Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst114 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 114 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Prozori su razbijeni, a crne čađave pruge protežu se duž zidova.
Na zgradi Ministarstva prosvete u Tirani, glavnom gradu Albanije, vidljivi su tragovi protesta iz prethodnih dana.
I ovog utorka, studenti i profesori Univerziteta u Tirani ponovo su se okupili na demonstracijama.
Gotovo pet meseci protesti protiv vlade u Albaniji odvijali su se mirno.
Prvobitni povod za demonstracije bio je planirana izgradnja luksuznog hotelskog kompleksa u zaštićenom prirodnom području, iza kojeg stoji Džared Kušner, zet Donalda Trampa.
Ministarstvo prosvete gađano kamenicama
Protesti su se od tada sve više širili.
Svakodnevno dolazi do žestokih sukoba između studenata i srednjoškolaca s jedne strane, i policije s druge.
Trinaestog oktobra situacija je eskalirala.
Demonstranti ukazuju na korupciju, probleme na univerzitetima i sve veće troškove obrazovanja.
Zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, koji je na vlasti od 2013. godine.
Mlada žena u crnoj odeći i jakni s kapuljačom stoji u masi.
Kada je pitaju zašto učestvuje u protestima, ona prekriva usta maramom.
„Molim vas, sačekajte trenutak, želim da sakrijem lice“, kaže Sara (ime je izmenjeno jer želi da ostane anonimna).
Sara kaže da već devet dana redovno dolazi na proteste.
Sa drugim studentima koordinira aktivnosti putem mobilnog telefona.
„Komuniciramo tekstualnim porukama – samo tako“, objašnjava ona.
Ubrzo mora da prekine razgovor.
Demonstranti ponovo gađaju Ministarstvo prosvete kamenicama, policija potiskuje demonstrante i novinare iz tog područja i koristi vodene topove kako bi rasterala okupljene.
„Društvene mreže danas su najvažniji javni prostor – mnogo pre nego što se fizički prostori ispune ljudima“, kaže stručnjak za sajber-bezbednost Besmir Semanaj.
„Mladi Albanci više se ne organizuju kroz tradicionalne strukture, poput političkih stranaka, udruženja ili javnih poziva na okupljanje.
Oni se organizuju tamo gde provode svakodnevicu – na mobilnim telefonima.
Među najvažnijim kanalima komunikacije su Instagram, grupe na Votsepu za studente pojedinih godina, fakulteta ili studentskih domova, kanali na Telegramu za opšta obaveštenja i TikTok za deljenje video-snimaka." Oni kojima je bezbednost važnija koriste aplikaciju Signal.
„To je horizontalna organizaciona struktura, bez pojedinačnih lidera koji bi se mogli izdvojiti i bez centralizovane komandne strukture.
Upravo zato se vlada toliko teško snalazi u razumevanju i kontroli ove dinamike“, kaže Semanaj za DW.
Premijer Edi Rama: „Hibridni rat"
Stručnjak Semanaj ističe da aplikacija za razmenu poruka Telegram u aktuelnoj situaciji nudi nekoliko korisnih funkcija.
„Putem kanala moguće je istovremeno dopreti do desetina hiljada ljudi, obaveštenja stižu za nekoliko sekundi, a spoljašnja kontrola teža je nego na klasičnim platformama.“
Premijer Edi Rama, koji je inače poznat po tome što i sam dobro vlada veštinama komunikacije na društvenim mrežama, smatra da su algoritmi delimično odgovorni za aktuelnu situaciju.
Pobunu mladih protiv svoje vlade naziva „hibridnim ratom".
Nedavno je, tokom jednog javnog nastupa, oštro verbalno napao demonstrante.
Mladići i devojke koji trenutno veruju da Albaniju mogu da „učine boljom zemljom uz TikTok, a da pritom ne umeju da izgovore ni sedam povezanih reči“, kako kaže Rama, nisu svi teroristi.
„Ali oni su taoci određenog duha, nove ideologije koja ima samo jedan cilj: da uništi, sve preokrene naglavačke i sravni sa zemljom“, izjavio je Rama.
„Radikalizovani pod uticajem Antife"
Od početka protesta protiv vlade, koji su pre gotovo pet meseci u početku bili mirni, Rama neprestano pokušava da u javnosti razotkrije one koji, navodno, zaista stoje iza demonstracija.
Poslednjih meseci optuživao je zemlje poput Grčke, Rusije i Irana da se mešaju u proteste.
U najnovije vreme imenovao je novog krivca: Antifu, globalni, decentralizovani levičarski pokret bez vođe.
„Reč je o mladim ljudima koji su radikalizovani i ideološki indoktrinirani i koji deluju pod pritiskom ili uticajem nove, mračne sile nastale u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama – sile koju je predsednik Sjedinjenih Država označio kao terorističku organizaciju: Antife“, izjavio je albanski premijer.
Redion Ćirjazi, stručnjak za bezbednosna pitanja i radikalizaciju, o tome kaže: „To je ozbiljna optužba koja zahteva jednako ozbiljne dokaze.
