Sve vesti
Foto iz članka: EspresoApoteka Beograd sa dugom od dve milijarde dinara čeka odluku o finansiranju, zaposleni bez plata
Šta navode mediji
Apoteka Beograd suočava se sa finansijskom krizom: dug je dostigao dve milijarde dinara, zalihe lekova su iscrpljene, a zaposleni ponovo čekaju dve i po plate.
Ovu činjenicu navode
Espreso, 5. nov, 08:31 (otvara se u novom prozoru)
Apoteka Beograd, nekada jedna od najznačajnijih javnih apotekarskih ustanova, suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom. Dug je dostigao dve milijarde dinara, zalihe lekova su iscrpljene, a zaposleni ponovo čekaju dve i po plate. Od nekadašnje mreže od 123 apoteke, danas ih radi manje od 40.
Mondo, 5. nov, 08:11 (otvara se u novom prozoru)
Apoteka Beograd, nekada jedna od najznačajnijih javnih apotekarskih ustanova, suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom. Dug je dostigao dve milijarde dinara, zalihe lekova su iscrpljene, a zaposleni ponovo čekaju dve i po plate. Od nekadašnje mreže od 123 apoteke, danas ih radi manje od 40.
Od nekadašnje mreže od 123 apoteke, danas radi manje od 40 apoteka u okviru Apoteke Beograd.
Ovu činjenicu navode
Apoteka Beograd, nekada jedna od najznačajnijih javnih apotekarskih ustanova, suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom. Dug je dostigao dve milijarde dinara, zalihe lekova su iscrpljene, a zaposleni ponovo čekaju dve i po plate. Od nekadašnje mreže od 123 apoteke, danas ih radi manje od 40.
Apoteka Beograd, nekada jedna od najznačajnijih javnih apotekarskih ustanova, suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom. Dug je dostigao dve milijarde dinara, zalihe lekova su iscrpljene, a zaposleni ponovo čekaju dve i po plate. Od nekadašnje mreže od 123 apoteke, danas ih radi manje od 40.
Trenutno je zaposleno oko 250 ljudi, među kojima je približno 120 farmaceuta i 67 farmaceutskih tehničara, dok je pre krize ustanova imala više od 1.000 zaposlenih, rekla je farmaceutkinja Katarina Pindić.
Ovu činjenicu navode
Prema rečima farmaceutkinje Katarine Pindić, trenutno je zaposleno oko 250 ljudi, među kojima je približno 120 farmaceuta i 67 farmaceutskih tehničara, dok je pre krize ustanova imala više od 1.000 zaposlenih.
Prema rečima farmaceutkinje Katarine Pindić, trenutno je zaposleno oko 250 ljudi, među kojima je približno 120 farmaceuta i 67 farmaceutskih tehničara, dok je pre krize ustanova imala više od 1.000 zaposlenih.
Zalihe su počele da se smanjuju tokom 2024. godine.
Ovu činjenicu navode
Zalihe su počele da se smanjuju tokom 2024. godine
Zalihe su počele da se smanjuju tokom 2024. godine. Posle reprograma duga prema dobavljačima, sredinom prošle godine nabavljena je veća količina lekova, ali je to ujedno bila i poslednja nabavka.
Posle reprograma duga prema dobavljačima, sredinom prošle godine nabavljena je veća količina lekova, ali je to bila poslednja nabavka.
Ovu činjenicu navode
Zalihe su počele da se smanjuju tokom 2024. godine. Posle reprograma duga prema dobavljačima, sredinom prošle godine nabavljena je veća količina lekova, ali je to ujedno bila i poslednja nabavka.
Zalihe su počele da se smanjuju tokom 2024. godine. Posle reprograma duga prema dobavljačima, sredinom prošle godine nabavljena je veća količina lekova, ali je to ujedno bila i poslednja nabavka.
Posledice nestašice najpre su osetili građani, koji su teško dolazili do neophodnih lekova i preparata, a dodatni problem je nedostatak informacija o zalihama, navodi Pindićeva.
Ovu činjenicu navode
Pindićeva ukazuje da su posledice nestašice najpre osetili građani, koji su teško dolazili do neophodnih lekova i preparata. Dodatni problem je, kako navodi, nedostatak informacija o zalihama i mogućnostima da pacijente upute u druge apoteke.
Pindićeva ukazuje da su posledice nestašice najpre osetili građani, koji su teško dolazili do neophodnih lekova i preparata. Dodatni problem je, kako navodi, nedostatak informacija o zalihama i mogućnostima da pacijente upute u druge apoteke.
Vršilac dužnosti direktora Nikola Prelević smatra da su do krize dovele dugogodišnje sistemske promene i neravnopravni uslovi poslovanja u odnosu na privatni apotekarski sektor.
Ovu činjenicu navode
Vršilac dužnosti direktora Apoteke Beograd Nikola Prelević smatra da su do krize dovele dugogodišnje sistemske promene i neravnopravni uslovi poslovanja u odnosu na privatni apotekarski sektor.
Vršilac dužnosti direktora Apoteke Beograd Nikola Prelević smatra da su do krize dovele dugogodišnje sistemske promene i neravnopravni uslovi poslovanja u odnosu na privatni apotekarski sektor.
Prelević je izdvojio 2013. godinu, kada su državne apoteke izgubile monopolistički položaj u izdavanju lekova na recept, kao važnu prekretnicu.
Ovu činjenicu navode
Kao jednu od važnih prekretnica izdvojio je 2013. godinu, kada su državne apoteke izgubile monopolistički položaj u izdavanju lekova na recept, što je, prema njegovim rečima, omogućilo širenje privatnog sektora.
