ЕкономијаПрви објавио N1, 22. окт, 11:25 · последњи 24. окт, 15:55

Цела Европа премрежена брзим железницама до 2040: Европски парламент убедљивом већином усвојио препоруке

Европски парламент је усвојио извештај са препорукама за убрзање развоја европске мреже брзих железница, укључујући завршетак мреже ТЕН-Т, наменска средства и приступачније карте.

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Н1

Преглед вести

Хронологија

11:25
N1 (отвара се у новом прозору) први објавио
Цела Европа премрежена брзим железницама до 2040: Европски парламент убедљивом већином усвојио препоруке
Европски парламент је у уторак усвојио препоруке за убрзање развоја мреже брзих железница у ЕУ и унапређење територијалне кохезије. Извештај, усвојен са 558 гласова за, 23 против и 73 уздржана, као одговор на акциони… Цео текст
Европски парламент је у уторак усвојио препоруке за убрзање развоја мреже брзих железница у ЕУ и унапређење територијалне кохезије.
Извештај, усвојен са 558 гласова за, 23 против и 73 уздржана, као одговор на акциони план Европске комисије, позива на стварање истинске европске мреже брзих железница која ће бити интероперабилна, иновативна, приступачна и интермодална, и која ће доносити стварну корист како грађанима, тако и у погледу јавних улагања, наводи се у саопштењу на сајту Европског парламента.
Посланици Европског парламента желе да брзе железнице повезују не само главне градове држава чланица ЕУ, већ и велика урбана чворишта у свим европским регионима, као и кључне суседне земље, било директним линијама брзих возова или ефикасним везама са мрежом брзих железница.
Према оцени европосланика, то би допринело смањењу територијалних неједнакости и јачању саобраћајне повезаности периферних и слабије развијених региона.
У извештају се заговара завршетак изградње трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Т), као и идентификовање недостајућих веза, напуштених деоница или деоница које нису довољно обухваћене железничким услугама, те прекограничних веза са великом додатом вредношћу.
Посланици Европског парламента желе да железнички сектор у потпуности искористи постојеће и будуће фондове ЕУ за развој мреже брзих железница.
Они траже да се вишегодишњим финансијским оквиром ЕУ за период 2028–2034. обезбеде одговарајућа и наменски опредељена средства, укључујући очување и јачање Инструмента за повезивање Европе (Цоннецтинг Еуропе Фацилитy – ЦЕФ), као и подршку инвестицијама кроз националне планове.
Приступачне цене и транспарентност железничких карата
Приступачне железничке услуге, укључујући и њихове цене, од суштинског су значаја за смањење транспортног сиромаштва и обезбеђивање једнаких могућности за мобилност широм ЕУ, наводе европосланици.
Они подстичу државе и железничке оператере да карте за брзе возове учине финансијски приступачнијим, између осталог кроз повољније тарифе и одговарајуће програме попуста или претплатних карата.
У извештају се такође позива на већу транспарентност цена карата и поздравља текући законодавни рад на недавно предложеном пакету Европске комисије о правима путника, од којег се очекује да омогући интероперабилне, јасно приказане, приступачне и лако упоредиве понуде железничких карата.
Очекује се масован прелазак путника са авиона на возове
Известилац Европског парламента Висент Марса Ибањес изјавио је да ће повезивање главних европских градова брзом железницом, омогућити масован прелазак путника са авиона на возове.
"То је кључни елемент смањења наше зависности од фосилних горива, отварања достојанствених радних места и значајног повећања наше стратешке аутономије. За то су неопходна одговарајућа улагања широм ЕУ, укључујући коришћење зелених железничких обвезница, али то не сме да иде на штету приградског и регионалног железничког саобраћаја који грађани користе у свакодневном животу“, поручио је он.
Европски парламент подсећа да је Европска комисија у новембру 2025. године усвојила акциони план за брзе железнице, којим су утврђени кораци неопходни за стварање брже, интероперабилније и боље повезане европске железничке мреже до 2040. године.
Од 2014. године из програма Европске уније издвојено је више од 100 милијарди евра за пројекте железничке инфраструктуре.
15:55
Бизнис (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 дана после првог
Европска унија убрзава возове и пруге, где је ту Србија?
Европска унија убрзава возове и пруге, где је ту Србија? ЕУИнфраструктураИздвајамоСрбија Железница је Европској унији постала стратешки ресурс за промену вида превоза, климатску неутралност и стратешку аутономију. Због… Цео текст
Европска унија убрзава возове и пруге, где је ту Србија?
ЕУИнфраструктураИздвајамоСрбија
Железница је Европској унији постала стратешки ресурс за промену вида превоза, климатску неутралност и стратешку аутономију. Због тога је потребно и адекватно и наменско финансирање у наредном дугорочном буџету ЕУ, као и приступачне цене и транспарентан систем издавања карата.
Железнички сектор у ЕУ запошљава више од 1,3 милиона људи у областима производње, изградње, одржавања и оперативног пословања.
Добре вести за остваривање циљева у овом сектору стигле су почетком недеље, када је Европски парламент подржао препоруке за убрзање развоја железничких веза великих брзина у ЕУ и унапређење територијалне кохезије.
Извештај, усвојен са 558 гласова за, 23 против и 73 уздржана, као одговор на акциони план Европске комисије, позива на успостављање праве европске железничке мреже великих брзина која ће бити интероперабилна, иновативна, приступачна и интермодална, доносећи стварну корист како грађанима тако и јавним улагањима.
Подсетимо, Европска комисија је у новембру 2025. године усвојила акциони план за железнице великих брзина, у којем су наведени кораци потребни за успостављање брже, боље повезане и међусобно усклађене европске железничке мреже до 2040. године.
Од 2014. године за пројекте железничке инфраструктуре издвојено је више од 100 милијарди евра из програма ЕУ.
Боље повезивање градова и региона
Посланици Европског парламента истакли су да би железнице великих брзина требало да повезују не само престонице држава чланица ЕУ, већ и велика урбана средишта у свим европским регионима, као и кључне суседне земље – било путем директних железничких линија великих брзина или ефикасних веза са мрежом таквих пруга.
Према мишљењу посланика, то би допринело смањењу територијалних разлика и бољој повезаности периферних и мање развијених региона.
У извештају се заговара завршетак изградње трансевропске саобраћајне мреже (ТЕН-Т), као и утврђивање недостајућих деоница, напуштених или недовољно коришћених делова мреже и прекограничних веза које би могле да донесу значајну додатну вредност.
Како се даље наводи, посланици желе да овај сектор у потпуности искористи постојеће и будуће фондове ЕУ за развој железничке мреже великих брзина. Од вишегодишњег финансијског оквира за период 2028–2034. године (МФФ) очекују да обезбеди одговарајуће и наменско финансирање, између осталог очувањем и јачањем Инструмента за повезивање Европе (ЦЕФ) и подршком инвестицијама кроз националне планове.
Шта предвиђа нови план?
Нови план, објављен на сајту Европске комисије, предвиђа конкретне мере за боље повезивање ЕУ путем брзих, удобних, безбедних и поузданих железничких услуга. Више и бољих веза додатно ће нас зближити, уз значајно скраћивање времена путовања возом. Наводи се да ће до 2030. године путници моћи да путују између Берлина и Копенхагена за четири сата, уместо седам сати, колико је потребно данас.
До 2035. године путовање возом између Софије и Атине трајаће шест сати, што представља скраћење времена путовања за више од 50 одсто, а нове везе омогућиће путовање возом између балтичких земаља од 2030. године, као и од Париза до Лисабона, преко Мадрида, до 2035. године.
Приступачне и транспарентне цене железничких карата
Посланици европског парламента поручили су да су приступачне и ценовно повољне железничке услуге од суштинског значаја за смањење сиромаштва у области транспорта и обезбеђивање једнаке мобилности широм ЕУ.
Они позивају државе и железничке оператере да учине карте за возове великих брзина приступачнијим, између осталог увођењем повољнијих цена, одговарајућих попуста и претплатних модела.
У извештају се такође позива на већу транспарентност цена карата, а подржава се и законодавни рад који је у току на предлогу Европске комисије познатом као пакет мера за путнике. Очекује се да ће овај пакет омогућити понуде железничких карата које су међусобно усклађене, јасно представљене, приступачне и једноставне за поређење.
Прочитајте још:
Известилац Висент Марза Ибањез (Зелени/ЕФА, Шпанија) рекао је да ће железничка веза великих брзина између главних европских градова омогућити да путници у великој мери пређу са авиона на возове.
“То је кључни елемент у смањењу наше зависности од фосилних горива, отварању квалитетних радних места и значајном јачању наше стратешке аутономије. За то су потребна одговарајућа улагања широм ЕУ, укључујући коришћење зелених железничких обвезница, а она не смеју ићи на штету приградског и регионалног железничког саобраћаја који људи свакодневно користе“, истакао је Ибањез.
Србија на важном, али недовољно развијеном колосеку
Србија се у овој причи налази на важном, али још недовољно развијеном железничком правцу између средње Европе и југоисточног дела континента, с обзиром на то да Србија није чланица ЕУ, али је повезивање са европском железничком мрежом важно за њен саобраћајни и привредни положај. Конкретно, треба разликовати изградњу пруга за велике брзине у Србији од европског плана да до 2040. године развије међусобно повезану прекограничну мрежу. За Србију су кључни правци према Мађарској, односно Будимпешти, и даље повезивање са регионалном железничком мрежом.
Српски део брзе пруге Београд-Суботица у функцији је од октобра 2025, а веза са Будимпештом зависи од завршетка техничких и безбедносних процедура на мађарској страни. Министар саобраћаја Мађарске Давид Витези рекао је почетком октобра да је завршено испитивање ЕТЦС система на мађарској деоници брзе пруге Београд-Будимпешта и да би међународни саобраћај на тој прузи могао да крене од децембра.
Други важан правац је Београд-Ниш, за који се планира модернизација железнице за брзине до 200 км/х. Пројекат подржавају ЕУ и Европска инвестициона банка кроз инвестициони оквир за Западни Балкан, уз грант ЕУ од око 156,4 милиона евра за једну од деоница.

