ПравосуђеПрви објавио Insajder, 29. окт, 17:58 · последњи 30. окт, 10:28

БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте

Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац покренула је надзор над радом јавних тужилаштава у појединим предметима, неколико дана након ванредних парламентарних избора.

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Инсајдер

Преглед вести

Хронологија

17:58
Инсајдер (отвара се у новом прозору) први објавио
БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте
БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте Загорка Доловац. Фото: Срђан Илић Београдски центар за људска права (БЦЉП) поздравио је одлуку врховне јавне тужитељке… Цео текст
БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте
Загорка Доловац. Фото: Срђан Илић
Београдски центар за људска права (БЦЉП) поздравио је одлуку врховне јавне тужитељке Загорке Доловац да покрене надзор над радом јавних тужилаштава у појединим предметима, али је затражио и утврђивање одговорности за раније непоступање Врховног јавног тужилаштва.
Како се наводи, одлуке о надзору и спречавању могућег уништавања службене документације донете су неколико дана након ванредних парламентарних избора, на којима је досадашња владајућа странка изгубила већину.
"Јавност има право да зна зашто је Врховно јавно тужилаштво изостајало са реакцијама у предметима од великог јавног значаја, а сада, непосредно након промене политичких околности, покреће њихово преиспитивање и налаже хитне мере за заштиту документације", наведено је у саопштењу.
Центар је подсетио да је Врховно јавно тужилаштво 7. октобра одбило захтев за ванредни надзор над поступањем Првог и Вишег јавног тужилаштва у Београду у предмету који се односи на употребу непознатог звучног оружја током демонстрација 15. марта 2025. године.
Према наводима БЦЉП, истовремено је затражено да се размотри поверавање тог предмета Јавном тужилаштву за организовани криминал, како би се обезбедила независна и делотворна истрага сумњи да је догађај био организован, толерисан или прикриван од институција извршне власти. Врховно јавно тужилаштво је, како се наводи, одговорило да "нема основа за поступање".
Центар је указао и на случај полицијског злостављања студенткиње испред Правног факултета у Београду у јулу 2025. године. Центар тврди да је у јуну ове године више пута тражио интервенцију Врховног јавног тужилаштва како би се спречило да осумњичена полицијска службеница Татјана Дробњак избегне кривично гоњење уплатом 400.000 динара.
Предмет је, према саопштењу, окончан применом института одлагања кривичног гоњења, без утврђивања евентуалне кривичне одговорности полицијске службенице за злостављање студенткиње.
Центар је навео и да Врховно јавно тужилаштво није реаговало на захтев за преиспитивање поступања Вишег јавног тужилаштва у Нишу у вези са смрћу Далибора Драгијевића током полицијског задржавања у Бору почетком априла 2024. године, као ни на иницијативе из септембра ове године које су се односиле на сумње у незаконити дигитални надзор и употребу шпијунског софтвера против грађана, активиста, студената и новинара.
Надзор треба да обухвати све наведене предмете, утврђивање евентуалних пропуста и покретање поступака за утврђивање дисциплинске и кривичне одговорности тамо где за то постоје законски основи, наводи БЦЉП.
"Заштита људских права и утврђивање одговорности за њихово кршење не смеју зависити од изборних резултата и од промена политичких околности", поручио је центар.
10:28
Mašina (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 16 сати 31 мин после првог
Зашто је ВЈТ тек сада почело да преиспитује спорне случајеве?
Београдски центар за људска права поздравио је одлуку врховне јавне тужитељке Републике Србије Загорке Доловац да искористи своја законска овлашћења и покрене надзор над поступањем јавних тужилаштава у појединим… Цео текст
Београдски центар за људска права поздравио је одлуку врховне јавне тужитељке Републике Србије Загорке Доловац да искористи своја законска овлашћења и покрене надзор над поступањем јавних тужилаштава у појединим предметима, као и издавање обавезног упутства којим се налажу хитне мере ради спречавања могућег уништавања службене документације у државним институцијама.
