
Просечна цена новоградње износила је 3.247 евра по квадрату, док је цена староградње била 3.201 евро по квадрату.
Реченице које преносе сви медији.
Просечна цена новоградње била је 3.247, а староградње 3.201 евро по квадрату.
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Цоресиде, брокерско-консултантска компанија за некретнине која послује у оквиру компаније Марера, представила је извештај о тржишту станова и станоградње у Београду за прво полугодиште 2026. године.
Налази показују да је тржиште задржало стабилан ниво продаје, уз наставак раста кредитног финансирања и померање тржишта ка вишим ценовним сегментима.
У првих шест месеци 2026. године у Београду је продато 8.538 станова, 1,1% више него у истом периоду претходне године, док је просечна реализована цена износила 3.219 евра по квадратном метру.
Просечна цена новоградње била је 3.247, а староградње 3.201 евро по квадрату.
Кредитно финансирање наставља да добија на значају – 40% куповина станова у првом полугодишту реализовано је уз помоћ кредита, у односу на 23% у истом периоду 2023. године.
„Подаци за прво полугодиште показују да је београдско тржиште станова ушло у зрелију фазу.
Продаја се одржава на стабилном нивоу, а све већи број купаца одлучује се за куповину уз кредит, што говори о поверењу у тржиште и дугорочну вредност некретнина.
Истовремено, купци су све захтевнији када је реч о локацији и квалитету пројекта.
У таквим околностима, предност ће имати пројекти који квалитетом и поузданошћу оправдавају улагање и дугорочно поверење купаца”, изјавио је Бојан Љубичић, директор реал естате портфолија у компанији Марера.
Виши ценовни сегменти све заступљенији
Једна од израженијих промена јесте структурно померање тржишта ка вишим ценовним ранговима.
Станови са ценом изнад 3.000 евра по квадратном метру чинили су 40% укупне продаје у првом полугодишту 2026, у односу на свега 6% у 2021. години.
Истовремено, удео станова у распону од 1.001 до 2.000 евра смањен је са 57% на 19%, док је сегмент од 2.001 до 3.000 евра представљао најзаступљенији појединачни ценовни ранг са 38% учешћа.
Нова понуда и развој тржишта
Будућу понуду обликује више од 30 великих стамбених пројеката обухваћених анализом, укупне површине око 4,1 милион квадратних метара, са планираним завршетком до 2030. године.
Нови Београд и Београд на води остају водећа развојна средишта, уз ширење великих пројеката на Палилулу и Чукарицу.
У првих шест месеци издато је 1.244 грађевинске дозволе за стамбене објекте, 16% више него претходне године, док је одобрена стамбена површина смањена за 19%, што указује на промену структуре и просечне величине пројеката.
Грађевинско земљиште такође добија све већи значај: број купопродаја грађевинских парцела у Београду готово је утростручен у односу на 2015. годину, паралелно са растом грађевинске активности и броја завршених станова.
На тржишту закупа није било већих промена.
Према процени Цоресиде тима, закупнине су остале релативно стабилне, уз мање корекције на појединим локацијама, док највише нивое и даље бележе атрактивне и премиум зоне.
Извештај је заснован на подацима Народне банке Србије, Републичког геодетског завода и Републичког завода за статистику, допуњеним анализама и увидима Цоресиде тима.
Комплетан извештај је доступан на линку: РЕСИДЕНТИАЛ РЕПОРТ Х1 2026
Цоресиде је брокерско-консултантска компанија за некретнине која пружа подршку клијентима у области трансакција и инвестиција, процена и истраживања, управљања пројектима, развојног консалтинга и тржишта капитала.
Компанија послује у сегментима стамбених, пословних, малопродајних и индустријских некретнина.
Више информација доступно је на: цоресиде.рс
Пред наступајућу зимску сезону, трошкови грејања и електричне енергије представљају једно од највећих оптерећења за кућни буџет грађана Србије.
2026. Просечна цена новоградње била је 3.247, а староградње 3.201 евро по квадрату.
Међутим, применом адекватне термоизолације и замени столарије, месечни рачуни за енергију у старим кућама и зградама могу се сасећи за трећину, па све до невероватних 70 процената.
О томе како правилно изоловати објекат, које материјале изабрати и како се пријавити за државне субвенције и пројекте енергетске санације, за "Блиц" говори Душан Коруновски, инжењер архитектуре и секретар Удружења минералних вуна Србије.
Највећи потрошачи топлотне енергије у Србији јесу вишепородичне стамбене зграде и куће грађене средином прошлог века.
- У објектима који су грађени 50-их и 60-их година енергија је била јефтина, а градило се убрзано како би се сместило становништво које се досељавало у градове.
Квалитет градње тих објеката је изузетно лош, фасаде се круни, а изолација практично не постоји.
У таквим зградама добром изолацијом фасаде, крова и заменом столарије могуће је у просеку уштедети чак половину потрошене енергије, док код најлошијих објеката уштеде иду и до 70 одсто - објашњава Коруновски.
Грађанима и стамбеним заједницама у Србији на располагању су конкретни програми подршке и субвенција за енергетску санацију.
- Модел ЕСЦО пројекта је изузетно повољан за станаре.
Изолацију и реконструкцију финансира топлана, а станари инвестицију отплаћују кроз редовне рачуне за грејање у периоду до 10 година, без повећања цене самог рачуна.
Након отплате периода финансирања, рачуни за грејање драстично падају, чиме се директно штеде кућни буџети, али и смањује увозна зависност државе која увози угаљ из Индонезије и струју из ЕУ - истиче саговорник.
Приликом избора материјала за изолацију фасада и кровова, стручњаци наглашавају да треба водити рачуна и о противпожарној заштити.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. На евиденцији служби за запошљавање у октобру било је 654.000 слободних радних места, што је 31.000 више него годину дана раније.
2026. Дефицит износи 6,58 милијарди долара (6.576,3 милиона долара), што чини смањење од седам одсто у односу на исти период претходне године.
2026. Компанија је смањила дуговања према банкама, док је у стратешке пројекте уложила 19,2 милијарде динара.
2026. Без нових дозвола не би били обухваћени наставак рада НИС-а, преговори о промени власништва и транспорт сирове нафте.