Све вести
Фото из чланка: ЕспресоАпотека Београд са дугом од две милијарде динара чека одлуку о финансирању, запослени без плата
Шта наводе медији
Апотека Београд суочава се са финансијском кризом: дуг је достигао две милијарде динара, залихе лекова су исцрпљене, а запослени поново чекају две и по плате.
Ову чињеницу наводе
Еспресо, 5. нов, 08:31 (отвара се у новом прозору)
Апотека Београд, некада једна од најзначајнијих јавних апотекарских установа, суочава се са озбиљном финансијском кризом. Дуг је достигао две милијарде динара, залихе лекова су исцрпљене, а запослени поново чекају две и по плате. Од некадашње мреже од 123 апотеке, данас их ради мање од 40.
Мондо, 5. нов, 08:11 (отвара се у новом прозору)
Апотека Београд, некада једна од најзначајнијих јавних апотекарских установа, суочава се са озбиљном финансијском кризом. Дуг је достигао две милијарде динара, залихе лекова су исцрпљене, а запослени поново чекају две и по плате. Од некадашње мреже од 123 апотеке, данас их ради мање од 40.
Од некадашње мреже од 123 апотеке, данас ради мање од 40 апотека у оквиру Апотеке Београд.
Ову чињеницу наводе
Апотека Београд, некада једна од најзначајнијих јавних апотекарских установа, суочава се са озбиљном финансијском кризом. Дуг је достигао две милијарде динара, залихе лекова су исцрпљене, а запослени поново чекају две и по плате. Од некадашње мреже од 123 апотеке, данас их ради мање од 40.
Апотека Београд, некада једна од најзначајнијих јавних апотекарских установа, суочава се са озбиљном финансијском кризом. Дуг је достигао две милијарде динара, залихе лекова су исцрпљене, а запослени поново чекају две и по плате. Од некадашње мреже од 123 апотеке, данас их ради мање од 40.
Тренутно је запослено око 250 људи, међу којима је приближно 120 фармацеута и 67 фармацеутских техничара, док је пре кризе установа имала више од 1.000 запослених, рекла је фармацеуткиња Катарина Пиндић.
Ову чињеницу наводе
Према речима фармацеуткиње Катарине Пиндић, тренутно је запослено око 250 људи, међу којима је приближно 120 фармацеута и 67 фармацеутских техничара, док је пре кризе установа имала више од 1.000 запослених.
Према речима фармацеуткиње Катарине Пиндић, тренутно је запослено око 250 људи, међу којима је приближно 120 фармацеута и 67 фармацеутских техничара, док је пре кризе установа имала више од 1.000 запослених.
Залихе су почеле да се смањују током 2024. године.
Ову чињеницу наводе
Залихе су почеле да се смањују током 2024. године
Залихе су почеле да се смањују током 2024. године. После репрограма дуга према добављачима, средином прошле године набављена је већа количина лекова, али је то уједно била и последња набавка.
После репрограма дуга према добављачима, средином прошле године набављена је већа количина лекова, али је то била последња набавка.
Ову чињеницу наводе
Залихе су почеле да се смањују током 2024. године. После репрограма дуга према добављачима, средином прошле године набављена је већа количина лекова, али је то уједно била и последња набавка.
Залихе су почеле да се смањују током 2024. године. После репрограма дуга према добављачима, средином прошле године набављена је већа количина лекова, али је то уједно била и последња набавка.
Последице несташице најпре су осетили грађани, који су тешко долазили до неопходних лекова и препарата, а додатни проблем је недостатак информација о залихама, наводи Пиндићева.
Ову чињеницу наводе
Пиндићева указује да су последице несташице најпре осетили грађани, који су тешко долазили до неопходних лекова и препарата. Додатни проблем је, како наводи, недостатак информација о залихама и могућностима да пацијенте упуте у друге апотеке.
Пиндићева указује да су последице несташице најпре осетили грађани, који су тешко долазили до неопходних лекова и препарата. Додатни проблем је, како наводи, недостатак информација о залихама и могућностима да пацијенте упуте у друге апотеке.
Вршилац дужности директора Никола Прелевић сматра да су до кризе довеле дугогодишње системске промене и неравноправни услови пословања у односу на приватни апотекарски сектор.
Ову чињеницу наводе
Вршилац дужности директора Апотеке Београд Никола Прелевић сматра да су до кризе довеле дугогодишње системске промене и неравноправни услови пословања у односу на приватни апотекарски сектор.
Вршилац дужности директора Апотеке Београд Никола Прелевић сматра да су до кризе довеле дугогодишње системске промене и неравноправни услови пословања у односу на приватни апотекарски сектор.
Прелевић је издвојио 2013. годину, када су државне апотеке изгубиле монополистички положај у издавању лекова на рецепт, као важну прекретницу.