Ипак, из Центра постављају питање због чега Врховно јавно тужилаштво ова овлашћења није користило раније, упркос бројним пријавама, иницијативама и упозорењима на озбиљне пропусте у истрагама случајева кршења људских права.
Посебно указују на то да су најновије одлуке донете свега неколико дана након ванредних парламентарних избора, на којима је дотадашња владајућа странка изгубила већину.
„Јавност има право да зна зашто је Врховно јавно тужилаштво изостајало са реакцијама у предметима од великог јавног значаја, а сада, непосредно након промене политичких околности, покреће њихово преиспитивање и налаже хитне мере за заштиту документације“, наводи се у саопштењу Београдског центра за људска права (БЦЉП).
Тужилаштво претходно одбило надзор у случају звучног оружја
Један од предмета чије је преиспитивање међу првима затражено односи се на догађај од 15. марта 2025. године, када је током мирних демонстрација у центру Београда, према наводима учесника протеста, употребљено непознато звучно оружје.
Међутим, Београдски центар за људска права подсећа да је Врховно јавно тужилаштво 7. октобра 2026. године одбило захтев адвокатице сараднице Центра за ванредни надзор над поступањем Првог и Вишег јавног тужилаштва у Београду у овом предмету.
Истовремено је затражено да се размотри поверавање случаја Јавном тужилаштву за организовани криминал, како би се обезбедила независна, темељна и делотворна истрага, имајући у виду сумње да је употреба звучног оружја била организована, толерисана или прикривана од стране институција извршне власти.
У одговору Врховног јавног тужилаштва наведено је да „нема основа за поступање Врховног јавног тужилаштва“.
Без реакције и у случају полицијског злостављања студенткиње
Из Центра подсећају и на случај полицијског злостављања студенткиње испред Правног факултета у Београду у јулу 2025. године. Током јуна 2026. године, Београдски центар за људска права више пута је тражио интервенцију Врховног јавног тужилаштва како би се спречило да осумњичена полицијска службеница Татјана Дробњак избегне кривично гоњење уплатом 400.000 динара.
Упркос тим захтевима, Врховно јавно тужилаштво није реаговало, а предмет је окончан применом института одлагања кривичног гоњења, познатог као опортунитет. Тиме, како упозоравају из Центра, није дошло до утврђивања евентуалне кривичне одговорности полицијске службенице за злостављање студенткиње.
Сличан изостанак реакције забележен је и у случају смрти Далибора Драгијевића током 48-часовног задржавања у Полицијској станици у Бору почетком априла 2024. године, током истраге нестанка девојчице Данке Илић. Упркос озбиљним пропустима на које је указивано, Врховно јавно тужилаштво није предузело мере ни након што је крајем 2024. године адвокат затражио преиспитивање поступања Вишег јавног тужилаштва у Нишу.
Сумње на незаконити дигитални надзор такође без одговора
У септембру 2026. године сарадница Београдског центра за људска права упутила је Врховном јавном тужилаштву иницијативе за ванредни надзор над поступањем Вишег јавног тужилаштва у Београду у предметима који се односе на сумње у незаконити дигитални надзор и употребу шпијунског софтвера против грађана, активиста, студената и новинара.
Затражено је и разматрање могућности да се ови предмети повере Јавном тужилаштву за организовани криминал, због озбиљности навода и могуће умешаности државних служби. Ни у овим случајевима, наводе из Центра, није било реакције Врховног јавног тужилаштва.
Због свега наведеног, Београдски центар за људска права очекује да актуелни надзор обухвати све наведене предмете, али и да се испита одговорност оних који су годинама пропуштали да реагују на пријаве озбиљних кршења људских права.
Из Центра упозоравају да надзор не сме да се сведе на формални увид у списе предмета, већ мора да доведе до утврђивања евентуалних пропуста, конкретних мера за њихово отклањање и покретања поступака за утврђивање дисциплинске и кривичне одговорности тамо где за то постоје законски основи.
„Заштита људских права и утврђивање одговорности за њихово кршење не смеју зависити од изборних резултата и од промена политичких околности“, поручују из Београдског центра за људска права, уз оцену да грађани имају право на јавно тужилаштво које своја законска овлашћења примењује доследно, непристрасно и у јавном интересу, без обзира на то ко врши законодавну или извршну власт.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Хронологија

17:58

Инсајдер (отвара се у новом прозору) први објавио

БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте

БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте Загорка Доловац. Фото: Срђан Илић Београдски центар за људска права (БЦЉП) поздравио је одлуку врховне јавне тужитељке… Цео текст

БЦЉП поздравио надзор који је покренула Доловац, али тражи одговорност за раније пропусте

Загорка Доловац. Фото: Срђан Илић

Београдски центар за људска права (БЦЉП) поздравио је одлуку врховне јавне тужитељке Загорке Доловац да покрене надзор над радом јавних тужилаштава у појединим предметима, али је затражио и утврђивање одговорности за раније непоступање Врховног јавног тужилаштва.

Како се наводи, одлуке о надзору и спречавању могућег уништавања службене документације донете су неколико дана након ванредних парламентарних избора, на којима је досадашња владајућа странка изгубила већину.

"Јавност има право да зна зашто је Врховно јавно тужилаштво изостајало са реакцијама у предметима од великог јавног значаја, а сада, непосредно након промене политичких околности, покреће њихово преиспитивање и налаже хитне мере за заштиту документације", наведено је у саопштењу.

Центар је подсетио да је Врховно јавно тужилаштво 7. октобра одбило захтев за ванредни надзор над поступањем Првог и Вишег јавног тужилаштва у Београду у предмету који се односи на употребу непознатог звучног оружја током демонстрација 15. марта 2025. године.

Према наводима БЦЉП, истовремено је затражено да се размотри поверавање тог предмета Јавном тужилаштву за организовани криминал, како би се обезбедила независна и делотворна истрага сумњи да је догађај био организован, толерисан или прикриван од институција извршне власти. Врховно јавно тужилаштво је, како се наводи, одговорило да "нема основа за поступање".

Центар је указао и на случај полицијског злостављања студенткиње испред Правног факултета у Београду у јулу 2025. године. Центар тврди да је у јуну ове године више пута тражио интервенцију Врховног јавног тужилаштва како би се спречило да осумњичена полицијска службеница Татјана Дробњак избегне кривично гоњење уплатом 400.000 динара.

Предмет је, према саопштењу, окончан применом института одлагања кривичног гоњења, без утврђивања евентуалне кривичне одговорности полицијске службенице за злостављање студенткиње.

Центар је навео и да Врховно јавно тужилаштво није реаговало на захтев за преиспитивање поступања Вишег јавног тужилаштва у Нишу у вези са смрћу Далибора Драгијевића током полицијског задржавања у Бору почетком априла 2024. године, као ни на иницијативе из септембра ове године које су се односиле на сумње у незаконити дигитални надзор и употребу шпијунског софтвера против грађана, активиста, студената и новинара.

Надзор треба да обухвати све наведене предмете, утврђивање евентуалних пропуста и покретање поступака за утврђивање дисциплинске и кривичне одговорности тамо где за то постоје законски основи, наводи БЦЉП.

"Заштита људских права и утврђивање одговорности за њихово кршење не смеју зависити од изборних резултата и од промена политичких околности", поручио је центар.

10:28

Mašina (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 16 сати 31 мин после првог

Зашто је ВЈТ тек сада почело да преиспитује спорне случајеве?

Београдски центар за људска права поздравио је одлуку врховне јавне тужитељке Републике Србије Загорке Доловац да искористи своја законска овлашћења и покрене надзор над поступањем јавних тужилаштава у појединим предметима, као и издавање обавезног упутства којим се налажу хитне мере ради спречавања могућег уништавања службене документације у државним институцијама.

Ипак, из Центра постављају питање због чега Врховно јавно тужилаштво ова овлашћења није користило раније, упркос бројним пријавама, иницијативама и упозорењима на озбиљне пропусте у истрагама случајева кршења људских права.

