Beograd na listi gradova sa najboljim kvalitetom života za 2026: Evo na kom mestu se nalazi prestonica i zašto

Hronologija

1. 16:40
   Mondo (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

   Beograd na listi gradova sa najboljim kvalitetom života za 2026: Evo na kom mestu se nalazi prestonica i zašto

   - Beograd je na 422. mestu na globalnoj listi Oxford Economics za 2026. godinu, među 1.000 gradova širom sveta. - Najbolje je rangiran u ekonomiji, na 309. mestu, dok je po kvalitetu života 331. i po životnoj sredini… Ceo tekst

   - Beograd je na 422. mestu na globalnoj listi Oxford Economics za 2026. godinu, među 1.000 gradova širom sveta.

   - Najbolje je rangiran u ekonomiji, na 309. mestu, dok je po kvalitetu života 331. i po životnoj sredini 353.

   - Najslabije rezultate ima u ljudskom kapitalu, gde je 752, i u upravljanju, gde zauzima 653. poziciju.

   Beograd se našao na 422. mestu na globalnoj listi gradova za 2026. godinu koju je objavila analitička kuća Oxford Economics, a koja obuhvata 1.000 velikih gradova širom sveta. Iako se prestonica Srbije nalazi u gornjoj polovini ukupne rang-liste, rezultati po pojedinačnim kategorijama pokazuju da postoje oblasti u kojima stoji znatno bolje nego u drugima.

   Oxford Economics je gradove ocenio na osnovu pet kategorija:

   - ekonomije,

   - ljudskog kapitala,

   - kvaliteta života,

   - životne sredine i

   - upravljanja.

   Cilj istraživanja je da pruži širu sliku o tome koliko su gradovi razvijeni, koliko su privlačni za stanovnike i poslovanje, ali i kakve potencijale imaju za budući razvoj.

   Kako se Beograd kotira u odnosu na druge gradove?

   Prema rezultatima za 2026. godinu, Beograd je zauzeo 422. mesto u ukupnom plasmanu. U kategoriji ekonomije nalazi se na 309. poziciji, dok je po kvalitetu života rangiran na 331. mestu. Kada je reč o životnoj sredini, zauzima 353. poziciju. Znatno slabije rezultate ostvario je u kategorijama ljudskog kapitala i upravljanja. Na listi koja procenjuje ljudski kapital Beograd se nalazi na 752. mestu, dok je u kategoriji upravljanja zauzeo 653. poziciju.

   Ovi rezultati pokazuju da ukupna pozicija grada ne zavisi samo od ekonomske aktivnosti ili sadržaja koje nudi stanovnicima. Na konačnu ocenu utiču i obrazovanje, stanje na tržištu rada, kvalitet institucija, efikasnost javne uprave i drugi faktori koji oblikuju svakodnevni život.

   Šta se krije iza ocene kvaliteta života?

   Kada se govori o kvalitetu života, nije dovoljno da se posmatra samo visina plata ili broj restorana, kulturnih događaja i mesta za izlazak. Oxford Economics u ovoj kategoriji uzima u obzir i nejednakost u prihodima, dohodak po stanovniku, troškove stanovanja, očekivani životni vek, stopu kriminala i dostupnost rekreativnih i kulturnih sadržaja.

   Beograd se u ovoj kategoriji nalazi na 331. mestu, što ga svrstava u gornju polovinu liste, ali daleko od samog vrha. Ovakav rezultat ukazuje na to da se kvalitet života procenjuje kroz kombinaciju ekonomskih i društvenih uslova, a ne samo na osnovu utiska o tome koliko je neki grad živ, sadržajan ili popularan.

   Važno je da se napomene i da ovakve rang-liste ne mogu u potpunosti da se poistovete sa ličnim iskustvom stanovnika. Način života, visina prihoda, mesto stanovanja unutar grada i svakodnevne navike mogu značajno da utiču na to kako pojedinci doživljavaju život u Beogradu.

