Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст114 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 114 реченица које преноси само по један медиј
Прозори су разбијени, а црне чађаве пруге протежу се дуж зидова.
На згради Министарства просвете у Тирани, главном граду Албаније, видљиви су трагови протеста из претходних дана.
И овог уторка, студенти и професори Универзитета у Тирани поново су се окупили на демонстрацијама.
Готово пет месеци протести против владе у Албанији одвијали су се мирно.
Првобитни повод за демонстрације био је планирана изградња луксузног хотелског комплекса у заштићеном природном подручју, иза којег стоји Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа.
Министарство просвете гађано каменицама
Протести су се од тада све више ширили.
Свакодневно долази до жестоких сукоба између студената и средњошколаца с једне стране, и полиције с друге.
Тринаестог октобра ситуација је ескалирала.
Демонстранти указују на корупцију, проблеме на универзитетима и све веће трошкове образовања.
Захтевају оставку премијера Едија Раме, који је на власти од 2013. године.
Млада жена у црној одећи и јакни с капуљачом стоји у маси.
Када је питају зашто учествује у протестима, она прекрива уста марамом.
„Молим вас, сачекајте тренутак, желим да сакријем лице“, каже Сара (име је измењено јер жели да остане анонимна).
Сара каже да већ девет дана редовно долази на протесте.
Са другим студентима координира активности путем мобилног телефона.
„Комуницирамо текстуалним порукама – само тако“, објашњава она.
Убрзо мора да прекине разговор.
Демонстранти поново гађају Министарство просвете каменицама, полиција потискује демонстранте и новинаре из тог подручја и користи водене топове како би растерала окупљене.
„Друштвене мреже данас су најважнији јавни простор – много пре него што се физички простори испуне људима“, каже стручњак за сајбер-безбедност Бесмир Семанај.
„Млади Албанци више се не организују кроз традиционалне структуре, попут политичких странака, удружења или јавних позива на окупљање.
Они се организују тамо где проводе свакодневицу – на мобилним телефонима.
Међу најважнијим каналима комуникације су Инстаграм, групе на Вотсепу за студенте појединих година, факултета или студентских домова, канали на Телеграму за општа обавештења и ТикТок за дељење видео-снимака." Они којима је безбедност важнија користе апликацију Сигнал.
„То је хоризонтална организациона структура, без појединачних лидера који би се могли издвојити и без централизоване командне структуре.
Управо зато се влада толико тешко сналази у разумевању и контроли ове динамике“, каже Семанај за ДW.
Премијер Еди Рама: „Хибридни рат"
Стручњак Семанај истиче да апликација за размену порука Телеграм у актуелној ситуацији нуди неколико корисних функција.
„Путем канала могуће је истовремено допрети до десетина хиљада људи, обавештења стижу за неколико секунди, а спољашња контрола тежа је него на класичним платформама.“
Премијер Еди Рама, који је иначе познат по томе што и сам добро влада вештинама комуникације на друштвеним мрежама, сматра да су алгоритми делимично одговорни за актуелну ситуацију.
Побуну младих против своје владе назива „хибридним ратом".
Недавно је, током једног јавног наступа, оштро вербално напао демонстранте.
Младићи и девојке који тренутно верују да Албанију могу да „учине бољом земљом уз ТикТок, а да притом не умеју да изговоре ни седам повезаних речи“, како каже Рама, нису сви терористи.
„Али они су таоци одређеног духа, нове идеологије која има само један циљ: да уништи, све преокрене наглавачке и сравни са земљом“, изјавио је Рама.
„Радикализовани под утицајем Антифе"
Од почетка протеста против владе, који су пре готово пет месеци у почетку били мирни, Рама непрестано покушава да у јавности разоткрије оне који, наводно, заиста стоје иза демонстрација.
Последњих месеци оптуживао је земље попут Грчке, Русије и Ирана да се мешају у протесте.
У најновије време именовао је новог кривца: Антифу, глобални, децентрализовани левичарски покрет без вође.
„Реч је о младим људима који су радикализовани и идеолошки индоктринирани и који делују под притиском или утицајем нове, мрачне силе настале у Европи и Сједињеним Америчким Државама – силе коју је председник Сједињених Држава означио као терористичку организацију: Антифе“, изјавио је албански премијер.
Редион Ћирјази, стручњак за безбедносна питања и радикализацију, о томе каже: „То је озбиљна оптужба која захтева једнако озбиљне доказе.
