PravosuđePrvi objavio Insajder, 29. okt, 17:58 · poslednji 30. okt, 10:28

BCLJP pozdravio nadzor koji je pokrenula Dolovac, ali traži odgovornost za ranije propuste

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac pokrenula je nadzor nad radom javnih tužilaštava u pojedinim predmetima, nekoliko dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora.

2 medija · 2 teksta · 2 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: Insajder

Pregled vesti

Hronologija

17:58
Insajder (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
BCLJP pozdravio nadzor koji je pokrenula Dolovac, ali traži odgovornost za ranije propuste
BCLJP pozdravio nadzor koji je pokrenula Dolovac, ali traži odgovornost za ranije propuste Zagorka Dolovac. Foto: Srđan Ilić Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) pozdravio je odluku vrhovne javne tužiteljke… Ceo tekst
BCLJP pozdravio nadzor koji je pokrenula Dolovac, ali traži odgovornost za ranije propuste
Zagorka Dolovac. Foto: Srđan Ilić
Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) pozdravio je odluku vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac da pokrene nadzor nad radom javnih tužilaštava u pojedinim predmetima, ali je zatražio i utvrđivanje odgovornosti za ranije nepostupanje Vrhovnog javnog tužilaštva.
Kako se navodi, odluke o nadzoru i sprečavanju mogućeg uništavanja službene dokumentacije donete su nekoliko dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima je dosadašnja vladajuća stranka izgubila većinu.
"Javnost ima pravo da zna zašto je Vrhovno javno tužilaštvo izostajalo sa reakcijama u predmetima od velikog javnog značaja, a sada, neposredno nakon promene političkih okolnosti, pokreće njihovo preispitivanje i nalaže hitne mere za zaštitu dokumentacije", navedeno je u saopštenju.
Centar je podsetio da je Vrhovno javno tužilaštvo 7. oktobra odbilo zahtev za vanredni nadzor nad postupanjem Prvog i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu koji se odnosi na upotrebu nepoznatog zvučnog oružja tokom demonstracija 15. marta 2025. godine.
Prema navodima BCLJP, istovremeno je zatraženo da se razmotri poveravanje tog predmeta Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kako bi se obezbedila nezavisna i delotvorna istraga sumnji da je događaj bio organizovan, tolerisan ili prikrivan od institucija izvršne vlasti. Vrhovno javno tužilaštvo je, kako se navodi, odgovorilo da "nema osnova za postupanje".
Centar je ukazao i na slučaj policijskog zlostavljanja studentkinje ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u julu 2025. godine. Centar tvrdi da je u junu ove godine više puta tražio intervenciju Vrhovnog javnog tužilaštva kako bi se sprečilo da osumnjičena policijska službenica Tatjana Drobnjak izbegne krivično gonjenje uplatom 400.000 dinara.
Predmet je, prema saopštenju, okončan primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, bez utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti policijske službenice za zlostavljanje studentkinje.
Centar je naveo i da Vrhovno javno tužilaštvo nije reagovalo na zahtev za preispitivanje postupanja Višeg javnog tužilaštva u Nišu u vezi sa smrću Dalibora Dragijevića tokom policijskog zadržavanja u Boru početkom aprila 2024. godine, kao ni na inicijative iz septembra ove godine koje su se odnosile na sumnje u nezakoniti digitalni nadzor i upotrebu špijunskog softvera protiv građana, aktivista, studenata i novinara.
Nadzor treba da obuhvati sve navedene predmete, utvrđivanje eventualnih propusta i pokretanje postupaka za utvrđivanje disciplinske i krivične odgovornosti tamo gde za to postoje zakonski osnovi, navodi BCLJP.
"Zaštita ljudskih prava i utvrđivanje odgovornosti za njihovo kršenje ne smeju zavisiti od izbornih rezultata i od promena političkih okolnosti", poručio je centar.
10:28
Mašina (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 16 sati 31 min posle prvog
Zašto je VJT tek sada počelo da preispituje sporne slučajeve?
Beogradski centar za ljudska prava pozdravio je odluku vrhovne javne tužiteljke Republike Srbije Zagorke Dolovac da iskoristi svoja zakonska ovlašćenja i pokrene nadzor nad postupanjem javnih tužilaštava u pojedinim… Ceo tekst
Beogradski centar za ljudska prava pozdravio je odluku vrhovne javne tužiteljke Republike Srbije Zagorke Dolovac da iskoristi svoja zakonska ovlašćenja i pokrene nadzor nad postupanjem javnih tužilaštava u pojedinim predmetima, kao i izdavanje obaveznog uputstva kojim se nalažu hitne mere radi sprečavanja mogućeg uništavanja službene dokumentacije u državnim institucijama.
Ipak, iz Centra postavljaju pitanje zbog čega Vrhovno javno tužilaštvo ova ovlašćenja nije koristilo ranije, uprkos brojnim prijavama, inicijativama i upozorenjima na ozbiljne propuste u istragama slučajeva kršenja ljudskih prava.
Posebno ukazuju na to da su najnovije odluke donete svega nekoliko dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima je dotadašnja vladajuća stranka izgubila većinu.
„Javnost ima pravo da zna zašto je Vrhovno javno tužilaštvo izostajalo sa reakcijama u predmetima od velikog javnog značaja, a sada, neposredno nakon promene političkih okolnosti, pokreće njihovo preispitivanje i nalaže hitne mere za zaštitu dokumentacije“, navodi se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP).
Tužilaštvo prethodno odbilo nadzor u slučaju zvučnog oružja
Jedan od predmeta čije je preispitivanje među prvima zatraženo odnosi se na događaj od 15. marta 2025. godine, kada je tokom mirnih demonstracija u centru Beograda, prema navodima učesnika protesta, upotrebljeno nepoznato zvučno oružje.
Međutim, Beogradski centar za ljudska prava podseća da je Vrhovno javno tužilaštvo 7. oktobra 2026. godine odbilo zahtev advokatice saradnice Centra za vanredni nadzor nad postupanjem Prvog i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u ovom predmetu.
Istovremeno je zatraženo da se razmotri poveravanje slučaja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kako bi se obezbedila nezavisna, temeljna i delotvorna istraga, imajući u vidu sumnje da je upotreba zvučnog oružja bila organizovana, tolerisana ili prikrivana od strane institucija izvršne vlasti.
U odgovoru Vrhovnog javnog tužilaštva navedeno je da „nema osnova za postupanje Vrhovnog javnog tužilaštva“.
Bez reakcije i u slučaju policijskog zlostavljanja studentkinje
Iz Centra podsećaju i na slučaj policijskog zlostavljanja studentkinje ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u julu 2025. godine. Tokom juna 2026. godine, Beogradski centar za ljudska prava više puta je tražio intervenciju Vrhovnog javnog tužilaštva kako bi se sprečilo da osumnjičena policijska službenica Tatjana Drobnjak izbegne krivično gonjenje uplatom 400.000 dinara.
Uprkos tim zahtevima, Vrhovno javno tužilaštvo nije reagovalo, a predmet je okončan primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, poznatog kao oportunitet. Time, kako upozoravaju iz Centra, nije došlo do utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti policijske službenice za zlostavljanje studentkinje.
Sličan izostanak reakcije zabeležen je i u slučaju smrti Dalibora Dragijevića tokom 48-časovnog zadržavanja u Policijskoj stanici u Boru početkom aprila 2024. godine, tokom istrage nestanka devojčice Danke Ilić. Uprkos ozbiljnim propustima na koje je ukazivano, Vrhovno javno tužilaštvo nije preduzelo mere ni nakon što je krajem 2024. godine advokat zatražio preispitivanje postupanja Višeg javnog tužilaštva u Nišu.
Sumnje na nezakoniti digitalni nadzor takođe bez odgovora
U septembru 2026. godine saradnica Beogradskog centra za ljudska prava uputila je Vrhovnom javnom tužilaštvu inicijative za vanredni nadzor nad postupanjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u predmetima koji se odnose na sumnje u nezakoniti digitalni nadzor i upotrebu špijunskog softvera protiv građana, aktivista, studenata i novinara.
Zatraženo je i razmatranje mogućnosti da se ovi predmeti povere Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, zbog ozbiljnosti navoda i moguće umešanosti državnih službi. Ni u ovim slučajevima, navode iz Centra, nije bilo reakcije Vrhovnog javnog tužilaštva.
Zbog svega navedenog, Beogradski centar za ljudska prava očekuje da aktuelni nadzor obuhvati sve navedene predmete, ali i da se ispita odgovornost onih koji su godinama propuštali da reaguju na prijave ozbiljnih kršenja ljudskih prava.
Iz Centra upozoravaju da nadzor ne sme da se svede na formalni uvid u spise predmeta, već mora da dovede do utvrđivanja eventualnih propusta, konkretnih mera za njihovo otklanjanje i pokretanja postupaka za utvrđivanje disciplinske i krivične odgovornosti tamo gde za to postoje zakonski osnovi.
„Zaštita ljudskih prava i utvrđivanje odgovornosti za njihovo kršenje ne smeju zavisiti od izbornih rezultata i od promena političkih okolnosti“, poručuju iz Beogradskog centra za ljudska prava, uz ocenu da građani imaju pravo na javno tužilaštvo koje svoja zakonska ovlašćenja primenjuje dosledno, nepristrasno i u javnom interesu, bez obzira na to ko vrši zakonodavnu ili izvršnu vlast.

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Hronologija

17:58

Insajder (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

BCLJP pozdravio nadzor koji je pokrenula Dolovac, ali traži odgovornost za ranije propuste

BCLJP pozdravio nadzor koji je pokrenula Dolovac, ali traži odgovornost za ranije propuste Zagorka Dolovac. Foto: Srđan Ilić Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) pozdravio je odluku vrhovne javne tužiteljke… Ceo tekst

BCLJP pozdravio nadzor koji je pokrenula Dolovac, ali traži odgovornost za ranije propuste

Zagorka Dolovac. Foto: Srđan Ilić

Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) pozdravio je odluku vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac da pokrene nadzor nad radom javnih tužilaštava u pojedinim predmetima, ali je zatražio i utvrđivanje odgovornosti za ranije nepostupanje Vrhovnog javnog tužilaštva.

Kako se navodi, odluke o nadzoru i sprečavanju mogućeg uništavanja službene dokumentacije donete su nekoliko dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima je dosadašnja vladajuća stranka izgubila većinu.

"Javnost ima pravo da zna zašto je Vrhovno javno tužilaštvo izostajalo sa reakcijama u predmetima od velikog javnog značaja, a sada, neposredno nakon promene političkih okolnosti, pokreće njihovo preispitivanje i nalaže hitne mere za zaštitu dokumentacije", navedeno je u saopštenju.

Centar je podsetio da je Vrhovno javno tužilaštvo 7. oktobra odbilo zahtev za vanredni nadzor nad postupanjem Prvog i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu koji se odnosi na upotrebu nepoznatog zvučnog oružja tokom demonstracija 15. marta 2025. godine.

Prema navodima BCLJP, istovremeno je zatraženo da se razmotri poveravanje tog predmeta Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kako bi se obezbedila nezavisna i delotvorna istraga sumnji da je događaj bio organizovan, tolerisan ili prikrivan od institucija izvršne vlasti. Vrhovno javno tužilaštvo je, kako se navodi, odgovorilo da "nema osnova za postupanje".

Centar je ukazao i na slučaj policijskog zlostavljanja studentkinje ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u julu 2025. godine. Centar tvrdi da je u junu ove godine više puta tražio intervenciju Vrhovnog javnog tužilaštva kako bi se sprečilo da osumnjičena policijska službenica Tatjana Drobnjak izbegne krivično gonjenje uplatom 400.000 dinara.

Predmet je, prema saopštenju, okončan primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, bez utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti policijske službenice za zlostavljanje studentkinje.

Centar je naveo i da Vrhovno javno tužilaštvo nije reagovalo na zahtev za preispitivanje postupanja Višeg javnog tužilaštva u Nišu u vezi sa smrću Dalibora Dragijevića tokom policijskog zadržavanja u Boru početkom aprila 2024. godine, kao ni na inicijative iz septembra ove godine koje su se odnosile na sumnje u nezakoniti digitalni nadzor i upotrebu špijunskog softvera protiv građana, aktivista, studenata i novinara.

Nadzor treba da obuhvati sve navedene predmete, utvrđivanje eventualnih propusta i pokretanje postupaka za utvrđivanje disciplinske i krivične odgovornosti tamo gde za to postoje zakonski osnovi, navodi BCLJP.

"Zaštita ljudskih prava i utvrđivanje odgovornosti za njihovo kršenje ne smeju zavisiti od izbornih rezultata i od promena političkih okolnosti", poručio je centar.

10:28

Mašina (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 16 sati 31 min posle prvog

Zašto je VJT tek sada počelo da preispituje sporne slučajeve?

Beogradski centar za ljudska prava pozdravio je odluku vrhovne javne tužiteljke Republike Srbije Zagorke Dolovac da iskoristi svoja zakonska ovlašćenja i pokrene nadzor nad postupanjem javnih tužilaštava u pojedinim predmetima, kao i izdavanje obaveznog uputstva kojim se nalažu hitne mere radi sprečavanja mogućeg uništavanja službene dokumentacije u državnim institucijama.

Ipak, iz Centra postavljaju pitanje zbog čega Vrhovno javno tužilaštvo ova ovlašćenja nije koristilo ranije, uprkos brojnim prijavama, inicijativama i upozorenjima na ozbiljne propuste u istragama slučajeva kršenja ljudskih prava.

Posebno ukazuju na to da su najnovije odluke donete svega nekoliko dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima je dotadašnja vladajuća stranka izgubila većinu.

„Javnost ima pravo da zna zašto je Vrhovno javno tužilaštvo izostajalo sa reakcijama u predmetima od velikog javnog značaja, a sada, neposredno nakon promene političkih okolnosti, pokreće njihovo preispitivanje i nalaže hitne mere za zaštitu dokumentacije“, navodi se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP).

Tužilaštvo prethodno odbilo nadzor u slučaju zvučnog oružja

Jedan od predmeta čije je preispitivanje među prvima zatraženo odnosi se na događaj od 15. marta 2025. godine, kada je tokom mirnih demonstracija u centru Beograda, prema navodima učesnika protesta, upotrebljeno nepoznato zvučno oružje.

Međutim, Beogradski centar za ljudska prava podseća da je Vrhovno javno tužilaštvo 7. oktobra 2026. godine odbilo zahtev advokatice saradnice Centra za vanredni nadzor nad postupanjem Prvog i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u ovom predmetu.

Istovremeno je zatraženo da se razmotri poveravanje slučaja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kako bi se obezbedila nezavisna, temeljna i delotvorna istraga, imajući u vidu sumnje da je upotreba zvučnog oružja bila organizovana, tolerisana ili prikrivana od strane institucija izvršne vlasti.

U odgovoru Vrhovnog javnog tužilaštva navedeno je da „nema osnova za postupanje Vrhovnog javnog tužilaštva“.

Bez reakcije i u slučaju policijskog zlostavljanja studentkinje

Iz Centra podsećaju i na slučaj policijskog zlostavljanja studentkinje ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u julu 2025. godine. Tokom juna 2026. godine, Beogradski centar za ljudska prava više puta je tražio intervenciju Vrhovnog javnog tužilaštva kako bi se sprečilo da osumnjičena policijska službenica Tatjana Drobnjak izbegne krivično gonjenje uplatom 400.000 dinara.

Uprkos tim zahtevima, Vrhovno javno tužilaštvo nije reagovalo, a predmet je okončan primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, poznatog kao oportunitet. Time, kako upozoravaju iz Centra, nije došlo do utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti policijske službenice za zlostavljanje studentkinje.

Sličan izostanak reakcije zabeležen je i u slučaju smrti Dalibora Dragijevića tokom 48-časovnog zadržavanja u Policijskoj stanici u Boru početkom aprila 2024. godine, tokom istrage nestanka devojčice Danke Ilić. Uprkos ozbiljnim propustima na koje je ukazivano, Vrhovno javno tužilaštvo nije preduzelo mere ni nakon što je krajem 2024. godine advokat zatražio preispitivanje postupanja Višeg javnog tužilaštva u Nišu.

Sumnje na nezakoniti digitalni nadzor takođe bez odgovora

U septembru 2026. godine saradnica Beogradskog centra za ljudska prava uputila je Vrhovnom javnom tužilaštvu inicijative za vanredni nadzor nad postupanjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u predmetima koji se odnose na sumnje u nezakoniti digitalni nadzor i upotrebu špijunskog softvera protiv građana, aktivista, studenata i novinara.

Zatraženo je i razmatranje mogućnosti da se ovi predmeti povere Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, zbog ozbiljnosti navoda i moguće umešanosti državnih službi. Ni u ovim slučajevima, navode iz Centra, nije bilo reakcije Vrhovnog javnog tužilaštva.

Zbog svega navedenog, Beogradski centar za ljudska prava očekuje da aktuelni nadzor obuhvati sve navedene predmete, ali i da se ispita odgovornost onih koji su godinama propuštali da reaguju na prijave ozbiljnih kršenja ljudskih prava.

Iz Centra upozoravaju da nadzor ne sme da se svede na formalni uvid u spise predmeta, već mora da dovede do utvrđivanja eventualnih propusta, konkretnih mera za njihovo otklanjanje i pokretanja postupaka za utvrđivanje disciplinske i krivične odgovornosti tamo gde za to postoje zakonski osnovi.

„Zaštita ljudskih prava i utvrđivanje odgovornosti za njihovo kršenje ne smeju zavisiti od izbornih rezultata i od promena političkih okolnosti“, poručuju iz Beogradskog centra za ljudska prava, uz ocenu da građani imaju pravo na javno tužilaštvo koje svoja zakonska ovlašćenja primenjuje dosledno, nepristrasno i u javnom interesu, bez obzira na to ko vrši zakonodavnu ili izvršnu vlast.