Do danas nisu predočeni proverljivi dokazi koji bi potvrdili postojanje organizovane strukture Antife u Albaniji, a kamoli njeno učešće u koordinaciji protesta“, upozorava Ćirjazi.
- Život po mjeri čovjeka
Problematično je, smatra on, i to što se Rama poziva na odluku američkog predsednika Donalda Trampa da Antifu proglasi terorističkom organizacijom.
„Antifa nije jedinstvena međunarodna organizacija sa centralizovanom strukturom i rukovodstvom, već zbirni naziv za različite pokrete i grupe koje povezuje to što su u osnovi antifašističke.“
I studentkinja Sara odlučno odbacuje optužbe da iza protesta stoje „terorističke“ strukture.
„Postoje grupe sklone nasilju, to je tačno, ali ja nemam nikakve veze s njima.
Čim vidim nasilje, odlazim.
Protivim se tome“, kaže ona za DW.
Arlind Ćori, predsednik male opozicione stranke Leživja Bašće („Pokret Zajedno“), koja se od samog početka protesta protiv luksuznog kompleksa u Zvernecu angažuje u borbi protiv vlade, smatra da su Ramine tvrdnje „besmislice“.
„Mladi Albanci i Albanke ogorčeni su zbog postojećih društveno-ekonomskih prilika: zbog siromaštva, činjenice da su mnogi njihovi roditelji emigrirali jer nisu mogli da izdržavaju porodice, urušavanja obrazovnog sistema i nedostatka perspektive nakon završetka školovanja“, kaže Ćori.
Upravo su ti faktori izveli mlade na ulice, a ne bilo kakva ideologija.
Osim toga, ne treba zaboraviti da je glavni zahtev studenata Ramina ostavka, a ne „socijalistička revolucija“.
Ćori dodaje: „Ljudi ne traže ništa radikalno, već ostavku korumpiranog premijera – zahtev koji je suštinski i umeren.
Međutim, Edi Rama na njega i dalje odgovara policijskim nasiljem i arogancijom“, kaže on za DW.
Stručnjak za bezbednost Ćirjazi smatra da se iza ovih optužbi krije određena strategija.
„Kada se vlada suoči s protestima i nezadovoljstvom javnosti, povezivanje demonstranata s ekstremizmom i stranim uticajem može da posluži za skretanje pažnje sa stvarnih uzroka protesta i njeno usmeravanje ka pitanjima nacionalne bezbednosti“, smatra on.
„To može da posluži ostvarivanju nekoliko političkih ciljeva: delegitimisanju demonstranata, slabljenju njihove podrške u javnosti i opravdavanju oštrijih mera u ime zakona i reda."
Stručnjaku za kibernetičku bezbednost Semanaju ovaj obrazac poznat je iz drugih kriza.
„Protesti se predstavljaju kao nasilje, mladi kao izmanipulisani, a njihovi opravdani zahtevi – stanje na univerzitetima, školarine, korupcija i nedostatak perspektive – nestaju iz medijskog izveštavanja."
Umesto rasprave o tome zašto su hiljade mladih izašle na ulice, u središte pažnje dolazi pitanje ko ih je tamo „poslao“.
Semanaj smatra da to nije slučajno, već da je reč o koordinisanoj komunikacionoj kampanji.
„Cilj je nametanje određenog narativa: da su protesti isto što i nasilje, da se mladima manipuliše i da neko drugi povlači konce“, kaže Semanaj.
- Trofej Radija Crne Gore
Cicero i ORF – dva viđenja Srbije pred izbore
Njemački Cicero magazin za političku kulturu građansko-konzervativne orijentacije, objavio je opširnu analizu uoči izbora koji se ove nedjelje održavaju u Srbiji i Bugarskoj: parlamentarnih u Srbiji i predsjedničkih u Bugarskoj.
Gostujući autor teksta je Jan Ružička, viši savjetnik vlasnika praške investicione grupe PPF, u kojoj je prethodno bio direktor za spoljne poslove.
PPF je 2025. u Srbiji kupio SSB, prije toga Telenor, sada Yettel.
Analizirajući političke i ekonomske prilike u Bugarskoj, Hrvatskoj i Albaniji, Ružička zastupa tezu da privredi na Balkanu najviše koristi politički kontinuitet.
„Bugarska je u pet godina doživjela osam parlamentarnih izbora", piše autor i poslije opširne analize kakvu ekonomsku štetu je toj zemlji nanijela politička nestabilnsot navodi:
„Nasuprot Bugarskoj stoje tri zemlje u kojima se politika godinama jedva pomjerila.
Andrej Plenković vodi Hrvatsku od 2016, Edi Rama Albaniju od 2013, a Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića vlada Srbijom od 2012.
Nijedan od njih nije miljenik liberalne štampe.
Ipak, sva trojica su postigla više nego što njihovi kritičari mogu da pokažu."
Na jednom mjestu u tekstu kaže: „Prošla godina bila je najteža u posljednje vrijeme.
Rast je usporen na 2,1 odsto.
