Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
„Ја сам био дете од 22 године кад сам то урадио и кажњен сам, одслужио сам своју казну. (...) Али није кажњен онај главни из Горње Маоче, Нусрет Имамовић, који ме је послао да пуцам на Амбасаду“, изјавио је Јашаревић у судници.
Цео упоредни текст60 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 48 реченица које преноси само по један медиј
Након што је одслужио петнаестогодишњу затворску казну због терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву 2011. године, Мевлид Јашаревић суочио се с новим правним преокретом.
На захтев Сједињених Америчких Држава, Суд Босне и Херцеговине одредио му је привремени екстрадициони притвор од осамнаест дана.
САД траже његово изручење због покушаја убиства службеника амбасаде, док правни стручњаци и одбрана отварају кључно питање: да ли би то било правно недозвољено двоструко суђење за исти догађај?
Одбрана: Игноришу пресуду из БиХ
Говорећи за ДW, бранитељка Мевлида Јашаревића, адвокатица Алма Табаковић, истиче да је читав процес темпиран непосредно пред излазак њеног клијента из затвора и да одбрана оспорава основаност захтева за изручење.
БиХ не изручује особе државама у којима им прети смртна казна, осим ако САД доставе обавезујућу гаранцију да она неће бити тражена, изречена нити извршена.
Табаковић, међутим, тврди да се у вербалној ноти САД наводи „да Јашаревићу у овом случају не прети смртна казна“.
Иако је реч о више тачака оптужнице за које се појединачно може изрећи казна до десет година затвора – што у збиру може представљати и доживотну робију – америчка страна се, према њеним речима, уопште није изјашњавала о кључном правном принципу забране двоструког кажњавања (не бис ин идем).
„Америчка оптужница уопште не наводи да се ради о делима за која је Јашаревић већ одговарао.
Према ставу одбране, ових десет тачака оптужнице заправо представља испресецане и подељене тачке које су већ ушле у правну конструкцију кривичног дела за које је Јашаревић већ процесуиран пред судом у БиХ, за које је правоснажно осуђен и чију је казну у целости одлежао“, упозорава Табаковић.
Зато одбрана сматра потпуно неоснованим поновно процесуирање и изручење за догађаје који су већ били предмет правоснажне пресуде у Сарајеву.
Адамовић: Суд БиХ мора да пореди опис радњи
Правне дилеме и процедуралне услове у вези са захтевом за изручење за ДW објашњава и некадашњи судија Суда БиХ и адвокат Владо Адамовић.
Он наглашава да Суд БиХ најпре мора да провери опште процесне услове – попут гаранција да не прети смртна казна или да дело постоји у домаћем законодавству.
Међутим, главно питање на које Суд БиХ мора да одговори јесте да ли је реч о већ пресуђеној ствари.
„Јавност збуњује како утврдити за шта он треба да буде суђен ако је већ осуђен за тероризам.
Судија који то буде радио погледаће како је то описано (у ноти САД) и видети да ли се те радње по опису уклапају у пресуду којом је већ осуђен.
Ако се то деси, онда ће одбити изручење, јер је то већ пресуђена ствар.
Уколико утврди да постоји нешто што у овој земљи није пресуђено, онда може размишљати о томе да дозволи изручење“, објашњава Адамовић.
Држављанство и коначна одлука министра правде
Адвокатица Табаковић подсећа и на специфичан статус самог Јашаревића, који је држављанин искључиво Републике Србије, а нема држављанство БиХ.
Да је ситуација обрнута, БиХ би по Уставу имала препреке да га изручи, док Србија у овом тренутку за њим не расписује потрагу, па не постоји приоритет изручења матичној држави.
У року од 18 дана привременог притвора очекује се достављање комплетне документације и званичног захтева за изручење из САД.
Уколико Суд БиХ утврди да су испуњени сви законски услови, коначну одлуку о томе хоће ли Јашаревић бити изручен донеће министар правде Босне и Херцеговине.
Напад из 2011. и оптужбе против Нусрета Имамовића
Терористички напад на зграду амбасаде САД у Сарајеву догодио се 28. октобра 2011. године.
Мевлид Јашаревић, тада 22-годишњи држављанин Србије из Новог Пазара и припадник селефијског покрета, испалио је више од сто метака на зграду амбасаде, тешко ранивши полицајца Мирсада Велића.
Акција је окончана када га је снајпериста сарајевске полиције ранио.
Јашаревић је 2013. пред Судом БиХ правоснажно осуђен на 15 година затвора.
Његов напад био је један од терористичких напада у Босни и Херцеговини.
