Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ДруштвоПрви објавио Mondo, 22. окт, 16:40 · последњи 25. окт, 12:00

Београд на листи градова са најбољим квалитетом живота за 2026: Ево на ком месту се налази престоница и зашто

1 медиј · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Мондо
Преглед вести

Хронологија

  1. 16:40
    Мондо (отвара се у новом прозору) први објавио
    Београд на листи градова са најбољим квалитетом живота за 2026: Ево на ком месту се налази престоница и зашто
    - Београд је на 422. месту на глобалној листи Оxфорд Ецономицс за 2026. годину, међу 1.000 градова широм света. - Најбоље је рангиран у економији, на 309. месту, док је по квалитету живота 331. и по животној средини… Цео текст

    - Београд је на 422. месту на глобалној листи Оxфорд Ецономицс за 2026. годину, међу 1.000 градова широм света.

    - Најбоље је рангиран у економији, на 309. месту, док је по квалитету живота 331. и по животној средини 353.

    - Најслабије резултате има у људском капиталу, где је 752, и у управљању, где заузима 653. позицију.

    Београд се нашао на 422. месту на глобалној листи градова за 2026. годину коју је објавила аналитичка кућа Оxфорд Ецономицс, а која обухвата 1.000 великих градова широм света. Иако се престоница Србије налази у горњој половини укупне ранг-листе, резултати по појединачним категоријама показују да постоје области у којима стоји знатно боље него у другима.

    Оxфорд Ецономицс је градове оценио на основу пет категорија:

    - економије,

    - људског капитала,

    - квалитета живота,

    - животне средине и

    - управљања.

    Циљ истраживања је да пружи ширу слику о томе колико су градови развијени, колико су привлачни за становнике и пословање, али и какве потенцијале имају за будући развој.

    Како се Београд котира у односу на друге градове?

    Према резултатима за 2026. годину, Београд је заузео 422. место у укупном пласману. У категорији економије налази се на 309. позицији, док је по квалитету живота рангиран на 331. месту. Када је реч о животној средини, заузима 353. позицију. Знатно слабије резултате остварио је у категоријама људског капитала и управљања. На листи која процењује људски капитал Београд се налази на 752. месту, док је у категорији управљања заузео 653. позицију.

    Ови резултати показују да укупна позиција града не зависи само од економске активности или садржаја које нуди становницима. На коначну оцену утичу и образовање, стање на тржишту рада, квалитет институција, ефикасност јавне управе и други фактори који обликују свакодневни живот.

    Шта се крије иза оцене квалитета живота?

    Када се говори о квалитету живота, није довољно да се посматра само висина плата или број ресторана, културних догађаја и места за излазак. Оxфорд Ецономицс у овој категорији узима у обзир и неједнакост у приходима, доходак по становнику, трошкове становања, очекивани животни век, стопу криминала и доступност рекреативних и културних садржаја.

    Београд се у овој категорији налази на 331. месту, што га сврстава у горњу половину листе, али далеко од самог врха. Овакав резултат указује на то да се квалитет живота процењује кроз комбинацију економских и друштвених услова, а не само на основу утиска о томе колико је неки град жив, садржајан или популаран.

    Важно је да се напомене и да овакве ранг-листе не могу у потпуности да се поистовете са личним искуством становника. Начин живота, висина прихода, место становања унутар града и свакодневне навике могу значајно да утичу на то како појединци доживљавају живот у Београду.

    Људски капитал и управљање међу слабијим тачкама

    Најслабији резултат Београд је остварио у категорији људског капитала, у којој се налази на 752. месту. Ова област обухвата факторе попут образовног нивоа становништва, квалитета универзитета, вештина радне снаге, запослености и способности града да привуче и задржи квалификоване људе. Слабији пласман у овој категорији не значи да Београд нема квалитетне стручњаке или образовне установе, већ да према комбинацији показатеља које користи Оxфорд Ецономицс заостаје за великим бројем других градова.

    У категорији управљања, која обухвата институционалну стабилност, квалитет регулативе, владавину права и ефикасност јавне управе, престоница Србије заузела је 653. место. Ови фактори важни су за дугорочни развој града јер утичу на спровођење јавних политика, функционисање институција и услове за живот и пословање.

    Са друге стране, економија представља једну од релативно бољих области за Београд. Пласман на 309. месту показује да је у овој категорији рангиран боље него у укупном поретку, док се по квалитету живота налази на 331. позицији.

    Како се прави глобална ранг-листа?

    Оxфорд Ецономицс Глобал Цитиес Индеx за 2026. годину обухвата 1.000 градова, а пет категорија комбинује у јединствену укупну оцену. Свака област посматра другачији аспект функционисања града, због чега је могуће да нека престоница оствари солидан резултат у економији, а да истовремено има слабији пласман у образовању, тржишту рада или управљању.

    Ова листа зато не представља једноставну оцену тога који је град најлепши или у ком се људи најбоље осећају, већ покушај да се различити економски и друштвени показатељи сагледају на јединствен начин. Резултати могу да послуже за поређење градова и препознавање области у којима постоји простор за напредак.

    Ваше мишљење нам је важно - оставите нам коментар, није потребна регистрација!