Посебно указују на то да су најновије одлуке донете свега неколико дана након ванредних парламентарних избора, на којима је дотадашња владајућа странка изгубила већину.

„Јавност има право да зна зашто је Врховно јавно тужилаштво изостајало са реакцијама у предметима од великог јавног значаја, а сада, непосредно након промене политичких околности, покреће њихово преиспитивање и налаже хитне мере за заштиту документације“, наводи се у саопштењу Београдског центра за људска права (БЦЉП).

Тужилаштво претходно одбило надзор у случају звучног оружја

Један од предмета чије је преиспитивање међу првима затражено односи се на догађај од 15. марта 2025. године, када је током мирних демонстрација у центру Београда, према наводима учесника протеста, употребљено непознато звучно оружје.

Међутим, Београдски центар за људска права подсећа да је Врховно јавно тужилаштво 7. октобра 2026. године одбило захтев адвокатице сараднице Центра за ванредни надзор над поступањем Првог и Вишег јавног тужилаштва у Београду у овом предмету.

Истовремено је затражено да се размотри поверавање случаја Јавном тужилаштву за организовани криминал, како би се обезбедила независна, темељна и делотворна истрага, имајући у виду сумње да је употреба звучног оружја била организована, толерисана или прикривана од стране институција извршне власти.

У одговору Врховног јавног тужилаштва наведено је да „нема основа за поступање Врховног јавног тужилаштва“.

Без реакције и у случају полицијског злостављања студенткиње

Из Центра подсећају и на случај полицијског злостављања студенткиње испред Правног факултета у Београду у јулу 2025. године. Током јуна 2026. године, Београдски центар за људска права више пута је тражио интервенцију Врховног јавног тужилаштва како би се спречило да осумњичена полицијска службеница Татјана Дробњак избегне кривично гоњење уплатом 400.000 динара.

Упркос тим захтевима, Врховно јавно тужилаштво није реаговало, а предмет је окончан применом института одлагања кривичног гоњења, познатог као опортунитет. Тиме, како упозоравају из Центра, није дошло до утврђивања евентуалне кривичне одговорности полицијске службенице за злостављање студенткиње.

Сличан изостанак реакције забележен је и у случају смрти Далибора Драгијевића током 48-часовног задржавања у Полицијској станици у Бору почетком априла 2024. године, током истраге нестанка девојчице Данке Илић. Упркос озбиљним пропустима на које је указивано, Врховно јавно тужилаштво није предузело мере ни након што је крајем 2024. године адвокат затражио преиспитивање поступања Вишег јавног тужилаштва у Нишу.

Сумње на незаконити дигитални надзор такође без одговора

У септембру 2026. године сарадница Београдског центра за људска права упутила је Врховном јавном тужилаштву иницијативе за ванредни надзор над поступањем Вишег јавног тужилаштва у Београду у предметима који се односе на сумње у незаконити дигитални надзор и употребу шпијунског софтвера против грађана, активиста, студената и новинара.

Затражено је и разматрање могућности да се ови предмети повере Јавном тужилаштву за организовани криминал, због озбиљности навода и могуће умешаности државних служби. Ни у овим случајевима, наводе из Центра, није било реакције Врховног јавног тужилаштва.

Због свега наведеног, Београдски центар за људска права очекује да актуелни надзор обухвати све наведене предмете, али и да се испита одговорност оних који су годинама пропуштали да реагују на пријаве озбиљних кршења људских права.

Из Центра упозоравају да надзор не сме да се сведе на формални увид у списе предмета, већ мора да доведе до утврђивања евентуалних пропуста, конкретних мера за њихово отклањање и покретања поступака за утврђивање дисциплинске и кривичне одговорности тамо где за то постоје законски основи.

„Заштита људских права и утврђивање одговорности за њихово кршење не смеју зависити од изборних резултата и од промена политичких околности“, поручују из Београдског центра за људска права, уз оцену да грађани имају право на јавно тужилаштво које своја законска овлашћења примењује доследно, непристрасно и у јавном интересу, без обзира на то ко врши законодавну или извршну власт.