Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ИзбориНајранији текст Danas, 26. окт, 14:44 · последњи 28. окт, 14:28

АРД - Политичке непознанице послије тријумфа Студентске листе

Студентска листа освојила је 140 мандата у Народној скупштини.

5 медија · 7 текстова · 3 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: РТЦГ
Преглед вести

Хронологија

  1. 25. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору)
    Блог о изборима у Србији: Студентска листа побиједила, Вучић признао пораз, народ слави
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    25. 10. 2026. 23:27

    Блог о изборима у Србији: Студентска листа побиједила, Вучић признао пораз, народ слави

    Црта: Студентска листа 51,47 одсто гласова, листа Александар Вучић 40,42 одсто. То нису званични резултати, али Александар Вучић је признао пораз, убрзо након затварања биралишта.

    Овдје је наш блог и изборном дану у Србији 25. октобра 2026. године.

    Антонијевић: Порука је да Србија има демократску традицију

    Повјереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић оцијенио је да су резултати избора и начин на који је протекао изборни процес показали демократски потенцијал Србије. Навео је да су грађани у великом броју изашли на биралишта, углавном мирно, и да очекује наставак реформи и јасније одговоре на важна политичка питања.

    "На овај начин је заиста послата јасна порука: Србија има своју демократску традицију, има оно што је и показала вечерас, и од владајуће странке и од оних који су учествовали у цијелом процесу гласања“, рекао је Антонијевић.

    Истакао је да од нове владе очекује наставак реформи и јасније одговоре на питања која су била важна током предизборне кампање, посебно у области владавине права, али и у вези са спољнополитичким изазовима и односима са Косовом и Метохијом, Русијом, Сједињеним Америчким Државама и Кином.

    Говорећи о порукама о могућим осветама након избора, Антонијевић је нагласио да такве најаве морају да буду враћене у правне оквире.

    "Ово није тренутак у коме имамо неку кризну ситуацију, већ, напротив, имамо једну одговорну странку која је признала резултате и самим тим улазимо у један период можда и тог јединства о коме смо и говорили", рекао је Антонијевић.

    Саичић - Велика побједа носи велику одговорност

    Академик и кандидат на Студентској листи Радомир Саичић је током славља у изборном штабу, након побједе ове листе на изборима, поручио да се вечерас чује глас слободе, те да су грађани Србије показали да ниједна препрека није већа од њихове воље.

    "Да ниједан страх није јачи од њихове храбрости и да ниједна сила не може заувијек надјачати народ који је одлучио да узме своју судбину у своје руке", поручио је Саичић.

    Како је додао, готово сваки грађанин Србије, било у својој земљи или далеко од ње, дао је свој глас и показао да му је стало "до будућности ове земље".

    "Ова побједа није ничији лични трофеј, она припада свима нама. Али драга Србијо, велика побједа са собом носи и велику одговорност - зато позивамо све грађане да побједу прославе мирно, достојанствено и поносно и да не насиједају на провокације", казао је Саичић.

    Црта: Студенти 51,47 одсто, Вучић 40,42 одсто

    Студентска листа освојила је 51,47 одсто гласова, саопштио је вечерас програмски директор Црте, Раша Недељков.

    Листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" освојила је 40,42 одсто.

    Како је Недељков рекао, ниједна друга изборна листа није прешла цензус, осим мањинских.

    Недељков је рекао да грађани имају право да славе, али позвао све да то раде достојанствено.

    Вучић признао пораз

    Први на листи Уједињена Србија Александар Вучић је изјавио у изборно штабу послије затварања бирачких мјеста да немају коначне резултате, али да је јасно на основу стратификованог узорка, да су изборе изгубили.

    „Немамо још коначне резултате. На основу стратификованог узорка јасно је да смо ове изборе изгубили. Победила је студентско-блокадерска листа, имаће између 135 и 140 мандата, ми око 105“, рекао је Вучић.

    Навео је да друге листе нису ушле у Скупштину, али је потом додао да су мандате евентуално освојиле поједине мањинске листе.

    „Ушли су војвођански Мађари са три мандата и са једним мандатом Албанци и, мислим, СДА. Немојте ме држати за реч“, казао је Вучић.

    АРД: Велика излазност и оптужбе за манипулацију

    Шта њемачки јавни сервис АРД пише о изборном дану у Србији: Дугачки редови испред бирачких мјеста у Србији, многи људи желе промјене. Студентски покрет се на парламентарним изборима узда у успјех. Међутим, и предсједник Вучић има убијеђене присталице. Цијели текст је ОВДЈЕ.

    РИК - Званични и незванични резултати

    Предсједник Републичке изборне комисије (РИК) Владимир Димитријевић изјавио је на конференцији за медије да је законом прописано да резултате гласања утврђују бирачки одбори на свим бирачким мјестима и то за сваку изборну листу.

    "Након попуњавања записника о раду о резултатима гласања на бирачком мјесту, чланови бирачког одбора их предају локалној изборној комисији и врши се скенирање ових записника и њихова статистичка обрада. Након тога се одмах објављују на веб презентацији Републичке изборне комисије, почев од података са првог обрађеног бирачког мјеста, па све до објављивања укупних резултата избора", рекао је Димитријевић.

    Према његовим ријечима, унос првог записника очекује се око 21:15.

    Додао је да то значи да се неће чекати да буду обрађена сва бирачка мјеста, већ ће резултати бити доступни сукцесивно, како подаци буду пристизали, уношени у систем и пролазили прописану статистичку обраду и логичко-рачунску контролу.

    "И ово су званични прелиминарни резултати, за које је потребно одређено вријеме, из простог разлога што је неопходно вријеме да се на бирачком мјесту преброји, утврде резултати и касније унесу у сједиште локалних изборних комисија", рекао је он.

    Димитријевић је навео да ће подносиоци изборних листа, имајући у виду да на бирачким мјестима имају своје представнике који ће путем мобилне комуникације јављати резултате и прwије него што се званично обраде, имати незваничне резултате знатно раније.

    У наставку је блог у којем смо пратили атмосферу током изборног дана, извјештавали о излазности и конференцијама за новинаре. Први побједник ових избора је - рекодрна излазност.

    20 часова

    Бирачка мјеста у Србији се полако затварају. Уколико се неко затекне на бирачком мјесту или непосредно испред приликом затварања, односно до 20 часова, биће му омогућено да гласа.

    РИК - Очекујемо успјешан завршетак изборног дана

    Предсједник Републичке изборне комисије (РИК) Владимир Димитријевић изјавио је на конференцији за медије у 19 часова да се гласање полако приводи крају.

    На питање новинара да прокоментарише неколико инцидената широм Србије током изборног дана, Димитријевић је одговорио да се наведени инциденти претежно дешавају ван бирачких мјеста и да је за њих надлежан МУП.

    Подсјетио је да сви они који сматрају да су оштећени у изборном процесу имају могућност заштите изборног права.

    На питање да прокоментарише постављање ограда у близини РИК-а, чиме је затворен приступ тој институцији, Димитријевић је одговорио да је то у надлежности МУП-а и да претпоставља да је то урађено на основу процјена у односу на искуства неких прошлих избора.

    Цесид - до 19 часова гласало је 67,6 одсто бирача

    Према процјени Ипсоса и Цесида, до 19 часова гласало је 67,6 одсто бирача. На претходним изборима, до 19 часова излазност је била 55,9 одсто бирача.

    Према најновијем пресјеку РИК-а, до 18 часова гласало је 64,89 процената од укупног броја бирача.

    РИК у 17х - гласање се спроводи редовно

    "Редовно се спроводи гласање, на основу извјештаја локалних изборних комисија и бирачких одбора. Било је мањих инцидената, неправилности, то су бирачки одбори ријешили. Тамо гдје нису успјели да ријеше, био је обавијештен МУП, који је адекватно реаговао и гласање се наставило несметано", изјавио је предсједник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић на конференцији за медије у сједишту РИК-а у 17 часова.