  2. 12:00
    Мондо (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 3 дана после првог
    Није најјефтинији за живот, али је први на свету: Овај град има економију какву остали могу само да пожеле
    - Њујорк је задржао прво место на листи Оxфорд Ецономицс-а за 2026. захваљујући највећој метрополитанској економији и снажном тржишту рада. - Град предњачи и по привлачењу талената, компанија и стручњака из целог… Цео текст

    - Њујорк је задржао прво место на листи Оxфорд Ецономицс-а за 2026. захваљујући највећој метрополитанској економији и снажном тржишту рада.

    - Град предњачи и по привлачењу талената, компанија и стручњака из целог света, уз високе резултате у људском капиталу.

    Њујорк је и ове године задржао прво место на светској листи градова са најбољим укупним резултатима, према истраживању компаније Оxфорд Ецономицс за 2026. годину. Иза њега су Лондон и Париз, али оно што америчку метрополу издваја није само њен препознатљив изглед, већ и огромна економска моћ, снажно тржиште рада и способност да привлачи образоване људе, стручњаке и компаније из читавог света.

    Ипак, прво место не значи да је Њујорк најбољи у свему, нити да је живот у њему једноставан. Његова предност огледа се у укупном збиру резултата у пет категорија:

    - економији,

    - људском капиталу,

    - квалитету живота,

    - животној средини и

    - управљању.

    Управо је комбинација снажне привреде и великог броја могућности помогла овом граду да се нађе на врху листе која обухвата 1.000 градова широм света.

    Град у којем се врти огроман новац

    Њујорк је један од најважнијих финансијских центара на планети, а његова економија обухвата много више од Волстрита и берзанског пословања. У граду послују велике банке, инвестициони фондови, технолошке компаније, медијске куће, рекламне агенције и бројне међународне корпорације.

    Према анализи Оxфорд Ецономицс-а, њујоршка метрополитанска економија највећа је међу градовима обухваћеним истраживањем, са вредношћу која је готово двоструко већа од економија Токија и Лос Анђелеса. Њујорк је зато заузео прво место у категорији економије, која не мери само величину привреде већ и њену стабилност, раст, запосленост и бруто домаћи производ по становнику.

    За људе који желе да развијају каријеру у финансијама, технологији, медијима, маркетингу или креативним индустријама, град нуди широк избор послодаваца и прилика за професионално напредовање. Међутим, снажно тржиште рада не значи да су послови једнако доступни свима, нити да високе зараде аутоматски гарантују лагодан живот.

    Више од пословног центра: Град који привлачи таленте

    Њујорк је познат и по универзитетима, истраживачким установама и великој концентрацији стручњака из различитих области. Људи из бројних земаља долазе у овај град због образовања, посла и могућности да раде у срединама у којима се сусрећу различите културе и идеје. Таква концентрација знања и искуства важна је и за развој компанија. Послодавци имају приступ великом броју квалификованих кандидата, док радници могу да мењају индустрије, шире мрежу контаката и упознају нове начине рада.

    Управо се зато Њујорк високо котира и у категорији људског капитала, у којој је 2026. заузео пето место. Ипак, на укупном пласману не одлучује само образовање или број пословних прилика, већ и резултати у осталим областима.

    Централ Парк, музеји и живот који не стаје

    Њујорк није само град небодера, пословних састанака и препуних улица. Његову свакодневицу обликују и паркови, музеји, позоришта, концерти и културна сцена која привлачи посетиоце из свих делова света.

    Централ Парк, једна од најпознатијих зелених површина на свету, пружа предах од градске вреве, док музеји попут Метрополитен музеја уметности и Музеја модерне уметности чине град важним културним центром. Бројна позоришта на Бродвеју, концертне дворане и галерије нуде садржаје током целе године. Разноврсност понуде једна је од ствари које Њујорк чине посебним. У истом дану могуће је да обиђете изложбу, прошетате парком, погледате представу и завршите вече у ресторану који служи храну из неког другог дела света.

    Ипак, приступ таквом начину живота зависи и од буџета, времена и места становања. Неки садржаји могу да буду скупи, а свакодневне обавезе у граду са великим бројем становника често захтевају доста планирања.

    Зашто први на листи није нужно и најлакши за живот?

    Висок пласман Њујорка не значи да је реч о граду без проблема. Трошкови становања, конкуренција на тржишту рада и велике разлике у животним условима представљају важне изазове за његове становнике. То се види и из самих резултата Оxфорд Ецономицс-а. Иако је Њујорк први у укупном поретку и категорији економије, његов резултат у области квалитета живота нижи је од онога који је остварио у привреди.Канбера је, на пример, прва у категорији квалитета живота, иако се укупно налази на 45. месту.

    Разлог је у томе што се градови не оцењују према једном критеријуму. Оxфорд Ецономицс комбинује показатеље који обухватају економске могућности, образовање и радну снагу, услове за живот, животну средину и управљање. Тако се добија шира слика о томе колико је неки град успешан, а не само колико новца се у њему ствара.

    Њујорк је на врху зато што његова економска снага и способност привлачења талената надокнађују слабије резултате у појединим другим областима. Његова прича показује да град може да буде глобални центар пословања и културе, а да истовремено остане место у којем се становници суочавају са високим трошковима и свакодневним притисцима.

    Ваше мишљење нам је важно - оставите нам коментар, није потребна регистрација!

Особе и институције у овој вести

  • Мондо
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Оxфорд ЕцономицсОxфорд ЕцономицсМондоМондоИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

12

Особе, институције и њихови извори.

Организације

Места

12 од 12 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

1медиј
2текста
  • Mondo

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете