Грађани Србије ће и после 1. новембра моћи да путују у Црну Гору без визе, али ће дужина њиховог боравка и даље зависити од тога да ли су државну границу прешли са личном картом или пасошем. Према новој уредби Владе Црне Горе, држављани Србије са важећом личном картом могу да бораве у тој земљи најдуже 30 дана, док им пасош омогућава безвизни боравак до 90 дана.
Такво решење, које је постојало и у досадашњим прописима, задржано је у новој уредби коју је црногорска влада донела 26. октобра, без одржавања седнице, на основу прибављених сагласности већине министара. Документ је објављен у „Службеном листу Црне Горе”, број 158/2026, а његова примена почиње 1. новембра.
Иако се формално не ради о увођењу додатних ограничења за држављане Србије, чињеница да Подгорица није искористила доношење нове уредбе за поједностављење правила поново ставља у први план питање административних препрека између две земље чији су грађани повезани породичним, историјским, економским и културним везама.
Иста граница, различита правила
За држављанина Србије који путује у Црну Гору на неколико дана или на уобичајени летњи одмор, практично се ништа не мења. Лична карта остаје довољна за прелазак границе и боравак до 30 дана. Међутим, за оне који намеравају да остану дуже, тај документ није довољан за коришћење безвизног боравка од 90 дана.
Разлика је посебно значајна за грађане Србије који у Црној Гори имају родитеље, децу, другу родбину или сопствену имовину, као и за пензионере који део године проводе на црногорском приморју. Они морају да воде рачуна не само о томе колико намеравају да остану већ и о исправи са којом улазе у земљу.
Управо у томе лежи суштина административне нелогичности: држављанство, разлог доласка и породичне околности остају исти, али се дозвољено трајање боравка разликује за чак 60 дана у зависности од врсте документа.
Према званичним подацима Министарства спољних послова Србије, ова правила важила су и пре усвајања нове уредбе. Зато не би било тачно тврдити да је Подгорица сада скратила дозвољени боравак српским држављанима. Међутим, остаје отворено питање због чега, уместо задржавања постојећих ограничења, није размотрено решење које би олакшало кретање људи између две суседне државе.
Европска правила као оквир за нову уредбу
Црногорске власти нови визни режим доносе у оквиру усклађивања са политиком Европске уније, што је једна од обавеза у приступним преговорима. Нова уредба обухвата више од 80 држава чији грађани, под прописаним условима, могу да уђу у Црну Гору и бораве до 90 дана без визе.
Србија је задржала место међу земљама чијим држављанима није потребна виза, заједно са државама Европске уније, земљама региона и бројним другим државама.
Истовремено, према извештају Радио-телевизије Црне Горе од 27. октобра, усклађивање са визном политиком Брисела подразумева и увођење визних обавеза за држављане Русије, Белорусије, Турске, Саудијске Арабије и Кине.
У том ширем контексту, нова уредба показује правац црногорске политике према кретању страних држављана, у којој усклађивање са европским прописима добија све већи значај.
Ипак, када је реч о Србији, поставља се питање да ли се испуњавање европских обавеза мора свести на задржавање постојећих административних разлика или постоји простор за додатно олакшавање кретања грађана.
Посебно је важно то што нова уредба не образлаже због чега је за држављане Србије задржана граница од 30 дана приликом уласка са личном картом, иако исти грађани са пасошем могу да бораве до три месеца.
Породичне везе не укидају административне обавезе
Односи Србије и Црне Горе у овом погледу не могу се посматрати искључиво кроз уобичајене туристичке токове. Значајан број грађана има породичне везе са обе стране границе, а одласци у Црну Гору често нису везани само за летовање већ и за обилазак родбине, породичних имања и некретнина.
За такве грађане ограничење боравка на основу личне карте има другачију тежину него за туристе који у Црној Гори проводе седам или десет дана.
Поставља се и шире питање стварних домета регионалне сарадње ако се свакодневни контакти становништва и даље уређују правилима која не препознају у довољној мери специфичност односа две земље.
Наравно, свака држава има право да самостално уређује услове уласка и боравка страних држављана. Али управо у односима суседних земаља, које имају изузетно развијене међусобне везе, постоји разлог више да се административна правила преиспитују са становишта потреба грађана.
У том смислу, одлука Подгорице да постојећи режим задржи без измена представља пропуштену прилику да се барем отвори питање његовог поједностављења.
Посебна правила за децу и пријаву боравка
Поред дужине дозвољеног боравка, држављани Србије морају да воде рачуна и о документацији за малолетну децу.
Према информацијама Министарства спољних послова Србије, од 1. јануара 2020. године малолетни држављани Србије и Црне Горе могу да прелазе међусобну државну границу само са важећим пасошем или личном картом.
То значи да родитељи приликом планирања путовања морају да провере исправност и рок важења докумената сваког детета, независно од тога да ли је реч о краткотрајној посети или дужем породичном боравку.
Посебно питање представља пријављивање места боравка. Право на безвизни улазак не ослобађа страног држављанина обавеза које се односе на пријаву боравка у Црној Гори. Код регистрованог туристичког смештаја ту обавезу по правилу испуњава пружалац смештаја, док грађани који бораве у приватним становима, код родбине или у сопственим некретнинама морају да провере која правила важе у њиховом случају.
Такође, боравак дужи од законом дозвољеног периода не може се заснивати само на чињеници да је грађанин у земљу ушао без визе, већ захтева одговарајуће регулисање статуса пред надлежним органима.
Да ли је било простора за једноставније решење?
Нова уредба, дакле, не доноси визе за грађане Србије нити им уводи нова ограничења у трајању боравка. Али истовремено не доноси ни олакшице које би се могле очекивати у односима две државе чији се грађани свакодневно крећу преко заједничке границе.
Подгорица је задржала правило према којем исти држављанин Србије, са истим разлогом доласка, може да проведе у Црној Гори 30 или 90 дана, зависно од тога да ли је на граници показао личну карту или пасош.
Управо зато главно питање није да ли је Црна Гора увела визе грађанима Србије, јер није, већ зашто у новом нормативном решењу није учињен додатни корак ка једноставнијем кретању људи.
У времену када се регионална сарадња представља као један од приоритета Западног Балкана, стварни напредак мери се и тиме колико су поједностављени свакодневни поступци за грађане.