    "За сва дешавања ван бирачког мјеста, иначе, за које бирачки одбор није надлежан, према информацијама надлежних органа, МУП и тужилаштво предузимају све неопходне мјере, а такође и позивају грађане и овом приликом да се уздрже од свих недозвољених активности и ван бирачког мјеста", рекао је Димитријевић.

    Са лица мјеста: Дизелдорф

    Српска дијапсора гласа и у Њемачкој. Ево шта су рекли за ДW док су у Дизелдорфу чекали у реду за гласање

    Ипсос, Цесид: До 17 часова гласало 60,8 одсто бирача

    Према пројекцији Ипсоса и Цесида, до 17 часова гласало је 60,8 процената бирача.

    На претходним изборима, у истом периоду излазност је била 47,2 одсто бирача.

    Црта: Излазност до 16 часова 56,4 одсто

    До 16 сати на ванредне парламентарне изборе изашло је 56,4 одсто грађана с правом гласа (маргина грешке +/- 0.9), саопштила је посматрачка мисија Црта и подсјетила да је излазност до 16 сати на изборима 2023. била знатно нижа, тј. 42,1 одсто.

    До 16 сати на гласање је изашло 56.4 одсто грађана #Избори2026 пиц.тwиттер.цом/хПСА2Ај4Фк

    — ЦРТА (@ЦРТАрс) Оцтобер 25, 2026

    Како је саопштено, осим високе излазности, наставља се и биљежење великог броја неправилности, а све је више и насилних инцидената ван бирачких мјеста.

    Цесид: Више од 200 пријава неправилности до 14 сати

    Цесид објавио је да је до 14 часова примио више од 200 пријава могућих неправилности током изборног дана. Међу најчешће евидентираним проблемима су фотографисање гласачких листића, породично и групно гласање, потешкоће у раду бирачких одбора и проблеми у вези са идентификацијом и евидентирањем бирача.

    Више од 200 пријава неправилности до 14 часова: проблеми са тајношћу гласања, бирачким списковима и радом бирачких одбора 👇хттпс://т.цо/рМзwОЈдОБQ

    — ЦеСИД (@ЦеСИДБеоград) Оцтобер 25, 2026

    Додаје се да посебно забрињавају и пријаве о отежаном или онемогућеном приступу посматрача бирачким мјестима.

    Међу пријавама су и оне које се односе на проблеме са изборним материјалом, неслагања међу члановима бирачких одбора, потешкоће са опремом и привремени прекиди гласања. Забиљежени су и случајеви привременог прекида гласања након сукоба или спорних ситуација, наведено је у саопштењу.

    Са лица мјеста

    Док грађани Србије стоје у дугачким редовима како би гласали на ванредним парламентарним изборима, упитали смо их која је њихова порука побједничкој листи.

    Настављен тренд рекордне излазности

    Излазност на ванредним парламентарним изборима у Србији данас до 14.00 сати била је 46,53 одсто, саопштио је в.д. директора Републичког завода за статистику Бранко Јосиповић на конференцији за новинаре у Републичкој изборној комисији.

    На претходним парламентарним изборима одржаним 17. децембра 2023. излазност до 14 часова износила је 32,38 одсто.

    Према процјени ИПСОС-а и Цесида на 87,5 одсто обрађеног узорка, до 14 часова гласало је 46,4 одсто бирача. На изборима 2023. године до 14 часова гласало је 32,2 одсто бирача.

    РИК - до 12 сати гласало 34,55 одсто

    До 12 часова гласало је 34,55 процената од укупног броја уписаних бирача, саопштио је РИК на трећој конференцији за новинаре.

    На претходним парламентарним изборима одржаним 2023. излазност до 12.00 часова износила је 21,33 одсто.

    Ево шта наша Ива Манојловић јавља из Београда

    Шта каже ОЕБС?

    Специјални координатор ОЕБС-а одговоран за вођење посматрачке мисије ОЕБС-а на изборима у Србији Жил Бом изјавио је да је интересовање грађана за гласање на данашњим изборима врло велико и изразио наду да ће изборни дан протећи мирно. Баум је, на конференцији за новинаре у Београду рекао да око 70 чланова делегације ОЕБС-а учествује у посматрању избора у Србији и распоређени су широм земље.

    Двије највеће листе које су се кандидовале на парламентарним изборима у Србији прихватиће резултате, изјавио је Жил Бом, који је то закључио на основу састанака са учесницима избора одржаних претходног дана.

    Огромна излазност

    Према процјени ИПСОС-а и Цесида на 93,7 одсто обрађеног узорка, до 11 часова гласало је 27,3 одсто бирача. На изборима 2023. године до 11 часова гласало је 15,1 одсто бирача.

    Сербиа: Натионал парлиамент елецтион

    — Еуропе Елецтс (@ЕуропеЕлецтс) Оцтобер 25, 2026

    Турноут ат 11:00 АМ ЦЕТ

    2020: 13.70%

    2022: 14.10%

    2023: 15.10%

    2026: 27.20%

    ЦеСИД/Ипсос

    ➤ хттпс://т.цо/екзxпјД9дф#Сербиа пиц.тwиттер.цом/нyXАЗYс650

    Неправилности на бирачким мјестима

    Центар за слободне изборе и демократаију (ЦеСид) саопштио је да је, на основу информација добијених од посматрача, закључно са 9.00 уочио више од 70 неправилности на бирачким мјестима. Посматрачи ЦеСида распоређени су на репрезентативном узорку од 750 бирачких мјеста широм Србије.

    У саопштењу је наведно да забиљежени случајеви обухватају потешкоће приликом отварања бирачких мјеста, проблеме са изборним материјалом и идентификацијом бирача, повреде тајности гласања, прекиде у раду бирачких мјеста, као и инциденте међу члановима бирачких одбора и бирачима. Међу првим пријавама налазе се кашњења са отварањем бирачких мјеста, неслагања чланова бирачких одбора око постављања паравана и завјеса, као и проблеми са изборним материјалом.

    На појединим бирачким мјестима пријављени су мањак или вишак гласачких листића, оштећене гласачке кутије и недостатак појединих материјала потребних за почетак гласања.

    Посебну групу чине проблеми у вези са употребом спреја за обиљежавање бирача и УВ лампе. Пријављени су случајеви у којима се спреј уклањао различитим средствима, у којима је његова функционалност била доведена у питање, као и недоумице у вези са начином провјере бирача. Током гласања забиљежено је више пријава фотографисања гласачких листића и коришћења мобилних телефона у простору за гласање.

    Пријављени су и случајеви гласања ван паравана, као и ситуације у којима су бирачи одбили да гласају иза паравана. Посебно забрињавају пријаве породичног и групног гласања, укључујући случај у којем је, према наводима посматрача, један бирач гласао умјесто друге особе. У више случајева пријављени су сукоби међу члановима бирачких одбора, неслагања у вези са организацијом простора за гласање и прекиди гласања.

    Забиљежени су и случајеви су неки чланови напустили бирачке одборе. Поједине ситуације захтијевале су позивање полиције, док су у другим случајевима пријављени вербални сукоби, пријетње бирачима или неслагања која су отежавала несметано спровођење гласања.

    Међу евидентираним догађајима налази се и пријава о присуству пропагандног материјала на бирачком мјесту, због чега је гласање привремено заустављено. Посебно забрињавају пријављени случајеви у којима ЦеСидовим посматрачима није омогућен приступ бирачким мјестима, па је било непоходно да се контактирају надлежни како би се посматрачима омогућило да обављају свој посао.

