Реченице које преносе сви медији.
Он је за Инсајдер казао да је „то готово немогуће из једног простог разлога – документи су повезани на више начина“, кроз, како је навео, „комуникацију са различитим државним институцијама, пословним партнерима и другим субјектима“. „Један документ оставља више трагова, односно дигитални отисак, тако да је страх од потпуног уклањања документације неоправдан, наравно, уколико институције и јавност реагују на време“, навео је Илић.
Сматра да су реакције појединих институција и јавности показале да је упозоравање на могућност уклањања документације уследило на време, пише на сајту те телевизије. Илић сматра и да сама чињеница да се у овом периоду сече или уништава папирна документација може да укаже на могућност одређених незаконитости.
Истакао је да је систем у којем функционише Фонд ПИО, заједно са Управом за трезор и другим финансијским институцијама, у великој мери повезан, те да је могућност губитка важних података уништавањем папирне документације данас сведена на минимум. „Оно што је можда 2000. представљало проблем, када је уништавање папирне документације могло да значи и губитак неких важних докумената, сада је сведено на најмању могућу меру“, рекао је он.
Читав систем, како је навео, „укључујући Фонд ПИО, Управу за трезор и друге финансијске институције, потпуно је увезан, а закони прописују како се морају вршити исплате пензија и других давања“. Говорећи о могућим незаконитостима у Фонду ПИО, казао је да су државни службеници дужни да одбију сваки незаконит налог и да о томе обавесте надлежне органе.
Текст из 4 чланка. 19 реченица преносе сви, у 19 се разликују.
Бивши државни секретар за Инсајдер: Документи остављају дигитални отисак, уклањање свих трагова готово је немогуће (ВИДЕО)
Слободан Илић, фото: Инсајдер
Сумње да се у државним институцијама уништава документација отвориле су питање одговорности за чување архива у периоду промене власти.
Врховно јавно тужилаштво издало је обавезујуће упутство, а тужилаштва затражила интервенцију полиције.
Ко је дужан да заштити државну документацију и како би требало да изгледа уредна транзиција власти?
Некадашњи државни секретар у министарству финансија, Слободан Илић, оценио је да су у данашњем степену технолошког развоја минималне могућности да се из државних институција уклоне сви трагови документације.
Он је за Инсајдер казао да је „то готово немогуће из једног простог разлога – документи су повезани на више начина“, кроз, како је навео, „комуникацију са различитим државним институцијама, пословним партнерима и другим субјектима“.
„Један документ оставља више трагова, односно дигитални отисак, тако да је страх од потпуног уклањања документације неоправдан, наравно, уколико институције и јавност реагују на време“, навео је Илић.
Сматра да су реакције појединих институција и јавности показале да је упозоравање на могућност уклањања документације уследило на време, пише на сајту те телевизије.
Илић сматра и да сама чињеница да се у овом периоду сече или уништава папирна документација може да укаже на могућност одређених незаконитости.
Истакао је да је систем у којем функционише Фонд ПИО, заједно са Управом за трезор и другим финансијским институцијама, у великој мери повезан, те да је могућност губитка важних података уништавањем папирне документације данас сведена на минимум.
„Оно што је можда 2000. представљало проблем, када је уништавање папирне документације могло да значи и губитак неких важних докумената, сада је сведено на најмању могућу меру“, рекао је он.
Читав систем, како је навео, „укључујући Фонд ПИО, Управу за трезор и друге финансијске институције, потпуно је увезан, а закони прописују како се морају вршити исплате пензија и других давања“.
Говорећи о могућим незаконитостима у Фонду ПИО, казао је да су државни службеници дужни да одбију сваки незаконит налог и да о томе обавесте надлежне органе.
„Не може бити оправдање: 'Ја сам само радио свој посао и слушао шта ми шеф каже'.
Закон о државним службеницима јасно прописује обавезу да се одбије незаконит налог и да се он пријави надлежним државним органима“, навео је Илић.
Он је указао и на Закон о архивској грађи и Уредбу о канцеларијском пословању, који су део система чији је циљ спречавање злоупотреба.
Према његовим речима, за таква поступања предвиђене су и кривичне санкције, које могу подразумевати казне од више месеци до више година затвора.
Предвиђају, како је навео, и забрану обављања послова у државној управи и другим државним институцијама за особе које буду осуђене.
Оценио је да би појава већег броја џакова са исецканом документацијом могла да укаже на могуће неправилности, али је упозорио да то само по себи није доказ да је почињено кривично дело.
Казао ј да су интерним актима и Уредбом о канцеларијском пословању прецизно дефинисани поступци уништавања, одлагања и архивирања пословне документације.
Навео је и да „службеници који се тиме баве морају да познају те процедуре, као и они који издају налоге“.
„Не мислим да је довољно да се негде појаве џакови са исецканим папирима да би то одмах значило да је почињено кривично дело“, навео је Илић.
Истакао је да је мирна и законита примопредаја власти обавеза свих политичких актера – како оних који су до сада обављали власт, тако и оних који долазе.
Указао је да су изазови данас другачији него 2000, када је највећи фокус био на заштити папирне документације и спречавању њеног изношења, скривања, паљења или уништавања.
„Сада је много већи изазов како заштитити информатичке базе и базе података, како приступити серверима, преузети логове о приступу тим базама и утврдити ко има, а ко нема право приступа“, казао је Илић.
Према његовим речима, период од наредних дана до формалне примопредаје власти, која подразумева конституисање Скупштине, избор Владе и потом промене руководстава у јавним институцијама, носи правне, финансијске и безбедносне ризике.
Говорећи о финансијским ризицима током промене власти, Илић упозорава да би евентуално кашњење у доношењу буџета могло да доведе до увођења привременог финансирања, што би имало додатне последице, како на републичком, тако и на локалном нивоу.
Он указује и на могуће притиске на курс динара, јер политичке транзиције, како објашњава, могу да подстакну грађане да више штеде у девизама него у домаћој валути.
„Прелазак са једне власти на другу увек подразумева одређену врсту притиска на очување курса.
Људи тада више желе да имају девизе него динаре, што Народној банци Србије отежава очување стабилности курса“, наводи Илић.
Говорећи о могућности изношења новца из земље током промене власти, Илић оцењује да је реч о озбиљном ризику, како када је у питању физичко изношење новца, тако и његово пребацивање другим каналима.
Он наводи да је за контролу финансијских токова надлежно више институција, међу којима су Управа за спречавање прања новца, Народна банка Србије и Управа царина.
„Управа за спречавање прања новца има обавезу да прати финансијске трансакције пословних банака и да сваку трансакцију изнад 15.000 евра, уколико јој се учини сумњивом, заустави.
Постоји период од 72 часа током којег то може да учини“, објашњава Илић.
Поред тога, указује на контролну улогу Народне банке Србије, која надзире банкарски систем, као и на Закон о девизном пословању, којим су дефинисана правила за промет новца.
Илић подсећа и на надлежности Управе царина, наводећи да је физичким лицима дозвољено да из земље изнесу до 10.000 евра, док је за веће износе неопходна пријава и доказивање порекла новца.
Уколико имате потребу за радном снагом нудимо вам могућност да на једноставан начин огласите позицију за посао.
Радно место можете огласити у одељку Огласи за посао или једноставно кликом на ову поруку.