До данас нису предочени проверљиви докази који би потврдили постојање организоване структуре Антифе у Албанији, а камоли њено учешће у координацији протеста“, упозорава Ћирјази.
- Живот по мјери човјека
Проблематично је, сматра он, и то што се Рама позива на одлуку америчког председника Доналда Трампа да Антифу прогласи терористичком организацијом.
„Антифа није јединствена међународна организација са централизованом структуром и руководством, већ збирни назив за различите покрете и групе које повезује то што су у основи антифашистичке.“
И студенткиња Сара одлучно одбацује оптужбе да иза протеста стоје „терористичке“ структуре.
„Постоје групе склоне насиљу, то је тачно, али ја немам никакве везе с њима.
Чим видим насиље, одлазим.
Противим се томе“, каже она за ДW.
Арлинд Ћори, председник мале опозиционе странке Леживја Башће („Покрет Заједно“), која се од самог почетка протеста против луксузног комплекса у Звернецу ангажује у борби против владе, сматра да су Рамине тврдње „бесмислице“.
„Млади Албанци и Албанке огорчени су због постојећих друштвено-економских прилика: због сиромаштва, чињенице да су многи њихови родитељи емигрирали јер нису могли да издржавају породице, урушавања образовног система и недостатка перспективе након завршетка школовања“, каже Ћори.
Управо су ти фактори извели младе на улице, а не било каква идеологија.
Осим тога, не треба заборавити да је главни захтев студената Рамина оставка, а не „социјалистичка револуција“.
Ћори додаје: „Људи не траже ништа радикално, већ оставку корумпираног премијера – захтев који је суштински и умерен.
Међутим, Еди Рама на њега и даље одговара полицијским насиљем и ароганцијом“, каже он за ДW.
Стручњак за безбедност Ћирјази сматра да се иза ових оптужби крије одређена стратегија.
„Када се влада суочи с протестима и незадовољством јавности, повезивање демонстраната с екстремизмом и страним утицајем може да послужи за скретање пажње са стварних узрока протеста и њено усмеравање ка питањима националне безбедности“, сматра он.
„То може да послужи остваривању неколико политичких циљева: делегитимисању демонстраната, слабљењу њихове подршке у јавности и оправдавању оштријих мера у име закона и реда."
Стручњаку за кибернетичку безбедност Семанају овај образац познат је из других криза.
„Протести се представљају као насиље, млади као изманипулисани, а њихови оправдани захтеви – стање на универзитетима, школарине, корупција и недостатак перспективе – нестају из медијског извештавања."
Уместо расправе о томе зашто су хиљаде младих изашле на улице, у средиште пажње долази питање ко их је тамо „послао“.
Семанај сматра да то није случајно, већ да је реч о координисаној комуникационој кампањи.
„Циљ је наметање одређеног наратива: да су протести исто што и насиље, да се младима манипулише и да неко други повлачи конце“, каже Семанај.
- Трофеј Радија Црне Горе
Цицеро и ОРФ – два виђења Србије пред изборе
Њемачки Цицеро магазин за политичку културу грађанско-конзервативне оријентације, објавио је опширну анализу уочи избора који се ове недјеље одржавају у Србији и Бугарској: парламентарних у Србији и предсједничких у Бугарској.
Гостујући аутор текста је Јан Ружичка, виши савјетник власника прашке инвестиционе групе ППФ, у којој је претходно био директор за спољне послове.
ППФ је 2025. у Србији купио ССБ, прије тога Теленор, сада Yеттел.
Анализирајући политичке и економске прилике у Бугарској, Хрватској и Албанији, Ружичка заступа тезу да привреди на Балкану највише користи политички континуитет.
„Бугарска је у пет година доживјела осам парламентарних избора", пише аутор и послије опширне анализе какву економску штету је тој земљи нанијела политичка нестабилнсот наводи:
„Насупрот Бугарској стоје три земље у којима се политика годинама једва помјерила.
Андреј Пленковић води Хрватску од 2016, Еди Рама Албанију од 2013, а Српска напредна странка Александра Вучића влада Србијом од 2012.
Ниједан од њих није миљеник либералне штампе.
Ипак, сва тројица су постигла више него што њихови критичари могу да покажу."
На једном мјесту у тексту каже: „Прошла година била је најтежа у посљедње вријеме.
Раст је успорен на 2,1 одсто.
Америчке санкције погодиле су НИС, нафтну компанију која управља једином рафинеријом у земљи.
