Бивши државни секретар за Инсајдер: Документи остављају дигитални отисак, уклањање свих трагова готово је немогуће

Некадашњи државни секретар у министарству финансија, Слободан Илић, оценио је да су у данашњем степену технолошког развоја минималне могућности да се из државних институција уклоне сви трагови документације.

Он је за Инсајдер казао да је „то готово немогуће из једног простог разлога – документи су повезани на више начина“, кроз, како је навео, „комуникацију са различитим државним институцијама, пословним партнерима и другим субјектима“.

„Један документ оставља више трагова, односно дигитални отисак, тако да је страх од потпуног уклањања документације неоправдан, наравно, уколико институције и јавност реагују на време“, навео је Илић.

Сматра да су реакције појединих институција и јавности показале да је упозоравање на могућност уклањања документације уследило на време, пише на сајту те телевизије.

Илић сматра и да сама чињеница да се у овом периоду сече или уништава папирна документација може да укаже на могућност одређених незаконитости.

Истакао је да је систем у којем функционише Фонд ПИО, заједно са Управом за трезор и другим финансијским институцијама, у великој мери повезан, те да је могућност губитка важних података уништавањем папирне документације данас сведена на минимум.

„Оно што је можда 2000. представљало проблем, када је уништавање папирне документације могло да значи и губитак неких важних докумената, сада је сведено на најмању могућу меру“, рекао је он.

Читав систем, како је навео, „укључујући Фонд ПИО, Управу за трезор и друге финансијске институције, потпуно је увезан, а закони прописују како се морају вршити исплате пензија и других давања“.

Говорећи о могућим незаконитостима у Фонду ПИО, казао је да су државни службеници дужни да одбију сваки незаконит налог и да о томе обавесте надлежне органе.

„Не може бити оправдање: 'Ја сам само радио свој посао и слушао шта ми шеф каже'.

Закон о државним службеницима јасно прописује обавезу да се одбије незаконит налог и да се он пријави надлежним државним органима“, навео је Илић.

Он је указао и на Закон о архивској грађи и Уредбу о канцеларијском пословању, који су део система чији је циљ спречавање злоупотреба.

Према његовим речима, за таква поступања предвиђене су и кривичне санкције, које могу подразумевати казне од више месеци до више година затвора.

Предвиђају, како је навео, и забрану обављања послова у државној управи и другим државним институцијама за особе које буду осуђене.

Оценио је да би појава већег броја џакова са исецканом документацијом могла да укаже на могуће неправилности, али је упозорио да то само по себи није доказ да је почињено кривично дело.

Казао ј да су интерним актима и Уредбом о канцеларијском пословању прецизно дефинисани поступци уништавања, одлагања и архивирања пословне документације.

Навео је и да „службеници који се тиме баве морају да познају те процедуре, као и они који издају налоге“.

„Не мислим да је довољно да се негде појаве џакови са исецканим папирима да би то одмах значило да је почињено кривично дело“, навео је Илић.

Истакао је да је мирна и законита примопредаја власти обавеза свих политичких актера – како оних који су до сада обављали власт, тако и оних који долазе.

Указао је да су изазови данас другачији него 2000, када је највећи фокус био на заштити папирне документације и спречавању њеног изношења, скривања, паљења или уништавања.

„Сада је много већи изазов како заштитити информатичке базе и базе података, како приступити серверима, преузети логове о приступу тим базама и утврдити ко има, а ко нема право приступа“, казао је Илић.