На недавном рочишту у Суду БиХ поводом захтева САД за изручење, Јашаревић се емотивно обратио већу, тражећи кратак боравак на слободи како би видео породицу:
Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пуцач на америчку амбасаду у Сарајеву Мевлид Јашаревић, који је због напада на то дипломатско представништво провео 15 година иза решетака, минуле седмице је требало да изађе на слободу.
То се, међутим, није десило јер и након одслужене казне, његово изручење траже Сједињене Државе, због чега му је Суд БиХ одредио притвор од 18 дана.
Јашаревић је припадник селефијског покрета и 2011. године је подстакнут исламским радикализмом извео терористички напад на амбасаду САД у Сарајеву, ранивши једног полицајца.
Након тога, у затвору је провео 15 година, да би дан пре одслужења казне, захтев за његово изручење стигао и из Америке.
Тамошње власти желе да му суде за исти догађај, али и за друга кривична дела.
Терете га за напад смртоносним оружјем и покушај убиства њихових службеника и дипломата, као и за уништавање имовине.
Оптужница у САД подигнута је још 2012. године, али у Сарајеву за њу нису знали.
Сједињене Државе подржале су судски поступак у БиХ и каснију пресуду, али сада траже да Јашаревић одговара и пред њиховим правосуђем.
Судија за претходни поступак Јасмина Ћосић Дедовић поручила је да је Министарство правде БиХ захтев доставило уз ноту амбасаде САД, у којој се тражи лишење слободе Јашаревића ради поступка у Сједињеним Државама.
Поступајућа тужитељка Нивес Каневчев прецизирала је да је амбасада САД навела како постоји уговор о изручењу између Србије и САД из 1901. године, који су касније наследиле све државе сукцесори, а ратификовала и БиХ.
Додала је да је оптужница подигнута у Дистрикту Колумбија 2012. године, при чему је важна чињеница да Јашаревић није држављанин БиХ, него Србије.
Појаснила је да дела за која се терети не подлежу смртној казни.
Јашаревић је у обраћању суду, у сузама, молио да не буде изручен.
Навео је да је свестан да је у Америци „већ осуђен”, мислећи на тамошњу оптужницу, и затражио да му се не одређује притвор.
„Када би ми дали само месец, два да будем са својим сином...
Не могу мултимилионери да се крију од Америке, а не ја.
„Ја сам био дете од 22 године кад сам то урадио и кажњен сам, одслужио сам своју казну.
(...) Али није кажњен онај главни из Горње Маоче, Нусрет Имамовић, који ме је послао да пуцам на Амбасаду“, изјавио је Јашаревић у судници.
Још 12 реченица које преноси само по један медиј
Нусрет Имамовић, некадашњи лидер радикалне селефијске заједнице у Горњој Маочи, одакле је Јашаревић кренуо у напад, напустио је БиХ 2013. године и отишао у Сирију.
Иако се налази на листи најтраженијих глобалних терориста Стејт департмента и под црвеном потерницом Интерпола, званичне потврде о његовој судбини или евентуалној погибији нема, па се и даље води као бегунац.
Горња Маоча била је главно упориште такозваних параџемата – неформалних верских заједница.
На иницијативу Исламске заједнице у БиХ, на челу с реис-ул-улемом Хусеином Кавазовићем, обезбеђено је да се верски живот одвија искључиво у званичним оквирима, док су неинтегрисане групе препуштене надлежним службама.
Данас су та некадашња радикална језгра практично разбијена и угашена – већина изолованих насеља сведена је на маргиналне и малобројне групе под надзором обавештајних и полицијских агенција.
Његова одбрана тврди да је реч о политичком прогону и истиче да је казну за напад већ одслужио у БиХ.
Бранилац Алма Табаковић оспорила је и правни основ за изручење, наводећи да се дела која се стављају на терет њеном брањенику не могу подвести под кривична дела која су постојала у време закључења уговора из 1901. године.
Пред правосуђем БиХ Јашаревићеви сарадници нису осуђени, а из судског поступка искључене су групе за које се тврдило да су стајале иза организације терористичког чина.
Због тога пресуда у БиХ за Сједињене Државе не представља и завршетак случаја, извештава Радио-телевизија Републике Српске.
Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић оценио је да америчке власти желе да утврде ко је стајао иза напада и какву је логистичку подршку имао.
„Он је напао на њихову државу, на њихову суверену територију и симболички показао терористима шта треба да раде и кога треба да нападају.
Они то и те како цене и желе да од њега сазнају ко је стајао у позадини, која је логистичка подршка, ко је ово подржавао у Тужилаштву и Суду БиХ, обавештајним структурама, политичким странкама и из којих вехабијских насеља долази ова врста подршке и организације”, навео је Галијашевић.