Још у фокусу

Све вести

Безбедност4. нов, 14:45

Авион који је враћен у Београд, јутрос слетео у Москву

5 медијаПанчевац, Клиx, Објектив …

Цела Европа премрежена брзим железницама до 2040: Европски парламент убедљивом већином усвојио препоруке

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Хронологија

11:25

N1 (отвара се у новом прозору) први објавио

Цела Европа премрежена брзим железницама до 2040: Европски парламент убедљивом већином усвојио препоруке

Европски парламент је у уторак усвојио препоруке за убрзање развоја мреже брзих железница у ЕУ и унапређење територијалне кохезије. Извештај, усвојен са 558 гласова за, 23 против и 73 уздржана, као одговор на акциони… Цео текст

Европски парламент је у уторак усвојио препоруке за убрзање развоја мреже брзих железница у ЕУ и унапређење територијалне кохезије.

Извештај, усвојен са 558 гласова за, 23 против и 73 уздржана, као одговор на акциони план Европске комисије, позива на стварање истинске европске мреже брзих железница која ће бити интероперабилна, иновативна, приступачна и интермодална, и која ће доносити стварну корист како грађанима, тако и у погледу јавних улагања, наводи се у саопштењу на сајту Европског парламента.

Посланици Европског парламента желе да брзе железнице повезују не само главне градове држава чланица ЕУ, већ и велика урбана чворишта у свим европским регионима, као и кључне суседне земље, било директним линијама брзих возова или ефикасним везама са мрежом брзих железница.

Према оцени европосланика, то би допринело смањењу територијалних неједнакости и јачању саобраћајне повезаности периферних и слабије развијених региона.

У извештају се заговара завршетак изградње трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Т), као и идентификовање недостајућих веза, напуштених деоница или деоница које нису довољно обухваћене железничким услугама, те прекограничних веза са великом додатом вредношћу.

Посланици Европског парламента желе да железнички сектор у потпуности искористи постојеће и будуће фондове ЕУ за развој мреже брзих железница.