    Поред неправилности непосредно повезаних са спровођењем гласања, евидентиране су и пријаве које се односе на проблеме са бирачким списком, укључујући случај бирача који, према наводима подносиоца пријаве, није био уписан у бирачки списак упркос ранијем остваривању бирачког права. Забиљежена је и пријава о већем броју бирача са новим личним картама пријављених на истој адреси.

    Наша Сања Кљајић јавља се из Новог Сада.

    До девет сати гласало 12 одсто бирача

    Према процјени ИПСОС-а и Цесида на узорку од 94 одсто обрађеног узорка, до 9 часова гласало је 12 одсто бирача. На изборима 2023. године до 9 часова гласало је 5,3 одсто бирача.

    Сербиа: Натионал парлиамент елецтион

    — Еуропе Елецтс (@ЕуропеЕлецтс) Оцтобер 25, 2026

    Турноут ат 9:00 АМ УТЦ

    2014: 5.30%

    2016: 5.20%

    2020: 5.20%

    2022: 5.10%

    2023: 5.20%

    2026: 12.00%

    ЦеСИД/Ипсос

    ➤ хттпс://т.цо/екзxпјД9дф#Сербиа пиц.тwиттер.цом/Ј5С5ССБЛБн

    Почело гласање, велики редови

    Предсједник Републичке изборне комисије (РИК) Владимир Димитријевић рекао је да су бирачка мјеста отворена на вријеме, а на појединим бирачким мјестима се мало каснило са отварањем због великог интересовања бирача и припреме чланова бирачких одбора за почетак гласања.

    Испред бирачких мјеста је велики ред грађана који чекају да обаве своју грађанску дужност. Редови су се форимирали и прије почетка гласања.

    Право гласа: 6.451.292 бирача Понуда на листићу: 18 изборних листа (укупно 2.418 кандидата) Скупштина Србије: 250 мјеста (за скупштинску већину потребно је 126 мандата)

    Изборне листе

    1. „Александар Вучић – Уједињена Србија“

    2. „Ивица Дачић – Фактор стабилности“

    3. „Студентска листа – Студенти побеђују“

    4. „Расим Љајић – Људски СДП/ЦДП“ (изборна листа бошњачке националне мањине)

    5. „Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор“ (изборна листа мађарске националне мањине)

    6. „Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење“ (изборна листа бошњачке националне мањине)

    7. „Руска странка Србија у БРИКС-у – Слободан Николић“ (изборна листа руске националне мањине)

    8. „Аутентична десница – др Милош Јовановић – Нови ДСС – Монархисти, Српска коалиција – Нада, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски“

    9. „Европска Србија: Мариника Тепић, Здравко Понош, Странка слободе и правде, Србија центар срце, Солидарност, Самоодбрана, Ослобођење“

    10 „СДА Санџака – Чувари Санџака“ (изборна листа бошњачке националне мањине)

    11. „Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК“

    12. „Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију“

    13. „Бирам правду – бирам будућност – коалиција Снага – проф. др Ферид Булић – Василиос Провелегиос – Странка будућности и развоја – Грађанска странка Грка Србије“ (изборна листа бошњачке и грчке националне мањине)

    14. „Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек“ (изборна листа руске националне мањине)

    15. „Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије“

    16. „Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка, Бунт – Права Србија“

    17. „Албанска коалиција“ (изборна листа албанске националне мањине)

    18. „Мајка Србија – Груда“ (изборна листа словачке националне мањине)

    Општи цензус: За већинске странке и коалиције износи 3 одсто од броја бирача који су гласали. Мањински цензус: За листе националних мањина важи „природни праг“, што значи да учествују у расподјели мандата и са мање од 3% освојених гласова.

    По закону: Званични резултати и расподјела мандата

    Републичка изборна комисија (РИК) доноси и објављује укупан извјештај о резултатима избора за сва бирачка мјеста у року од 96 часова од пријема свих збирних извјештаја о резултатима гласања.

    У расподјели посланичких мандата учествују изборне листе које освоје најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали. Листе националних мањина учествују у расподјели мандата и када добију мање од три одсто гласова.

    Мандати се расподјељују овако: укупан број гласова који је добила свака изборна листа дијели се сваким бројем од један до 250, а добијени количници разврставају се по величини. Свакој листи припада онолико мандата колико се њених количника налази међу 250 највећих количника свих листа које учествују у расподјели.

    Према Закону о избору народних посланика, РИК у року од десет дана од објављивања укупног извјештаја о резултатима избора рјешењем додјељује мандате кандидатима, према њиховом редосљеду на изборној листи.

    Прву сједницу новог сазива заказује предсједница старог сазива Скупштине, Ана Брнабић, најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора.

    Нова Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата двије трећине народних посланика.

  2. 25. окт
    Deutsche Welle (отвара се у новом прозору)
    Blog o izborima u Srbiji: Studentska lista pobedila, Vučić priznao poraz, narod slavi
    Ovde je naš blog i izbornom danu uSrbiji 25. oktobra 2026. godine. Antonijević: Poruka je da Srbija ima demokratsku tradiciju Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je da su rezultati izbora i… Цео текст

    Ovde je naš blog i izbornom danu uSrbiji 25. oktobra 2026. godine.

    Antonijević: Poruka je da Srbija ima demokratsku tradiciju

    Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je da su rezultati izbora i način na koji je protekao izborni proces pokazali demokratski potencijal Srbije. Naveo je da su građani u velikom broju izašli na birališta, uglavnom mirno, i da očekuje nastavak reformi i jasnije odgovore na važna politička pitanja.

    "Na ovaj način je zaista poslata jasna poruka: Srbija ima svoju demokratsku tradiciju, ima ono što je i pokazala večeras, i od vladajuće stranke i od onih koji su učestvovali u celom procesu glasanja“, rekao je Antonijević.

    Istakao je da od nove vlade očekuje nastavak reformi i jasnije odgovore na pitanja koja su bila važna tokom predizborne kampanje, posebno u oblasti vladavine prava, ali i u vezi sa spoljnopolitičkim izazovima i odnosima sa Kosovom i Metohijom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom.

    Govoreći o porukama o mogućim osvetama nakon izbora, Antonijević je naglasio da takve najave moraju da budu vraćene u pravne okvire.

    "Ovo nije trenutak u kome imamo neku kriznu situaciju, već, naprotiv, imamo jednu odgovornu stranku koja je priznala rezultate i samim tim ulazimo u jedan period možda i tog jedinstva o kome smo i govorili", rekao je Antonijević.

    Saičić - Velika pobeda nosi veliku odgovornost

    Akademik i kandidat na Studentskoj listi Radomir Saičić je tokom slavlja u izbornom štabu, nakon pobede ove liste na izborima, poručio da se večeras čuje glas slobode, te da su građani Srbije pokazali da nijedna prepreka nije veća od njihove volje.

    "Da nijedan strah nije jači od njihove hrabrosti i da nijedna sila ne može zauvek nadjačati narod koji je odlučio da uzme svoju sudbinu u svoje ruke", poručio je Saičić.

    Kako je dodao, gotovo svaki građanin Srbije, bilo u svojoj zemlji ili daleko od nje, dao je svoj glas i pokazao da mu je stalo "do budućnosti ove zemlje".

    "Ova pobeda nije ničiji lični trofej, ona pripada svima nama. Ali draga Srbijo, velika pobeda sa sobom nosi i veliku odgovornost - zato pozivamo sve građane da pobedu proslave mirno, dostojanstveno i ponosno i da ne nasedaju na provokacije", kazao je Saičić.

    Crta: Studenti 51,47 odsto, Vučić 40,42 odsto

    Studentska lista osvojila je 51,47 odsto glasova, saopštio je večeras programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

    Lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" osvojila je 40,42 odsto.