Ову чињеницу наводе
Као једну од важних прекретница издвојио је 2013. годину, када су државне апотеке изгубиле монополистички положај у издавању лекова на рецепт, што је, према његовим речима, омогућило ширење приватног сектора.
Као једну од важних прекретница издвојио је 2013. годину, када су државне апотеке изгубиле монополистички положај у издавању лекова на рецепт, што је, према његовим речима, омогућило ширење приватног сектора.
Прелевић тврди да је увођење централизованих јавних набавки 2015. године установу коштало око милијарду динара годишње, јер је изгубила могућност директног преговарања са добављачима и попусте.
Ову чињеницу наводе
Другу важну промену представљало је увођење централизованих јавних набавки 2015. године. Прелевић тврди да је тиме Апотека Београд изгубила могућност директног преговарања са добављачима, као и попусте и друге погодности, што је установу годишње коштало око милијарду динара.
Другу важну промену представљало је увођење централизованих јавних набавки 2015. године. Прелевић тврди да је тиме Апотека Београд изгубила могућност директног преговарања са добављачима, као и попусте и друге погодности, што је установу годишње коштало око милијарду динара.
Према Прелевићевим речима, установа је 2013. имала суфицит од 1,7 милијарди динара, а од 2016. послује са губицима.
Ову чињеницу наводе
Навео је да је установа 2013. године имала суфицит од 1,7 милијарди динара, док је од 2016. почела да послује са губицима. Према његовим речима, трошкови запослених и пословања нису били усклађени са падом промета и тржишног удела.
Навео је да је установа 2013. године имала суфицит од 1,7 милијарди динара, док је од 2016. почела да послује са губицима. Према његовим речима, трошкови запослених и пословања нису били усклађени са падом промета и тржишног удела.
Прелевић је преузео функцију в.д. директора 2023. године, када је затекао дуг према добављачима од милијарду и по динара, обустављене испоруке робе и 70 милиона динара на рачуну установе.
Ову чињеницу наводе
Прелевић је подсетио да је функцију в.д. директора преузео 2023. године, када је затекао дуг према добављачима од милијарду и по динара, обустављене испоруке робе и свега 70 милиона динара на рачуну установе, што није било довољно ни за једну месечну плату.
Прелевић је подсетио да је функцију в.д. директора преузео 2023. године, када је затекао дуг према добављачима од милијарду и по динара, обустављене испоруке робе и свега 70 милиона динара на рачуну установе, што није било довољно ни за једну месечну плату.
Прелевић сматра да је неопходан нови закон који би уредио апотекарство и омогућио равноправније услове пословања државних и приватних апотека.
Ову чињеницу наводе
Он сматра да је неопходно донети нови закон који би уредио област апотекарства и омогућио равноправније услове пословања државних и приватних апотека.
Он сматра да је неопходно донети нови закон који би уредио област апотекарства и омогућио равноправније услове пословања државних и приватних апотека.
Председница Синдиката „Опстанак“ Јелена Шикуљак сматра да је један од кључних проблема преношење оснивачких права на локалне самоуправе, које нису у потпуности преузеле обавезе финансирања.
Ову чињеницу наводе
Председница Синдиката "Опстанак“ Јелена Шикуљак сагласна је да су законске промене допринеле неповољном положају државних апотека, али сматра да је један од кључних проблема преношење оснивачких права на локалне самоуправе, које нису у потпуности преузеле обавезе финансирања.
Председница Синдиката "Опстанак“ Јелена Шикуљак сагласна је да су законске промене допринеле неповољном положају државних апотека, али сматра да је један од кључних проблема преношење оснивачких права на локалне самоуправе, које нису у потпуности преузеле обавезе финансирања.
Шикуљак је подсетила да је на састанку крајем јула ове године договорено решавање проблема заосталих 16 зарада и овере здравствених књижица, али да је, како наводи, само део договореног испуњен.
Ову чињеницу наводе
Подсетила је да је на састанку крајем јула ове године било договорено решавање проблема заосталих 16 зарада и овере здравствених књижица, али да је, како наводи, само део договореног испуњен.
Подсетила је да је на састанку крајем јула ове године било договорено решавање проблема заосталих 16 зарада и овере здравствених књижица, али да је, како наводи, само део договореног испуњен.
Прелевић сматра да Град Београд мора да одлучи да ли жели да Апотека Београд настави да ради и преузме трошкове финансирања, а у супротном да се размотри повратак установе у надлежност државе.
Ову чињеницу наводе
Према његовим речима, Град Београд мора да одлучи да ли жели да Апотека Београд настави да ради у постојећем облику и да, у том случају, преузме трошкове њеног финансирања. У супротном, сматра да би требало размотрити да установа поново пређе у надлежност државе.
Према његовим речима, Град Београд мора да одлучи да ли жели да Апотека Београд настави да ради у постојећем облику и да, у том случају, преузме трошкове њеног финансирања. У супротном, сматра да би требало размотрити да установа поново пређе у надлежност државе.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.