   Ljudski kapital i upravljanje među slabijim tačkama

   Najslabiji rezultat Beograd je ostvario u kategoriji ljudskog kapitala, u kojoj se nalazi na 752. mestu. Ova oblast obuhvata faktore poput obrazovnog nivoa stanovništva, kvaliteta univerziteta, veština radne snage, zaposlenosti i sposobnosti grada da privuče i zadrži kvalifikovane ljude. Slabiji plasman u ovoj kategoriji ne znači da Beograd nema kvalitetne stručnjake ili obrazovne ustanove, već da prema kombinaciji pokazatelja koje koristi Oxford Economics zaostaje za velikim brojem drugih gradova.

   U kategoriji upravljanja, koja obuhvata institucionalnu stabilnost, kvalitet regulative, vladavinu prava i efikasnost javne uprave, prestonica Srbije zauzela je 653. mesto. Ovi faktori važni su za dugoročni razvoj grada jer utiču na sprovođenje javnih politika, funkcionisanje institucija i uslove za život i poslovanje.

   Sa druge strane, ekonomija predstavlja jednu od relativno boljih oblasti za Beograd. Plasman na 309. mestu pokazuje da je u ovoj kategoriji rangiran bolje nego u ukupnom poretku, dok se po kvalitetu života nalazi na 331. poziciji.

   Kako se pravi globalna rang-lista?

   Oxford Economics Global Cities Index za 2026. godinu obuhvata 1.000 gradova, a pet kategorija kombinuje u jedinstvenu ukupnu ocenu. Svaka oblast posmatra drugačiji aspekt funkcionisanja grada, zbog čega je moguće da neka prestonica ostvari solidan rezultat u ekonomiji, a da istovremeno ima slabiji plasman u obrazovanju, tržištu rada ili upravljanju.

   Ova lista zato ne predstavlja jednostavnu ocenu toga koji je grad najlepši ili u kom se ljudi najbolje osećaju, već pokušaj da se različiti ekonomski i društveni pokazatelji sagledaju na jedinstven način. Rezultati mogu da posluže za poređenje gradova i prepoznavanje oblasti u kojima postoji prostor za napredak.

   Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

2. 12:00
   Mondo (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 3 dana posle prvog

   Nije najjeftiniji za život, ali je prvi na svetu: Ovaj grad ima ekonomiju kakvu ostali mogu samo da požele

   - Njujork je zadržao prvo mesto na listi Oxford Economics-a za 2026. zahvaljujući najvećoj metropolitanskoj ekonomiji i snažnom tržištu rada. - Grad prednjači i po privlačenju talenata, kompanija i stručnjaka iz celog… Ceo tekst

   - Njujork je zadržao prvo mesto na listi Oxford Economics-a za 2026. zahvaljujući najvećoj metropolitanskoj ekonomiji i snažnom tržištu rada.

   - Grad prednjači i po privlačenju talenata, kompanija i stručnjaka iz celog sveta, uz visoke rezultate u ljudskom kapitalu.

   Njujork je i ove godine zadržao prvo mesto na svetskoj listi gradova sa najboljim ukupnim rezultatima, prema istraživanju kompanije Oxford Economics za 2026. godinu. Iza njega su London i Pariz, ali ono što američku metropolu izdvaja nije samo njen prepoznatljiv izgled, već i ogromna ekonomska moć, snažno tržište rada i sposobnost da privlači obrazovane ljude, stručnjake i kompanije iz čitavog sveta.

   Ipak, prvo mesto ne znači da je Njujork najbolji u svemu, niti da je život u njemu jednostavan. Njegova prednost ogleda se u ukupnom zbiru rezultata u pet kategorija:

   - ekonomiji,

   - ljudskom kapitalu,

   - kvalitetu života,

   - životnoj sredini i

   - upravljanju.

   Upravo je kombinacija snažne privrede i velikog broja mogućnosti pomogla ovom gradu da se nađe na vrhu liste koja obuhvata 1.000 gradova širom sveta.

   Grad u kojem se vrti ogroman novac

   Njujork je jedan od najvažnijih finansijskih centara na planeti, a njegova ekonomija obuhvata mnogo više od Volstrita i berzanskog poslovanja. U gradu posluju velike banke, investicioni fondovi, tehnološke kompanije, medijske kuće, reklamne agencije i brojne međunarodne korporacije.