Они траже да се вишегодишњим финансијским оквиром ЕУ за период 2028–2034. обезбеде одговарајућа и наменски опредељена средства, укључујући очување и јачање Инструмента за повезивање Европе (Цоннецтинг Еуропе Фацилитy – ЦЕФ), као и подршку инвестицијама кроз националне планове.

Приступачне цене и транспарентност железничких карата

Приступачне железничке услуге, укључујући и њихове цене, од суштинског су значаја за смањење транспортног сиромаштва и обезбеђивање једнаких могућности за мобилност широм ЕУ, наводе европосланици.

Они подстичу државе и железничке оператере да карте за брзе возове учине финансијски приступачнијим, између осталог кроз повољније тарифе и одговарајуће програме попуста или претплатних карата.

У извештају се такође позива на већу транспарентност цена карата и поздравља текући законодавни рад на недавно предложеном пакету Европске комисије о правима путника, од којег се очекује да омогући интероперабилне, јасно приказане, приступачне и лако упоредиве понуде железничких карата.

Очекује се масован прелазак путника са авиона на возове

Известилац Европског парламента Висент Марса Ибањес изјавио је да ће повезивање главних европских градова брзом железницом, омогућити масован прелазак путника са авиона на возове.

"То је кључни елемент смањења наше зависности од фосилних горива, отварања достојанствених радних места и значајног повећања наше стратешке аутономије. За то су неопходна одговарајућа улагања широм ЕУ, укључујући коришћење зелених железничких обвезница, али то не сме да иде на штету приградског и регионалног железничког саобраћаја који грађани користе у свакодневном животу“, поручио је он.

Европски парламент подсећа да је Европска комисија у новембру 2025. године усвојила акциони план за брзе железнице, којим су утврђени кораци неопходни за стварање брже, интероперабилније и боље повезане европске железничке мреже до 2040. године.

Од 2014. године из програма Европске уније издвојено је више од 100 милијарди евра за пројекте железничке инфраструктуре.

15:55

Бизнис (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 дана после првог

Европска унија убрзава возове и пруге, где је ту Србија?

Европска унија убрзава возове и пруге, где је ту Србија? ЕУИнфраструктураИздвајамоСрбија Железница је Европској унији постала стратешки ресурс за промену вида превоза, климатску неутралност и стратешку аутономију. Због… Цео текст

Европска унија убрзава возове и пруге, где је ту Србија?

ЕУИнфраструктураИздвајамоСрбија

Железница је Европској унији постала стратешки ресурс за промену вида превоза, климатску неутралност и стратешку аутономију. Због тога је потребно и адекватно и наменско финансирање у наредном дугорочном буџету ЕУ, као и приступачне цене и транспарентан систем издавања карата.

Железнички сектор у ЕУ запошљава више од 1,3 милиона људи у областима производње, изградње, одржавања и оперативног пословања.

Добре вести за остваривање циљева у овом сектору стигле су почетком недеље, када је Европски парламент подржао препоруке за убрзање развоја железничких веза великих брзина у ЕУ и унапређење територијалне кохезије.

Извештај, усвојен са 558 гласова за, 23 против и 73 уздржана, као одговор на акциони план Европске комисије, позива на успостављање праве европске железничке мреже великих брзина која ће бити интероперабилна, иновативна, приступачна и интермодална, доносећи стварну корист како грађанима тако и јавним улагањима.

Подсетимо, Европска комисија је у новембру 2025. године усвојила акциони план за железнице великих брзина, у којем су наведени кораци потребни за успостављање брже, боље повезане и међусобно усклађене европске железничке мреже до 2040. године.

Од 2014. године за пројекте железничке инфраструктуре издвојено је више од 100 милијарди евра из програма ЕУ.

Боље повезивање градова и региона

Посланици Европског парламента истакли су да би железнице великих брзина требало да повезују не само престонице држава чланица ЕУ, већ и велика урбана средишта у свим европским регионима, као и кључне суседне земље – било путем директних железничких линија великих брзина или ефикасних веза са мрежом таквих пруга.

