АРД - Политичке непознанице послије тријумфа Студентске листе

Овдје је наш блог и изборном дану у Србији 25. октобра 2026. године.

Антонијевић: Порука је да Србија има демократску традицију

Повјереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић оцијенио је да су резултати избора и начин на који је протекао изборни процес показали демократски потенцијал Србије.

Навео је да су грађани у великом броју изашли на биралишта, углавном мирно, и да очекује наставак реформи и јасније одговоре на важна политичка питања.

"На овај начин је заиста послата јасна порука: Србија има своју демократску традицију, има оно што је и показала вечерас, и од владајуће странке и од оних који су учествовали у цијелом процесу гласања“, рекао је Антонијевић.

Истакао је да од нове владе очекује наставак реформи и јасније одговоре на питања која су била важна током предизборне кампање, посебно у области владавине права, али и у вези са спољнополитичким изазовима и односима са Косовом и Метохијом, Русијом, Сједињеним Америчким Државама и Кином.

Говорећи о порукама о могућим осветама након избора, Антонијевић је нагласио да такве најаве морају да буду враћене у правне оквире.

"Ово није тренутак у коме имамо неку кризну ситуацију, већ, напротив, имамо једну одговорну странку која је признала резултате и самим тим улазимо у један период можда и тог јединства о коме смо и говорили", рекао је Антонијевић.

Саичић - Велика побједа носи велику одговорност

Академик и кандидат на Студентској листи Радомир Саичић је током славља у изборном штабу, након побједе ове листе на изборима, поручио да се вечерас чује глас слободе, те да су грађани Србије показали да ниједна препрека није већа од њихове воље.

"Да ниједан страх није јачи од њихове храбрости и да ниједна сила не може заувијек надјачати народ који је одлучио да узме своју судбину у своје руке", поручио је Саичић.

Како је додао, готово сваки грађанин Србије, било у својој земљи или далеко од ње, дао је свој глас и показао да му је стало "до будућности ове земље".

"Ова побједа није ничији лични трофеј, она припада свима нама.

Али драга Србијо, велика побједа са собом носи и велику одговорност - зато позивамо све грађане да побједу прославе мирно, достојанствено и поносно и да не насиједају на провокације", казао је Саичић.

Црта: Студенти 51,47 одсто, Вучић 40,42 одсто

Студентска листа освојила је 51,47 одсто гласова, саопштио је вечерас програмски директор Црте, Раша Недељков.

Листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" освојила је 40,42 одсто.

Како је Недељков рекао, ниједна друга изборна листа није прешла цензус, осим мањинских.

Недељков је рекао да грађани имају право да славе, али позвао све да то раде достојанствено.

Први на листи Уједињена Србија Александар Вучић је изјавио у изборно штабу послије затварања бирачких мјеста да немају коначне резултате, али да је јасно на основу стратификованог узорка, да су изборе изгубили.

„Немамо још коначне резултате.

На основу стратификованог узорка јасно је да смо ове изборе изгубили.

Победила је студентско-блокадерска листа, имаће између 135 и 140 мандата, ми око 105“, рекао је Вучић.

Навео је да друге листе нису ушле у Скупштину, али је потом додао да су мандате евентуално освојиле поједине мањинске листе.

„Ушли су војвођански Мађари са три мандата и са једним мандатом Албанци и, мислим, СДА.

Немојте ме држати за реч“, казао је Вучић.

АРД: Велика излазност и оптужбе за манипулацију

Шта њемачки јавни сервис АРД пише о изборном дану у Србији: Дугачки редови испред бирачких мјеста у Србији, многи људи желе промјене.

Студентски покрет се на парламентарним изборима узда у успјех.

Међутим, и предсједник Вучић има убијеђене присталице.

2026. Студентска листа освојила је 52,71 одсто гласова и апсолутну већину у Скупштини.

На основу извештаја РИК, мандати народних посланика се потврђују на првој седници Народне скупштине.

само Данас

Прву седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива.

само Данас

Првој седници, до избора председника парламента, председава најстарији народни посланик (председавајући), а у раду му помаже по један, најмлађи, посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

Цијели текст је ОВДЈЕ.

РИК - Званични и незванични резултати

Предсједник Републичке изборне комисије (РИК) Владимир Димитријевић изјавио је на конференцији за медије да је законом прописано да резултате гласања утврђују бирачки одбори на свим бирачким мјестима и то за сваку изборну листу.

"Након попуњавања записника о раду о резултатима гласања на бирачком мјесту, чланови бирачког одбора их предају локалној изборној комисији и врши се скенирање ових записника и њихова статистичка обрада.

Након тога се одмах објављују на веб презентацији Републичке изборне комисије, почев од података са првог обрађеног бирачког мјеста, па све до објављивања укупних резултата избора", рекао је Димитријевић.

Према његовим ријечима, унос првог записника очекује се око 21:15.

Додао је да то значи да се неће чекати да буду обрађена сва бирачка мјеста, већ ће резултати бити доступни сукцесивно, како подаци буду пристизали, уношени у систем и пролазили прописану статистичку обраду и логичко-рачунску контролу.

"И ово су званични прелиминарни резултати, за које је потребно одређено вријеме, из простог разлога што је неопходно вријеме да се на бирачком мјесту преброји, утврде резултати и касније унесу у сједиште локалних изборних комисија", рекао је он.

Димитријевић је навео да ће подносиоци изборних листа, имајући у виду да на бирачким мјестима имају своје представнике који ће путем мобилне комуникације јављати резултате и прwије него што се званично обраде, имати незваничне резултате знатно раније.

У наставку је блог у којем смо пратили атмосферу током изборног дана, извјештавали о излазности и конференцијама за новинаре.

Први побједник ових избора је - рекодрна излазност.

Бирачка мјеста у Србији се полако затварају.

Уколико се неко затекне на бирачком мјесту или непосредно испред приликом затварања, односно до 20 часова, биће му омогућено да гласа.

РИК - Очекујемо успјешан завршетак изборног дана

Предсједник Републичке изборне комисије (РИК) Владимир Димитријевић изјавио је на конференцији за медије у 19 часова да се гласање полако приводи крају.

На питање новинара да прокоментарише неколико инцидената широм Србије током изборног дана, Димитријевић је одговорио да се наведени инциденти претежно дешавају ван бирачких мјеста и да је за њих надлежан МУП.

Подсјетио је да сви они који сматрају да су оштећени у изборном процесу имају могућност заштите изборног права.

На питање да прокоментарише постављање ограда у близини РИК-а, чиме је затворен приступ тој институцији, Димитријевић је одговорио да је то у надлежности МУП-а и да претпоставља да је то урађено на основу процјена у односу на искуства неких прошлих избора.

Цесид - до 19 часова гласало је 67,6 одсто бирача

Према процјени Ипсоса и Цесида, до 19 часова гласало је 67,6 одсто бирача.

На претходним изборима, до 19 часова излазност је била 55,9 одсто бирача.

Према најновијем пресјеку РИК-а, до 18 часова гласало је 64,89 процената од укупног броја бирача.

РИК у 17х - гласање се спроводи редовно

"Редовно се спроводи гласање, на основу извјештаја локалних изборних комисија и бирачких одбора.

Било је мањих инцидената, неправилности, то су бирачки одбори ријешили.

Тамо гдје нису успјели да ријеше, био је обавијештен МУП, који је адекватно реаговао и гласање се наставило несметано", изјавио је предсједник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић на конференцији за медије у сједишту РИК-а у 17 часова.

"За сва дешавања ван бирачког мјеста, иначе, за које бирачки одбор није надлежан, према информацијама надлежних органа, МУП и тужилаштво предузимају све неопходне мјере, а такође и позивају грађане и овом приликом да се уздрже од свих недозвољених активности и ван бирачког мјеста", рекао је Димитријевић.

Са лица мјеста: Дизелдорф

Српска дијапсора гласа и у Њемачкој.

Ево шта су рекли за ДW док су у Дизелдорфу чекали у реду за гласање

Ипсос, Цесид: До 17 часова гласало 60,8 одсто бирача

Према пројекцији Ипсоса и Цесида, до 17 часова гласало је 60,8 процената бирача.

На претходним изборима, у истом периоду излазност је била 47,2 одсто бирача.

Црта: Излазност до 16 часова 56,4 одсто

До 16 сати на ванредне парламентарне изборе изашло је 56,4 одсто грађана с правом гласа (маргина грешке +/- 0.9), саопштила је посматрачка мисија Црта и подсјетила да је излазност до 16 сати на изборима 2023. била знатно нижа, тј. 42,1 одсто.

До 16 сати на гласање је изашло 56.4 одсто грађана #Избори2026 пиц.тwиттер.цом/хПСА2Ај4Фк

само RTCG

Како је саопштено, осим високе излазности, наставља се и биљежење великог броја неправилности, а све је више и насилних инцидената ван бирачких мјеста.

Цесид: Више од 200 пријава неправилности до 14 сати

Цесид објавио је да је до 14 часова примио више од 200 пријава могућих неправилности током изборног дана.

Међу најчешће евидентираним проблемима су фотографисање гласачких листића, породично и групно гласање, потешкоће у раду бирачких одбора и проблеми у вези са идентификацијом и евидентирањем бирача.

Више од 200 пријава неправилности до 14 часова: проблеми са тајношћу гласања, бирачким списковима и радом бирачких одбора 👇хттпс://т.цо/рМзwОЈдОБQ

само RTCG

Додаје се да посебно забрињавају и пријаве о отежаном или онемогућеном приступу посматрача бирачким мјестима.

Међу пријавама су и оне које се односе на проблеме са изборним материјалом, неслагања међу члановима бирачких одбора, потешкоће са опремом и привремени прекиди гласања.

Забиљежени су и случајеви привременог прекида гласања након сукоба или спорних ситуација, наведено је у саопштењу.

Док грађани Србије стоје у дугачким редовима како би гласали на ванредним парламентарним изборима, упитали смо их која је њихова порука побједничкој листи.

Настављен тренд рекордне излазности

Излазност на ванредним парламентарним изборима у Србији данас до 14.00 сати била је 46,53 одсто, саопштио је в.д. директора Републичког завода за статистику Бранко Јосиповић на конференцији за новинаре у Републичкој изборној комисији.

На претходним парламентарним изборима одржаним 17. децембра 2023. излазност до 14 часова износила је 32,38 одсто.

Према процјени ИПСОС-а и Цесида на 87,5 одсто обрађеног узорка, до 14 часова гласало је 46,4 одсто бирача.

На изборима 2023. године до 14 часова гласало је 32,2 одсто бирача.

РИК - до 12 сати гласало 34,55 одсто

До 12 часова гласало је 34,55 процената од укупног броја уписаних бирача, саопштио је РИК на трећој конференцији за новинаре.

На претходним парламентарним изборима одржаним 2023. излазност до 12.00 часова износила је 21,33 одсто.

Ево шта наша Ива Манојловић јавља из Београда

Специјални координатор ОЕБС-а одговоран за вођење посматрачке мисије ОЕБС-а на изборима у Србији Жил Бом изјавио је да је интересовање грађана за гласање на данашњим изборима врло велико и изразио наду да ће изборни дан протећи мирно.

Баум је, на конференцији за новинаре у Београду рекао да око 70 чланова делегације ОЕБС-а учествује у посматрању избора у Србији и распоређени су широм земље.

Двије највеће листе које су се кандидовале на парламентарним изборима у Србији прихватиће резултате, изјавио је Жил Бом, који је то закључио на основу састанака са учесницима избора одржаних претходног дана.

Према процјени ИПСОС-а и Цесида на 93,7 одсто обрађеног узорка, до 11 часова гласало је 27,3 одсто бирача.

На изборима 2023. године до 11 часова гласало је 15,1 одсто бирача.

Неправилности на бирачким мјестима

Центар за слободне изборе и демократаију (ЦеСид) саопштио је да је, на основу информација добијених од посматрача, закључно са 9.00 уочио више од 70 неправилности на бирачким мјестима.

Посматрачи ЦеСида распоређени су на репрезентативном узорку од 750 бирачких мјеста широм Србије.

У саопштењу је наведно да забиљежени случајеви обухватају потешкоће приликом отварања бирачких мјеста, проблеме са изборним материјалом и идентификацијом бирача, повреде тајности гласања, прекиде у раду бирачких мјеста, као и инциденте међу члановима бирачких одбора и бирачима.

Међу првим пријавама налазе се кашњења са отварањем бирачких мјеста, неслагања чланова бирачких одбора око постављања паравана и завјеса, као и проблеми са изборним материјалом.

На појединим бирачким мјестима пријављени су мањак или вишак гласачких листића, оштећене гласачке кутије и недостатак појединих материјала потребних за почетак гласања.

Посебну групу чине проблеми у вези са употребом спреја за обиљежавање бирача и УВ лампе.

Пријављени су случајеви у којима се спреј уклањао различитим средствима, у којима је његова функционалност била доведена у питање, као и недоумице у вези са начином провјере бирача.

Током гласања забиљежено је више пријава фотографисања гласачких листића и коришћења мобилних телефона у простору за гласање.

Пријављени су и случајеви гласања ван паравана, као и ситуације у којима су бирачи одбили да гласају иза паравана.

Посебно забрињавају пријаве породичног и групног гласања, укључујући случај у којем је, према наводима посматрача, један бирач гласао умјесто друге особе.

У више случајева пријављени су сукоби међу члановима бирачких одбора, неслагања у вези са организацијом простора за гласање и прекиди гласања.

Забиљежени су и случајеви су неки чланови напустили бирачке одборе.

Поједине ситуације захтијевале су позивање полиције, док су у другим случајевима пријављени вербални сукоби, пријетње бирачима или неслагања која су отежавала несметано спровођење гласања.

Међу евидентираним догађајима налази се и пријава о присуству пропагандног материјала на бирачком мјесту, због чега је гласање привремено заустављено.

Посебно забрињавају пријављени случајеви у којима ЦеСидовим посматрачима није омогућен приступ бирачким мјестима, па је било непоходно да се контактирају надлежни како би се посматрачима омогућило да обављају свој посао.

Поред неправилности непосредно повезаних са спровођењем гласања, евидентиране су и пријаве које се односе на проблеме са бирачким списком, укључујући случај бирача који, према наводима подносиоца пријаве, није био уписан у бирачки списак упркос ранијем остваривању бирачког права.

Забиљежена је и пријава о већем броју бирача са новим личним картама пријављених на истој адреси.

Наша Сања Кљајић јавља се из Новог Сада.

До девет сати гласало 12 одсто бирача

Према процјени ИПСОС-а и Цесида на узорку од 94 одсто обрађеног узорка, до 9 часова гласало је 12 одсто бирача.

На изборима 2023. године до 9 часова гласало је 5,3 одсто бирача.

Почело гласање, велики редови

Предсједник Републичке изборне комисије (РИК) Владимир Димитријевић рекао је да су бирачка мјеста отворена на вријеме, а на појединим бирачким мјестима се мало каснило са отварањем због великог интересовања бирача и припреме чланова бирачких одбора за почетак гласања.

Испред бирачких мјеста је велики ред грађана који чекају да обаве своју грађанску дужност.

Редови су се форимирали и прије почетка гласања.

Право гласа: 6.451.292 бирача Понуда на листићу: 18 изборних листа (укупно 2.418 кандидата) Скупштина Србије: 250 мјеста (за скупштинску већину потребно је 126 мандата)

1. „Александар Вучић – Уједињена Србија“

+1

2. „Ивица Дачић – Фактор стабилности“

3. „Студентска листа – Студенти побеђују“

4. „Расим Љајић – Људски СДП/ЦДП“ (изборна листа бошњачке националне мањине)

5. „Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор“ (изборна листа мађарске националне мањине)

Четири листе националних мањина освојиле су мандате за народне посланике.

само Политика

То су листе „Расим Љајић – Људски” са 20.544 гласова, односно 0,48 одсто, што је један мандат, „Савез Војвођанских Мађара – др Балинт Пастор” са 34.762 гласова, што је 0,81 одсто, односно засад има два мандата, „СДА Санџака – Чувари Санџака” са 12.399 гласова, односно 0,29 одсто, што је тренутно један мандат и Албанска коалиција са 27.670 гласова или 0,64 одсто, односно тренутно два мандата.

само Политика

6. „Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење“ (изборна листа бошњачке националне мањине)

7. „Руска странка Србија у БРИКС-у – Слободан Николић“ (изборна листа руске националне мањине)

8. „Аутентична десница – др Милош Јовановић – Нови ДСС – Монархисти, Српска коалиција – Нада, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски“

9. „Европска Србија: Мариника Тепић, Здравко Понош, Странка слободе и правде, Србија центар срце, Солидарност, Самоодбрана, Ослобођење“

10 „СДА Санџака – Чувари Санџака“ (изборна листа бошњачке националне мањине)

Међу листама испод цензуса су „Аутентична десница – др Милош Јовановић”, која је освојила 38.525 гласова, то јест 0,90 одсто, као и „Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош” са 12.143 гласа, то јест 0,28 одсто.

само Политика

11. „Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК“

12. „Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију“

На трећем месту је "Аутентична десница" са 411 гласа (0,52 одсто), па иде "Ивица Дачић - Фактор стабилности" 383 гласа (0,48), па сви остали.

само NIN

13. „Бирам правду – бирам будућност – коалиција Снага – проф. др Ферид Булић – Василиос Провелегиос – Странка будућности и развоја – Грађанска странка Грка Србије“ (изборна листа бошњачке и грчке националне мањине)

14. „Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек“ (изборна листа руске националне мањине)

15. „Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије“

16. „Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка, Бунт – Права Србија“

17. „Албанска коалиција“ (изборна листа албанске националне мањине)

18. „Мајка Србија – Груда“ (изборна листа словачке националне мањине)

Општи цензус: За већинске странке и коалиције износи 3 одсто од броја бирача који су гласали.

Мањински цензус: За листе националних мањина важи „природни праг“, што значи да учествују у расподјели мандата и са мање од 3% освојених гласова.

По закону: Званични резултати и расподјела мандата

Студентска листа остварила је тријумф какав је мало ко очекивао.

Покрет настао из студентских протеста освојио је апсолутну већину на парламентарним изборима и оставио Српску напредну странку (СНС) Александра Вучића око 13 процентних поена иза себе.

Али послије изборног тријумфа остају бројне политичке непознанице: ко ће водити нову владу, како ће функционисати широки покрет на власти и колико брзо ће моћи да спроведе обећане промјене.

Вучић је пораз признао још током изборне ноћи, што је за многе посматраче било изненађење.

„Сви су очекивали дугу ноћ, можда чак и вишедневно надигравање“, каже Флоријан Бибер, професор за политику и историју југоисточне Европе на Универзитету у Грацу.

Јасан резултат, оцјењује он, није оставио много простора за оспоравање исхода избора.

„Било је јасно да чак ни уз све могућности изборне манипулације резултат више не може да буде фалсификован“, каже стручњак за Србију.

Ко ће предводити нову владу?

Чини се да је пут за смену власти сада отворен.

Студентска листа може самостално да формира владу и вјероватно ће имати око 140 посланика у парламенту.

На њеној изборној листи готово да није било студената, већ стручњака из различитих области који су бирани кроз унутрашњи, партиципативни процес.

Упркос убједљивој побједи, много тога остаје нејасно.

Највеће питање гласи: ко ће бити нови предсједник владе?

Носилац листе Илија Срђановић не сматра се аутоматски кандидатом за премијера.

О томе ко ће водити владу и ко ће преузети поједина министарства требало би да буде одлучено наредних дана.

Покрет пред првим тестом власти

По оцјени Флоријана Бибера, ријеч је о занимљивом експерименту, али он није без ризика.

„То је било веома паметно до недјеље увече.

Сада је ситуација другачија.

Сада морају да изађу пред јавност.

Сада морају да буду транспарентнији“, каже он.

Широки друштвени покрет може да обори власт, али то не значи аутоматски да може и успјешно да влада, сматра Бибер.

Пред новом већином налазе се озбиљни изазови.

„Правосуђе, тужилаштво и све институције под контролом су Вучићевих људи“, каже стручњак за Србију.

Критичари већ годинама оптужују Вучића да је поткопавао демократске институције и вршио притисак на политичке противнике и независне медије.

Хоће ли покрет остати на окупу?

И Петер Техет из Института за дунавски регион и средњу Европу сматра да Србија улази на политички непознат терен.

„С обзиром на хетерогеност студената, посланика и бирача, биће тешко одржати тај блок на окупу, посебно зато што се заиста заснива на непосредној демократији“, каже он.

Биће занимљиво и какву ће улогу студенти имати у будућем управљању државом, као и да ли ће из покрета проистећи нове политичке странке.

Техет сматра да ће СНС вјероватно бити „тешка опозиција“, тим прије што је та странка и даље дубоко укоријењена у дјеловима друштва, привреде и криминалног миљеа.

Нова влада би, према његовим рwијечима, могла да се усредсриједи на уклањање насљеђа старе ауторитарне елите.

Очекују се кадровске промјене, судски процеси и обнова медијских слобода.

Од новосадске трагедије до побједе на изборима

Покрет који је побиједио на изборима настао је послије пада надстрешнице на жељезничкој станици у Новом Саду прије двије године.

Тада је погинуло 16 људи.

Критичари су трагедију повезивали с корупцијом и немаром власти.

Студентски протести који су услиједили мобилисали су широке слојеве становништва.

Из демонстрација је постепено настао покрет против власти и против раширене корупције у земљи.

Ни Брисел неће имати лаког партнера

Србија је већ готово петнаест година кандидат за чланство у Европској унији, али је процес приступања посљедњих година углавном стагнирао.

Политиколог Техет сматра да ни нова власт неће бити „лак партнер за Брисел“.

Значајан дио њених бирача скептично гледа на Европску унију.

Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да жели да Србија постане чланица ЕУ и оцијенила да сада постоји „прилика за више јединства и друштвене кохезије у земљи“.

Према њеним ријечима, требало би да будућа влада ради на стратешком приближавању Европској унији.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да је ЕУ спремна да подржи Србију у реформама које се односе на владавину права, слободу медија, борбу против корупције и јачање демократских институција.

Њемачка влада такође пажљиво прати развој догађаја.

Канцелар Фридрих Мерц поздравио је успјех студентске листе.

„Захтјевима за владавином права, борбом против корупције и основним слободама успјели су да допру до грађана“, навео је политичар ЦДУ на платформи Икс.

Истовремено је поручио да ће наставити да подржава европски пут Србије.

Портпарол њемачке владе Себастијан Хиле сажео је ситуацију једном реченицом: „Очекивања од студентске листе, како у земљи тако и у иностранству, сада су велика.“