Бугари данас бирају новог председника државе, а предизборну кампању обележили су све тежи економски услови и напади дроновима на бродове у Црном мору, преноси АП. Ово гласање представљаће и први велики тест за… Цео текст
Бугари данас бирају новог председника државе, а предизборну кампању обележили су све тежи економски услови и напади дроновима на бродове у Црном мору, преноси АП.
Ово гласање представљаће и први велики тест за проруски оријентисану странку „Прогресивна Бугарска“, премијера Румена Радева, након њеног тријумфа на парламентарним изборима у априлу.
Упркос рекордном броју кандидата, очекује се да ће одлука о победнику бити донета у другом кругу, у којем би снаге требало да одмере актуелна председница Илијана Јотова, коју подржава Радевова странка, и бивши привремени премијер Андреј Гуров, иза којег стоје прозападне опозиционе странке.
Предизборном кампањом доминирале су теме руске инвазије на Украјину и све интензивнијих сукоба у Црном мору.
Недавни напади дроновима на трговачке бродове у близини бугарске обале појачали су безбедносну забринутост у овој чланици Европске уније и НАТО-а.
Напади су изазвали страховања да би Русија могла додатно да прошири сукоб, због чега је бугарска влада затражила помоћ својих партнера у јачању поморске безбедности.
Кандидати су настојали да одговоре и на забринутост грађана због раста цена енергената и инфлације, док се многе породице, нарочито у руралним подручјима, боре да саставе крај с крајем.
Бирачка места, која су отворена у 7 часова, требало би да буду затворена у 20 часова. Након затварања биће објављене прве излазне анкете, док се прелиминарни резултати очекују у понедељак.
Очекује се да ће избори бити настављени у другом кругу, јер ниједан од 27 кандидата, према проценама, неће освојити апсолутну већину у првом кругу.
Излазност мора да буде већа од 50 одсто од укупно 6,6 милиона регистрованих бирача, а победнику је потребна већина гласова. Према пројекцијама, излазност у недељу биће мања од 40 одсто, што указује на вероватно одржавање другог круга 1. новембра.
Актуелна председница Бугарске фаворит на изборима
Илијана Јотова, 62-годишња новинарка и бивша посланица Европског парламента, актуелна је председница Бугарске и један од главних фаворита на изборима.
Претходно је обављала функцију потпредседнице државе током два Радевова председничка мандата. На место председнице ступила је у јануару 2026. године, након што је Радев поднео оставку како би се кандидовао за парламент, а сада се бори за сопствени мандат.
Јотова наступа као независна кандидаткиња, али има званичну подршку странке „Прогресивна Бугарска“ и Социјалистичке партије, у којој је започела политичку каријеру.
Уколико победи, Јотова ће постати прва жена у историји Бугарске изабрана на функцију председнице државе.
Аналитичари очекују да ће наставити Радевову политику очувања европског пута Бугарске, али ће се истовремено залагати за унапређење односа са Русијом и укидање санкција. И Јотова и Радев позивали су на дипломатско решење за окончање рата у Украјини.
Обраћајући се присталицама на предизборном скупу ове недеље, Јотова је изјавила да се „залагала за мир путем преговора, а не примене силе“.
Посматрачи оцењују да би њена победа задржала председничку функцију у рукама владајуће већине, док би таква концентрација моћи могла да ослаби способност институција да ефикасно контролишу одлуке власти и обезбеде равнотежу између различитих грана власти.
Бивши вицегувернер централне банке главни противкандидат
Главни противкандидат Илијане Јотове је економиста Андреј Гуров, бивши вицегувернер централне банке и привремени премијер који је предводио земљу током првих месеци 2026. године. Њега подржава прозападна реформистичка опозиција.
Гуров, који је више пута исказао снажну подршку Украјини, током свог премијерског мандата потписао је споразум о безбедносној сарадњи са Кијевом.
„Желим да Бугарска има сопствени глас у Европи. Да буде поуздан савезник НАТО-а који брани своје интересе кроз спремност, снажну дипломатију и јасан став“, поручио је присталицама ове недеље.
Према најновијим истраживањима јавног мњења, Јотова има предност у првом кругу избора, са подршком између 40 и 45 одсто бирача, док Гуров има између 25 и 30 одсто. Маргина грешке износи три процентна поена.
Ипак, поједини посматрачи сматрају да би Гуров могао да има веће шансе у другом кругу, када на исход избора могу да утичу и бирачи који су у првом кругу подржали кандидате који нису прошли даље.
Председници Бугарске бирају се непосредно, на мандат од пет година, а иста особа може да обавља ту функцију највише два мандата. Иако је председничка функција углавном церемонијалног карактера, непосредан избор даје председнику већи политички легитимитет и ауторитет.
Председник је врховни командант оружаних снага, може да стави вето на законе, потписује међународне уговоре и именује амбасадоре.