Američke sankcije pogodile su NIS, naftnu kompaniju koja upravlja jedinom rafinerijom u zemlji.
Pogon u Pančevu radi na osnovu izuzeća koja se produžavaju iz mjeseca u mjesec, dok se istovremeno pregovara o prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u.
Projekat eksploatacije litijuma Jadar i dalje je na čekanju.
Pored toga, protesti nakon tragedije u Novom Sadu traju već gotovo dvije godine.
Tome treba dodati i situaciju sa energetikom.
Rat u Ukrajini je 2022. godine višestruko uvećao cijene gasa i električne energije u Evropi, a Srbija, koja zavisi od ruskog gasa i integrisana je u evropsko tržište struje, platila je dvostruku cijenu.
Ove godine uslijedio je drugi šok.
Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana traje već osmi mjesec, Ormuski moreuz je praktično blokiran, a cijena nafte se drži iznad 100 dolara po barelu.
Evropska komisija u svojoj proljećnoj prognozi otvoreno govori o energetskom šoku koji usporava rast u cijeloj Evropskoj uniji.
U Srbiji je, uz sve to, suša smanjila proizvodnju struje iz hidroelektrana, zbog čega je državni provajder EPS morao da kupuje skupu struju u inostranstvu.
Uvoz električne energije se za deset godina približno učetvorostručio".
„Predvidljivost ili bugarski scenario"
Autor onda kaže da srpska ekonomija uprkos tome raste i postavlja pitanje o čemu odlučuju izbori, da bi iznio nedvosmislen politički stav:
„Na ovom mjestu mora se jasno reći o čemu se odlučuje na izborima 25. oktobra.
Ne o tome da li će Srbija biti demokratija, već o tome da li će ekonomija, koja je upravo ponovo uhvatila zalet, dobiti još četiri godine predvidljivosti ili je pak čeka bugarski scenario".
U istom tekstu autor je prethodno opisao nestabilne političke prilike u Bugarskoj.
Potom se Ružička kritički osvrće na Studentsku listu: „Studentski pokret, koji je godinu i po dana izvodio stotine hiljada ljudi na ulice, zaslužuje poštovanje.
Skrenuo je pažnju na korupciju, zloupotrebu položaja i nekažnjivost moćnika, a to jesu stvarni problemi.
Ko god navija za demokratiju, navija i za studente.
Međutim, upravo vrijednosti koje ti studenti zastupaju pokazuju da ovde nije riječ o borbi dobra protiv zla.
Studenti su 30. septembra poručili da je Rusija prijatelj i da sankcije toj zemlji ne dolaze u obzir.
U najosjetljivijem od svih pitanja, pokret koji Zapad vidi kao proevropsku alternativu pozicionirao se desno od vlasti koju želi da smijeni.
U memorandumu o Kosovu i Metohiji ta teritorija se definiše kao ustavni dio Srbije, dok su studenti prava u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i Briselski i Ohridski sporazum označili kao izdaju.
Ilija Srdanović, koji predvodi listu, želi da se o pristupanju Evropskoj uniji odlučuje na referendumu nakon što se zatvore svi pregovarački klasteri.
Sociolog Jovo Bakić otišao je i korak dalje, zahtijevajući referendum u slučaju da Brisel uslovi članstvo priznavanjem Kosova".
Plenković, Rama i Vučić „najbolja od realno raspoloživih opcija"
Ružička ima i širu sliku Balkana: „Plenković i Rama bili su izloženi potpuno istim kritikama: arogancija, nepotizam, predug boravak na vlasti.
Iz današnje perspektive, ispostavilo se da su oni bili najbolja od realno raspoloživih opcija, jer su svojim zemljama obezbijedili ono najvrjednije što Balkan može da ima – vrijeme.
Isti je slučaj i sa Vučićem".
Austrijski javni servis ORF donosi tekst pod naslovom: „Velika neizvjesnost uoči izbora u Srbiji".
U njemu se podsjeća na novinarsko otkriće tehnike prinude i zastrašivanja u Srbiji koje je odjeknulo u srpskoj javnosti:
„Bivši aktivista SNS-a Momčilo Marjanović potvrdio je Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) ovakav način djelovanja.
On je za SNS obavljao `poslove obezbjeđenja`, što je, prema njegovim riječima, uključivalo kupovinu glasova, kao i zastrašivanje i prebijanje demonstranata.
Takođe je određeno vrijeme proveo u Pionirskom parku uz novčanu naknadu.
Prema Marjanovićevim tvrdnjama, isplaćivan je u gotovini i preko fiktivnog zaposlenja u jednom javnom preduzeću.
Zbog sve većeg nasilja, razišao se sa SNS-om.
Vučić je ove navode – koje je BIRN provjerio uz pomoć sopstvenih `insajdera` – odbacio kao laži, izjavio je glavni urednik BIRN-a Milorad Ivanović.
On je ovakav način djelovanja uporedio sa mafijom.
Stoga nije slučajno što izborni slogan studentske liste glasi `Srbija ili mafija`".
*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na njemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.