treba da postupamo prema političkim protestima.“
Sukobljavanje ili smirivanje tenzija
Još jedna razlika između francuske policije i policijskih snaga u drugim zemljama tiče se metoda postupanja. Od nemačke policije se, na primer, očekuje da nastoji da izbegne eskalaciju sukoba.
Roše poredi način na koji su demonstranti uklanjani iz Licerata u Nemačkoj 2023. godine sa agresivnijim metodama primenjenim u Sen-Solinu u Francuskoj iste godine. Na oba mesta održani su ekološki protesti.
„U Liceratu su korišćeni psi. Bilo je povređenih, ali je broj teže povređenih na obe strane bio znatno manji. U Sen-Solinu je žandarmerija intenzivno koristila suzavac, topovske udare i gumene metke. Među policajcima i demonstrantima bilo je teško povređenih. Dvoje demonstranata palo je u komu.“
Kada policajci smeju da upotrebe silu?
Prema međunarodnim standardima Ujedinjenih nacija, službena lica bi trebalo da primenjuju silu samo kao izuzetak i ona bi morala da bude ograničena na slučajeve kao što su „sprečavanje krivičnih dela“ ili „zakonito hapšenje“. Svaka primena sile mora da bude u skladu sa načelom „proporcionalnosti“, što znači da ne sme da se koristi veća sila nego što je neophodno za postizanje cilja.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Nunjez u radijskim intervjuima insistirao je na tome da su policajci tokom aktuelnih protesta u velikoj meri poštovali ovo načelo, koje je ugrađeno i u francusko zakonodavstvo.
Međutim, organizacija Amnesti internešenel opisuje odgovor policije na aktuelne proteste kao „nesrazmeran“ i poziva francuske vlasti da „postupaju u skladu sa svojim obavezama u oblasti ljudskih prava“. Francuski ogranak Lige za ljudska prava osudio je „nasilnu represiju“ nad protestnim pokretom srednjoškolaca.
Dojče vele je zatražio komentar od dva policijska sindikata i francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, ali do objavljivanja teksta nijedna od tih strana nije odgovorila.
„Bilo je veoma teško obuzdati sve različite grupe“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Nunjez u utorak u Marseju. „Policija je obavila odličan posao i zahvaljujući njenom angažovanju sprečen je veliki broj krivičnih dela.“
Stručnjaci, međutim, kritikuju postupanje policije. „Održavanje javnog reda podređeno je ljudskom životu i bezbednosti“, rekla je Cukala. „Kao pravnica, moram da kažem da je to vrednost o kojoj nema pregovora.“
Slabiji nadzor nego u Ujedinjenom Kraljevstvu i Danskoj
Francuska policija nema nezavisno nadzorno telo. Postoji samo interna jedinica, poznata pod skraćenicom IGPN, odnosno Generalna inspekcija nacionalne policije, koja može da pokrene istragu kada dođe do problema. IGPN navodi da je od početka najnovijeg talasa protesta otvorio najmanje 40 predmeta.
U zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva i Danske incidenti se istražuju na drugačiji način, uz učešće nezavisnih nadzornih tela. Ipak, Cukala kritikuje blagonaklon odnos prema policiji i nedostatak transparentnosti širom Evrope kada dođe do incidenata u koje su umešani policajci.
„Policajci budu oslobođeni optužbi ili dobiju izuzetno blage kazne“, rekla je ona. „Bojim se da je to uobičajen način na koji se širom Evrope postupa u slučajevima policijske brutalnosti.“