    Kako je Nedeljkov rekao, nijedna druga izborna lista nije prešla cenzus, osim manjinskih.

    Nedeljkov je rekao da građani imaju pravo da slave, ali pozvao sve da to rade dostojanstveno.

    Vučić priznao poraz

    Prvi na listi Ujedinjena Srbija Aleksandar Vučić je izjavio u izborno štabu posle zatvaranja biračkih mesta da nemaju konačne rezultate, ali da je jasno na osnovu stratifikovanog uzorka , da su izbore izgubili.

    „Nemamo još konačne rezultate. Na osnovu stratifikovanog uzorka jasno je da smo ove izbore izgubili. Pobedila je studentsko-blokaderska lista, imaće između 135 i 140 mandata, mi oko 105“, rekao je Vučić.

    Naveo je da druge liste nisu ušle u Skupštinu, ali je potom dodao da su mandate eventualno osvojile pojedine manjinske liste.

    „Ušli su vojvođanski Mađari sa tri mandata i sa jednim mandatom Albanci i, mislim, SDA. Nemojte me držati za reč“, kazao je Vučić.

    ARD: Velika izlaznost i optužbe za manipulaciju

    Šta nemački javni servis ARD piše o izbornom danu u Srbiji: Dugački redovi ispred biračkih mesta u Srbiji, mnogi ljudi žele promene. Studentski pokret se na parlamentarnim izborima uzda u uspeh. Međutim, i predsednik Vučić ima ubeđene pristalice. Ceo tekst je OVDE.

    RIK - Zvanični i nezvanični rezultati

    Predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević izjavio je na konferenciji za medije da je zakonom propisano da rezultate glasanja utvrđuju birački odbori na svim biračkim mestima i to za svaku izbornu listu.

    "Nakon popunjavanja zapisnika o radu o rezultatima glasanja na biračkom mestu, članovi biračkog odbora ih predaju lokalnoj izbornoj komisiji i vrši se skeniranje ovih zapisnika i njihova statistička obrada. Nakon toga se odmah objavljuju na veb prezentaciji Republičke izborne komisije, počev od podataka sa prvog obrađenog biračkog mesta, pa sve do objavljivanja ukupnih rezultata izbora", rekao je Dimitrijević.

    Prema njegovim rečima, unos prvog zapisnika očekuje se oko 21:15.

    Dodao je da to znači da se neće čekati da budu obrađena sva biračka mesta, već će rezultati biti dostupni sukcesivno, kako podaci budu pristizali, unošeni u sistem i prolazili propisanu statističku obradu i logičko-računsku kontrolu.

    "I ovo su zvanični preliminarni rezultati, za koje je potrebno određeno vreme, iz prostog razloga što je neophodno vreme da se na biračkom mestu prebroji, utvrde rezultati i kasnije unesu u sedište lokalnih izbornih komisija", rekao je on.

    Dimitrijević je naveo da će podnosioci izbornih lista, imajući u vidu da na biračkim mestima imaju svoje predstavnike k oji će putem mobilne komunikacije javljati rezultate i pre nego što se zvanično obrade, imati nezvanične rezultate znatno ranije.

    U nastavku je blog u kojem smo pratili atmosferu tokom izbornog dana, izveštavali o izlaznosti i konferencijama za novinare. Prvi pobednik ovih izbora je - rekodrna izlaznost.

    20 časova

    Biračka mesta u Srbiji se polako zatvaraju. Ukoliko se neko zatekne na biračkom mestu ili neposredno ispred prilikom zatvaranja, odnosno do 20 časova, biće mu omogućeno da glasa.

    RIK - Očekujemo uspešan završetak izbornog dana

    Predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević izjavio je na konferenciji za medije u 19 časova da se glasanje se polako privodi kraju.

    Na pitanje novinara da prokomentariše nekoliko incidenata širom Srbije tokom izbornog dana, Dimitrijević je odgovorio da se navedeni incidenti pretežno dešavaju van biračkih mesta i da je za njih nadležan MUP.

    Podsetio je da svi oni koji smatraju da su oštećeni u izbornom procesu imaju mogućnost zaštite izbornog prava.

    Na pitanje da prokomentariše postavljanje ograda u blizini RIK-a, čime je zatvoren pristup toj instituciji, Dimitrijević je odgovorio da je to u nadležnosti MUP-a i da pretpostavlja da je to urađeno na osnovu procena u odnosu na iskustva nekih prošlih izbora.

    Cesid - do 19 časova glasalo je 67,6 odsto birača

    Prema proceni Ipsosa i Cesida, do 19 časova glasalo je 67,6 odsto birača. Na prethodnim izborima, do 19 časova izlaznost je bila 55,9 odsto birača.

    Prema najnovijem preseku RIK-a, do 18 časova glasalo je 64,89 procenata od ukupnog broja birača.

    RIK u 17h - glasanje se sprovodi redovno

    "Redovno se sprovodi glasanje, na osnovu izveštaja lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora. Bilo je manjih incidenata, nepravilnosti, to su birački odbori rešili. Tamo gde nisu uspeli da reše, bio je obavešten MUP, koji je adekvatno reagovao i glasanje se nastavilo nesmetano", izjavio je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević na konferenciji za medije u sedištu RIK-a u 17 časova.

    "Za sva dešavanja van biračkog mesta, inače, za koje birački odbor nije nadležan, prema informacijama nadležnih organa, MUP i tužilaštvo preduzimaju sve neophodne mere, a takođe i pozivaju građane i ovom prilikom da se uzdrže od svih nedozvoljenih aktivnosti i van biračkog mesta", rekao je Dimitrijević.

    Sa lica mesta: Dizeldorf

    Srpska dijapsora glasa i u Nemačkoj. Evo šta su rekli za DW dok su u Dizeldorfu čekali u redu za glasanje

    Ipsos, Cesid: Do 17 časova glasalo 60,8 odsto birača

    Prema projekciji Ipsosa i Cesida, do 17 časova glasalo je 60,8 procenata birača.

    Na prethodnim izborima, u istom periodu izlaznost je bila 47,2 odsto birača.

    Crta: Izlaznost do 16 časova 56,4 odsto

    Do 16 sati na vanredne parlamentarne izbore izašlo je 56,4 odsto građana s pravom glasa (margina greške +/- 0.9), saopštila je posmatračka misija Crta i podsetila da je izlaznost do 16 sati na izborima 2023. bila znatno niža, tj. 42,1 odsto.

    Kako je saopšteno, osim visoke izlaznosti, nastavlja se i beleženje velikog broja nepravilnosti, a sve je više i nasilnih incidenata van biračkih mesta.

    Cesid: Više od 200 prijava nepravilnosti do 14 sati

    Cesid objavio je da je do 14 časova primio više od 200 prijava mogućih nepravilnosti tokom izbornog dana. Među najčešće evidentiranim problemima su fotografisanje glasačkih listića, porodično i grupno glasanje, poteškoće u radu biračkih odbora i problemi u vezi sa identifikacijom i evidentiranjem birača.

    Dodaje se da posebno zabrinjavaju i prijave o otežanom ili onemogućenom pristupu posmatrača biračkim mestima.

    Među prijavama su i one koje se odnose na probleme sa izbornim materijalom, neslaganja među članovima biračkih odbora, poteškoće sa opremom i privremeni prekidi glasanja. Zabeleženi su i slučajevi privremenog prekida glasanja nakon sukoba ili spornih situacija, navedeno je u saopštenju.

    Sa lica mesta

    Dok građani Srbije stoje u dugačkim redovima kako bi glasali na vanrednim parlamentarnim izborima, upitali smo ih koja je njihova poruka pobedničkoj listi.

    Nastavljen trend rekordne izlaznosti

    Izlaznost na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji danas do 14.00 sati bila je 46,53 odsto, saopštio je v.d. direktora Republičkog zavoda za statistiku Branko Josipović na konferenciji za novinare u Republičkoj izbornoj komisiji.

    Na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. izlaznost do 14 časova iznosila je 32,38 odsto.

    Prema proceni IPSOS-a i Cesida na 87,5 odsto obrađenog uzorka, do 14 časova glasalo je 46,4 odsto birača. Na izborima 2023. godine do 14 časova glasalo je 32,2 odsto birača.

    RIK - do 12 sati glasalo 34,55 odsto

    Do 12 časova glasalo je 34,55 procenata od ukupnog broja upisanih birača, saopštio je RIK na trećij konferenciji za novinare.

    Na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 2023. izlaznost do 12.00 časova iznosila je 21,33 odsto.

    Evo šta naša Iva Manojlović javlja iz Beograda

    Šta kaže OEBS?

    Specijalni koordinator OEBS-a odgovoran za vođenje posmatračke misije OEBS-a na izborima u Srbiji Žil Bom izjavio je da je interesovanje građana za glasanje na današnjim izborima vrlo veliko i izrazio nadu da će izborni dan proteći mirno. Baum je, na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da oko 70 članova delegacije OEBS-a učestvuje u posmatranju izbora u Srbiji i raspoređeni su širom zemlje.

    Dva najveće liste koje su se kandidovale na parlamentarnim izborima u Srbiji prihvatiće rezultate, izjavio je Žil Bom, koji je to zaključio na osnovu sastanaka sa učesnicima izbora održanih prethodnog dana.

    Ogromna izlaznost

    Prema proceni IPSOS-a i Cesida na 93,7 odsto obrađenog uzorka, do 11 časova glasalo je 27,3 odsto birača. Na izborima 2023. godine do 11 časova glasalo je 15,1 odsto birača.

    Nepravilnosti na biračkim mestima

    Centar za slobodne izbore i demokrataiju (CeSid) saopštio je da je, na osnovu informacija dobijenih od posmatrača, zaključno sa 9.00 uočio više od 70 nepravilnosti na biračkim mestima. Posmatrači CeSida raspoređeni su na reprezentativnom uzorku od 750 biračkih mesta širom Srbije.

    U saopštenju je navedno da zabeleženi slučajevi obuhvataju poteškoće prilikom otvaranja biračkih mesta, probleme sa izbornim materijalom i identifikacijom birača, povrede tajnosti glasanja, prekide u radu biračkih mesta, kao i incidente među članovima biračkih odbora i biračima. Među prvim prijavama nalaze se kašnjenja sa otvaranjem biračkih mesta, neslaganja članova biračkih odbora oko postavljanja paravana i zavesa, kao i problemi sa izbornim materijalom.

    Na pojedinim biračkim mestima prijavljeni su manjak ili višak glasačkih listića, oštećene glasačke kutije i nedostatak pojedinih materijala potrebnih za početak glasanja.

    Posebnu grupu čine problemi u vezi sa upotrebom spreja za obeležavanje birača i UV lampe. Prijavljeni su slučajevi u kojima se sprej uklanjao različitim sredstvima, u kojima je njegova funkcionalnost bila dovedena u pitanje, kao i nedoumice u vezi sa načinom provere birača. Tokom glasanja zabeleženo je više prijava fotografisanja glasačkih listića i korišćenja mobilnih telefona u prostoru za glasanje.

    Prijavljeni su i slučajevi glasanja van paravana, kao i situacije u kojima su birači odbili da glasaju iza paravana. Posebno zabrinjavaju prijave porodičnog i grupnog glasanja, uključujući slučaj u kojem je, prema navodima posmatrača, jedan birač glasao umesto druge osobe. U više slučajeva prijavljeni su sukobi među članovima biračkih odbora, neslaganja u vezi sa organizacijom prostora za glasanje i prekidi glasanja.

    Zabeleženi su i slučajevi su neki članovi napustili biračke odbore. Pojedine situacije zahtevale su pozivanje policije, dok su u drugim slučajevima prijavljeni verbalni sukobi, pretnje biračima ili neslaganja koja su otežavala nesmetano sprovođenje glasanja.

    Među evidentiranim događajima nalazi se i prijava o prisustvu propagandnog materijala na biračkom mestu, zbog čega je glasanje privremeno zaustavljeno. Posebno zabrinjavaju prijavljeni slučajevi u kojima CeSidovim posmatračima nije omogućen pristup biračkim mestima, pa je bilo nepohodno da se kontaktiraju nadležni kako bi se posmatračima omogućilo da obavljaju svoj posao.

    Pored nepravilnosti neposredno povezanih sa sprovođenjem glasanja, evidentirane su i prijave koje se odnose na probleme sa biračkim spiskom, uključujući slučaj birača koji, prema navodima podnosioca prijave, nije bio upisan u birački spisak uprkos ranijem ostvarivanju biračkog prava. Zabeležena je i prijava o većem broju birača sa novim ličnim kartama prijavljenih na istoj adresi.

    Naša Sanja Kljajić javlja se iz Novog Sada.

    Do devet sati glasalo 12 odsto birača

    Prema proceni IPSOS-a i Cesida na uzorku od 94 odsto obrađenog uzorka, do 9 časova glasalo je 12 odsto birača. Na izborima 2023. godine do 9 časova glasalo je 5,3 odsto birača.

    Počelo glasanje, veliki redovi

    Predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević rekao je da su biračka mesta otvorena na vreme, a na pojedinim biračkim mestima se malo kasnilo sa otvaranjem zbog velikog interesovanja birača i pripreme članova biračkih odbora za početak glasanja.

    Ispred biračkih mesta je veliki red građana koji čekaju da obave svoju građansku dužnost. Redovi su se forimirali i pre početka glasanja.

    - Pravo glasa: 6.451.292 birača

    - Ponuda na listiću: 18 izbornih lista (ukupno 2.418 kandidata)

    - Skupština Srbije: 250 mesta (za skupštinsku većinu potrebno je 126 mandata)

    Izborne liste

    1. „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“

    2. „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“

    3. „Studentska lista – Studenti pobeđuju“

    4. „Rasim Ljajić – Ljudski SDP/CDP“ (izborna lista bošnjačke nacionalne manjine)

    5. „Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor“ (izborna lista mađarske nacionalne manjine)

    6. „Usame Zukorlić – Pokret za ujedinjenje“ (izborna lista bošnjačke nacionalne manjine)

    7. „Ruska stranka Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić“ (izborna lista ruske nacionalne manjine)

    8. „Autentična desnica – dr Miloš Jovanović – Novi DSS – Monarhisti, Srpska koalicija – Nada, Nacionalno demokratska alternativa, Nova demokratska stranka Srbije, Pokret za Kraljevinu Srbiju, Odvažno srpski“

    9. „Evropska Srbija: Marinika Tepić, Zdravko Ponoš, Stranka slobode i pravde, Srbija centar srce, Solidarnost, Samoodbrana, Oslobođenje“

    10 „SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka“ (izborna lista bošnjačke nacionalne manjine)

    11. „Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BK“

    12. „Liberalno zelena stranka – za slobodnu i čistiju Srbiju“

    13. „Biram pravdu – biram budućnost – koalicija Snaga – prof. dr Ferid Bulić – Vasilios Provelegios – Stranka budućnosti i razvoja – Građanska stranka Grka Srbije“ (izborna lista bošnjačke i grčke nacionalne manjine)

    14. „Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek“ (izborna lista ruske nacionalne manjine)

    15. „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić – premijer Srbije“

    16. „Vladimir Gajić – Alternativa za Srbiju – Narodna stranka, Bunt – Prava Srbija“

    17. „Albanska koalicija“ (izborna lista albanske nacionalne manjine)

    18. „Majka Srbija – Gruda“ (izborna lista slovačke nacionalne manjine)

    - Opšti cenzus: Za većinske stranke i koalicije iznosi 3 odsto od broja birača koji su glasali.

    - Manjinski cenzus: Za liste nacionalnih manjina važi „prirodni prag“, što znači da učestvuju u raspodeli mandata i sa manje od 3% osvojenih glasova.

    Po zakonu: Zvanični rezultati i raspodela mandata

    Republička izborna komisija (RIK) donosi i objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima izbora za sva biračka mesta u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja.

    U raspodeli poslaničkih mandata učestvuju izborne liste koje osvoje najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali. Liste nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kada dobiju manje od tri odsto glasova.

    Mandati se raspodeljuju ovako: ukupan broj glasova koji je dobila svaka izborna lista deli se svakim brojem od jedan do 250, a dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko se njenih količnika nalazi među 250 najvećih količnika svih lista koje učestvuju u raspodeli.

    Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK u roku od deset dana od objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima, prema njihovom redosledu na izbornoj listi.

    Prvu sednicu novog saziva zakazuje predsednica starog saziva Skupštine, Ana Brnabić, najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.

    Nova Narodna skupština konstituisana je potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika.

  3. 14:44
    Данас (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    Који су рокови за нову Скупштину и нову Владу?
    Нови сазив Скупштине Србије мора бити конституисан у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата ванредних парламентанрих избора који су одржани у недељу. Пре него што почне да тече тај рок, Републичка… Цео текст

    Нови сазив Скупштине Србије мора бити конституисан у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата ванредних парламентанрих избора који су одржани у недељу.

    Пре него што почне да тече тај рок, Републичка изборна комисија (РИК) укупан извештај о резултатима избора треба да донесе у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја локалних изборних комисија. Почетак рока од 96 сати зависи од тога и да ли ће бити приговора на резултате.

    Комисија у року од 10 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи.

    У расподели посланичких мандата могу учествовати само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали, а за мањинске листе важи природни праг.

    На основу извештаја РИК, мандати народних посланика се потврђују на првој седници Народне скупштине.

    Прву седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива.

    Првој седници, до избора председника парламента, председава најстарији народни посланик (председавајући), а у раду му помаже по један, најмлађи, посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

    На првој седници се потврђују мандати посланика, бира председник и потпредседници Народне скупштине, именује генерални секретара, а по правилу су и бирају чланова радних тела и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

    Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата две трећине народних посланика.

    После конституисања Скупштине, почиње да тече рок од 90 дана за избор нове Владе, а кандидата за председника Владе парламенту предлаже председник Србије, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.

    Кандидат за председника Владе у парламенту износи програм Владе и предлаже њен састав. Народна скупштина истовремено гласа о програму Владе и избору председника и чланова Владе.

    Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

  4. 27. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору) навео извор
    АРД - Политичке непознанице послије тријумфа Студентске листе
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    27. 10. 2026. 07:33

    АРД - Политичке непознанице послије тријумфа Студентске листе

    Студентска листа остварила је тријумф какав је мало ко очекивао. Покрет настао из студентских протеста освојио је апсолутну већину на парламентарним изборима и оставио Српску напредну странку (СНС) Александра Вучића око 13 процентних поена иза себе. Али послије изборног тријумфа остају бројне политичке непознанице: ко ће водити нову владу, како ће функционисати широки покрет на власти и колико брзо ће моћи да спроведе обећане промјене.

    Вучић је пораз признао још током изборне ноћи, што је за многе посматраче било изненађење.

    „Сви су очекивали дугу ноћ, можда чак и вишедневно надигравање“, каже Флоријан Бибер, професор за политику и историју југоисточне Европе на Универзитету у Грацу. Јасан резултат, оцјењује он, није оставио много простора за оспоравање исхода избора.

    „Било је јасно да чак ни уз све могућности изборне манипулације резултат више не може да буде фалсификован“, каже стручњак за Србију.

    Ко ће предводити нову владу?

    Чини се да је пут за смену власти сада отворен. Студентска листа може самостално да формира владу и вјероватно ће имати око 140 посланика у парламенту. На њеној изборној листи готово да није било студената, већ стручњака из различитих области који су бирани кроз унутрашњи, партиципативни процес.

    Упркос убједљивој побједи, много тога остаје нејасно. Највеће питање гласи: ко ће бити нови предсједник владе?

    Носилац листе Илија Срђановић не сматра се аутоматски кандидатом за премијера. О томе ко ће водити владу и ко ће преузети поједина министарства требало би да буде одлучено наредних дана.

    Покрет пред првим тестом власти

    По оцјени Флоријана Бибера, ријеч је о занимљивом експерименту, али он није без ризика. „То је било веома паметно до недјеље увече. Сада је ситуација другачија. Сада морају да изађу пред јавност. Сада морају да буду транспарентнији“, каже он.

    Широки друштвени покрет може да обори власт, али то не значи аутоматски да може и успјешно да влада, сматра Бибер. Пред новом већином налазе се озбиљни изазови. „Правосуђе, тужилаштво и све институције под контролом су Вучићевих људи“, каже стручњак за Србију.

    Критичари већ годинама оптужују Вучића да је поткопавао демократске институције и вршио притисак на политичке противнике и независне медије.

    Хоће ли покрет остати на окупу?

    И Петер Техет из Института за дунавски регион и средњу Европу сматра да Србија улази на политички непознат терен.

    „С обзиром на хетерогеност студената, посланика и бирача, биће тешко одржати тај блок на окупу, посебно зато што се заиста заснива на непосредној демократији“, каже он. Биће занимљиво и какву ће улогу студенти имати у будућем управљању државом, као и да ли ће из покрета проистећи нове политичке странке.

    Техет сматра да ће СНС вјероватно бити „тешка опозиција“, тим прије што је та странка и даље дубоко укоријењена у дјеловима друштва, привреде и криминалног миљеа.

    Нова влада би, према његовим рwијечима, могла да се усредсриједи на уклањање насљеђа старе ауторитарне елите. Очекују се кадровске промјене, судски процеси и обнова медијских слобода.

    Од новосадске трагедије до побједе на изборима

    Покрет који је побиједио на изборима настао је послије пада надстрешнице на жељезничкој станици у Новом Саду прије двије године. Тада је погинуло 16 људи. Критичари су трагедију повезивали с корупцијом и немаром власти.

    Студентски протести који су услиједили мобилисали су широке слојеве становништва. Из демонстрација је постепено настао покрет против власти и против раширене корупције у земљи.

    Ни Брисел неће имати лаког партнера

    Србија је већ готово петнаест година кандидат за чланство у Европској унији, али је процес приступања посљедњих година углавном стагнирао.

    Политиколог Техет сматра да ни нова власт неће бити „лак партнер за Брисел“. Значајан дио њених бирача скептично гледа на Европску унију.

    Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да жели да Србија постане чланица ЕУ и оцијенила да сада постоји „прилика за више јединства и друштвене кохезије у земљи“.

    Према њеним ријечима, требало би да будућа влада ради на стратешком приближавању Европској унији. Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да је ЕУ спремна да подржи Србију у реформама које се односе на владавину права, слободу медија, борбу против корупције и јачање демократских институција.

    Њемачка влада такође пажљиво прати развој догађаја. Канцелар Фридрих Мерц поздравио је успјех студентске листе.

    „Захтјевима за владавином права, борбом против корупције и основним слободама успјели су да допру до грађана“, навео је политичар ЦДУ на платформи Икс. Истовремено је поручио да ће наставити да подржава европски пут Србије. Портпарол њемачке владе Себастијан Хиле сажео је ситуацију једном реченицом: „Очекивања од студентске листе, како у земљи тако и у иностранству, сада су велика.“

  5. 27. окт
    Deutsche Welle (отвара се у новом прозору)
    ARD - Posle trijumfa studentske liste još nije jasno ko će predvoditi vladu
    Studentska lista ostvarila je trijumf kakav je malo ko očekivao. Pokret nastao iz studentskih protesta osvojio je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima i ostavio Srpsku naprednu stranku (SNS) Aleksandra Vučića oko… Цео текст

    Studentska lista ostvarila je trijumf kakav je malo ko očekivao. Pokret nastao iz studentskih protesta osvojio je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima i ostavio Srpsku naprednu stranku (SNS) Aleksandra Vučića oko 13 procentnih poena iza sebe. Ali posle izbornog trijumfa ostaju brojne političke nepoznanice: ko će voditi novu vladu, kako će funkcionisati široki pokret na vlasti i koliko brzo će moći da sprovede obećane promene.

    Vučić je poraz priznao još tokom izborne noći, što je za mnoge posmatrače bilo iznenađenje.

    „Svi su očekivali dugu noć, možda čak i višednevno nadigravanje“, kaže Florijan Biber, profesor za politiku i istoriju jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu. Jasan rezultat, ocenjuje on, nije ostavio mnogo prostora za osporavanje ishoda izbora.

    „Bilo je jasno da čak ni uz sve mogućnosti izborne manipulacije rezultat više ne može da bude falsifikovan“, kaže stručnjak za Srbiju.

    Ko će predvoditi novu vladu?

    Čini se da je put za smenu vlasti sada otvoren. Studentska lista može samostalno da formira vladu i verovatno će imati oko 140 poslanika u parlamentu. Na njenoj izbornoj listi gotovo da nije bilo studenata, već stručnjaka iz različitih oblasti koji su birani kroz unutrašnji, participativni proces.

    Uprkos ubedljivoj pobedi, mnogo toga ostaje nejasno. Najveće pitanje glasi: ko će biti novi predsednik vlade?

    Nosilac liste Ilija Srđanović ne smatra se automatski kandidatom za premijera. O tome ko će voditi vladu i ko će preuzeti pojedina ministarstva trebalo bi da bude odlučeno narednih dana.

    Pokret pred prvim testom vlasti

    Po oceni Florijana Bibera, reč je o zanimljivom eksperimentu, ali on nije bez rizika. „To je bilo veoma pametno do nedelje uveče. Sada je situacija drugačija. Sada moraju da izađu pred javnost. Sada moraju da budu transparentniji“, kaže on.

    Široki društveni pokret može da obori vlast, ali to ne znači automatski da može i uspešno da vlada, smatra Biber. Pred novom većinom nalaze se ozbiljni izazovi. „Pravosuđe, tužilaštvo i sve institucije pod kontrolom su Vučićevih ljudi“, kaže stručnjak za Srbiju.

    Kritičari već godinama optužuju Vučića da je potkopavao demokratske institucije i vršio pritisak na političke protivnike i nezavisne medije.

    Hoće li pokret ostati na okupu?

    I Peter Tehet iz Instituta za dunavski region i srednju Evropu smatra da Srbija ulazi na politički nepoznat teren.

    „S obzirom na heterogenost studenata, poslanika i birača, biće teško održati taj blok na okupu, posebno zato što se zaista zasniva na neposrednoj demokratiji“, kaže on. Biće zanimljivo i kakvu će ulogu studenti imati u budućem upravljanju državom, kao i da li će iz pokreta proisteći nove političke stranke.

    Tehet smatra da će SNS verovatno biti „teška opozicija“, tim pre što je ta stranka i dalje duboko ukorenjena u delovima društva, privrede i kriminalnog miljea.

    Nova vlada bi, prema njegovim rečima, mogla da se usredsredi na uklanjanje nasleđa stare autoritarne elite. Očekuju se kadrovske promene, sudski procesi i obnova medijskih sloboda.

    Od novosadske tragedije do pobede na izborima

    Pokret koji je pobedio na izborima nastao je posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu pre dve godine. Tada je poginulo 16 ljudi. Kritičari su tragediju povezivali s korupcijom i nemarom vlasti.

    Studentski protesti koji su usledili mobilisali su široke slojeve stanovništva. Iz demonstracija je postepeno nastao pokret protiv vlasti i protiv raširene korupcije u zemlji.

    Ni Brisel neće imati lakog partnera

    Srbija je već gotovo petnaest godina kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali je proces pristupanja poslednjih godina uglavnom stagnirao.

    Politikolog Tehet smatra da ni nova vlast neće biti „lak partner za Brisel“. Značajan deo njenih birača skeptično gleda na Evropsku uniju.

    Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da želi da Srbija postane članica EU i ocenila da sada postoji „prilika za više jedinstva i društvene kohezije u zemlji“.

    Prema njenim rečima, trebalo bi da buduća vlada radi na strateškom približavanju Evropskoj uniji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je EU spremna da podrži Srbiju u reformama koje se odnose na vladavinu prava, slobodu medija, borbu protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija.

    Nemačka vlada takođe pažljivo prati razvoj događaja. Kancelar Fridrih Merc pozdravio je uspeh studentske liste.

    „Zahtevima za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i osnovnim slobodama uspeli su da dopru do građana“, naveo je političar CDU na platformi Iks. Istovremeno je poručio da će nastaviti da podržava evropski put Srbije. Portparol nemačke vlade Sebastijan Hile sažeo je situaciju jednom rečenicom: „Očekivanja od studentske liste, kako u zemlji tako i u inostranstvu, sada su velika.“

  6. 28. окт
    Политика (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 3 дана после првог
    Коначни резултати могући већ сутра
    Према подацима Републичке изборне комисије (РИК), са обрађених 8.187 бирачких места, „Студентска листа – Студенти побеђују” освојила је 52,17 одсто обрађених гласова, односно 140 мандата, док је листа „Александар Вучић… Цео текст

    Према подацима Републичке изборне комисије (РИК), са обрађених 8.187 бирачких места, „Студентска листа – Студенти побеђују” освојила је 52,17 одсто обрађених гласова, односно 140 мандата, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” освојила 39,17 одсто и 104 мандата. То су прелиминарни резултати ванредних парламентарних избора, одржаних 25. октобра, а објављени прексиноћ на седници РИК-а. Листа СПС-а освојила је 2,17 одсто и није прешла цензус. Председник РИК-а Владимир Димитријевић рекао је да су прелиминарни резултати са обрађених 8.187 бирачких места, обрађених закључно са понедељком у 20 часова. „Што се тиче броја бирача уписаних у бирачки списак, говоримо о до сада обрађеном материјалу, то је 6.253.475. Број бирача који је изашао на изборе је 4.304.641, до сада обрађен. Гласало је од тог броја 4.301.985 бирача, од тога неважећих гласачких листића 55.472, а важећих 4.246.513”, рекао је Димитријевић.

    „Студентска листа – Студенти побеђују” освојила је 2.267.615 гласова, или 52,71 одсто, што тренутно чини 140 мандата и апсолутну већину од укупног броја посланика. „Честитка у моје име и у име комисије, пошто ја и даље представљам комисију”, рекао је Димитријевић, пренео је Танјуг. Што се тиче броја и процента гласова које је добила свака листа, навео је да је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија”, на основу до сада обрађених резултата, освојила 1.685.022 гласа, односно 39,17 одсто, што је до сада 104 мандата у Народној скупштини. Листа „Ивица Дачић – Фактор стабилности” освојила је 93.280 гласова, односно 2,17 одсто и нула мандата.

    Четири листе националних мањина освојиле су мандате за народне посланике. То су листе „Расим Љајић – Људски” са 20.544 гласова, односно 0,48 одсто, што је један мандат, „Савез Војвођанских Мађара – др Балинт Пастор” са 34.762 гласова, што је 0,81 одсто, односно засад има два мандата, „СДА Санџака – Чувари Санџака” са 12.399 гласова, односно 0,29 одсто, што је тренутно један мандат и Албанска коалиција са 27.670 гласова или 0,64 одсто, односно тренутно два мандата. Листа „Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење” освојила је 11.852 гласа, односно 0,28 одсто и засад је без мандата, као и руска странка „Србија у Бриксу: Слободан Николић”, која је освојила 6.387 гласова.

    Међу листама испод цензуса су „Аутентична десница – др Милош Јовановић”, која је освојила 38.525 гласова, то јест 0,90 одсто, као и „Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош” са 12.143 гласа, то јест 0,28 одсто. Листа „Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК” освојила је 19.600 гласова, то јест 0,46 одсто.

    Члан Републичке изборне комисије (РИК) Душан Динчић изјавио је јуче да рок за приговоре истиче данас и да је могуће да коначни резултати гласања на ванредним парламентарним изборима буду саопштени већ сутра, пренела је Бета. Навео је да је остало да се обраде резултати са још стотинак бирачких места. „Чекамо и записнике с бирачких места у иностранству, који морају физички да дођу у РИК. Записници из Србије се уносе у локалним изборним комисијама, а записници из иностранства треба да стигну дипломатском поштом у РИК. Код већине чланова РИК-а не постоји намера или идеја да нешто затежу или да праве проблеме, и мислим да сви једва чекају да се изборни процес што пре оконча, јер се на коначне резултате не може утицати”, истакао је Динчић. Од проглашења коначних изборних резултата од стране РИК-а, почиње да тече рок од 30 дана за одржавање прве седнице новог сазива Скупштине Србије.

    ЈТОК о кривичним пријавама у МСП-у

    Јавно тужилаштво за организовани криминал саопштило је да су сходно Општем обавезном упутству Врховног јавног тужилаштва Републике Србије формирани предмети против амбасадора у Словачкој и САД Александра Накића Драгана Шутановца због кривичних дела злоупотреба службеног положаја, а кривична пријава је у вези са повредом права гласања. Након тога Јавном тужилаштву за организовани криминал је достављено још 13 кривичних пријава међу којима се налазе и кривичне пријаве против већ споменутих амбасадора Накића и Шутановца, као и против: амбасадора Републике Србије у Републици Француској Ане Хрустановић, амбасадора Републике Србије у Румунији проф. др Драгана Симеуновића, амбасадора Републике Србије у Швајцарској Конфедерацији Ивана Трифуновића, амбасадора Републике Србије у Републици Бугарској Милана Равића, амбасадора Републике Србије у Црној Гори Небојше Родића, амбасадора Републике Србије у Комонвелт Аустралији Радета Стефановића, амбасадора Републике Србије у Канади Стефана Томашевића, амбасадора Републике Србије у Уједињеним Арапским Емиратима Владимира Марића. Као разлог се наводе кривична дела злоупотреба службеног положаја и спречавање одржавања гласања.

    Такође, поднете су кривичне пријаве против министра спољних послова у Влади Републике Србије Марка Ђурића, начелника Одељења за безбедност у Генералном секретаријату Министарства спољних послова Републике Србије Веска Радовића, као и вршиоца дужности генералног секретара у Министарству спољних послова Душана Козарева.

  7. 14:28
    NIN (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 4 дана после првог
    Санта Моника против Куманова: Ево како је гласала дијаспора
    27.10. 2026. Студентска листа освојила је 52,71 одсто гласова и апсолутну већину у Скупштини. Мандате су добиле и четири мањинске листе. Републичка изборна комисија до сада је обрадила 90 од 93 бирачких места у… Цео текст

    27.10.

    2026.

    Студентска листа освојила је 52,71 одсто гласова и апсолутну већину у Скупштини. Мандате су добиле и четири мањинске листе.

    Републичка изборна комисија до сада је обрадила 90 од 93 бирачких места у дијаспори где су за парламентарне изборе било уписано 102.147 бирача. Пребројани гласови показују да је излазност била 78,76 одсто,а пребројано је 79.004 гласова.

    27.10.

    2026.

    Студентска листа освојила је 52,71 одсто гласова и апсолутну већину у Скупштини. Мандате су добиле и четири мањинске листе.

    26.10.

    2026.

    Дан после избора, Милош Јовановић подноси оставку на место председника Новог ДСС-а. За НИН поручује: "Немам ништа ново да кажем".

    За изборну листу "Александар Вучић - Уједињена Србија" гласала су 19.513 бирача или 24,7 одсто. За број три на гласачком листићу - "Студентска листа - Студенти побеђују" узела је 57.438 гласова или 72,71 одсто. На трећем месту је "Аутентична десница" са 411 гласа (0,52 одсто), па иде "Ивица Дачић - Фактор стабилности" 383 гласа (0,48), па сви остали.

    Најмање гласова (3) добила је изборна листа под броје 13. - Бирам правду - Бирам будућност - Коалиција снага - проф. др Ферид Булић - Василиос Провелеггиос - Странка будућности и разбоја/Странка будућности и развоја - Грађанска странка Грка Србије.

    Изборна листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" победила је на бирачким местима у Босни и Херцеговини и Северној Македонији, где је у Куманову, на бирачком месту 70, забележила и најбољи резултат - 487 гласа или 92,41 одсто од броја изашлих. Са простора бивше СФРЈ, листа под бројем 1, изгубила је у Подгорици, Загребу и Љубљани.

    На преосталим бирачким местима убедљиво је победила Студентска листа. На бирачким местима по Европи, Америци, Азији, Аустралији и Африци листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" имала је, у процентима, једноцифрен број који је ретко прелазио четири одсто. Најубедљивија победа студената била је у Санта Моници, на бирачком месту број 74, где је изашло 697 гласача, а њих 97,7 одсто заокружило је број 3 на гласачком листичу.

    Досадашњи подаци РИК-а (остало да се обради још 81 бирачко место) показује да је "Студентска листа - Студенти побеђују" добила 2.334.003 гласа или 52,99 одсто. Другопласирана листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" има 1.717.342 гласа (38,99 одсто). Само ове две листе, поред мањинских, улазе у будући састав парламента.

    30.10.

    2026.

    Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.

    30.10.

    2026.

    РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.

    30.10.

    2026.

    Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.

    30.10.

    2026.

    Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти

    30.10.

    2026.

    Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.

    30.10.

    2026.

    РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.

    30.10.

    2026.

    Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.

    29.10.

    2026.

    Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.

Особе и институције у овој вести

  • Александар Вучић
  • Студентска листа
  • Републичка изборна комисија
  • Српска напредна странка
  • Влада Србије
  • Илија Срдановић
  • Уједињена Србија
  • Црта
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Студентска листаСтудентска листаРепубличка изборна комисијаРепубличка изборна ко…Народна скупштина СрбијеНародна скупштина Срб…Александар ВучићАлександар ВучићРаша НедељковРаша НедељковФлоријан БиберФлоријан БиберУједињена СрбијаНинМилан АнтонијевићПетер ТехетСрпска напредна странкаЕвропска комесарка за проширење Марта КосМилош ЈовановићВладимир Димитријевић

Приказано 14 најповезанијих имена. Још 24 у Мрежи.

Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

42

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

42 од 42 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

5медија
7текстова
  • RTCG
  • Deutsche Welle
  • Danas
  • Politika
  • NIN

Вести

  • Избори971
  • Друштво696
  • Спољна политика537
  • Економија480
  • Правосуђе400
  • Медији342
  • Безбедност202
  • Политика145
  • Косово51

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3824 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете