EkonomijaPrvi objavio N1, 22. okt, 11:25 · poslednji 24. okt, 15:55

Cela Evropa premrežena brzim železnicama do 2040: Evropski parlament ubedljivom većinom usvojio preporuke

Evropski parlament je usvojio izveštaj sa preporukama za ubrzanje razvoja evropske mreže brzih železnica, uključujući završetak mreže TEN-T, namenska sredstva i pristupačnije karte.

2 medija · 2 teksta · 2 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: N1

Pregled vesti

Hronologija

11:25
N1 (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Cela Evropa premrežena brzim železnicama do 2040: Evropski parlament ubedljivom većinom usvojio preporuke
Evropski parlament je u utorak usvojio preporuke za ubrzanje razvoja mreže brzih železnica u EU i unapređenje teritorijalne kohezije. Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni… Ceo tekst
Evropski parlament je u utorak usvojio preporuke za ubrzanje razvoja mreže brzih železnica u EU i unapređenje teritorijalne kohezije.
Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni plan Evropske komisije, poziva na stvaranje istinske evropske mreže brzih železnica koja će biti interoperabilna, inovativna, pristupačna i intermodalna, i koja će donositi stvarnu korist kako građanima, tako i u pogledu javnih ulaganja, navodi se u saopštenju na sajtu Evropskog parlamenta.
Poslanici Evropskog parlamenta žele da brze železnice povezuju ne samo glavne gradove država članica EU, već i velika urbana čvorišta u svim evropskim regionima, kao i ključne susedne zemlje, bilo direktnim linijama brzih vozova ili efikasnim vezama sa mrežom brzih železnica.
Prema oceni evroposlanika, to bi doprinelo smanjenju teritorijalnih nejednakosti i jačanju saobraćajne povezanosti perifernih i slabije razvijenih regiona.
U izveštaju se zagovara završetak izgradnje transevropske transportne mreže (TEN-T), kao i identifikovanje nedostajućih veza, napuštenih deonica ili deonica koje nisu dovoljno obuhvaćene železničkim uslugama, te prekograničnih veza sa velikom dodatom vrednošću.
Poslanici Evropskog parlamenta žele da železnički sektor u potpunosti iskoristi postojeće i buduće fondove EU za razvoj mreže brzih železnica.
Oni traže da se višegodišnjim finansijskim okvirom EU za period 2028–2034. obezbede odgovarajuća i namenski opredeljena sredstva, uključujući očuvanje i jačanje Instrumenta za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facility – CEF), kao i podršku investicijama kroz nacionalne planove.
Pristupačne cene i transparentnost železničkih karata
Pristupačne železničke usluge, uključujući i njihove cene, od suštinskog su značaja za smanjenje transportnog siromaštva i obezbeđivanje jednakih mogućnosti za mobilnost širom EU, navode evroposlanici.
Oni podstiču države i železničke operatere da karte za brze vozove učine finansijski pristupačnijim, između ostalog kroz povoljnije tarife i odgovarajuće programe popusta ili pretplatnih karata.
U izveštaju se takođe poziva na veću transparentnost cena karata i pozdravlja tekući zakonodavni rad na nedavno predloženom paketu Evropske komisije o pravima putnika, od kojeg se očekuje da omogući interoperabilne, jasno prikazane, pristupačne i lako uporedive ponude železničkih karata.
Očekuje se masovan prelazak putnika sa aviona na vozove
Izvestilac Evropskog parlamenta Visent Marsa Ibanjes izjavio je da će povezivanje glavnih evropskih gradova brzom železnicom, omogućiti masovan prelazak putnika sa aviona na vozove.
"To je ključni element smanjenja naše zavisnosti od fosilnih goriva, otvaranja dostojanstvenih radnih mesta i značajnog povećanja naše strateške autonomije. Za to su neophodna odgovarajuća ulaganja širom EU, uključujući korišćenje zelenih železničkih obveznica, ali to ne sme da ide na štetu prigradskog i regionalnog železničkog saobraćaja koji građani koriste u svakodnevnom životu“, poručio je on.
Evropski parlament podseća da je Evropska komisija u novembru 2025. godine usvojila akcioni plan za brze železnice, kojim su utvrđeni koraci neophodni za stvaranje brže, interoperabilnije i bolje povezane evropske železničke mreže do 2040. godine.
Od 2014. godine iz programa Evropske unije izdvojeno je više od 100 milijardi evra za projekte železničke infrastrukture.
15:55
Biznis (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 dana posle prvog
Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija?
Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija? EUInfrastrukturaIzdvajamoSrbija Železnica je Evropskoj uniji postala strateški resurs za promenu vida prevoza, klimatsku neutralnost i stratešku autonomiju. Zbog… Ceo tekst
Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija?
EUInfrastrukturaIzdvajamoSrbija
Železnica je Evropskoj uniji postala strateški resurs za promenu vida prevoza, klimatsku neutralnost i stratešku autonomiju. Zbog toga je potrebno i adekvatno i namensko finansiranje u narednom dugoročnom budžetu EU, kao i pristupačne cene i transparentan sistem izdavanja karata.
Železnički sektor u EU zapošljava više od 1,3 miliona ljudi u oblastima proizvodnje, izgradnje, održavanja i operativnog poslovanja.
Dobre vesti za ostvarivanje ciljeva u ovom sektoru stigle su početkom nedelje, kada je Evropski parlament podržao preporuke za ubrzanje razvoja železničkih veza velikih brzina u EU i unapređenje teritorijalne kohezije.
Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni plan Evropske komisije, poziva na uspostavljanje prave evropske železničke mreže velikih brzina koja će biti interoperabilna, inovativna, pristupačna i intermodalna, donoseći stvarnu korist kako građanima tako i javnim ulaganjima.
Podsetimo, Evropska komisija je u novembru 2025. godine usvojila akcioni plan za železnice velikih brzina, u kojem su navedeni koraci potrebni za uspostavljanje brže, bolje povezane i međusobno usklađene evropske železničke mreže do 2040. godine.
Od 2014. godine za projekte železničke infrastrukture izdvojeno je više od 100 milijardi evra iz programa EU.
Bolje povezivanje gradova i regiona
Poslanici Evropskog parlamenta istakli su da bi železnice velikih brzina trebalo da povezuju ne samo prestonice država članica EU, već i velika urbana središta u svim evropskim regionima, kao i ključne susedne zemlje – bilo putem direktnih železničkih linija velikih brzina ili efikasnih veza sa mrežom takvih pruga.
Prema mišljenju poslanika, to bi doprinelo smanjenju teritorijalnih razlika i boljoj povezanosti perifernih i manje razvijenih regiona.
U izveštaju se zagovara završetak izgradnje transevropske saobraćajne mreže (TEN-T), kao i utvrđivanje nedostajućih deonica, napuštenih ili nedovoljno korišćenih delova mreže i prekograničnih veza koje bi mogle da donesu značajnu dodatnu vrednost.
Kako se dalje navodi, poslanici žele da ovaj sektor u potpunosti iskoristi postojeće i buduće fondove EU za razvoj železničke mreže velikih brzina. Od višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2028–2034. godine (MFF) očekuju da obezbedi odgovarajuće i namensko finansiranje, između ostalog očuvanjem i jačanjem Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF) i podrškom investicijama kroz nacionalne planove.
Šta predviđa novi plan?
Novi plan, objavljen na sajtu Evropske komisije, predviđa konkretne mere za bolje povezivanje EU putem brzih, udobnih, bezbednih i pouzdanih železničkih usluga. Više i boljih veza dodatno će nas zbližiti, uz značajno skraćivanje vremena putovanja vozom. Navodi se da će do 2030. godine putnici moći da putuju između Berlina i Kopenhagena za četiri sata, umesto sedam sati, koliko je potrebno danas.
Do 2035. godine putovanje vozom između Sofije i Atine trajaće šest sati, što predstavlja skraćenje vremena putovanja za više od 50 odsto, a nove veze omogućiće putovanje vozom između baltičkih zemalja od 2030. godine, kao i od Pariza do Lisabona, preko Madrida, do 2035. godine.
Pristupačne i transparentne cene železničkih karata
Poslanici evropskog parlamenta poručili su da su pristupačne i cenovno povoljne železničke usluge od suštinskog značaja za smanjenje siromaštva u oblasti transporta i obezbeđivanje jednake mobilnosti širom EU.
Oni pozivaju države i železničke operatere da učine karte za vozove velikih brzina pristupačnijim, između ostalog uvođenjem povoljnijih cena, odgovarajućih popusta i pretplatnih modela.
U izveštaju se takođe poziva na veću transparentnost cena karata, a podržava se i zakonodavni rad koji je u toku na predlogu Evropske komisije poznatom kao paket mera za putnike. Očekuje se da će ovaj paket omogućiti ponude železničkih karata koje su međusobno usklađene, jasno predstavljene, pristupačne i jednostavne za poređenje.
Pročitajte još:
Izvestilac Visent Marza Ibanjez (Zeleni/EFA, Španija) rekao je da će železnička veza velikih brzina između glavnih evropskih gradova omogućiti da putnici u velikoj meri pređu sa aviona na vozove.
“To je ključni element u smanjenju naše zavisnosti od fosilnih goriva, otvaranju kvalitetnih radnih mesta i značajnom jačanju naše strateške autonomije. Za to su potrebna odgovarajuća ulaganja širom EU, uključujući korišćenje zelenih železničkih obveznica, a ona ne smeju ići na štetu prigradskog i regionalnog železničkog saobraćaja koji ljudi svakodnevno koriste“, istakao je Ibanjez.
Srbija na važnom, ali nedovoljno razvijenom koloseku
Srbija se u ovoj priči nalazi na važnom, ali još nedovoljno razvijenom železničkom pravcu između srednje Evrope i jugoistočnog dela kontinenta, s obzirom na to da Srbija nije članica EU, ali je povezivanje sa evropskom železničkom mrežom važno za njen saobraćajni i privredni položaj. Konkretno, treba razlikovati izgradnju pruga za velike brzine u Srbiji od evropskog plana da do 2040. godine razvije međusobno povezanu prekograničnu mrežu. Za Srbiju su ključni pravci prema Mađarskoj, odnosno Budimpešti, i dalje povezivanje sa regionalnom železničkom mrežom.
Srpski deo brze pruge Beograd-Subotica u funkciji je od oktobra 2025, a veza sa Budimpeštom zavisi od završetka tehničkih i bezbednosnih procedura na mađarskoj strani. Ministar saobraćaja Mađarske David Vitezi rekao je početkom oktobra da je završeno ispitivanje ETCS sistema na mađarskoj deonici brze pruge Beograd-Budimpešta i da bi međunarodni saobraćaj na toj pruzi mogao da krene od decembra.
Drugi važan pravac je Beograd-Niš, za koji se planira modernizacija železnice za brzine do 200 km/h. Projekat podržavaju EU i Evropska investiciona banka kroz investicioni okvir za Zapadni Balkan, uz grant EU od oko 156,4 miliona evra za jednu od deonica.

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Spoljna politika5. nov, 19:33

Brisel: Marta Kos se sastala sa četiri predstavnika Studentske liste

5 medijaNIN, Večernje novosti, Dnevnik …

Hronologija

11:25

N1 (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Cela Evropa premrežena brzim železnicama do 2040: Evropski parlament ubedljivom većinom usvojio preporuke

Evropski parlament je u utorak usvojio preporuke za ubrzanje razvoja mreže brzih železnica u EU i unapređenje teritorijalne kohezije. Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni… Ceo tekst

Evropski parlament je u utorak usvojio preporuke za ubrzanje razvoja mreže brzih železnica u EU i unapređenje teritorijalne kohezije.

Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni plan Evropske komisije, poziva na stvaranje istinske evropske mreže brzih železnica koja će biti interoperabilna, inovativna, pristupačna i intermodalna, i koja će donositi stvarnu korist kako građanima, tako i u pogledu javnih ulaganja, navodi se u saopštenju na sajtu Evropskog parlamenta.

Poslanici Evropskog parlamenta žele da brze železnice povezuju ne samo glavne gradove država članica EU, već i velika urbana čvorišta u svim evropskim regionima, kao i ključne susedne zemlje, bilo direktnim linijama brzih vozova ili efikasnim vezama sa mrežom brzih železnica.

Prema oceni evroposlanika, to bi doprinelo smanjenju teritorijalnih nejednakosti i jačanju saobraćajne povezanosti perifernih i slabije razvijenih regiona.

U izveštaju se zagovara završetak izgradnje transevropske transportne mreže (TEN-T), kao i identifikovanje nedostajućih veza, napuštenih deonica ili deonica koje nisu dovoljno obuhvaćene železničkim uslugama, te prekograničnih veza sa velikom dodatom vrednošću.

Poslanici Evropskog parlamenta žele da železnički sektor u potpunosti iskoristi postojeće i buduće fondove EU za razvoj mreže brzih železnica.

Oni traže da se višegodišnjim finansijskim okvirom EU za period 2028–2034. obezbede odgovarajuća i namenski opredeljena sredstva, uključujući očuvanje i jačanje Instrumenta za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facility – CEF), kao i podršku investicijama kroz nacionalne planove.

Pristupačne cene i transparentnost železničkih karata

Pristupačne železničke usluge, uključujući i njihove cene, od suštinskog su značaja za smanjenje transportnog siromaštva i obezbeđivanje jednakih mogućnosti za mobilnost širom EU, navode evroposlanici.

Oni podstiču države i železničke operatere da karte za brze vozove učine finansijski pristupačnijim, između ostalog kroz povoljnije tarife i odgovarajuće programe popusta ili pretplatnih karata.

U izveštaju se takođe poziva na veću transparentnost cena karata i pozdravlja tekući zakonodavni rad na nedavno predloženom paketu Evropske komisije o pravima putnika, od kojeg se očekuje da omogući interoperabilne, jasno prikazane, pristupačne i lako uporedive ponude železničkih karata.

Očekuje se masovan prelazak putnika sa aviona na vozove

Izvestilac Evropskog parlamenta Visent Marsa Ibanjes izjavio je da će povezivanje glavnih evropskih gradova brzom železnicom, omogućiti masovan prelazak putnika sa aviona na vozove.

"To je ključni element smanjenja naše zavisnosti od fosilnih goriva, otvaranja dostojanstvenih radnih mesta i značajnog povećanja naše strateške autonomije. Za to su neophodna odgovarajuća ulaganja širom EU, uključujući korišćenje zelenih železničkih obveznica, ali to ne sme da ide na štetu prigradskog i regionalnog železničkog saobraćaja koji građani koriste u svakodnevnom životu“, poručio je on.

Evropski parlament podseća da je Evropska komisija u novembru 2025. godine usvojila akcioni plan za brze železnice, kojim su utvrđeni koraci neophodni za stvaranje brže, interoperabilnije i bolje povezane evropske železničke mreže do 2040. godine.

Od 2014. godine iz programa Evropske unije izdvojeno je više od 100 milijardi evra za projekte železničke infrastrukture.

15:55

Biznis (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 dana posle prvog

Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija?

Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija? EUInfrastrukturaIzdvajamoSrbija Železnica je Evropskoj uniji postala strateški resurs za promenu vida prevoza, klimatsku neutralnost i stratešku autonomiju. Zbog… Ceo tekst

Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija?

EUInfrastrukturaIzdvajamoSrbija

Železnica je Evropskoj uniji postala strateški resurs za promenu vida prevoza, klimatsku neutralnost i stratešku autonomiju. Zbog toga je potrebno i adekvatno i namensko finansiranje u narednom dugoročnom budžetu EU, kao i pristupačne cene i transparentan sistem izdavanja karata.

Železnički sektor u EU zapošljava više od 1,3 miliona ljudi u oblastima proizvodnje, izgradnje, održavanja i operativnog poslovanja.

Dobre vesti za ostvarivanje ciljeva u ovom sektoru stigle su početkom nedelje, kada je Evropski parlament podržao preporuke za ubrzanje razvoja železničkih veza velikih brzina u EU i unapređenje teritorijalne kohezije.

Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni plan Evropske komisije, poziva na uspostavljanje prave evropske železničke mreže velikih brzina koja će biti interoperabilna, inovativna, pristupačna i intermodalna, donoseći stvarnu korist kako građanima tako i javnim ulaganjima.

Podsetimo, Evropska komisija je u novembru 2025. godine usvojila akcioni plan za železnice velikih brzina, u kojem su navedeni koraci potrebni za uspostavljanje brže, bolje povezane i međusobno usklađene evropske železničke mreže do 2040. godine.

Od 2014. godine za projekte železničke infrastrukture izdvojeno je više od 100 milijardi evra iz programa EU.

Bolje povezivanje gradova i regiona

Poslanici Evropskog parlamenta istakli su da bi železnice velikih brzina trebalo da povezuju ne samo prestonice država članica EU, već i velika urbana središta u svim evropskim regionima, kao i ključne susedne zemlje – bilo putem direktnih železničkih linija velikih brzina ili efikasnih veza sa mrežom takvih pruga.

Prema mišljenju poslanika, to bi doprinelo smanjenju teritorijalnih razlika i boljoj povezanosti perifernih i manje razvijenih regiona.

U izveštaju se zagovara završetak izgradnje transevropske saobraćajne mreže (TEN-T), kao i utvrđivanje nedostajućih deonica, napuštenih ili nedovoljno korišćenih delova mreže i prekograničnih veza koje bi mogle da donesu značajnu dodatnu vrednost.

Kako se dalje navodi, poslanici žele da ovaj sektor u potpunosti iskoristi postojeće i buduće fondove EU za razvoj železničke mreže velikih brzina. Od višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2028–2034. godine (MFF) očekuju da obezbedi odgovarajuće i namensko finansiranje, između ostalog očuvanjem i jačanjem Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF) i podrškom investicijama kroz nacionalne planove.

Šta predviđa novi plan?

Novi plan, objavljen na sajtu Evropske komisije, predviđa konkretne mere za bolje povezivanje EU putem brzih, udobnih, bezbednih i pouzdanih železničkih usluga. Više i boljih veza dodatno će nas zbližiti, uz značajno skraćivanje vremena putovanja vozom. Navodi se da će do 2030. godine putnici moći da putuju između Berlina i Kopenhagena za četiri sata, umesto sedam sati, koliko je potrebno danas.

Do 2035. godine putovanje vozom između Sofije i Atine trajaće šest sati, što predstavlja skraćenje vremena putovanja za više od 50 odsto, a nove veze omogućiće putovanje vozom između baltičkih zemalja od 2030. godine, kao i od Pariza do Lisabona, preko Madrida, do 2035. godine.

Pristupačne i transparentne cene železničkih karata

Poslanici evropskog parlamenta poručili su da su pristupačne i cenovno povoljne železničke usluge od suštinskog značaja za smanjenje siromaštva u oblasti transporta i obezbeđivanje jednake mobilnosti širom EU.

Oni pozivaju države i železničke operatere da učine karte za vozove velikih brzina pristupačnijim, između ostalog uvođenjem povoljnijih cena, odgovarajućih popusta i pretplatnih modela.

U izveštaju se takođe poziva na veću transparentnost cena karata, a podržava se i zakonodavni rad koji je u toku na predlogu Evropske komisije poznatom kao paket mera za putnike. Očekuje se da će ovaj paket omogućiti ponude železničkih karata koje su međusobno usklađene, jasno predstavljene, pristupačne i jednostavne za poređenje.

Pročitajte još:

Izvestilac Visent Marza Ibanjez (Zeleni/EFA, Španija) rekao je da će železnička veza velikih brzina između glavnih evropskih gradova omogućiti da putnici u velikoj meri pređu sa aviona na vozove.

“To je ključni element u smanjenju naše zavisnosti od fosilnih goriva, otvaranju kvalitetnih radnih mesta i značajnom jačanju naše strateške autonomije. Za to su potrebna odgovarajuća ulaganja širom EU, uključujući korišćenje zelenih železničkih obveznica, a ona ne smeju ići na štetu prigradskog i regionalnog železničkog saobraćaja koji ljudi svakodnevno koriste“, istakao je Ibanjez.

Srbija na važnom, ali nedovoljno razvijenom koloseku

Srbija se u ovoj priči nalazi na važnom, ali još nedovoljno razvijenom železničkom pravcu između srednje Evrope i jugoistočnog dela kontinenta, s obzirom na to da Srbija nije članica EU, ali je povezivanje sa evropskom železničkom mrežom važno za njen saobraćajni i privredni položaj. Konkretno, treba razlikovati izgradnju pruga za velike brzine u Srbiji od evropskog plana da do 2040. godine razvije međusobno povezanu prekograničnu mrežu. Za Srbiju su ključni pravci prema Mađarskoj, odnosno Budimpešti, i dalje povezivanje sa regionalnom železničkom mrežom.

Srpski deo brze pruge Beograd-Subotica u funkciji je od oktobra 2025, a veza sa Budimpeštom zavisi od završetka tehničkih i bezbednosnih procedura na mađarskoj strani. Ministar saobraćaja Mađarske David Vitezi rekao je početkom oktobra da je završeno ispitivanje ETCS sistema na mađarskoj deonici brze pruge Beograd-Budimpešta i da bi međunarodni saobraćaj na toj pruzi mogao da krene od decembra.

Drugi važan pravac je Beograd-Niš, za koji se planira modernizacija železnice za brzine do 200 km/h. Projekat podržavaju EU i Evropska investiciona banka kroz investicioni okvir za Zapadni Balkan, uz grant EU od oko 156,4 miliona evra za jednu od deonica.