   Prema analizi Oxford Economics-a, njujorška metropolitanska ekonomija najveća je među gradovima obuhvaćenim istraživanjem, sa vrednošću koja je gotovo dvostruko veća od ekonomija Tokija i Los Anđelesa. Njujork je zato zauzeo prvo mesto u kategoriji ekonomije, koja ne meri samo veličinu privrede već i njenu stabilnost, rast, zaposlenost i bruto domaći proizvod po stanovniku.

   Za ljude koji žele da razvijaju karijeru u finansijama, tehnologiji, medijima, marketingu ili kreativnim industrijama, grad nudi širok izbor poslodavaca i prilika za profesionalno napredovanje. Međutim, snažno tržište rada ne znači da su poslovi jednako dostupni svima, niti da visoke zarade automatski garantuju lagodan život.

   Više od poslovnog centra: Grad koji privlači talente

   Njujork je poznat i po univerzitetima, istraživačkim ustanovama i velikoj koncentraciji stručnjaka iz različitih oblasti. Ljudi iz brojnih zemalja dolaze u ovaj grad zbog obrazovanja, posla i mogućnosti da rade u sredinama u kojima se susreću različite kulture i ideje. Takva koncentracija znanja i iskustva važna je i za razvoj kompanija. Poslodavci imaju pristup velikom broju kvalifikovanih kandidata, dok radnici mogu da menjaju industrije, šire mrežu kontakata i upoznaju nove načine rada.

   Upravo se zato Njujork visoko kotira i u kategoriji ljudskog kapitala, u kojoj je 2026. zauzeo peto mesto. Ipak, na ukupnom plasmanu ne odlučuje samo obrazovanje ili broj poslovnih prilika, već i rezultati u ostalim oblastima.

   Central Park, muzeji i život koji ne staje

   Njujork nije samo grad nebodera, poslovnih sastanaka i prepunih ulica. Njegovu svakodnevicu oblikuju i parkovi, muzeji, pozorišta, koncerti i kulturna scena koja privlači posetioce iz svih delova sveta.

   Central Park, jedna od najpoznatijih zelenih površina na svetu, pruža predah od gradske vreve, dok muzeji poput Metropoliten muzeja umetnosti i Muzeja moderne umetnosti čine grad važnim kulturnim centrom. Brojna pozorišta na Brodveju, koncertne dvorane i galerije nude sadržaje tokom cele godine. Raznovrsnost ponude jedna je od stvari koje Njujork čine posebnim. U istom danu moguće je da obiđete izložbu, prošetate parkom, pogledate predstavu i završite veče u restoranu koji služi hranu iz nekog drugog dela sveta.

   Ipak, pristup takvom načinu života zavisi i od budžeta, vremena i mesta stanovanja. Neki sadržaji mogu da budu skupi, a svakodnevne obaveze u gradu sa velikim brojem stanovnika često zahtevaju dosta planiranja.

   Zašto prvi na listi nije nužno i najlakši za život?

   Visok plasman Njujorka ne znači da je reč o gradu bez problema. Troškovi stanovanja, konkurencija na tržištu rada i velike razlike u životnim uslovima predstavljaju važne izazove za njegove stanovnike. To se vidi i iz samih rezultata Oxford Economics-a. Iako je Njujork prvi u ukupnom poretku i kategoriji ekonomije, njegov rezultat u oblasti kvaliteta života niži je od onoga koji je ostvario u privredi.Kanbera je, na primer, prva u kategoriji kvaliteta života, iako se ukupno nalazi na 45. mestu.

   Razlog je u tome što se gradovi ne ocenjuju prema jednom kriterijumu. Oxford Economics kombinuje pokazatelje koji obuhvataju ekonomske mogućnosti, obrazovanje i radnu snagu, uslove za život, životnu sredinu i upravljanje. Tako se dobija šira slika o tome koliko je neki grad uspešan, a ne samo koliko novca se u njemu stvara.

   Njujork je na vrhu zato što njegova ekonomska snaga i sposobnost privlačenja talenata nadoknađuju slabije rezultate u pojedinim drugim oblastima. Njegova priča pokazuje da grad može da bude globalni centar poslovanja i kulture, a da istovremeno ostane mesto u kojem se stanovnici suočavaju sa visokim troškovima i svakodnevnim pritiscima.

   Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!