
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Радомир Саичић, кандидат на Студентској листи, изјавио је да је више десетина стручњака, експерата у појединим областима, радило на састављању Студентског програма, елабората који на више од 1.200 страница описује начин на који ће Студентска листа "ове проблеме рјешавати, обновити институције система и остварити напредак на свим пољима".
Како каже, Студентска листа ће ово остварити кроз рад Народне скупштине Србије.
Радомир Саичић редовни је професор Хемијског факултета у Београду и редовни члан Српске академије наука и умјетности, рођен у Београду 1961. године.
Након убједљиве побједе на изборима рекао је да се о формирању Владе Србије свакако размишља.
– Њеном формирању претходит ће верификација изборне воље и конститутивна сједница Скупштине, послије чега ће у законском року бити формирана нова влада.
Циљ нам је свакако да цијели овај процес не траје предуго и да се не исцрпљује до крајњих законских граница, али овом послу приступамо у исто вријеме одговорно и без брзоплетости.
Заиста, између 250 кандидата и већег броја вањских сарадника за различите области, неће бити тешко изабрати стручне људе који ће најбоље водити земљу.
Цијела Студентска листа има заједничке интересе о којима је већ било ријечи: владавина права, борба против корупције, ослобађање медија, економски развој и још много тога, тако да се ту не очекују трзавице – казао је Саичић у интервјуу за данашњи НИН.
Открио је и који ће бити први кораци у борби против корупције.
– Институционалне промјене на врху мафијашке хоботнице су први корак, предувјет за све наредне.
Затим отварање уговора за јавност.
Важно је да се и само тужилаштво укључи, јер има одговорност и тај задатак, као једна од грана власти.
Слиједи одузимање нелегално стечене имовине која би прије тога била замрзнута до окончања процеса за које се надамо да ће бити брзо расвијетљени јер новац је увијек остављао свој траг.
Ближи се годишњица погибије 16 жртава пада надстрешнице у Новом Саду.
Први и најважнији од иницијалних студентских захтјева био је истрага и кривично гоњење одговорних – поручио је Саичић за НИН.
Објаснио је и због чега је недавно ушао у политику.
– Као што у рату, када се прогласи мобилизација, сви (привремено) остављамо своја грађанска занимања, облачимо униформу и боримо се против непријатеља као војници и официри, тако сам и ја преузео своју улогу у овој борби студентског покрета који је своју политичку артикулацију остварио формирањем Студентске листе.
Ја сам резервни официр, па када се рат заврши, намјеравам скинути униформу и вратити се својим редовним активностима универзитетског професора и истраживача.
Али треба још доста тога урадити до демобилизације – поручио је Саичић.
Борба за слободу, истину и правду
Издвојио је три најважнија циља Студентске листе.
– Тешко их је рангирати по значају јер је сваки од циљева Студентске листе неопходан за нормалан живот грађана Србије.
Ипак, ако бих морао у три ријечи сажети свој покретачки мотив, то би била борба за слободу, истину и правду.
Годинама смо робовали корумпираној власти, која нас је подјармила урушавајући све институције система.
Ослобађањем правосудног система вратит ћемо правду, ослобађањем система информисања поново ће се чути истина у јавном простору који је годинама био испуњен клеветама и говором мржње.
Стало ми је не до пуке промјене власти, већ до успостављања једног здравог система вриједности – поручио је Саичић.
Удисати чист зрак, пити бистру воду и јести здраву храну
На питање да ли је политичка заједница могућа без идеолошког јединства и потискивања суштинских неслагања, Саичић одговара да "сви желимо удисати чист зрак, пити бистру воду и јести здраву храну".
– То одређује наш став према пољопривреди, екологији и рударству, независно од идеолошких опредјељења.
Желимо државу у којој ће сви бити једнаки пред законом, у којој ће се посао добијати према стручности, а не према страначкој припадности, у којој ће пацијент бити у центру пажње здравственог система, а ученик представљати сврху постојања образовног система.
У којој ће универзитет бити извор знања, образовања, научно-технолошког развоја, привредног напретка, квалификованог доношења политичких одлука, културног развоја и умјетничког стваралаштва...
Вјерујем да ћемо сложно радити на остварењу ових циљева.
Наравно, има питања о којима имамо различите, па и сасвим супротне ставове.