Према мишљењу посланика, то би допринело смањењу територијалних разлика и бољој повезаности периферних и мање развијених региона.

У извештају се заговара завршетак изградње трансевропске саобраћајне мреже (ТЕН-Т), као и утврђивање недостајућих деоница, напуштених или недовољно коришћених делова мреже и прекограничних веза које би могле да донесу значајну додатну вредност.

Како се даље наводи, посланици желе да овај сектор у потпуности искористи постојеће и будуће фондове ЕУ за развој железничке мреже великих брзина. Од вишегодишњег финансијског оквира за период 2028–2034. године (МФФ) очекују да обезбеди одговарајуће и наменско финансирање, између осталог очувањем и јачањем Инструмента за повезивање Европе (ЦЕФ) и подршком инвестицијама кроз националне планове.

Шта предвиђа нови план?

Нови план, објављен на сајту Европске комисије, предвиђа конкретне мере за боље повезивање ЕУ путем брзих, удобних, безбедних и поузданих железничких услуга. Више и бољих веза додатно ће нас зближити, уз значајно скраћивање времена путовања возом. Наводи се да ће до 2030. године путници моћи да путују између Берлина и Копенхагена за четири сата, уместо седам сати, колико је потребно данас.

До 2035. године путовање возом између Софије и Атине трајаће шест сати, што представља скраћење времена путовања за више од 50 одсто, а нове везе омогућиће путовање возом између балтичких земаља од 2030. године, као и од Париза до Лисабона, преко Мадрида, до 2035. године.

Приступачне и транспарентне цене железничких карата

Посланици европског парламента поручили су да су приступачне и ценовно повољне железничке услуге од суштинског значаја за смањење сиромаштва у области транспорта и обезбеђивање једнаке мобилности широм ЕУ.

Они позивају државе и железничке оператере да учине карте за возове великих брзина приступачнијим, између осталог увођењем повољнијих цена, одговарајућих попуста и претплатних модела.

У извештају се такође позива на већу транспарентност цена карата, а подржава се и законодавни рад који је у току на предлогу Европске комисије познатом као пакет мера за путнике. Очекује се да ће овај пакет омогућити понуде железничких карата које су међусобно усклађене, јасно представљене, приступачне и једноставне за поређење.

Прочитајте још:

Известилац Висент Марза Ибањез (Зелени/ЕФА, Шпанија) рекао је да ће железничка веза великих брзина између главних европских градова омогућити да путници у великој мери пређу са авиона на возове.

“То је кључни елемент у смањењу наше зависности од фосилних горива, отварању квалитетних радних места и значајном јачању наше стратешке аутономије. За то су потребна одговарајућа улагања широм ЕУ, укључујући коришћење зелених железничких обвезница, а она не смеју ићи на штету приградског и регионалног железничког саобраћаја који људи свакодневно користе“, истакао је Ибањез.

Србија на важном, али недовољно развијеном колосеку

Србија се у овој причи налази на важном, али још недовољно развијеном железничком правцу између средње Европе и југоисточног дела континента, с обзиром на то да Србија није чланица ЕУ, али је повезивање са европском железничком мрежом важно за њен саобраћајни и привредни положај. Конкретно, треба разликовати изградњу пруга за велике брзине у Србији од европског плана да до 2040. године развије међусобно повезану прекограничну мрежу. За Србију су кључни правци према Мађарској, односно Будимпешти, и даље повезивање са регионалном железничком мрежом.

Српски део брзе пруге Београд-Суботица у функцији је од октобра 2025, а веза са Будимпештом зависи од завршетка техничких и безбедносних процедура на мађарској страни. Министар саобраћаја Мађарске Давид Витези рекао је почетком октобра да је завршено испитивање ЕТЦС система на мађарској деоници брзе пруге Београд-Будимпешта и да би међународни саобраћај на тој прузи могао да крене од децембра.

Други важан правац је Београд-Ниш, за који се планира модернизација железнице за брзине до 200 км/х. Пројекат подржавају ЕУ и Европска инвестициона банка кроз инвестициони оквир за Западни Балкан, уз грант ЕУ од око 156,4 милиона евра за једну од деоница.