Građani Srbije će i posle 1. novembra moći da putuju u Crnu Goru bez vize, ali će dužina njihovog boravka i dalje zavisiti od toga da li su državnu granicu prešli sa ličnom kartom ili pasošem. Prema novoj uredbi Vlade Crne Gore, državljani Srbije sa važećom ličnom kartom mogu da borave u toj zemlji najduže 30 dana, dok im pasoš omogućava bezvizni boravak do 90 dana.
Takvo rešenje, koje je postojalo i u dosadašnjim propisima, zadržano je u novoj uredbi koju je crnogorska vlada donela 26. oktobra, bez održavanja sednice, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine ministara. Dokument je objavljen u „Službenom listu Crne Gore”, broj 158/2026, a njegova primena počinje 1. novembra.
Iako se formalno ne radi o uvođenju dodatnih ograničenja za državljane Srbije, činjenica da Podgorica nije iskoristila donošenje nove uredbe za pojednostavljenje pravila ponovo stavlja u prvi plan pitanje administrativnih prepreka između dve zemlje čiji su građani povezani porodičnim, istorijskim, ekonomskim i kulturnim vezama.
Ista granica, različita pravila
Za državljanina Srbije koji putuje u Crnu Goru na nekoliko dana ili na uobičajeni letnji odmor, praktično se ništa ne menja. Lična karta ostaje dovoljna za prelazak granice i boravak do 30 dana. Međutim, za one koji nameravaju da ostanu duže, taj dokument nije dovoljan za korišćenje bezviznog boravka od 90 dana.
Razlika je posebno značajna za građane Srbije koji u Crnoj Gori imaju roditelje, decu, drugu rodbinu ili sopstvenu imovinu, kao i za penzionere koji deo godine provode na crnogorskom primorju. Oni moraju da vode računa ne samo o tome koliko nameravaju da ostanu već i o ispravi sa kojom ulaze u zemlju.
Upravo u tome leži suština administrativne nelogičnosti: državljanstvo, razlog dolaska i porodične okolnosti ostaju isti, ali se dozvoljeno trajanje boravka razlikuje za čak 60 dana u zavisnosti od vrste dokumenta.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ova pravila važila su i pre usvajanja nove uredbe. Zato ne bi bilo tačno tvrditi da je Podgorica sada skratila dozvoljeni boravak srpskim državljanima. Međutim, ostaje otvoreno pitanje zbog čega, umesto zadržavanja postojećih ograničenja, nije razmotreno rešenje koje bi olakšalo kretanje ljudi između dve susedne države.
Evropska pravila kao okvir za novu uredbu
Crnogorske vlasti novi vizni režim donose u okviru usklađivanja sa politikom Evropske unije, što je jedna od obaveza u pristupnim pregovorima. Nova uredba obuhvata više od 80 država čiji građani, pod propisanim uslovima, mogu da uđu u Crnu Goru i borave do 90 dana bez vize.
Srbija je zadržala mesto među zemljama čijim državljanima nije potrebna viza, zajedno sa državama Evropske unije, zemljama regiona i brojnim drugim državama.
Istovremeno, prema izveštaju Radio-televizije Crne Gore od 27. oktobra, usklađivanje sa viznom politikom Brisela podrazumeva i uvođenje viznih obaveza za državljane Rusije, Belorusije, Turske, Saudijske Arabije i Kine.
U tom širem kontekstu, nova uredba pokazuje pravac crnogorske politike prema kretanju stranih državljana, u kojoj usklađivanje sa evropskim propisima dobija sve veći značaj.
Ipak, kada je reč o Srbiji, postavlja se pitanje da li se ispunjavanje evropskih obaveza mora svesti na zadržavanje postojećih administrativnih razlika ili postoji prostor za dodatno olakšavanje kretanja građana.
Posebno je važno to što nova uredba ne obrazlaže zbog čega je za državljane Srbije zadržana granica od 30 dana prilikom ulaska sa ličnom kartom, iako isti građani sa pasošem mogu da borave do tri meseca.
Porodične veze ne ukidaju administrativne obaveze
Odnosi Srbije i Crne Gore u ovom pogledu ne mogu se posmatrati isključivo kroz uobičajene turističke tokove. Značajan broj građana ima porodične veze sa obe strane granice, a odlasci u Crnu Goru često nisu vezani samo za letovanje već i za obilazak rodbine, porodičnih imanja i nekretnina.
Za takve građane ograničenje boravka na osnovu lične karte ima drugačiju težinu nego za turiste koji u Crnoj Gori provode sedam ili deset dana.
Postavlja se i šire pitanje stvarnih dometa regionalne saradnje ako se svakodnevni kontakti stanovništva i dalje uređuju pravilima koja ne prepoznaju u dovoljnoj meri specifičnost odnosa dve zemlje.
Naravno, svaka država ima pravo da samostalno uređuje uslove ulaska i boravka stranih državljana. Ali upravo u odnosima susednih zemalja, koje imaju izuzetno razvijene međusobne veze, postoji razlog više da se administrativna pravila preispituju sa stanovišta potreba građana.
U tom smislu, odluka Podgorice da postojeći režim zadrži bez izmena predstavlja propuštenu priliku da se barem otvori pitanje njegovog pojednostavljenja.
Posebna pravila za decu i prijavu boravka
Pored dužine dozvoljenog boravka, državljani Srbije moraju da vode računa i o dokumentaciji za maloletnu decu.
Prema informacijama Ministarstva spoljnih poslova Srbije, od 1. januara 2020. godine maloletni državljani Srbije i Crne Gore mogu da prelaze međusobnu državnu granicu samo sa važećim pasošem ili ličnom kartom.
To znači da roditelji prilikom planiranja putovanja moraju da provere ispravnost i rok važenja dokumenata svakog deteta, nezavisno od toga da li je reč o kratkotrajnoj poseti ili dužem porodičnom boravku.
Posebno pitanje predstavlja prijavljivanje mesta boravka. Pravo na bezvizni ulazak ne oslobađa stranog državljanina obaveza koje se odnose na prijavu boravka u Crnoj Gori. Kod registrovanog turističkog smeštaja tu obavezu po pravilu ispunjava pružalac smeštaja, dok građani koji borave u privatnim stanovima, kod rodbine ili u sopstvenim nekretninama moraju da provere koja pravila važe u njihovom slučaju.
Takođe, boravak duži od zakonom dozvoljenog perioda ne može se zasnivati samo na činjenici da je građanin u zemlju ušao bez vize, već zahteva odgovarajuće regulisanje statusa pred nadležnim organima.
Da li je bilo prostora za jednostavnije rešenje?
Nova uredba, dakle, ne donosi vize za građane Srbije niti im uvodi nova ograničenja u trajanju boravka. Ali istovremeno ne donosi ni olakšice koje bi se mogle očekivati u odnosima dve države čiji se građani svakodnevno kreću preko zajedničke granice.
Podgorica je zadržala pravilo prema kojem isti državljanin Srbije, sa istim razlogom dolaska, može da provede u Crnoj Gori 30 ili 90 dana, zavisno od toga da li je na granici pokazao ličnu kartu ili pasoš.
Upravo zato glavno pitanje nije da li je Crna Gora uvela vize građanima Srbije, jer nije, već zašto u novom normativnom rešenju nije učinjen dodatni korak ka jednostavnijem kretanju ljudi.
U vremenu kada se regionalna saradnja predstavlja kao jedan od prioriteta Zapadnog Balkana, stvarni napredak meri se i time koliko su pojednostavljeni svakodnevni postupci za građane.