Погон у Панчеву ради на основу изузећа која се продужавају из мјесеца у мјесец, док се истовремено преговара о продаји руског удела мађарском МОЛ-у.
Пројекат експлоатације литијума Јадар и даље је на чекању.
Поред тога, протести након трагедије у Новом Саду трају већ готово двије године.
Томе треба додати и ситуацију са енергетиком.
Рат у Украјини је 2022. године вишеструко увећао цијене гаса и електричне енергије у Европи, а Србија, која зависи од руског гаса и интегрисана је у европско тржиште струје, платила је двоструку цијену.
Ове године услиједио је други шок.
Рат између Сједињених Америчких Држава и Ирана траје већ осми мјесец, Ормуски мореуз је практично блокиран, а цијена нафте се држи изнад 100 долара по барелу.
Европска комисија у својој прољећној прогнози отворено говори о енергетском шоку који успорава раст у цијелој Европској унији.
У Србији је, уз све то, суша смањила производњу струје из хидроелектрана, због чега је државни провајдер ЕПС морао да купује скупу струју у иностранству.
Увоз електричне енергије се за десет година приближно учетворостручио".
„Предвидљивост или бугарски сценарио"
Аутор онда каже да српска економија упркос томе расте и поставља питање о чему одлучују избори, да би изнио недвосмислен политички став:
„На овом мјесту мора се јасно рећи о чему се одлучује на изборима 25. октобра.
Не о томе да ли ће Србија бити демократија, већ о томе да ли ће економија, која је управо поново ухватила залет, добити још четири године предвидљивости или је пак чека бугарски сценарио".
У истом тексту аутор је претходно описао нестабилне политичке прилике у Бугарској.
Потом се Ружичка критички осврће на Студентску листу: „Студентски покрет, који је годину и по дана изводио стотине хиљада људи на улице, заслужује поштовање.
Скренуо је пажњу на корупцију, злоупотребу положаја и некажњивост моћника, а то јесу стварни проблеми.
Ко год навија за демократију, навија и за студенте.
Међутим, управо вриједности које ти студенти заступају показују да овде није ријеч о борби добра против зла.
Студенти су 30. септембра поручили да је Русија пријатељ и да санкције тој земљи не долазе у обзир.
У најосјетљивијем од свих питања, покрет који Запад види као проевропску алтернативу позиционирао се десно од власти коју жели да смијени.
У меморандуму о Косову и Метохији та територија се дефинише као уставни дио Србије, док су студенти права у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и Бриселски и Охридски споразум означили као издају.
Илија Срдановић, који предводи листу, жели да се о приступању Европској унији одлучује на референдуму након што се затворе сви преговарачки кластери.
Социолог Јово Бакић отишао је и корак даље, захтијевајући референдум у случају да Брисел услови чланство признавањем Косова".
Пленковић, Рама и Вучић „најбоља од реално расположивих опција"
Ружичка има и ширу слику Балкана: „Пленковић и Рама били су изложени потпуно истим критикама: ароганција, непотизам, предуг боравак на власти.
Из данашње перспективе, испоставило се да су они били најбоља од реално расположивих опција, јер су својим земљама обезбиједили оно најврједније што Балкан може да има – вријеме.
Исти је случај и са Вучићем".
Аустријски јавни сервис ОРФ доноси текст под насловом: „Велика неизвјесност уочи избора у Србији".
У њему се подсјећа на новинарско откриће технике принуде и застрашивања у Србији које је одјекнуло у српској јавности:
„Бивши активиста СНС-а Момчило Марјановић потврдио је Балканској истраживачкој мрежи (БИРН) овакав начин дјеловања.
Он је за СНС обављао `послове обезбјеђења`, што је, према његовим ријечима, укључивало куповину гласова, као и застрашивање и пребијање демонстраната.
Такође је одређено вријеме провео у Пионирском парку уз новчану накнаду.
Према Марјановићевим тврдњама, исплаћиван је у готовини и преко фиктивног запослења у једном јавном предузећу.
Због све већег насиља, разишао се са СНС-ом.
Вучић је ове наводе – које је БИРН провјерио уз помоћ сопствених `инсајдера` – одбацио као лажи, изјавио је главни уредник БИРН-а Милорад Ивановић.
Он је овакав начин дјеловања упоредио са мафијом.
Стога није случајно што изборни слоган студентске листе гласи `Србија или мафија`".
*Овај избор из штампе садржи цитате, одломке и сажетке из медија на њемачком језику и не одражава ставове редакције.
