Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ИзбориНајранији текст Blic, 28. окт, 12:07 · последњи 30. окт, 21:27

Амерички избори средине мандата: Седам кључних питања

6 медија · 8 текстова · 2 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: Вијести
Преглед вести

Хронологија

  1. 27. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору)
    Водич кроз ‚изборе средине мандата‘ у Америци
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    27. 10. 2026. 17:08 >> 28. 10. 2026. 13:50

    Водич кроз 'изборе средине мандата' у Америци

    Одржавају се сваке две године, а када падну средином председничког четворогодишње мандата називају се избори средине мандата.

    Почетком новембра у Сједињеним Америчким Државама (САД) бирају се чланови Конгреса, једне од три гране власти.

    Ови избори се одржавају сваке две године, а када падну средином председничког четворогодишњег мандата, као ове 2026, називају се избори средине мандата.

    Исход ће одредити да ли ће Конгрес састављен од Представничког дома и Сената, контролисати тренутно владајући републиканци или опозиционе демократе, од чега зависи и примена политике актуелног шефа Беле куће.

    Уједно су и показатељ задовољства становника САД-а дотадашњим радом неког председника, у овом случају Доналда Трампа који је у јануару 2025. започео други председнички мандат.

    На изборима 3. новембра кандидати се боре за свих 435 места у Представничком дому и тећину од 100 места у Сенату, горњем дому Конгреса.

    У неколико великих држава, попут Калифорније, Флориде, Џорџије и Мичигена бирају се и гувернери, а у појединим савезним и локални званичници.

    На претходним изборима 2024. републиканци су званично преузели контролу над Конгресом.

    Потпуна контрола једне странке некада је била уобичајена, али је у последњим деценијама све ређа и трајала је краће временске периоде.

    Кога гласачи бирају на изборима средине мандата?

    Ово су избори за Конгрес, тачније чланове Представничког дома и Сената.

    Конгрес усваја законе за читаву земљу.

    Представнички дом одлучује о којим законима ће се гласати, док Сенат може да их блокира или одобри, потврди председникова наименовања и, много ређе, поведе било какве истраге о њему.

    Свака савезна држава има по два сенатора и они служе шестогодишње мандате.

    Мандат у Представничком дому је двогодишњи и они заступају мање дистрикте.

    Главни проблеми

    Становници САД-а се суочавају са високим ценама горива, намирницима, становања и здравствене заштите.

    Зато им је питање трошкова живота кључно.

    Инфлација је изнад нивоа који циљају америчке Федералне резерве, делом због рата који су САД и Израел покренуле против Ирана крајем фебруару 2026.

    Званичници Демократске странке тврде да је и Трампово увођење трговинских царина утицало на раст цена.

    Кључно питање су имиграције.

    Републиканци указују да је Трамп испунио важно предизборно обећање из 2024. када се зарекао да ће увести масовне депортације придошлица који немају документе.

    Поновним доласком у Белу кућу пооштрио је контроле граница, а покренуо је и свеобухватне, често контроверзне, акције сузбијања илегалне имиграције.

    Последњих недеља расте бојазан због развоја вештачке интелигенције.

    Високи званичници из обе странке сагласни су да је неопходно да се ова област регулише што је супротно Трамповом ставу.

    Он је одбацио идеју о доношењу закона којим би се контролисао развој ове технологије.

    - Трампов обрачун са мигрантима: Ко је све на мети

    - Шта су Трампове царине и како их је увео

    - Трамп умањује ризик од вештачке интелигенције: 'Морамо да победимо Кину'

    Који је улог?

    Конгрес је уз извршну (председничку) и судску, трећа грана власти.

    Контрола над њим је важна због усвајања закона.

    Председнички дом и Сенат тренутно контролише Републиканска странка, али је њихова већина тесна.

    Имају 218 места у Представничком дому, што је минималан број потребан за контролу, уз независног члана који гласа заједно с њима.

    У Сенату, републиканци имају 53 места, два више од потребног минималног броја за контролу овог тела.

    Ако Демократска странка поврати контролу над бар једним од ова два дома, биће у прилици да предлаже и ставља на гласање сопствене законе.

    Ко би могао да победи?

    Бирачи су били скони да у претходним изборним циклусима „казне" странку председника и гласају против ње.

    Ниво подршке Доналду Трампа је низак, показују недавна истраживања јавног мњења.

    Други председнички мандат Трамп је започео подршком већом од 50 одсто, а почетком октобра 2026. тај проценат је био око 37 одсто, подаци су сајта Силвер Буллетин, који прати анкете.

    Његов рад 61 одсто испитаника није одобравао.

    Нису све изборне трке у оба дома неизвесне.

    За нека места се унапред зна да ће припасти републиканцима или демократама.

    - 'По 5.000 долара сваком пунолетном ако републиканци задрже већину у Конгресу': Трамп

    - Може ли Трамп заиста да исплати 5.000 долара сваком пунолетном у Америци

    - Нове тврдње о везама Трампа и Епстина, објављене хиљаде докумената

    ЦБС Њуз, амерички медијски партнер ББЦ-ја, издвојио је девет трка за Сенат које посебно треба пратити.

    Реч је о савезним државама, попут Ајове и Њу Хемпшира.

    ЦБС указује и на 42 трке за Представнички дом, у земљама као што су Аризона и Охајо.

    Овогодишњи избори средине мандата су тешки за предвиђање чему је допринео сукоб странака око начина како се да одреде границе изборних јединица за Представнички дом.

    Републиканци су покушали да стекну предност креирањем повољнијих изборних мапа у појединим државама, што су урадиле и опозиционе демократе.

    Погледајте видео: Колико зарађује председник Америке

    Шта ово значи за Трампа?

    Ако Демократска странка освоји Представнички дом или Сенат, Трампу ц́е бити тешко да усвоји било какве законе у Конгресу.

    Његови планови за унутрашњу политику могли би да буду осујећени, мада је пронашао начин да врши власт и без подршке ширег круга републиканаца.

    Контрола демократа над било којим од два дома Конгреса би значила да преко одбора истражују одређене потезе Трампа.

    Потенцијално би могли да се испитују наводи о корупцији, новој свечаној сали у Белој куц́и, али и методама рада Службе за имиграцију и царине (ИЦЕ).

    Унутар Демократске странке води се и расправа о томе да ли покренути поступак опозива Трампа, односно поднети оптужбе у Конгресу што би могло да послужи основ за политички, а не кривични процес.

    У случају да Републиканска странка задржи контролу над Конгресом, Трамп ће моћи да настави испуњавање сопствених планова током преостале две године мандата.

    Шта ово значи за изборе 2028?

    Трампово име није на гласачком листићу током ових избора, иако је он позвао Републиканску странку да се понаша као да јесте.

    Глас за њега је вид подршке досадашњим потезима.

    Без обзира на исход, аналитичари ће резултате вероватно искористити за извођење закључка о ставу бирача по питању правца којим земља иде под Трамповим лидерством.

    Трамп се можда неће трећи пут кандидовати за председника (до краја овог мандата имаће 82 године).

    После избора 3. новембра могуће је да ће се ширити спекулације о његовом потенцијалном наследнику за 2028, али и ко би могао да буде кандидат ривалске Демократске странке.

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

    - Доналд Трамп: Од хотелијера, преко Беле куће, до притвора и атентата

    - 'Нисмо ту да одузимамо животе': Како амерички ИЦЕ регрутује и тренира људе

    - Трамп уздрмао светски поредак више него било који председник од Другог светског рата: ББЦ уредница

    - Споразум САД и Данске о Гренланду после Трампових претњи о анексији

    - Царински рат Америке и Канаде: Око за око

    - Може ли се без „магарца“ и „слона“ на америчким изборима: Прича Роса Пероа

  2. 27. окт
    BBC na srpskom (отвара се у новом прозору)
    Šta su ‚izbori sredine mandata‘ u Americi: Jednostavan vodič
  3. 28. окт
    Јужне вести (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 24 сата после првог
    Кад ће бити расписани председнички избори у Србији
    Док теку рокови за проглашење коначних резултата избора и конституисање Скупштине Србије, чека се и датум када ће се гласати за председника државе. Иако је од оставке досадашњег председника Александра Вучића прошло… Цео текст

    Док теку рокови за проглашење коначних резултата избора и конституисање Скупштине Србије, чека се и датум када ће се гласати за председника државе.

    Иако је од оставке досадашњег председника Александра Вучића прошло месец дана (поднео ју је 27. септембра), Ана Брнабић, председница распуштене Скупштине, изборе још није расписала.

    „Расписаћу председничке изборе када дође време, у складу са Уставом Србије“, рекла је Брнабић, вршитељка дужности председнице Србије, Инсајдеру 5. октобра.

    Избори морају да буду расписани најмање 30 дана пре дана гласања, што би у овом случају значило да је последњи рок за расписивање 27. новембар, према Закону о председнику Републике.

    Прописује се и да дан гласања буде нерадни, зато је обично недељом.

    Раша Недељков, програмски директор организације Црте, затражио је од Брнабић да „без одлагања јавности саопшти планове“ и да „не држи јавност као таоца, као још једну од тактика у изборном инжењерингу“.

    Када председник Србије поднесе оставку, дужност преузума председник републичке скупштине, у овом случају Ана Брнабић, и она обавештава посланике о томе и расписује изборе, према Пословнику парламента.

    Кандидати за председника Студентске листе, победника парламентарних избора, као и досад владајуће Српске напредне странке још нису познати.

    Ако председнику раније престане мандат, избори се расписују тако да гласање буде одржано најкасније у року од три месеца, прописује члан 10 Закона о избору председника Републике.

    Од дана расписивања избора до дана гласања не може да протекне мање од 30 ни више од 60 дана.

    То значи да би већ ових дана, Брнабић могла да их распише.

    Вршилац дужности председника Републике овлашћен је да представља Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломата, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже парламенту кандидата за председника владе.

    Има и надлежности у области одбране Србије и да командује војском, према Закону о председнику Републике.

    У наредним месецима биће промена на месту председника Скупштине Србије, а то значи и на месту вршиоца дужности председника Републике.

    Ана Брнабић је заменила Вучића, а на њено место може да дође нови председник скупштине, а потом и победник председничких избора, дакле нови шеф државе.

    Пошто је Студентска листа на парламентарним изборима освојила апсолутну већину у мандатима (око 140 од укупно 250), онда ће нови председник републичке скупштине бити и нови вршилац дужности председника Србије.

    А када буде на изборима буде изгласан нови председник Србије, онда он или она ступа на ту функцију.

    То би значило да Србија у кратком периоду може да има и четири председника.

    За председника Републике изабран је кандидат који освоји већину гласова на изборима.

    Ако ниједан не добије више од половине, за 15 дана иде се у други круг избора, где су најчешће два кандидата са највећим бројем гласова.

    Од 2006. године, Србија је имала само тројицу председника.

    Борис Тадић, некадашњи лидер Демократске странке, једне од најдуговечнијих у политичкој историји савремене Србије, водио је земљу од јуна 2004. до априла 2012.

    Два пута је биран на петогодишњи мандат.

    Тадић је изгубио у другом кругу избора 2012. од Томислава Николића, што је означило прекретницу у политичком животу Србије, јер је тада на власт дошла Српска напредна странка.

    Српска напредна странка настала је цепањем Српске радикалне странке Војислава Шешеља, а главни предводници успона новостворене странке били су Николић и Александар Вучић.

    Николић је био председник државе пет година, до маја 2017, када га је наследио Вучић.

    Иако према Уставу, председник Србије нема превелика овлашћења, Вучић је често излазио из оквира надлежности шефа државе.

    За други петогодишњи председнички мандат, Вучић је изабран априла 2022. године, када је у првом кругу добио 58 одсто гласова изашлих, или више од два милиона, према званичним резултатима.

    Према Уставу Србије, нико не може више од два пута да се кандидује за председника.

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

  4. 12:07
    Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    Судар возова у Шпанији: Страхује се да има десетине мртвих
    Најмање 10 људи погинуло је у судару два воза јужно од Мадрида, саопштио је званичник регионалне владе Шпаније. Страхује се да би број жртава могао да порасте. Више од 500 путника било је у возовима који су се… Цео текст

    Најмање 10 људи погинуло је у судару два воза јужно од Мадрида, саопштио је званичник регионалне владе Шпаније.

    Страхује се да би број жртава могао да порасте.

    Више од 500 путника било је у возовима који су се сударили, а портпарол регионалне владе рекао је да ће број погинулих „сигурно расти“.

    Према подацима железничког оператера Адиф, у несрећи су учествовали воз компаније Ренфе и воз компаније Иријо, која саобраћа на линији између Мадрида и Севиље.

    Шпански премијер Педро Санчез изјавио је да је шокиран тешком железничком несрећом и да је у сталном контакту са министром саобраћаја како би био информисан о најновијим информацијама и развоју ситуације.

    Шпанске хитне службе упутиле су на место несреће бројне спасилачке екипе.

    Портпарол служби за ванредне ситуације рекао је за агенцију Франс прес (АФП) да су ангажовани сви расположиви ресурси, као и неколико ватрогасних екипа, три хеликоптера и две мобилне јединице интензивне неге.

    Спасилачка акција је у току, а очекује се да ће више информација о околностима несреће и броју страдалих бити познато у наредним сатима.

    Ово је друга велика железничка несрећа у Шпанији ове године.

    У јануару су се такође сударила два воза када је погинуло 40 људи, а десетине повређене.

    Текст ће бити допуњен

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

    - Судар брзих возова у Шпанији: 40 погинулих, десетине повређених

    - Несрећа на чувеној жичари у Лисабону: 16 мртвих, трогодишњак извучен жив

  5. 12:14
    Блиц (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 2 дана после првог
    Ко добија, а ко губи изборе средине мандата у Америци
    Американци излазе на биралишта 3. новембра како би одлучили како ће се даље одвијати остатак председничког мандата Доналда Трампа. Широм Сједињених Америчких Држава (САД) одржавају се хиљаде избора, на различитим… Цео текст

    Американци излазе на биралишта 3. новембра како би одлучили како ће се даље одвијати остатак председничког мандата Доналда Трампа.

    Широм Сједињених Америчких Држава (САД) одржавају се хиљаде избора, на различитим нивоима власти.

    Али главни догађај за гласаче биће избор чланова за Представнички дом и Сенат, два дома Конгреса.

    Републиканци, председникова странка, тренутно контролишу оба.

    Успех или пропаст последње две године Трампа на власти могли би да зависе од овог исхода.

    Конгрес усваја законе за читаву земљу, Представнички дом одлучује о којим законима ће се гласати, док Сенат може да их блокира или одобри, потврди председникова наименовања и, много ређе, поведе било какве истраге о њему.

    Свака савезна држава има по два сенатора, који служе шестогодишње мандате, док је мандат представника две године и они заступају мање дистрикте.

    Ево нашег визуелног водича где ће се добијати и губити битке за власт: од процената подршке, до кључних трка, главних изборних питања и огромне количине утрошеног новца.

    Избори средине мандата стижу у лошем тренутку за Трампа

    Један од разлога зашто опозиционе демократе имају шансе да поврате Конгрес је низак проценат подршке председнику, што је добар показатељ како би његова станка могла да прође на изборима.

    Други мандат је започео као председник са процентом подршке од нешто више од 50 одсто, према интернет страници која анализира анкете Силвер булетин, али је зато брзо пала категорију 40-тих.

    Подршка се кретала ту негде око 42 одсто кад је Трамп крајем фебруара 2026. одлучио да покрене ваздушне нападе заједно са Израелом против Ирана, али је пала испод 40 убрзо после тога.

    Тренутно је на око 37 одсто.

    Пре осам година, Трампов проценат подршке био је значајно виши у овом периоду његовог мандата и износио 43 одсто.

    У истом тренутку током његовог мандата, подршка Џозефу Бајдену, његовом претходнику из редова демократа била је 40 одсто.

    У оба случаја, председник на власти изгубио је контролу над Представничким домом, али је задржао Сенат.

    Али Трампов лош рејтинг могао би да објасни зашто се демократе надају да могу да освоје оба дома Конгреса и зашто су бацили око на државе које су републиканци доследно освајали протеклих година.

    Битка за Представнички дом

    Актуелна републиканска већина у Представничком дому, доњем дому Конгреса, танка је колико уопште може да буде.

    Они имају 218 заступника, што је тачно колико је потребно за контролу, плус један независни посланик који гласа са њима.

    Чланови Дома служе двогодишњи мандат тако да се бира свих 435 меса у новембру.

    Али већина дистрикта се не сматра тесним зато што партија која их држи има толико стабилну подршку да је само један победник вероватан.

    Само 21 дистрикт је „неизвестан“ и може да их освоји било која партија, сугерише Куков политички извештај, који анализира кампање и изборе.

    Од тих 21 неизвесних, 15 тренутно држе републиканци, а шест демократе.

    Ако демократе узму пет поред 28 класификованих као вероватна за демократе или да им нагињу, освојиће Представнички дом.

    Историјски гледано, на изборима средине мандата велики број посланичких места у Дому промени власника, обично из протеста против Беле куће.

    Просечан број који изгуби председникова партија је 27, према подацима који сежу уназад све до 1934. године.

    На та 23 избора, председникова партија је освојила више посланичких места само на три.

    Битка за Сенат

    Републиканци имају незнатно јачу контролу над Сенатом.

    Они држе 53 од 100 посланичких места, док демократе имају 45, а два независна која гласају са њима.

    Чланови Сената служе шестогодишње мандата тако да отприлике трећина иде на изборе сваке две године.

    У новембру је доступно тридесет пет места, али анализа Куковог политичког извештаја сугерише да је само седам неизвесно које би могле да освоје обе партије.

    Од тих неизвесних, шест тренутно држе републиканци, а једно демократе.

    Демократе би морале да освоје четири од тих места, плус четири класификована као вероватна или да им нагињу, да би добили 51 место и преузели контролу над Сенатом.

    Али освојити већину није лак задатак за демократе.

    Морају да задрже посланичко место у Мичигену, где анкете показују да је трка тешња него што би демократе волеле између Абдула Ел-Саједа, левичарског политичког аутсајдера и његовог републиканског ривала Мајка Роџерса, Трамповог савезника и бившег агента Федералне-обавештајне агенције (ФБИ).

    А морали би и да освоје места у државама које је Трамп освојио са двоцифреним резултатом 2024. године, међу којима су Аљаска, Ајова и Охајо.

    Али анкете показују да имају шансу, чак и у Тексасу, где би бивши учитељ Џејмс Таларико могао да постане први демократа који је освојио место у Сенату у овој савезној држави од 1988. године ако победи Кена Пакстона, актуелног савезног јавног тужиоца и блиског Трамповог савезника.

    Која су кључна питања за гласаче?

    Трамп је обећао да ће „окончати инфлацију и учинити Америку поново „приуштивом" у предизборној кампањи 2024. године, али се криза трошкова живота показала кључним питањем за гласаче.

    Председник је поносно саопштио да је бензин „сада испод 2,30 долара по галону у већини савезних држава“, у његовом обраћању о Стању нације 24. фебруара.

    Али рат са Ираном отпочео је четири дана касније, прекинувши снабдевање енергетиком са Блиског истока и изазвавши скок цене бензина на четири долара у САД.

    Рат је постајао све непопуларнији док су последице почеле да се осећају широм света и на крају удариле америчке потрошаче по џепу.

    Једна анкета спроведена у августу показала је да 63 одсто испитаника не одобрава Трампово руковање овом ситуацијом.

    Друга питања за које гласачи кажу да су им важна обухватају здравство и имиграцију.

    Трамп је недавно прогласио политику према имиграцији великим успехом, позивајући се на значајно ниже цифре прелазака границе него последњих година.

    Многи демократски кандидати се усредсређују на високе трошкове здравственог осигурања у Америци и утицај који су Трампови закони имали на приступ здравственом систему.

    Може ли Трамп да се одупре политичкој гравитацији?

    Већина знакова указује на успешне изборе средине мандата за демократе, али не би било први пут да су Трамп и његова странка на крају имали боље резултате него у анкетама ако освоје више посланичких места него што је очекивано.

    Једна од малобројних ствари која им иду на руку је њихова огромна финансијска предност.

    Крајем августа, Републикански национални комитет и његове сродне групе имали су више од 600 милиона долара готовине на располагању, док су демократе имале само нешто мање од 400 милиона.

    Уз све то, републиканци су имали и више од 400 милиона у рукама Трампове МАГА Инц групе, главне подружнице за сакупљање и трошење средстава политичког покрета „Учинимо Америку поново великом“.

    Републиканци користе ту финансијску предност за оглашавање.

    Политички огласи у вредности већој од милијарду долара емитовани су америчким гласачима у септембру, према истраживању фирме АдИмпакт.

    Републиканци су потрошили 200 милиона више од демократа и надмашили их у трошењу у скоро свим сенатским тркама означеним као неизвесним.

    Трамп ће се надати да ће овај касни удар порукама успети да убеди републиканце да изађу и гласају у новембру, појачавши излазност и ограничивши штету начињену њему и његовој странци.

    Какав год био резултат, пажња ће се брзо преусмерити на следеће председничке изборе 2028. године.

    Трампова непопуларност доминирала је изборима за средину мандата, али будући да му је уставом онемогућено да се кандидује трећи пут, пажња ће се преусмерити на оно за шта се залажу демократе, а не само на оно против чега се изјашњавају.

    ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

    - 'По 5.000 долара сваком пунолетном ако републиканци задрже већину у Конгресу': Трамп

    - Америка: 17 потеза које су Трамп и његов тим повукли ове недеље

    - Како ће изгледати други мандат Доналда Трампа

    - Републиканци вратили контролу над Сенатом

    - Ко су победници, а ко губитници избора за амерички Конгрес

    - Шта би Трамп 2.0 могао да значи за свет

  6. 19:02
    BBC na srpskom (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 4 дана после првог
    Амерички избори средине мандата: Седам кључних питања - ББЦ Неwс на српском
    Амерички избори средине мандата: Седам кључних питања - Аутор, Џејмс Фицџералд - Објављено - Време читања: 5 мин Остало је свега неколико дана до америчких избора средине мандата, кад гласачи учествују у гласању… Цео текст

    Амерички избори средине мандата: Седам кључних питања

    - Аутор, Џејмс Фицџералд

    - Објављено

    - Време читања: 5 мин

    Остало је свега неколико дана до америчких избора средине мандата, кад гласачи учествују у гласању које може имати великог утицаја на преостали део председничког мандата Доналда Трампа.

    Шта су избори средине мандата?

    Трећег новембра, Американци ће бирати чланове Конгреса, који се састоји из два дела - Представничког дома и Сената.

    Ови избори одржавају се сваке две године, а кад падну на половину председниковог четворогодишњег мандата, називају се изборима средине мандата.

    Кључни задатак за Конгрес је да ствара и усваја федералне законе - законе који важе за читаву земљу.

    Исход избора средине мандата одлучиће која политичка партија - Трампови републиканци или опозиционе демократе - контролишу Конгрес и колико је лако председнику да остварује зацртане планове.

    Резултати се такође доживљавају као степен задовољства људи у САД председниковим досадашњим учинком.

    Кога бирају?

    Биће изабраних свих 435 чланова Представничког дома – доњег дома Конгреса.

    Они служе фиксне двогодишње мандате.

    Представнички дом је обично место на ком се представљају предлози закона и о њима расправља.

    За то време, 35 од 100 посланичких места у Сенату, горњем дому, такође су предмет гласања ове године.

    Сенатори служе шестогодишње мандате.

    Између осталих послова, они одобравају или блокирају предложене законе добијене од Представничког дома.

    Истог дана, гласачи широм већег дела САД такође ће бирати политичаре на нивоу савезне државе.

    Које су кључне теме?

    Америчка привреда је у мислима многих гласача који не могу да изађу на крај са ценама горива, намирница, становања и здравства.

    Инфлација је и даље изнад нивоа који жели да постигне Федерална резерва, делом због рата који су САД и Израел покренули против Ирана у фебруару.

    Демократе тврде да је Трампов програм трговинских царина такође дигао цене за Американце.

    Имиграција је још једно кључно питање.

    Републиканци тврде да је Трамп испунио кључно предизборно обећање из 2024. године појачавши контролу граница и покренувши широко распрострањену – и често контроверзну – иницијативу против илегалне имиграције.

    Последњих недеља појачала се забринутост због вештачке интелигенције.

    Виши политичари из обе партије сложили су се око потребе да је регулишу – окренувши се тако против Трампа, који је одбацио идеју о законима за контролу развоја ове технологије.

    Шта је на коцки?

    Конгрес је један од три огранка владе, заједно са председништвом и судством.

    Контрола над њима је важна за обликовање законодавства.

    И Представнички дом и Сенат тренутно држи Републиканска странка.

    Али њена већина је танка.

    Они имају 218 места у Представничком дому, што је минимални број неопходан да би се контролисао, плус једног независног посланика који гласа заједно са њима.

    У Сенату они држе 53 места.

    Горњи дом ће прећи у друге руке само ако демократе освоје 51 место, што би претекло изједначујући глас потпредседника - тренутно републиканца - у случају да обе стране добију 50 места.

    Ако опозиционе демократе поврате контролу над најмање једним домом, стећи ће моћ да доносе властите законе у гласачкој сали.

    Ко би могао да победи?

    Бирачи су у прошлости имали обичај да „казне“ председникову партију и гласају против ње.

    Скорашње анкете показују ниску стопу подршке председнику.

    Он је други мандат започео као председник са стопом подршке од нешто изнад 50 одсто, према интернет страници за сакупљање анкета Силвер булетин, али је почетком октобра имао око 37 одсто.

    У међувремену, не подржава га 61 одсто.

    Али нису сва места у оба дому подложна промени.

    Нека су сигурна у рукама републиканаца или демократа.

    ББЦ-јев амерички партнер ЦБС њуз је идентификовао десет трка за Сенат које вреди пратити, у државама као што су Ајова и Њу Хемпшир, и 42 трке за Представнички дом, у државама као што су Аризона и Охајо.

    Гласање је непредвидљивије ове године због битке између две партије како се одређују гласачки дистрикти у Представничком дому.

    Републиканци су покушали да стекну предност стварајући повољније изборне мапе у одређеним државама, а демократе су пошле њиховим стопама.

    Шта то значи за Трампа?

    Ако демократе добију или Представнички дом или Сенат онда ће Трампу бити тешко да провуче било какве законе кроз Конгрес.

    И зато би његови домаћи планови могли бити осујећени, мада је он проналазио начине да оствари свој наум и без његове шире странке.

    Демократска контрола над било којим домом би такође значила да могу да користе одборе за истрагу аспеката Трамповог председничког мандата.

    Оптужбе за корупцију, нова балска дворана Беле куће и тактике ИЦЕ-а могле би се наћи на мети истрага.

    У току је и расправа у оквиру Демократске странке о томе да ли гласати за опозив Трампа, што значи изнети оптужбе у Конгресу који ће чинити основу за политичко, а не кривично, суђење.

    Ако Републиканска странка задржи контролу над Конгресом, Трамп ће моћи да настави са властитим плановима током остатка његовог мандата.

    Шта то значи за изборе 2028. године?

    Председниково име се не налази на гласачким листићима избора средине мандата, мада је Трамп позвао републиканце да се понашају као да јесте гласајући за њега као подршку његовим досадашњим делима.

    Какви год били резултати, коментатори ће вероватно да их искористе за аргументе како се гласачи осећају поводом правца у којем је пошла земља под Трамповим вођством.

    Трамп не може да се кандидује за председника и трећи пут.

    После избора средине мандата, можемо да очекујемо да почну спекулације о његовом могућем наследнику као председничком кандидату за 2028. годину – и ко би могао да се надмеће против те особе у име демократа.

    Додатно извештавање: Деирдре Финерти

  7. 19:11
    Данас (отвара се у новом прозору) навео извор, 4 дана после првог
    Амерички избори средине мандата: Седам кључних питања
    Остало је свега неколико дана до америчких избора средине мандата, кад гласачи учествују у гласању које може имати великог утицаја на преостали део председничког мандата Доналда Трампа. Шта су избори средине мандата?… Цео текст

    Остало је свега неколико дана до америчких избора средине мандата, кад гласачи учествују у гласању које може имати великог утицаја на преостали део председничког мандата Доналда Трампа.

    Шта су избори средине мандата?

    Трећег новембра, Американци ће бирати чланове Конгреса, који се састоји из два дела – Представничког дома и Сената.

    Ови избори одржавају се сваке две године, а кад падну на половину председниковог четворогодишњег мандата, називају се изборима средине мандата.

    Кључни задатак за Конгрес је да ствара и усваја федералне законе – законе који важе за читаву земљу.

    Исход избора средине мандата одлучиће која политичка партија – Трампови републиканци или опозиционе демократе – контролишу Конгрес и колико је лако председнику да остварује зацртане планове.

    Резултати се такође доживљавају као степен задовољства људи у САД председниковим досадашњим учинком.

    Кога бирају?

    Биће изабраних свих 435 чланова Представничког дома – доњег дома Конгреса.

    Они служе фиксне двогодишње мандате.

    Представнички дом је обично место на ком се представљају предлози закона и о њима расправља.

    За то време, 35 од 100 посланичких места у Сенату, горњем дому, такође су предмет гласања ове године.

    Сенатори служе шестогодишње мандате.

    Између осталих послова, они одобравају или блокирају предложене законе добијене од Представничког дома.

    Истог дана, гласачи широм већег дела САД такође ће бирати политичаре на нивоу савезне државе.

    Које су кључне теме?

    Америчка привреда је у мислима многих гласача који не могу да изађу на крај са ценама горива, намирница, становања и здравства.

    Инфлација је и даље изнад нивоа који жели да постигне Федерална резерва, делом због рата који су САД и Израел покренули против Ирана у фебруару.

    Демократе тврде да је Трампов програм трговинских царина такође дигао цене за Американце.

    Имиграција је још једно кључно питање.

    Републиканци тврде да је Трамп испунио кључно предизборно обећање из 2024. године појачавши контролу граница и покренувши широко распрострањену – и често контроверзну – иницијативу против илегалне имиграције.

    Последњих недеља појачала се забринутост због вештачке интелигенције.

    Виши политичари из обе партије сложили су се око потребе да је регулишу – окренувши се тако против Трампа, који је одбацио идеју о законима за контролу развоја ове технологије.

    Шта је на коцки?

    Конгрес је један од три огранка владе, заједно са председништвом и судством.

    Контрола над њима је важна за обликовање законодавства.

    И Представнички дом и Сенат тренутно држи Републиканска странка.

    Али њена већина је танка.

    Они имају 218 места у Представничком дому, што је минимални број неопходан да би се контролисао, плус једног независног посланика који гласа заједно са њима.

    У Сенату они држе 53 места.

    Горњи дом ће прећи у друге руке само ако демократе освоје 51 место, што би претекло изједначујући глас потпредседника – тренутно републиканца – у случају да обе стране добију 50 места.

    Ако опозиционе демократе поврате контролу над најмање једним домом, стећи ће моћ да доносе властите законе у гласачкој сали.

    Ко би могао да победи?

    Бирачи су у прошлости имали обичај да „казне“ председникову партију и гласају против ње.

    Скорашње анкете показују ниску стопу подршке председнику.

    Он је други мандат започео као председник са стопом подршке од нешто изнад 50 одсто, према интернет страници за сакупљање анкета Силвер булетин, али је почетком октобра имао око 37 одсто.

    У међувремену, не подржава га 61 одсто.

    Али нису сва места у оба дому подложна промени.

    Нека су сигурна у рукама републиканаца или демократа.

    ББЦ-јев амерички партнер ЦБС њуз је идентификовао десет трка за Сенат које вреди пратити, у државама као што су Ајова и Њу Хемпшир, и 42 трке за Представнички дом, у државама као што су Аризона и Охајо.

    Гласање је непредвидљивије ове године због битке између две партије како се одређују гласачки дистрикти у Представничком дому.

    Републиканци су покушали да стекну предност стварајући повољније изборне мапе у одређеним државама, а демократе су пошле њиховим стопама.

    Шта то значи за Трампа?

    Ако демократе добију или Представнички дом или Сенат онда ће Трампу бити тешко да провуче било какве законе кроз Конгрес.

    И зато би његови домаћи планови могли бити осујећени, мада је он проналазио начине да оствари свој наум и без његове шире странке.

    Демократска контрола над било којим домом би такође значила да могу да користе одборе за истрагу аспеката Трамповог председничког мандата.

    Оптужбе за корупцију, нова балска дворана Беле куће и тактике ИЦЕ-а могле би се наћи на мети истрага.

    У току је и расправа у оквиру Демократске странке о томе да ли гласати за опозив Трампа, што значи изнети оптужбе у Конгресу који ће чинити основу за политичко, а не кривично, суђење.

    Ако Републиканска странка задржи контролу над Конгресом, Трамп ће моћи да настави са властитим плановима током остатка његовог мандата.

    Шта то значи за изборе 2028. године?

    Председниково име се не налази на гласачким листићима избора средине мандата, мада је Трамп позвао републиканце да се понашају као да јесте гласајући за њега као подршку његовим досадашњим делима.

    Какви год били резултати, коментатори ће вероватно да их искористе за аргументе како се гласачи осећају поводом правца у којем је пошла земља под Трамповим вођством.

    Трамп не може да се кандидује за председника и трећи пут.

    После избора средине мандата, можемо да очекујемо да почну спекулације о његовом могућем наследнику као председничком кандидату за 2028. годину – и ко би могао да се надмеће против те особе у име демократа.

    Додатно извештавање: Деирдре Финерти

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

  8. 21:27
    Vijesti (отвара се у новом прозору) навео извор, 4 дана после првог
    Амерички избори средине мандата: Седам кључних питања
    Остало је свега неколико дана до америчких избора средине мандата, кад гласачи учествују у гласању које може имати великог утицаја на преостали део председничког мандата Доналда Трампа. Шта су избори средине мандата?… Цео текст

    Остало је свега неколико дана до америчких избора средине мандата, кад гласачи учествују у гласању које може имати великог утицаја на преостали део председничког мандата Доналда Трампа.

    Шта су избори средине мандата?

    Трећег новембра, Американци ће бирати чланове Конгреса, који се састоји из два дела - Представничког дома и Сената.

    Ови избори одржавају се сваке две године, а кад падну на половину председниковог четворогодишњег мандата, називају се изборима средине мандата.

    Кључни задатак за Конгрес је да ствара и усваја федералне законе - законе који важе за читаву земљу.

    Исход избора средине мандата одлучиће која политичка партија - Трампови републиканци или опозиционе демократе - контролишу Конгрес и колико је лако председнику да остварује зацртане планове.

    Резултати се такође доживљавају као степен задовољства људи у САД председниковим досадашњим учинком.

    Кога бирају?

    Биће изабраних свих 435 чланова Представничког дома – доњег дома Конгреса.

    Они служе фиксне двогодишње мандате.

    Представнички дом је обично место на ком се представљају предлози закона и о њима расправља.

    За то време, 35 од 100 посланичких места у Сенату, горњем дому, такође су предмет гласања ове године.

    Сенатори служе шестогодишње мандате.

    Између осталих послова, они одобравају или блокирају предложене законе добијене од Представничког дома.

    Истог дана, гласачи широм већег дела САД такође ће бирати политичаре на нивоу савезне државе.

    Које су кључне теме?

    Америчка привреда је у мислима многих гласача који не могу да изађу на крај са ценама горива, намирница, становања и здравства.

    Инфлација је и даље изнад нивоа који жели да постигне Федерална резерва, делом због рата који су САД и Израел покренули против Ирана у фебруару.

    Демократе тврде да је Трампов програм трговинских царина такође дигао цене за Американце.

    Имиграција је још једно кључно питање.

    Републиканци тврде да је Трамп испунио кључно предизборно обећање из 2024. године појачавши контролу граница и покренувши широко распрострањену – и често контроверзну – иницијативу против илегалне имиграције.

    Последњих недеља појачала се забринутост због вештачке интелигенције.

    Виши политичари из обе партије сложили су се око потребе да је регулишу – окренувши се тако против Трампа, који је одбацио идеју о законима за контролу развоја ове технологије.

    Шта је на коцки?

    Конгрес је један од три огранка владе, заједно са председништвом и судством.

    Контрола над њима је важна за обликовање законодавства.

    И Представнички дом и Сенат тренутно држи Републиканска странка.

    Али њена већина је танка.

    Они имају 218 места у Представничком дому, што је минимални број неопходан да би се контролисао, плус једног независног посланика који гласа заједно са њима.

    У Сенату они држе 53 места.

    Горњи дом ће прећи у друге руке само ако демократе освоје 51 место, што би претекло изједначујући глас потпредседника - тренутно републиканца - у случају да обе стране добију 50 места.

    Ако опозиционе демократе поврате контролу над најмање једним домом, стећи ће моћ да доносе властите законе у гласачкој сали.

    Ко би могао да победи?

    Бирачи су у прошлости имали обичај да „казне“ председникову партију и гласају против ње.

    Скорашње анкете показују ниску стопу подршке председнику.

    Он је други мандат започео као председник са стопом подршке од нешто изнад 50 одсто, према интернет страници за сакупљање анкета Силвер булетин, али је почетком октобра имао око 37 одсто.

    У међувремену, не подржава га 61 одсто.

    Али нису сва места у оба дому подложна промени.

    Нека су сигурна у рукама републиканаца или демократа.

    ББЦ-јев амерички партнер ЦБС њуз је идентификовао десет трка за Сенат које вреди пратити, у државама као што су Ајова и Њу Хемпшир, и 42 трке за Представнички дом, у државама као што су Аризона и Охајо.

    Гласање је непредвидљивије ове године због битке између две партије како се одређују гласачки дистрикти у Представничком дому.

    Републиканци су покушали да стекну предност стварајући повољније изборне мапе у одређеним државама, а демократе су пошле њиховим стопама.

    Шта то значи за Трампа?

    Ако демократе добију или Представнички дом или Сенат онда ће Трампу бити тешко да провуче било какве законе кроз Конгрес.

    И зато би његови домаћи планови могли бити осујећени, мада је он проналазио начине да оствари свој наум и без његове шире странке.

    Демократска контрола над било којим домом би такође значила да могу да користе одборе за истрагу аспеката Трамповог председничког мандата.

    Оптужбе за корупцију, нова балска дворана Беле куће и тактике ИЦЕ-а могле би се наћи на мети истрага.

    У току је и расправа у оквиру Демократске странке о томе да ли гласати за опозив Трампа, што значи изнети оптужбе у Конгресу који ће чинити основу за политичко, а не кривично, суђење.

    Ако Републиканска странка задржи контролу над Конгресом, Трамп ће моћи да настави са властитим плановима током остатка његовог мандата.

    Шта то значи за изборе 2028. године?

    Председниково име се не налази на гласачким листићима избора средине мандата, мада је Трамп позвао републиканце да се понашају као да јесте гласајући за њега као подршку његовим досадашњим делима.

    Какви год били резултати, коментатори ће вероватно да их искористе за аргументе како се гласачи осећају поводом правца у којем је пошла земља под Трамповим вођством.

    Трамп не може да се кандидује за председника и трећи пут.

    После избора средине мандата, можемо да очекујемо да почну спекулације о његовом могућем наследнику као председничком кандидату за 2028. годину – и ко би могао да се надмеће против те особе у име демократа.

    Додатно извештавање: Деирдре Финерти

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

    - Водич кроз 'изборе средине мандата' у Америци

    - Може ли Трамп заиста да исплати 5.000 долара сваком пунолетном у Америци

    - Шта су Трампове царине и како их је увео

    Погледајте још:

Особе и институције у овој вести

  • Демократска странка
  • Доналд Трамп
  • Конгрес САД
  • Представнички дом
  • Републиканска странка
  • Сенат САД
  • ЦБС њуз
  • Александар Вучић
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Доналд ТрампДоналд ТрампРепубликанска странкаРепубликанска странкаСенат САДСенат САДАлександар ВучићАлександар ВучићСрпска напредна странкаСрпска напредна стран…Ана БрнабићАна БрнабићКонгрес САДСкупштина СрбијеРаша НедељковИријоПедро СанчезДемократска странкаПредставнички домПредставнички дом САД

Приказано 14 најповезанијих имена. Још 16 у Мрежи.

Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

42

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

42 од 42 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

6медија
8текстова
  • RTCG
  • BBC na srpskom
  • Južne vesti
  • Blic
  • Danas
  • Vijesti

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1028
  • Друштво827
  • Економија577
  • Спољна политика560
  • Правосуђе489
  • Медији407
  • Безбедност228
  • Политика163
  • Косово56

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4335 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете