Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
„Ja sam bio dete od 22 godine kad sam to uradio i kažnjen sam, odslužio sam svoju kaznu. (...) Ali nije kažnjen onaj glavni iz Gornje Maoče, Nusret Imamović, koji me je poslao da pucam na Ambasadu“, izjavio je Jašarević u sudnici.
Ceo uporedni tekst60 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 2 rečenice prenose svi, u 2 se razlikuju.
Još 48 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Nakon što je odslužio petnaestogodišnju zatvorsku kaznu zbog terorističkog napada na američku ambasadu u Sarajevu 2011. godine, Mevlid Jašarević suočio se s novim pravnim preokretom.
Na zahtev Sjedinjenih Američkih Država, Sud Bosne i Hercegovine odredio mu je privremeni ekstradicioni pritvor od osamnaest dana.
SAD traže njegovo izručenje zbog pokušaja ubistva službenika ambasade, dok pravni stručnjaci i odbrana otvaraju ključno pitanje: da li bi to bilo pravno nedozvoljeno dvostruko suđenje za isti događaj?
Odbrana: Ignorišu presudu iz BiH
Govoreći za DW, braniteljka Mevlida Jašarevića, advokatica Alma Tabaković, ističe da je čitav proces tempiran neposredno pred izlazak njenog klijenta iz zatvora i da odbrana osporava osnovanost zahteva za izručenje.
BiH ne izručuje osobe državama u kojima im preti smrtna kazna, osim ako SAD dostave obavezujuću garanciju da ona neće biti tražena, izrečena niti izvršena.
Tabaković, međutim, tvrdi da se u verbalnoj noti SAD navodi „da Jašareviću u ovom slučaju ne preti smrtna kazna“.
Iako je reč o više tačaka optužnice za koje se pojedinačno može izreći kazna do deset godina zatvora – što u zbiru može predstavljati i doživotnu robiju – američka strana se, prema njenim rečima, uopšte nije izjašnjavala o ključnom pravnom principu zabrane dvostrukog kažnjavanja (ne bis in idem).
„Američka optužnica uopšte ne navodi da se radi o delima za koja je Jašarević već odgovarao.
Prema stavu odbrane, ovih deset tačaka optužnice zapravo predstavlja ispresecane i podeljene tačke koje su već ušle u pravnu konstrukciju krivičnog dela za koje je Jašarević već procesuiran pred sudom u BiH, za koje je pravosnažno osuđen i čiju je kaznu u celosti odležao“, upozorava Tabaković.
Zato odbrana smatra potpuno neosnovanim ponovno procesuiranje i izručenje za događaje koji su već bili predmet pravosnažne presude u Sarajevu.
Adamović: Sud BiH mora da poredi opis radnji
Pravne dileme i proceduralne uslove u vezi sa zahtevom za izručenje za DW objašnjava i nekadašnji sudija Suda BiH i advokat Vlado Adamović.
On naglašava da Sud BiH najpre mora da proveri opšte procesne uslove – poput garancija da ne preti smrtna kazna ili da delo postoji u domaćem zakonodavstvu.
Međutim, glavno pitanje na koje Sud BiH mora da odgovori jeste da li je reč o već presuđenoj stvari.
„Javnost zbunjuje kako utvrditi za šta on treba da bude suđen ako je već osuđen za terorizam.
Sudija koji to bude radio pogledaće kako je to opisano (u noti SAD) i videti da li se te radnje po opisu uklapaju u presudu kojom je već osuđen.
Ako se to desi, onda će odbiti izručenje, jer je to već presuđena stvar.
Ukoliko utvrdi da postoji nešto što u ovoj zemlji nije presuđeno, onda može razmišljati o tome da dozvoli izručenje“, objašnjava Adamović.
Državljanstvo i konačna odluka ministra pravde
Advokatica Tabaković podseća i na specifičan status samog Jašarevića, koji je državljanin isključivo Republike Srbije, a nema državljanstvo BiH.
Da je situacija obrnuta, BiH bi po Ustavu imala prepreke da ga izruči, dok Srbija u ovom trenutku za njim ne raspisuje potragu, pa ne postoji prioritet izručenja matičnoj državi.
U roku od 18 dana privremenog pritvora očekuje se dostavljanje kompletne dokumentacije i zvaničnog zahteva za izručenje iz SAD.
Ukoliko Sud BiH utvrdi da su ispunjeni svi zakonski uslovi, konačnu odluku o tome hoće li Jašarević biti izručen doneće ministar pravde Bosne i Hercegovine.
Napad iz 2011. i optužbe protiv Nusreta Imamovića
Teroristički napad na zgradu ambasade SAD u Sarajevu dogodio se 28. oktobra 2011. godine.
Mevlid Jašarević, tada 22-godišnji državljanin Srbije iz Novog Pazara i pripadnik selefijskog pokreta, ispalio je više od sto metaka na zgradu ambasade, teško ranivši policajca Mirsada Velića.
Akcija je okončana kada ga je snajperista sarajevske policije ranio.
Jašarević je 2013. pred Sudom BiH pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora.
Njegov napad bio je jedan od terorističkih napada u Bosni i Hercegovini.
Na nedavnom ročištu u Sudu BiH povodom zahteva SAD za izručenje, Jašarević se emotivno obratio veću, tražeći kratak boravak na slobodi kako bi video porodicu:
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pucač na američku ambasadu u Sarajevu Mevlid Jašarević, koji je zbog napada na to diplomatsko predstavništvo proveo 15 godina iza rešetaka, minule sedmice je trebalo da izađe na slobodu.
To se, međutim, nije desilo jer i nakon odslužene kazne, njegovo izručenje traže Sjedinjene Države, zbog čega mu je Sud BiH odredio pritvor od 18 dana.
Jašarević je pripadnik selefijskog pokreta i 2011. godine je podstaknut islamskim radikalizmom izveo teroristički napad na ambasadu SAD u Sarajevu, ranivši jednog policajca.
Nakon toga, u zatvoru je proveo 15 godina, da bi dan pre odsluženja kazne, zahtev za njegovo izručenje stigao i iz Amerike.
Tamošnje vlasti žele da mu sude za isti događaj, ali i za druga krivična dela.
Terete ga za napad smrtonosnim oružjem i pokušaj ubistva njihovih službenika i diplomata, kao i za uništavanje imovine.
Optužnica u SAD podignuta je još 2012. godine, ali u Sarajevu za nju nisu znali.
Sjedinjene Države podržale su sudski postupak u BiH i kasniju presudu, ali sada traže da Jašarević odgovara i pred njihovim pravosuđem.
Sudija za prethodni postupak Jasmina Ćosić Dedović poručila je da je Ministarstvo pravde BiH zahtev dostavilo uz notu ambasade SAD, u kojoj se traži lišenje slobode Jašarevića radi postupka u Sjedinjenim Državama.
Postupajuća tužiteljka Nives Kanevčev precizirala je da je ambasada SAD navela kako postoji ugovor o izručenju između Srbije i SAD iz 1901. godine, koji su kasnije nasledile sve države sukcesori, a ratifikovala i BiH.
Dodala je da je optužnica podignuta u Distriktu Kolumbija 2012. godine, pri čemu je važna činjenica da Jašarević nije državljanin BiH, nego Srbije.
Pojasnila je da dela za koja se tereti ne podležu smrtnoj kazni.
Jašarević je u obraćanju sudu, u suzama, molio da ne bude izručen.
Naveo je da je svestan da je u Americi „već osuđen”, misleći na tamošnju optužnicu, i zatražio da mu se ne određuje pritvor.
„Kada bi mi dali samo mesec, dva da budem sa svojim sinom...
Ne mogu multimilioneri da se kriju od Amerike, a ne ja.
„Ja sam bio dete od 22 godine kad sam to uradio i kažnjen sam, odslužio sam svoju kaznu.
(...) Ali nije kažnjen onaj glavni iz Gornje Maoče, Nusret Imamović, koji me je poslao da pucam na Ambasadu“, izjavio je Jašarević u sudnici.
Još 12 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Nusret Imamović, nekadašnji lider radikalne selefijske zajednice u Gornjoj Maoči, odakle je Jašarević krenuo u napad, napustio je BiH 2013. godine i otišao u Siriju.
Iako se nalazi na listi najtraženijih globalnih terorista Stejt departmenta i pod crvenom poternicom Interpola, zvanične potvrde o njegovoj sudbini ili eventualnoj pogibiji nema, pa se i dalje vodi kao begunac.
Gornja Maoča bila je glavno uporište takozvanih paradžemata – neformalnih verskih zajednica.
Na inicijativu Islamske zajednice u BiH, na čelu s reis-ul-ulemom Huseinom Kavazovićem, obezbeđeno je da se verski život odvija isključivo u zvaničnim okvirima, dok su neintegrisane grupe prepuštene nadležnim službama.
Danas su ta nekadašnja radikalna jezgra praktično razbijena i ugašena – većina izolovanih naselja svedena je na marginalne i malobrojne grupe pod nadzorom obaveštajnih i policijskih agencija.
Njegova odbrana tvrdi da je reč o političkom progonu i ističe da je kaznu za napad već odslužio u BiH.
Branilac Alma Tabaković osporila je i pravni osnov za izručenje, navodeći da se dela koja se stavljaju na teret njenom branjeniku ne mogu podvesti pod krivična dela koja su postojala u vreme zaključenja ugovora iz 1901. godine.
Pred pravosuđem BiH Jašarevićevi saradnici nisu osuđeni, a iz sudskog postupka isključene su grupe za koje se tvrdilo da su stajale iza organizacije terorističkog čina.
Zbog toga presuda u BiH za Sjedinjene Države ne predstavlja i završetak slučaja, izveštava Radio-televizija Republike Srpske.
Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević ocenio je da američke vlasti žele da utvrde ko je stajao iza napada i kakvu je logističku podršku imao.
„On je napao na njihovu državu, na njihovu suverenu teritoriju i simbolički pokazao teroristima šta treba da rade i koga treba da napadaju.
Oni to i te kako cene i žele da od njega saznaju ko je stajao u pozadini, koja je logistička podrška, ko je ovo podržavao u Tužilaštvu i Sudu BiH, obaveštajnim strukturama, političkim strankama i iz kojih vehabijskih naselja dolazi ova vrsta podrške i organizacije”, naveo je Galijašević.