Bivši državni sekretar za Insajder: Dokumenti ostavljaju digitalni otisak, uklanjanje svih tragova gotovo je nemoguće

Nekadašnji državni sekretar u ministarstvu finansija, Slobodan Ilić, ocenio je da su u današnjem stepenu tehnološkog razvoja minimalne mogućnosti da se iz državnih institucija uklone svi tragovi dokumentacije.

On je za Insajder kazao da je „to gotovo nemoguće iz jednog prostog razloga – dokumenti su povezani na više načina“, kroz, kako je naveo, „komunikaciju sa različitim državnim institucijama, poslovnim partnerima i drugim subjektima“.

„Jedan dokument ostavlja više tragova, odnosno digitalni otisak, tako da je strah od potpunog uklanjanja dokumentacije neopravdan, naravno, ukoliko institucije i javnost reaguju na vreme“, naveo je Ilić.

Smatra da su reakcije pojedinih institucija i javnosti pokazale da je upozoravanje na mogućnost uklanjanja dokumentacije usledilo na vreme, piše na sajtu te televizije.

Ilić smatra i da sama činjenica da se u ovom periodu seče ili uništava papirna dokumentacija može da ukaže na mogućnost određenih nezakonitosti.

Istakao je da je sistem u kojem funkcioniše Fond PIO, zajedno sa Upravom za trezor i drugim finansijskim institucijama, u velikoj meri povezan, te da je mogućnost gubitka važnih podataka uništavanjem papirne dokumentacije danas svedena na minimum.

„Ono što je možda 2000. predstavljalo problem, kada je uništavanje papirne dokumentacije moglo da znači i gubitak nekih važnih dokumenata, sada je svedeno na najmanju moguću meru“, rekao je on.

Čitav sistem, kako je naveo, „uključujući Fond PIO, Upravu za trezor i druge finansijske institucije, potpuno je uvezan, a zakoni propisuju kako se moraju vršiti isplate penzija i drugih davanja“.

Govoreći o mogućim nezakonitostima u Fondu PIO, kazao je da su državni službenici dužni da odbiju svaki nezakonit nalog i da o tome obaveste nadležne organe.

„Ne može biti opravdanje: 'Ja sam samo radio svoj posao i slušao šta mi šef kaže'.

Zakon o državnim službenicima jasno propisuje obavezu da se odbije nezakonit nalog i da se on prijavi nadležnim državnim organima“, naveo je Ilić.

On je ukazao i na Zakon o arhivskoj građi i Uredbu o kancelarijskom poslovanju, koji su deo sistema čiji je cilj sprečavanje zloupotreba.

Prema njegovim rečima, za takva postupanja predviđene su i krivične sankcije, koje mogu podrazumevati kazne od više meseci do više godina zatvora.

Predviđaju, kako je naveo, i zabranu obavljanja poslova u državnoj upravi i drugim državnim institucijama za osobe koje budu osuđene.

Ocenio je da bi pojava većeg broja džakova sa iseckanom dokumentacijom mogla da ukaže na moguće nepravilnosti, ali je upozorio da to samo po sebi nije dokaz da je počinjeno krivično delo.

Kazao j da su internim aktima i Uredbom o kancelarijskom poslovanju precizno definisani postupci uništavanja, odlaganja i arhiviranja poslovne dokumentacije.

Naveo je i da „službenici koji se time bave moraju da poznaju te procedure, kao i oni koji izdaju naloge“.

„Ne mislim da je dovoljno da se negde pojave džakovi sa iseckanim papirima da bi to odmah značilo da je počinjeno krivično delo“, naveo je Ilić.

Istakao je da je mirna i zakonita primopredaja vlasti obaveza svih političkih aktera – kako onih koji su do sada obavljali vlast, tako i onih koji dolaze.

Ukazao je da su izazovi danas drugačiji nego 2000, kada je najveći fokus bio na zaštiti papirne dokumentacije i sprečavanju njenog iznošenja, skrivanja, paljenja ili uništavanja.

„Sada je mnogo veći izazov kako zaštititi informatičke baze i baze podataka, kako pristupiti serverima, preuzeti logove o pristupu tim bazama i utvrditi ko ima, a ko nema pravo pristupa“, kazao je Ilić.