Треба показати разум, сачинити листу приоритета, прагматично ставити тежиште на оно што нас спаја, а не на оно што нас дијели.
Временом, како се ови циљеви буду остваривали, а наше међусобно повјерење учвршћивало, створит ће се увјети за демократски дијалог о спорним питањима.
Вјерујем да ће рационалност превладати идеолошку острашћеност – наводи Саичић.
Кандидат Студентске листе открио је и које су то црвене линије гдје се повлачи граница између прагматичног политичког компромиса неопходног за напредак државе и компромиса који нарушава темеље политичког ангажмана.
– Огроман успјех студентског покрета произлази из неисцрпне енергије која је пратила борбу студената за темељне вриједности.
Велику улогу у томе имали су идеали, увјерење да је могуће изградити праведно друштво, бољи свијет.
Некоме је то могло изгледати наивно, незрело, без упоришта у досадашњем политичком искуству, али студенти су успјели!
2026. Мирно и ауторитативно Саичић говори за НИН о изборној победи Студентске листе и изазовима који је очекују у наредном периоду.
Ако се политика сведе на пуку "умјетност могућег", политички актери неће имати енергију потребну за суштинске промјене.
Не смијемо заборавити, нити изневјерити основне вриједности и циљеве које смо на почетку поставили.
Такођер, све што радимо мора бити у интересу друштва и државе, а не појединца и личне користи.
Када се тако ради, неопходан баланс између могућег и пожељног бит ће лакше успостављен, а ријеч компромис имат ће значење рационалног договора, а не компромитовања – поручио је Саичић.
Како каже, парламентарна демократија даје одговор на питање како разријешити напетост између демократске воље грађана и ауторитета стручног знања јер "одлуке доносе стручни људи изабрани демократским процесом".
– Проблеми настају када се ова институција злоупотријеби, што је био случај у претходном периоду.
Вјерујем да ће будући рад Скупштине, ипак, имати једну специфичност која ће се огледати у тијесној сарадњи посланика са студентским покретом.
Народни посланици су бирани према свом интегритету и знању; подсјећам да међу њима има 160 доктора наука, што би требало бити гаранција стручности.
У Народној скупштини одлуке ће доносити посланици, али уз консултације с представницима студената, у тијесној сарадњи с њима – навео је Саичић.
2026. Мирно и ауторитативно Саичић говори за НИН о изборној победи Студентске листе и изазовима који је очекују у наредном периоду.
2026. Није само смена власти историјски детаљ, већ и бројне политичке последице које су неочекиване и до сада углавном ретко виђене у Србији.
2026. Друштвена клима након ванредних парламентарних избора у Србији, одржаних 25. октобра 2026, обележена је историјским политичким преокретом.
2026. "Јасно и недвосмислено поручујем: са наше стране не постоји никаква опструкција, нити ће је бити."
2026. "Очекујем да ће Студентска листа временом морати да прерасте у једну или можда више политичких организација."
2026. "Српска напредна странка има једну необичну особину: да удави све своје партнере.
Ниједан партнер СНС-а није политички преживео."
2026. Број домаћих компанија које послују у области пољопривреде и прерађивачке индустрије на листи „Сто нај“ предузећа у 2025. је свега пет.
2026. Временом почињемо да усвајамо поглед онога ко нас надзире.
Док нешто радимо, истовремено замишљамо како тај поступак изгледа некоме другом
2026. "Старији, окренуо сам се ономе са чим сам и почео.
Верујем да су кадре да промене ствари у човеку и у свету."
2026. Пола века касније, туристи са готово свих меридијана далазе у Филаделфију да трче уз седамдесет два степеника испред Музеја уметности...
2026. Свет улази у деценије структурисане несташице у којима природни ресурси, производни ланци и контрола уских грла замењују слободно тржиште.
2026. Одвајкада су велике силе (и оне нешто мање) настојале да наметну сопствене сфере утицаја свим средствима, политичким, економским и војним.
2026. Лобановски је изградио три изузетна тима Динамо Кијева у размаку од нешто више од деценије и био је апсолутно доминантан на домаћем терену.
2026. Са комунистима, види се, није било шале.
Ја сам, рецимо, пркосно демонстрирајући своја уверења, на слави код деде одбијао да се прекрстим.