Bugari danas biraju novog predsednika države, a predizbornu kampanju obeležili su sve teži ekonomski uslovi i napadi dronovima na brodove u Crnom moru, prenosi AP. Ovo glasanje predstavljaće i prvi veliki test za… Ceo tekst
Bugari danas biraju novog predsednika države, a predizbornu kampanju obeležili su sve teži ekonomski uslovi i napadi dronovima na brodove u Crnom moru, prenosi AP.
Ovo glasanje predstavljaće i prvi veliki test za proruski orijentisanu stranku „Progresivna Bugarska“, premijera Rumena Radeva, nakon njenog trijumfa na parlamentarnim izborima u aprilu.
Uprkos rekordnom broju kandidata, očekuje se da će odluka o pobedniku biti doneta u drugom krugu, u kojem bi snage trebalo da odmere aktuelna predsednica Ilijana Jotova, koju podržava Radevova stranka, i bivši privremeni premijer Andrej Gurov, iza kojeg stoje prozapadne opozicione stranke.
Predizbornom kampanjom dominirale su teme ruske invazije na Ukrajinu i sve intenzivnijih sukoba u Crnom moru.
Nedavni napadi dronovima na trgovačke brodove u blizini bugarske obale pojačali su bezbednosnu zabrinutost u ovoj članici Evropske unije i NATO-a.
Napadi su izazvali strahovanja da bi Rusija mogla dodatno da proširi sukob, zbog čega je bugarska vlada zatražila pomoć svojih partnera u jačanju pomorske bezbednosti.
Kandidati su nastojali da odgovore i na zabrinutost građana zbog rasta cena energenata i inflacije, dok se mnoge porodice, naročito u ruralnim područjima, bore da sastave kraj s krajem.
Biračka mesta, koja su otvorena u 7 časova, trebalo bi da budu zatvorena u 20 časova. Nakon zatvaranja biće objavljene prve izlazne ankete, dok se preliminarni rezultati očekuju u ponedeljak.
Očekuje se da će izbori biti nastavljeni u drugom krugu, jer nijedan od 27 kandidata, prema procenama, neće osvojiti apsolutnu većinu u prvom krugu.
Izlaznost mora da bude veća od 50 odsto od ukupno 6,6 miliona registrovanih birača, a pobedniku je potrebna većina glasova. Prema projekcijama, izlaznost u nedelju biće manja od 40 odsto, što ukazuje na verovatno održavanje drugog kruga 1. novembra.
Aktuelna predsednica Bugarske favorit na izborima
Ilijana Jotova, 62-godišnja novinarka i bivša poslanica Evropskog parlamenta, aktuelna je predsednica Bugarske i jedan od glavnih favorita na izborima.
Prethodno je obavljala funkciju potpredsednice države tokom dva Radevova predsednička mandata. Na mesto predsednice stupila je u januaru 2026. godine, nakon što je Radev podneo ostavku kako bi se kandidovao za parlament, a sada se bori za sopstveni mandat.
Jotova nastupa kao nezavisna kandidatkinja, ali ima zvaničnu podršku stranke „Progresivna Bugarska“ i Socijalističke partije, u kojoj je započela političku karijeru.
Ukoliko pobedi, Jotova će postati prva žena u istoriji Bugarske izabrana na funkciju predsednice države.
Analitičari očekuju da će nastaviti Radevovu politiku očuvanja evropskog puta Bugarske, ali će se istovremeno zalagati za unapređenje odnosa sa Rusijom i ukidanje sankcija. I Jotova i Radev pozivali su na diplomatsko rešenje za okončanje rata u Ukrajini.
Obraćajući se pristalicama na predizbornom skupu ove nedelje, Jotova je izjavila da se „zalagala za mir putem pregovora, a ne primene sile“.
Posmatrači ocenjuju da bi njena pobeda zadržala predsedničku funkciju u rukama vladajuće većine, dok bi takva koncentracija moći mogla da oslabi sposobnost institucija da efikasno kontrolišu odluke vlasti i obezbede ravnotežu između različitih grana vlasti.
Bivši viceguverner centralne banke glavni protivkandidat
Glavni protivkandidat Ilijane Jotove je ekonomista Andrej Gurov, bivši viceguverner centralne banke i privremeni premijer koji je predvodio zemlju tokom prvih meseci 2026. godine. Njega podržava prozapadna reformistička opozicija.
Gurov, koji je više puta iskazao snažnu podršku Ukrajini, tokom svog premijerskog mandata potpisao je sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Kijevom.
„Želim da Bugarska ima sopstveni glas u Evropi. Da bude pouzdan saveznik NATO-a koji brani svoje interese kroz spremnost, snažnu diplomatiju i jasan stav“, poručio je pristalicama ove nedelje.
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, Jotova ima prednost u prvom krugu izbora, sa podrškom između 40 i 45 odsto birača, dok Gurov ima između 25 i 30 odsto. Margina greške iznosi tri procentna poena.
Ipak, pojedini posmatrači smatraju da bi Gurov mogao da ima veće šanse u drugom krugu, kada na ishod izbora mogu da utiču i birači koji su u prvom krugu podržali kandidate koji nisu prošli dalje.
Predsednici Bugarske biraju se neposredno, na mandat od pet godina, a ista osoba može da obavlja tu funkciju najviše dva mandata. Iako je predsednička funkcija uglavnom ceremonijalnog karaktera, neposredan izbor daje predsedniku veći politički legitimitet i autoritet.
Predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga, može da stavi veto na zakone, potpisuje međunarodne ugovore i imenuje ambasadore.