Бивши припадници Безбедносно-информативне агенције (БИА) поднели су недавно кривичну пријаву против директора Владимира Орлића, оптужујући га за злоупотребу службеног положаја и незаконито прислушкивање новинара,… Цео текст
Бивши припадници Безбедносно-информативне агенције (БИА) поднели су недавно кривичну пријаву против директора Владимира Орлића, оптужујући га за злоупотребу службеног положаја и незаконито прислушкивање новинара, студената и критичара власти. Један од њих, Милан Звездановић за Инсајдер каже да заштита уставног поретка није исто што и заштита интереса политичке странке и да се уставни проедак штити поштовањем закона, људских права, слободе говора, изражавања и независношћу институција. Рекао је да очекује да ТОК реагује, а поводом нових објава о томе да су надзирани новинари, истакао је да је потвребно утврдити законитост примењених мера тајног надзора јер се у демократским државама легитимно истраживачко новинарство не сме поистоветити са шпијунажом.
БИА је поново дошла у фокус када је Радар јуче објавио да је тајна полиција прописала снимање комуникација у пословној просторији на првом спрату зграде на адреси Теразије 5 у Београду, што је заправо адреса редакције Радара. Такође је наведено да је директор БИА користио дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције.
Данас је тај недељник објавио да докази до којих су дошли показују масовност надзирања грађана Србије, о чему, како се додаје, сведоче решења Вишег суда о прекиду мера надзора БИА над студентима, шефом кабинета ректора, председником Демократске странке, представником удружења ИТ Блокада и председником Независног синдиката железничара Србије.
БИА је синоћ саопштила да су тврдње о њиховом наводно противправном поступању малициозно смишљене "са циљем додатне дестабилизације већ нарушених безбедносних прилика у Србији и урушавања Уставом утврђеног поретка".
Пре тога, против директора БИА Владимира Орлића двоје бивших припадника те службе поднели су кривичну пријаву, а један од њих, Милан Звездановић, који је предавао на Академији за националну безбедност, говорио је за Инсајдер о стању у БИА и њеној улози у српском друштву.
Говорећи о саопштењу БИА, Звездановић је навео да га је прочитао с пажњом и да је видео да се поступање њега и његове колегинице у вази са пријавом, као и других учесника у том процесу, сматрајју злонамерним, лажним и тенденциозним.
“Они нису одустали од квалификације таквих активности, таквих критика, као ‘рушење уставног поретка Републике Србије’. Значи, Орлић је јуче поново изнео лажне оптужбе за рушење уставног поретка Републике Србије и за антидржавно деловање, што је такође опасна квалификација. Једино што може данас да оптужи критичаре власти, па и нас који смо поднели ту кривичну пријаву, је да ми овим својим активностима рушимо рејтинг срушене власти. Значи, не ради се о никаквом кривичном делу. Држава није исто што и власт, и то је морао да зна још оног тренутка када је преузео дужност директора Безбедносно-информативне агенције”, рекао је Звездановић.
Према његовим речима, заштита уставног поретка није исто што и заштита интереса његове политичке странке, а уставни поредак се штити поштовањем закона, људских права, слободе говора, изражавања и независношћу институција.
“Управо је поштовање Устава и закона основ за очување државе и њеног демократског поретка. Оно што је мене посебно изненадило је помињање неких експонената страних служби и група за притисак. Ја такве тврдње нисам разумео у потпуности, јер није наведено на кога се тачно мисли, нити су наведени докази, као што нема доказа ни за претходно примењиване посебне доказне радње према студентима, грађанима и активистима, па бих ја директору БИА јасно и гласно поручио да се БИА не брани од оптужби саопштењима, већ ће се она бранити у једном поступку пред надлежним судовима”, рекао је.
Напомиње да идеја да се поднесе кривична пријава против Владимира Орлића није дошла преко ноћи и да су у претходном периоду имали сумњу у независност институција. Каже да су одложили подношење пријаве повољније институционалне услове и да је њихова процена да су се они сада створили.
“Те институције су биле подређене, могу слободно да кажем, не ни политичкој странци, него појединцу који је преузео све ингеренције и државе и њених институција”, рекао је.
Упитан о очекивањима од надлежног тужилаштва приликом поступања по њиховој пријави, рекао је да, уколико се потврди да су припадници БИА незаконито прислушкивали тужиоце за организовани криминал, ту се не ради само о евентуалној злоупотреби службеног положаја припадника БИА, већ о озбиљном угрожавању, односно покушају рушења уставног поретка Републике Србије.
“Јер уколико ви као безбедносна служба надзирете рад самосталне институције као што је Тужилаштво за организовани криминал, које треба да контролише организовани криминал и високу корупцију, ви онда рушите, нарушавате самосталност, начело поделе власти и владавину права. Такво поступање, уколико се докаже да је постојало, и ако се докаже да је имало за циљ опструкцију истражних поступака и заштиту појединаца од кривичне одговорности, представља озбиљан удар на темеље државе и њен демократски поредак”, навео је.
Каже да су његова очекивања у правцу тога да ТОК преузме предлоге за промену посебних доказних радњи који се налазе у тужилаштвима, а да од виших судова затражи наредбе које издају судије за претходни поступак, као и извештаје о примени посебних доказних радњи.
“Безбедносно-информативна агенција је у обавези да након тромесечне примене посебних доказних радњи достави извештај суду и да судија за претходни поступак, на основу тих доказа у извештају, донесе одлуку о продужењу или о укидању те мере. Оно што ја у пријави тврдим је да су ти предлози састављени на основу нетачних или измишљених оперативних сазнања, како би се створио привид постојања законских услова за тајни надзор студената, професора и грађана”, рекао је Звездановић.
Напомиње да је проблем у основаности, односно неоснованости тврдњи које се наводе у тим предлозима, и да је његово очекивање да Тужилаштво за организовани криминал, након преузимања документације из тужилаштва и виших судова, позове на одговорност и на саслушање директора Безбедносно-информативне агенције, руководство организационе јединице, како би установили да ли су законски инструменти намењени заштити безбедности Републике Србије злоупотребљени за надзор критичара власти и неистомишљеника.
С обзиром да у пријави наводи да су предлози за примену мера према ишли преко тужилаштава и судова у Лесковцу и Врању, прецизирао је да се ради о кривичној пријави на основу сазнања које су колегиница Мила Стојановић и он имали, а они су их имали за десети регионални центар чији су припадници били.
“Десети регионални центар је организациона јединица БИА, регионални центар који покрива подручје Пчињског и Јабланичког управног округа, односно градове Врање и Лесковац, тако да смо ми сазнања везана за активности БИА на том подручју навели у кривичној пријави, и ми очекујемо да се на нашем терену установи одговорност и руководиоца и директора БИА, тако да смо предложили доказе, докази су доступни, докази се не налазе у самој БИА, докази су доступни и ван БИА, тако да ја очекујем од тужиоца да он преузме те наредбе и те извештаје и предлоге, и да утврди основаност тих тврдњи које су наведене у тим предлозима”, рекао је.
Када је реч о објављеним документима који указују да су уредница и новинари Радара прислушкивани уз образложење да постоји сумња на кривично дело шпијунаже, Звездановић каже да га је изненадило то што су уредништво и новинари истовремено прислушкивани.
“Морате призанти, мало је вероватно да су они заједно или појединачно, не као организовано, него појединачно вршили кривично дело шпијунаже. Посао једне обавештајне службе јесте да се супротставља деловању страних обавештајних служби. Стране обавештајне службе показују интересовање и за активности државних органа, показују и интересовање за своје економске интересе, као што су неки пројекти, на пример Рио Тинто, рудници, природни ресурси, реке, језера и тако даље. Значи, то је нормално. Чак они не само да показују интересовање, већ и кроз органе, посредством органа власти и реализују те своје циљеве. По мени је то много опаснији вид деловања страних служби на нашој територији. Али стране службе, као што и наша служба, то је нормално, покушава да сазна информације о дешавањима у окружењу, у другим земљама и тако даље, то ништа није спорно. Овде је спорно што су истовремено ваше колеге новинари прислушкивани, и због тога је потребно утврдити законитост примењених мера тајног надзора, јер се у демократским државама легитимно истраживачко новинарство не сме поистоветити са шпијунажом”, поручио је.