Kao jednu od važnih prekretnica izdvojio je 2013. godinu, kada su državne apoteke izgubile monopolistički položaj u izdavanju lekova na recept, što je, prema njegovim rečima, omogućilo širenje privatnog sektora.
Prelević tvrdi da je uvođenje centralizovanih javnih nabavki 2015. godine ustanovu koštalo oko milijardu dinara godišnje, jer je izgubila mogućnost direktnog pregovaranja sa dobavljačima i popuste.
Ovu činjenicu navode
Drugu važnu promenu predstavljalo je uvođenje centralizovanih javnih nabavki 2015. godine. Prelević tvrdi da je time Apoteka Beograd izgubila mogućnost direktnog pregovaranja sa dobavljačima, kao i popuste i druge pogodnosti, što je ustanovu godišnje koštalo oko milijardu dinara.
Drugu važnu promenu predstavljalo je uvođenje centralizovanih javnih nabavki 2015. godine. Prelević tvrdi da je time Apoteka Beograd izgubila mogućnost direktnog pregovaranja sa dobavljačima, kao i popuste i druge pogodnosti, što je ustanovu godišnje koštalo oko milijardu dinara.
Prema Prelevićevim rečima, ustanova je 2013. imala suficit od 1,7 milijardi dinara, a od 2016. posluje sa gubicima.
Ovu činjenicu navode
Naveo je da je ustanova 2013. godine imala suficit od 1,7 milijardi dinara, dok je od 2016. počela da posluje sa gubicima. Prema njegovim rečima, troškovi zaposlenih i poslovanja nisu bili usklađeni sa padom prometa i tržišnog udela.
Naveo je da je ustanova 2013. godine imala suficit od 1,7 milijardi dinara, dok je od 2016. počela da posluje sa gubicima. Prema njegovim rečima, troškovi zaposlenih i poslovanja nisu bili usklađeni sa padom prometa i tržišnog udela.
Prelević je preuzeo funkciju v.d. direktora 2023. godine, kada je zatekao dug prema dobavljačima od milijardu i po dinara, obustavljene isporuke robe i 70 miliona dinara na računu ustanove.
Ovu činjenicu navode
Prelević je podsetio da je funkciju v.d. direktora preuzeo 2023. godine, kada je zatekao dug prema dobavljačima od milijardu i po dinara, obustavljene isporuke robe i svega 70 miliona dinara na računu ustanove, što nije bilo dovoljno ni za jednu mesečnu platu.
Prelević je podsetio da je funkciju v.d. direktora preuzeo 2023. godine, kada je zatekao dug prema dobavljačima od milijardu i po dinara, obustavljene isporuke robe i svega 70 miliona dinara na računu ustanove, što nije bilo dovoljno ni za jednu mesečnu platu.
Prelević smatra da je neophodan novi zakon koji bi uredio apotekarstvo i omogućio ravnopravnije uslove poslovanja državnih i privatnih apoteka.
Ovu činjenicu navode
On smatra da je neophodno doneti novi zakon koji bi uredio oblast apotekarstva i omogućio ravnopravnije uslove poslovanja državnih i privatnih apoteka.
On smatra da je neophodno doneti novi zakon koji bi uredio oblast apotekarstva i omogućio ravnopravnije uslove poslovanja državnih i privatnih apoteka.
Predsednica Sindikata „Opstanak“ Jelena Šikuljak smatra da je jedan od ključnih problema prenošenje osnivačkih prava na lokalne samouprave, koje nisu u potpunosti preuzele obaveze finansiranja.
Ovu činjenicu navode
Predsednica Sindikata "Opstanak“ Jelena Šikuljak saglasna je da su zakonske promene doprinele nepovoljnom položaju državnih apoteka, ali smatra da je jedan od ključnih problema prenošenje osnivačkih prava na lokalne samouprave, koje nisu u potpunosti preuzele obaveze finansiranja.
Predsednica Sindikata "Opstanak“ Jelena Šikuljak saglasna je da su zakonske promene doprinele nepovoljnom položaju državnih apoteka, ali smatra da je jedan od ključnih problema prenošenje osnivačkih prava na lokalne samouprave, koje nisu u potpunosti preuzele obaveze finansiranja.
Šikuljak je podsetila da je na sastanku krajem jula ove godine dogovoreno rešavanje problema zaostalih 16 zarada i overe zdravstvenih knjižica, ali da je, kako navodi, samo deo dogovorenog ispunjen.
Ovu činjenicu navode
Podsetila je da je na sastanku krajem jula ove godine bilo dogovoreno rešavanje problema zaostalih 16 zarada i overe zdravstvenih knjižica, ali da je, kako navodi, samo deo dogovorenog ispunjen.
Podsetila je da je na sastanku krajem jula ove godine bilo dogovoreno rešavanje problema zaostalih 16 zarada i overe zdravstvenih knjižica, ali da je, kako navodi, samo deo dogovorenog ispunjen.
Prelević smatra da Grad Beograd mora da odluči da li želi da Apoteka Beograd nastavi da radi i preuzme troškove finansiranja, a u suprotnom da se razmotri povratak ustanove u nadležnost države.
Ovu činjenicu navode
Prema njegovim rečima, Grad Beograd mora da odluči da li želi da Apoteka Beograd nastavi da radi u postojećem obliku i da, u tom slučaju, preuzme troškove njenog finansiranja. U suprotnom, smatra da bi trebalo razmotriti da ustanova ponovo pređe u nadležnost države.
Prema njegovim rečima, Grad Beograd mora da odluči da li želi da Apoteka Beograd nastavi da radi u postojećem obliku i da, u tom slučaju, preuzme troškove njenog finansiranja. U suprotnom, smatra da bi trebalo razmotriti da ustanova ponovo pređe u nadležnost države.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.