IzboriNajraniji tekst Blic, 28. okt, 12:07 · poslednji 30. okt, 21:27

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja

6 medija · 8 tekstova · 2 izvorna Istraži mrežu

Foto iz članka: Vijesti

Pregled vesti

Hronologija

27. okt
RTCG (otvara se u novom prozoru)
Vodič kroz ‚izbore sredine mandata‘ u Americi
- Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst
- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Muzički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
27. 10. 2026. 17:08 >> 28. 10. 2026. 13:50
Vodič kroz 'izbore sredine mandata' u Americi
Održavaju se svake dve godine, a kada padnu sredinom predsedničkog četvorogodišnje mandata nazivaju se izbori sredine mandata.
Početkom novembra u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) biraju se članovi Kongresa, jedne od tri grane vlasti.
Ovi izbori se održavaju svake dve godine, a kada padnu sredinom predsedničkog četvorogodišnjeg mandata, kao ove 2026, nazivaju se izbori sredine mandata.
Ishod će odrediti da li će Kongres sastavljen od Predstavničkog doma i Senata, kontrolisati trenutno vladajući republikanci ili opozicione demokrate, od čega zavisi i primena politike aktuelnog šefa Bele kuće.
Ujedno su i pokazatelj zadovoljstva stanovnika SAD-a dotadašnjim radom nekog predsednika, u ovom slučaju Donalda Trampa koji je u januaru 2025. započeo drugi predsednički mandat.
Na izborima 3. novembra kandidati se bore za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i tećinu od 100 mesta u Senatu, gornjem domu Kongresa.
U nekoliko velikih država, poput Kalifornije, Floride, Džordžije i Mičigena biraju se i guverneri, a u pojedinim saveznim i lokalni zvaničnici.
Na prethodnim izborima 2024. republikanci su zvanično preuzeli kontrolu nad Kongresom.
Potpuna kontrola jedne stranke nekada je bila uobičajena, ali je u poslednjim decenijama sve ređa i trajala je kraće vremenske periode.
Koga glasači biraju na izborima sredine mandata?
Ovo su izbori za Kongres, tačnije članove Predstavničkog doma i Senata.
Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.
Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.
Svaka savezna država ima po dva senatora i oni služe šestogodišnje mandate.
Mandat u Predstavničkom domu je dvogodišnji i oni zastupaju manje distrikte.
Glavni problemi
Stanovnici SAD-a se suočavaju sa visokim cenama goriva, namirnicima, stanovanja i zdravstvene zaštite.
Zato im je pitanje troškova života ključno.
Inflacija je iznad nivoa koji ciljaju američke Federalne rezerve, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenule protiv Irana krajem februaru 2026.
Zvaničnici Demokratske stranke tvrde da je i Trampovo uvođenje trgovinskih carina uticalo na rast cena.
Ključno pitanje su imigracije.
Republikanci ukazuju da je Tramp ispunio važno predizborno obećanje iz 2024. kada se zarekao da će uvesti masovne deportacije pridošlica koji nemaju dokumente.
Ponovnim dolaskom u Belu kuću pooštrio je kontrole granica, a pokrenuo je i sveobuhvatne, često kontroverzne, akcije suzbijanja ilegalne imigracije.
Poslednjih nedelja raste bojazan zbog razvoja veštačke inteligencije.
Visoki zvaničnici iz obe stranke saglasni su da je neophodno da se ova oblast reguliše što je suprotno Trampovom stavu.
On je odbacio ideju o donošenju zakona kojim bi se kontrolisao razvoj ove tehnologije.
- Trampov obračun sa migrantima: Ko je sve na meti
- Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
- Tramp umanjuje rizik od veštačke inteligencije: 'Moramo da pobedimo Kinu'
Koji je ulog?
Kongres je uz izvršnu (predsedničku) i sudsku, treća grana vlasti.
Kontrola nad njim je važna zbog usvajanja zakona.
Predsednički dom i Senat trenutno kontroliše Republikanska stranka, ali je njihova većina tesna.
Imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalan broj potreban za kontrolu, uz nezavisnog člana koji glasa zajedno s njima.
U Senatu, republikanci imaju 53 mesta, dva više od potrebnog minimalnog broja za kontrolu ovog tela.
Ako Demokratska stranka povrati kontrolu nad bar jednim od ova dva doma, biće u prilici da predlaže i stavlja na glasanje sopstvene zakone.
Ko bi mogao da pobedi?
Birači su bili skoni da u prethodnim izbornim ciklusima „kazne" stranku predsednika i glasaju protiv nje.
Nivo podrške Donaldu Trampa je nizak, pokazuju nedavna istraživanja javnog mnjenja.
Drugi predsednički mandat Tramp je započeo podrškom većom od 50 odsto, a početkom oktobra 2026. taj procenat je bio oko 37 odsto, podaci su sajta Silver Bulletin, koji prati ankete.
Njegov rad 61 odsto ispitanika nije odobravao.
Nisu sve izborne trke u oba doma neizvesne.
Za neka mesta se unapred zna da će pripasti republikancima ili demokratama.
- 'Po 5.000 dolara svakom punoletnom ako republikanci zadrže većinu u Kongresu': Tramp
- Može li Tramp zaista da isplati 5.000 dolara svakom punoletnom u Americi
- Nove tvrdnje o vezama Trampa i Epstina, objavljene hiljade dokumenata
CBS Njuz, američki medijski partner BBC-ja, izdvojio je devet trka za Senat koje posebno treba pratiti.
Reč je o saveznim državama, poput Ajove i Nju Hempšira.
CBS ukazuje i na 42 trke za Predstavnički dom, u zemljama kao što su Arizona i Ohajo.
Ovogodišnji izbori sredine mandata su teški za predviđanje čemu je doprineo sukob stranaka oko načina kako se da odrede granice izbornih jedinica za Predstavnički dom.
Republikanci su pokušali da steknu prednost kreiranjem povoljnijih izbornih mapa u pojedinim državama, što su uradile i opozicione demokrate.
Pogledajte video: Koliko zarađuje predsednik Amerike
Šta ovo znači za Trampa?
Ako Demokratska stranka osvoji Predstavnički dom ili Senat, Trampu će biti teško da usvoji bilo kakve zakone u Kongresu.
Njegovi planovi za unutrašnju politiku mogli bi da budu osujećeni, mada je pronašao način da vrši vlast i bez podrške šireg kruga republikanaca.
Kontrola demokrata nad bilo kojim od dva doma Kongresa bi značila da preko odbora istražuju određene poteze Trampa.
Potencijalno bi mogli da se ispituju navodi o korupciji, novoj svečanoj sali u Beloj kući, ali i metodama rada Službe za imigraciju i carine (ICE).
Unutar Demokratske stranke vodi se i rasprava o tome da li pokrenuti postupak opoziva Trampa, odnosno podneti optužbe u Kongresu što bi moglo da posluži osnov za politički, a ne krivični proces.
U slučaju da Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi ispunjavanje sopstvenih planova tokom preostale dve godine mandata.
Šta ovo znači za izbore 2028?
Trampovo ime nije na glasačkom listiću tokom ovih izbora, iako je on pozvao Republikansku stranku da se ponaša kao da jeste.
Glas za njega je vid podrške dosadašnjim potezima.
Bez obzira na ishod, analitičari će rezultate verovatno iskoristiti za izvođenje zaključka o stavu birača po pitanju pravca kojim zemlja ide pod Trampovim liderstvom.
Tramp se možda neće treći put kandidovati za predsednika (do kraja ovog mandata imaće 82 godine).
Posle izbora 3. novembra moguće je da će se širiti spekulacije o njegovom potencijalnom nasledniku za 2028, ali i ko bi mogao da bude kandidat rivalske Demokratske stranke.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
- 'Nismo tu da oduzimamo živote': Kako američki ICE regrutuje i trenira ljude
- Tramp uzdrmao svetski poredak više nego bilo koji predsednik od Drugog svetskog rata: BBC urednica
- Sporazum SAD i Danske o Grenlandu posle Trampovih pretnji o aneksiji
- Carinski rat Amerike i Kanade: Oko za oko
- Može li se bez „magarca“ i „slona“ na američkim izborima: Priča Rosa Peroa
27. okt
BBC na srpskom (otvara se u novom prozoru)
Šta su ‚izbori sredine mandata‘ u Americi: Jednostavan vodič
28. okt
Južne vesti (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 24 sata posle prvog
Kad će biti raspisani predsednički izbori u Srbiji
Dok teku rokovi za proglašenje konačnih rezultata izbora i konstituisanje Skupštine Srbije, čeka se i datum kada će se glasati za predsednika države. Iako je od ostavke dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića prošlo… Ceo tekst
Dok teku rokovi za proglašenje konačnih rezultata izbora i konstituisanje Skupštine Srbije, čeka se i datum kada će se glasati za predsednika države.
Iako je od ostavke dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića prošlo mesec dana (podneo ju je 27. septembra), Ana Brnabić, predsednica raspuštene Skupštine, izbore još nije raspisala.
„Raspisaću predsedničke izbore kada dođe vreme, u skladu sa Ustavom Srbije“, rekla je Brnabić, vršiteljka dužnosti predsednice Srbije, Insajderu 5. oktobra.
Izbori moraju da budu raspisani najmanje 30 dana pre dana glasanja, što bi u ovom slučaju značilo da je poslednji rok za raspisivanje 27. novembar, prema Zakonu o predsedniku Republike.
Propisuje se i da dan glasanja bude neradni, zato je obično nedeljom.
Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crte, zatražio je od Brnabić da „bez odlaganja javnosti saopšti planove“ i da „ne drži javnost kao taoca, kao još jednu od taktika u izbornom inženjeringu“.
Kada predsednik Srbije podnese ostavku, dužnost preuzuma predsednik republičke skupštine, u ovom slučaju Ana Brnabić, i ona obaveštava poslanike o tome i raspisuje izbore, prema Poslovniku parlamenta.
Kandidati za predsednika Studentske liste, pobednika parlamentarnih izbora, kao i dosad vladajuće Srpske napredne stranke još nisu poznati.
Ako predsedniku ranije prestane mandat, izbori se raspisuju tako da glasanje bude održano najkasnije u roku od tri meseca, propisuje član 10 Zakona o izboru predsednika Republike.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da protekne manje od 30 ni više od 60 dana.
To znači da bi već ovih dana, Brnabić mogla da ih raspiše.
Vršilac dužnosti predsednika Republike ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomata, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže parlamentu kandidata za predsednika vlade.
Ima i nadležnosti u oblasti odbrane Srbije i da komanduje vojskom, prema Zakonu o predsedniku Republike.
U narednim mesecima biće promena na mestu predsednika Skupštine Srbije, a to znači i na mestu vršioca dužnosti predsednika Republike.
Ana Brnabić je zamenila Vučića, a na njeno mesto može da dođe novi predsednik skupštine, a potom i pobednik predsedničkih izbora, dakle novi šef države.
Pošto je Studentska lista na parlamentarnim izborima osvojila apsolutnu većinu u mandatima (oko 140 od ukupno 250), onda će novi predsednik republičke skupštine biti i novi vršilac dužnosti predsednika Srbije.
A kada bude na izborima bude izglasan novi predsednik Srbije, onda on ili ona stupa na tu funkciju.
To bi značilo da Srbija u kratkom periodu može da ima i četiri predsednika.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji osvoji većinu glasova na izborima.
Ako nijedan ne dobije više od polovine, za 15 dana ide se u drugi krug izbora, gde su najčešće dva kandidata sa najvećim brojem glasova.
Od 2006. godine, Srbija je imala samo trojicu predsednika.
Boris Tadić, nekadašnji lider Demokratske stranke, jedne od najdugovečnijih u političkoj istoriji savremene Srbije, vodio je zemlju od juna 2004. do aprila 2012.
Dva puta je biran na petogodišnji mandat.
Tadić je izgubio u drugom krugu izbora 2012. od Tomislava Nikolića, što je označilo prekretnicu u političkom životu Srbije, jer je tada na vlast došla Srpska napredna stranka.
Srpska napredna stranka nastala je cepanjem Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, a glavni predvodnici uspona novostvorene stranke bili su Nikolić i Aleksandar Vučić.
Nikolić je bio predsednik države pet godina, do maja 2017, kada ga je nasledio Vučić.
Iako prema Ustavu, predsednik Srbije nema prevelika ovlašćenja, Vučić je često izlazio iz okvira nadležnosti šefa države.
Za drugi petogodišnji predsednički mandat, Vučić je izabran aprila 2022. godine, kada je u prvom krugu dobio 58 odsto glasova izašlih, ili više od dva miliona, prema zvaničnim rezultatima.
Prema Ustavu Srbije, niko ne može više od dva puta da se kandiduje za predsednika.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
12:07
Blic (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu
Sudar vozova u Španiji: Strahuje se da ima desetine mrtvih
Najmanje 10 ljudi poginulo je u sudaru dva voza južno od Madrida, saopštio je zvaničnik regionalne vlade Španije. Strahuje se da bi broj žrtava mogao da poraste. Više od 500 putnika bilo je u vozovima koji su se… Ceo tekst
Najmanje 10 ljudi poginulo je u sudaru dva voza južno od Madrida, saopštio je zvaničnik regionalne vlade Španije.
Strahuje se da bi broj žrtava mogao da poraste.
Više od 500 putnika bilo je u vozovima koji su se sudarili, a portparol regionalne vlade rekao je da će broj poginulih „sigurno rasti“.
Prema podacima železničkog operatera Adif, u nesreći su učestvovali voz kompanije Renfe i voz kompanije Irijo, koja saobraća na liniji između Madrida i Sevilje.
Španski premijer Pedro Sančez izjavio je da je šokiran teškom železničkom nesrećom i da je u stalnom kontaktu sa ministrom saobraćaja kako bi bio informisan o najnovijim informacijama i razvoju situacije.
Španske hitne službe uputile su na mesto nesreće brojne spasilačke ekipe.
Portparol službi za vanredne situacije rekao je za agenciju Frans pres (AFP) da su angažovani svi raspoloživi resursi, kao i nekoliko vatrogasnih ekipa, tri helikoptera i dve mobilne jedinice intenzivne nege.
Spasilačka akcija je u toku, a očekuje se da će više informacija o okolnostima nesreće i broju stradalih biti poznato u narednim satima.
Ovo je druga velika železnička nesreća u Španiji ove godine.
U januaru su se takođe sudarila dva voza kada je poginulo 40 ljudi, a desetine povređene.
Tekst će biti dopunjen
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Sudar brzih vozova u Španiji: 40 poginulih, desetine povređenih
- Nesreća na čuvenoj žičari u Lisabonu: 16 mrtvih, trogodišnjak izvučen živ
12:14
Blic (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 dana posle prvog
Ko dobija, a ko gubi izbore sredine mandata u Americi
Amerikanci izlaze na birališta 3. novembra kako bi odlučili kako će se dalje odvijati ostatak predsedničkog mandata Donalda Trampa. Širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) održavaju se hiljade izbora, na različitim… Ceo tekst
Amerikanci izlaze na birališta 3. novembra kako bi odlučili kako će se dalje odvijati ostatak predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) održavaju se hiljade izbora, na različitim nivoima vlasti.
Ali glavni događaj za glasače biće izbor članova za Predstavnički dom i Senat, dva doma Kongresa.
Republikanci, predsednikova stranka, trenutno kontrolišu oba.
Uspeh ili propast poslednje dve godine Trampa na vlasti mogli bi da zavise od ovog ishoda.
Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju, Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.
Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate, dok je mandat predstavnika dve godine i oni zastupaju manje distrikte.
Evo našeg vizuelnog vodiča gde će se dobijati i gubiti bitke za vlast: od procenata podrške, do ključnih trka, glavnih izbornih pitanja i ogromne količine utrošenog novca.
Izbori sredine mandata stižu u lošem trenutku za Trampa
Jedan od razloga zašto opozicione demokrate imaju šanse da povrate Kongres je nizak procenat podrške predsedniku, što je dobar pokazatelj kako bi njegova stanka mogla da prođe na izborima.
Drugi mandat je započeo kao predsednik sa procentom podrške od nešto više od 50 odsto, prema internet stranici koja analizira ankete Silver buletin, ali je zato brzo pala kategoriju 40-tih.
Podrška se kretala tu negde oko 42 odsto kad je Tramp krajem februara 2026. odlučio da pokrene vazdušne napade zajedno sa Izraelom protiv Irana, ali je pala ispod 40 ubrzo posle toga.
Trenutno je na oko 37 odsto.
Pre osam godina, Trampov procenat podrške bio je značajno viši u ovom periodu njegovog mandata i iznosio 43 odsto.
U istom trenutku tokom njegovog mandata, podrška Džozefu Bajdenu, njegovom prethodniku iz redova demokrata bila je 40 odsto.
U oba slučaja, predsednik na vlasti izgubio je kontrolu nad Predstavničkim domom, ali je zadržao Senat.
Ali Trampov loš rejting mogao bi da objasni zašto se demokrate nadaju da mogu da osvoje oba doma Kongresa i zašto su bacili oko na države koje su republikanci dosledno osvajali proteklih godina.
Bitka za Predstavnički dom
Aktuelna republikanska većina u Predstavničkom domu, donjem domu Kongresa, tanka je koliko uopšte može da bude.
Oni imaju 218 zastupnika, što je tačno koliko je potrebno za kontrolu, plus jedan nezavisni poslanik koji glasa sa njima.
Članovi Doma služe dvogodišnji mandat tako da se bira svih 435 mesa u novembru.
Ali većina distrikta se ne smatra tesnim zato što partija koja ih drži ima toliko stabilnu podršku da je samo jedan pobednik verovatan.
Samo 21 distrikt je „neizvestan“ i može da ih osvoji bilo koja partija, sugeriše Kukov politički izveštaj, koji analizira kampanje i izbore.
Od tih 21 neizvesnih, 15 trenutno drže republikanci, a šest demokrate.
Ako demokrate uzmu pet pored 28 klasifikovanih kao verovatna za demokrate ili da im naginju, osvojiće Predstavnički dom.
Istorijski gledano, na izborima sredine mandata veliki broj poslaničkih mesta u Domu promeni vlasnika, obično iz protesta protiv Bele kuće.
Prosečan broj koji izgubi predsednikova partija je 27, prema podacima koji sežu unazad sve do 1934. godine.
Na ta 23 izbora, predsednikova partija je osvojila više poslaničkih mesta samo na tri.
Bitka za Senat
Republikanci imaju neznatno jaču kontrolu nad Senatom.
Oni drže 53 od 100 poslaničkih mesta, dok demokrate imaju 45, a dva nezavisna koja glasaju sa njima.
Članovi Senata služe šestogodišnje mandata tako da otprilike trećina ide na izbore svake dve godine.
U novembru je dostupno trideset pet mesta, ali analiza Kukovog političkog izveštaja sugeriše da je samo sedam neizvesno koje bi mogle da osvoje obe partije.
Od tih neizvesnih, šest trenutno drže republikanci, a jedno demokrate.
Demokrate bi morale da osvoje četiri od tih mesta, plus četiri klasifikovana kao verovatna ili da im naginju, da bi dobili 51 mesto i preuzeli kontrolu nad Senatom.
Ali osvojiti većinu nije lak zadatak za demokrate.
Moraju da zadrže poslaničko mesto u Mičigenu, gde ankete pokazuju da je trka tešnja nego što bi demokrate volele između Abdula El-Sajeda, levičarskog političkog autsajdera i njegovog republikanskog rivala Majka Rodžersa, Trampovog saveznika i bivšeg agenta Federalne-obaveštajne agencije (FBI).
A morali bi i da osvoje mesta u državama koje je Tramp osvojio sa dvocifrenim rezultatom 2024. godine, među kojima su Aljaska, Ajova i Ohajo.
Ali ankete pokazuju da imaju šansu, čak i u Teksasu, gde bi bivši učitelj Džejms Talariko mogao da postane prvi demokrata koji je osvojio mesto u Senatu u ovoj saveznoj državi od 1988. godine ako pobedi Kena Pakstona, aktuelnog saveznog javnog tužioca i bliskog Trampovog saveznika.
Koja su ključna pitanja za glasače?
Tramp je obećao da će „okončati inflaciju i učiniti Ameriku ponovo „priuštivom" u predizbornoj kampanji 2024. godine, ali se kriza troškova života pokazala ključnim pitanjem za glasače.
Predsednik je ponosno saopštio da je benzin „sada ispod 2,30 dolara po galonu u većini saveznih država“, u njegovom obraćanju o Stanju nacije 24. februara.
Ali rat sa Iranom otpočeo je četiri dana kasnije, prekinuvši snabdevanje energetikom sa Bliskog istoka i izazvavši skok cene benzina na četiri dolara u SAD.
Rat je postajao sve nepopularniji dok su posledice počele da se osećaju širom sveta i na kraju udarile američke potrošače po džepu.
Jedna anketa sprovedena u avgustu pokazala je da 63 odsto ispitanika ne odobrava Trampovo rukovanje ovom situacijom.
Druga pitanja za koje glasači kažu da su im važna obuhvataju zdravstvo i imigraciju.
Tramp je nedavno proglasio politiku prema imigraciji velikim uspehom, pozivajući se na značajno niže cifre prelazaka granice nego poslednjih godina.
Mnogi demokratski kandidati se usredsređuju na visoke troškove zdravstvenog osiguranja u Americi i uticaj koji su Trampovi zakoni imali na pristup zdravstvenom sistemu.
Može li Tramp da se odupre političkoj gravitaciji?
Većina znakova ukazuje na uspešne izbore sredine mandata za demokrate, ali ne bi bilo prvi put da su Tramp i njegova stranka na kraju imali bolje rezultate nego u anketama ako osvoje više poslaničkih mesta nego što je očekivano.
Jedna od malobrojnih stvari koja im idu na ruku je njihova ogromna finansijska prednost.
Krajem avgusta, Republikanski nacionalni komitet i njegove srodne grupe imali su više od 600 miliona dolara gotovine na raspolaganju, dok su demokrate imale samo nešto manje od 400 miliona.
Uz sve to, republikanci su imali i više od 400 miliona u rukama Trampove MAGA Inc grupe, glavne podružnice za sakupljanje i trošenje sredstava političkog pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.
Republikanci koriste tu finansijsku prednost za oglašavanje.
Politički oglasi u vrednosti većoj od milijardu dolara emitovani su američkim glasačima u septembru, prema istraživanju firme AdImpakt.
Republikanci su potrošili 200 miliona više od demokrata i nadmašili ih u trošenju u skoro svim senatskim trkama označenim kao neizvesnim.
Tramp će se nadati da će ovaj kasni udar porukama uspeti da ubedi republikance da izađu i glasaju u novembru, pojačavši izlaznost i ograničivši štetu načinjenu njemu i njegovoj stranci.
Kakav god bio rezultat, pažnja će se brzo preusmeriti na sledeće predsedničke izbore 2028. godine.
Trampova nepopularnost dominirala je izborima za sredinu mandata, ali budući da mu je ustavom onemogućeno da se kandiduje treći put, pažnja će se preusmeriti na ono za šta se zalažu demokrate, a ne samo na ono protiv čega se izjašnjavaju.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Po 5.000 dolara svakom punoletnom ako republikanci zadrže većinu u Kongresu': Tramp
- Amerika: 17 poteza koje su Tramp i njegov tim povukli ove nedelje
- Kako će izgledati drugi mandat Donalda Trampa
- Republikanci vratili kontrolu nad Senatom
- Ko su pobednici, a ko gubitnici izbora za američki Kongres
- Šta bi Tramp 2.0 mogao da znači za svet
19:02
BBC na srpskom (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 4 dana posle prvog
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja - BBC News na srpskom
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja - Autor, Džejms Ficdžerald - Objavljeno - Vreme čitanja: 5 min Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju… Ceo tekst
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja
- Autor, Džejms Ficdžerald
- Objavljeno
- Vreme čitanja: 5 min
Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Šta su izbori sredine mandata?
Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.
Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.
Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone - zakone koji važe za čitavu zemlju.
Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija - Trampovi republikanci ili opozicione demokrate - kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.
Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.
Koga biraju?
Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.
Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.
Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.
Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.
Senatori služe šestogodišnje mandate.
Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.
Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.
Koje su ključne teme?
Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.
Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.
Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.
Imigracija je još jedno ključno pitanje.
Republikanci tvrde da je Tramp ispunio ključno predizborno obećanje iz 2024. godine pojačavši kontrolu granica i pokrenuvši široko rasprostranjenu – i često kontroverznu – inicijativu protiv ilegalne imigracije.
Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.
Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.
Šta je na kocki?
Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.
Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.
I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.
Ali njena većina je tanka.
Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.
U Senatu oni drže 53 mesta.
Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika - trenutno republikanca - u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.
Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.
Ko bi mogao da pobedi?
Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.
Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.
On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.
U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.
Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.
Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.
BBC-jev američki partner CBS njuz je identifikovao deset trka za Senat koje vredi pratiti, u državama kao što su Ajova i Nju Hempšir, i 42 trke za Predstavnički dom, u državama kao što su Arizona i Ohajo.
Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.
Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.
Šta to znači za Trampa?
Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.
I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.
Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.
Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.
U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.
Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.
Šta to znači za izbore 2028. godine?
Predsednikovo ime se ne nalazi na glasačkim listićima izbora sredine mandata, mada je Tramp pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste glasajući za njega kao podršku njegovim dosadašnjim delima.
Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.
Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.
Posle izbora sredine mandata, možemo da očekujemo da počnu spekulacije o njegovom mogućem nasledniku kao predsedničkom kandidatu za 2028. godinu – i ko bi mogao da se nadmeće protiv te osobe u ime demokrata.
Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti
19:11
Danas (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 4 dana posle prvog
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja
Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa. Šta su izbori sredine mandata?… Ceo tekst
Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Šta su izbori sredine mandata?
Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela – Predstavničkog doma i Senata.
Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.
Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone – zakone koji važe za čitavu zemlju.
Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija – Trampovi republikanci ili opozicione demokrate – kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.
Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.
Koga biraju?
Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.
Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.
Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.
Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.
Senatori služe šestogodišnje mandate.
Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.
Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.
Koje su ključne teme?
Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.
Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.
Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.
Imigracija je još jedno ključno pitanje.
Republikanci tvrde da je Tramp ispunio ključno predizborno obećanje iz 2024. godine pojačavši kontrolu granica i pokrenuvši široko rasprostranjenu – i često kontroverznu – inicijativu protiv ilegalne imigracije.
Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.
Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.
Šta je na kocki?
Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.
Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.
I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.
Ali njena većina je tanka.
Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.
U Senatu oni drže 53 mesta.
Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika – trenutno republikanca – u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.
Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.
Ko bi mogao da pobedi?
Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.
Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.
On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.
U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.
Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.
Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.
BBC-jev američki partner CBS njuz je identifikovao deset trka za Senat koje vredi pratiti, u državama kao što su Ajova i Nju Hempšir, i 42 trke za Predstavnički dom, u državama kao što su Arizona i Ohajo.
Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.
Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.
Šta to znači za Trampa?
Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.
I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.
Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.
Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.
U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.
Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.
Šta to znači za izbore 2028. godine?
Predsednikovo ime se ne nalazi na glasačkim listićima izbora sredine mandata, mada je Tramp pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste glasajući za njega kao podršku njegovim dosadašnjim delima.
Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.
Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.
Posle izbora sredine mandata, možemo da očekujemo da počnu spekulacije o njegovom mogućem nasledniku kao predsedničkom kandidatu za 2028. godinu – i ko bi mogao da se nadmeće protiv te osobe u ime demokrata.
Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
21:27
Vijesti (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 4 dana posle prvog
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja
Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa. Šta su izbori sredine mandata?… Ceo tekst
Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Šta su izbori sredine mandata?
Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.
Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.
Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone - zakone koji važe za čitavu zemlju.
Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija - Trampovi republikanci ili opozicione demokrate - kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.
Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.
Koga biraju?
Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.
Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.
Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.
Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.
Senatori služe šestogodišnje mandate.
Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.
Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.
Koje su ključne teme?
Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.
Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.
Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.
Imigracija je još jedno ključno pitanje.
Republikanci tvrde da je Tramp ispunio ključno predizborno obećanje iz 2024. godine pojačavši kontrolu granica i pokrenuvši široko rasprostranjenu – i često kontroverznu – inicijativu protiv ilegalne imigracije.
Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.
Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.
Šta je na kocki?
Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.
Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.
I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.
Ali njena većina je tanka.
Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.
U Senatu oni drže 53 mesta.
Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika - trenutno republikanca - u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.
Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.
Ko bi mogao da pobedi?
Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.
Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.
On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.
U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.
Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.
Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.
BBC-jev američki partner CBS njuz je identifikovao deset trka za Senat koje vredi pratiti, u državama kao što su Ajova i Nju Hempšir, i 42 trke za Predstavnički dom, u državama kao što su Arizona i Ohajo.
Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.
Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.
Šta to znači za Trampa?
Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.
I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.
Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.
Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.
U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.
Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.
Šta to znači za izbore 2028. godine?
Predsednikovo ime se ne nalazi na glasačkim listićima izbora sredine mandata, mada je Tramp pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste glasajući za njega kao podršku njegovim dosadašnjim delima.
Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.
Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.
Posle izbora sredine mandata, možemo da očekujemo da počnu spekulacije o njegovom mogućem nasledniku kao predsedničkom kandidatu za 2028. godinu – i ko bi mogao da se nadmeće protiv te osobe u ime demokrata.
Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Vodič kroz 'izbore sredine mandata' u Americi
- Može li Tramp zaista da isplati 5.000 dolara svakom punoletnom u Americi
- Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
Pogledajte još:

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Spoljna politika5. nov, 19:33

Brisel: Marta Kos se sastala sa četiri predstavnika Studentske liste

5 medijaNIN, Večernje novosti, Dnevnik …

Hronologija

27. okt

RTCG (otvara se u novom prozoru)

Vodič kroz ‚izbore sredine mandata‘ u Americi

- Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst

- Hronika

- Kolumne

Radio

- Izdvajamo

Emisije

- Dokumentarni program

- Pop top

- Europuls

- Zrno po zrno

- Radio ordinacija

- Kulturna panorama

- Zelena priča

- Epoleta

- +382

- Spona

- Svijet jednakih šansi

- Matica

- Život po mjeri čovjeka

- Link

- Izokrenuti svijet

- Koracima mladih

- Moja profesija je...

- Sportski program

- Kulturno-umjetnički program

- Muzički program

- Koracima prošlosti

- Naučno-obrazovni program

- Programska šema

- Trofej Radija Crne Gore

- Frekvencije

- Radio drama

27. 10. 2026. 17:08 >> 28. 10. 2026. 13:50

Vodič kroz 'izbore sredine mandata' u Americi

Održavaju se svake dve godine, a kada padnu sredinom predsedničkog četvorogodišnje mandata nazivaju se izbori sredine mandata.

Početkom novembra u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) biraju se članovi Kongresa, jedne od tri grane vlasti.

Ovi izbori se održavaju svake dve godine, a kada padnu sredinom predsedničkog četvorogodišnjeg mandata, kao ove 2026, nazivaju se izbori sredine mandata.

Ishod će odrediti da li će Kongres sastavljen od Predstavničkog doma i Senata, kontrolisati trenutno vladajući republikanci ili opozicione demokrate, od čega zavisi i primena politike aktuelnog šefa Bele kuće.

Ujedno su i pokazatelj zadovoljstva stanovnika SAD-a dotadašnjim radom nekog predsednika, u ovom slučaju Donalda Trampa koji je u januaru 2025. započeo drugi predsednički mandat.

Na izborima 3. novembra kandidati se bore za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i tećinu od 100 mesta u Senatu, gornjem domu Kongresa.

U nekoliko velikih država, poput Kalifornije, Floride, Džordžije i Mičigena biraju se i guverneri, a u pojedinim saveznim i lokalni zvaničnici.

Na prethodnim izborima 2024. republikanci su zvanično preuzeli kontrolu nad Kongresom.

Potpuna kontrola jedne stranke nekada je bila uobičajena, ali je u poslednjim decenijama sve ređa i trajala je kraće vremenske periode.

Koga glasači biraju na izborima sredine mandata?

Ovo su izbori za Kongres, tačnije članove Predstavničkog doma i Senata.

Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.

Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.

Svaka savezna država ima po dva senatora i oni služe šestogodišnje mandate.

Mandat u Predstavničkom domu je dvogodišnji i oni zastupaju manje distrikte.

Glavni problemi

Stanovnici SAD-a se suočavaju sa visokim cenama goriva, namirnicima, stanovanja i zdravstvene zaštite.

Zato im je pitanje troškova života ključno.

Inflacija je iznad nivoa koji ciljaju američke Federalne rezerve, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenule protiv Irana krajem februaru 2026.

Zvaničnici Demokratske stranke tvrde da je i Trampovo uvođenje trgovinskih carina uticalo na rast cena.

Ključno pitanje su imigracije.

Republikanci ukazuju da je Tramp ispunio važno predizborno obećanje iz 2024. kada se zarekao da će uvesti masovne deportacije pridošlica koji nemaju dokumente.

Ponovnim dolaskom u Belu kuću pooštrio je kontrole granica, a pokrenuo je i sveobuhvatne, često kontroverzne, akcije suzbijanja ilegalne imigracije.

Poslednjih nedelja raste bojazan zbog razvoja veštačke inteligencije.

Visoki zvaničnici iz obe stranke saglasni su da je neophodno da se ova oblast reguliše što je suprotno Trampovom stavu.

On je odbacio ideju o donošenju zakona kojim bi se kontrolisao razvoj ove tehnologije.

- Trampov obračun sa migrantima: Ko je sve na meti

- Šta su Trampove carine i kako ih je uveo

- Tramp umanjuje rizik od veštačke inteligencije: 'Moramo da pobedimo Kinu'

Koji je ulog?

Kongres je uz izvršnu (predsedničku) i sudsku, treća grana vlasti.

Kontrola nad njim je važna zbog usvajanja zakona.

Predsednički dom i Senat trenutno kontroliše Republikanska stranka, ali je njihova većina tesna.

Imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalan broj potreban za kontrolu, uz nezavisnog člana koji glasa zajedno s njima.

U Senatu, republikanci imaju 53 mesta, dva više od potrebnog minimalnog broja za kontrolu ovog tela.

Ako Demokratska stranka povrati kontrolu nad bar jednim od ova dva doma, biće u prilici da predlaže i stavlja na glasanje sopstvene zakone.

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su bili skoni da u prethodnim izbornim ciklusima „kazne" stranku predsednika i glasaju protiv nje.

Nivo podrške Donaldu Trampa je nizak, pokazuju nedavna istraživanja javnog mnjenja.

Drugi predsednički mandat Tramp je započeo podrškom većom od 50 odsto, a početkom oktobra 2026. taj procenat je bio oko 37 odsto, podaci su sajta Silver Bulletin, koji prati ankete.

Njegov rad 61 odsto ispitanika nije odobravao.

Nisu sve izborne trke u oba doma neizvesne.

Za neka mesta se unapred zna da će pripasti republikancima ili demokratama.

- 'Po 5.000 dolara svakom punoletnom ako republikanci zadrže većinu u Kongresu': Tramp

- Može li Tramp zaista da isplati 5.000 dolara svakom punoletnom u Americi

- Nove tvrdnje o vezama Trampa i Epstina, objavljene hiljade dokumenata

CBS Njuz, američki medijski partner BBC-ja, izdvojio je devet trka za Senat koje posebno treba pratiti.

Reč je o saveznim državama, poput Ajove i Nju Hempšira.

CBS ukazuje i na 42 trke za Predstavnički dom, u zemljama kao što su Arizona i Ohajo.

Ovogodišnji izbori sredine mandata su teški za predviđanje čemu je doprineo sukob stranaka oko načina kako se da odrede granice izbornih jedinica za Predstavnički dom.

Republikanci su pokušali da steknu prednost kreiranjem povoljnijih izbornih mapa u pojedinim državama, što su uradile i opozicione demokrate.

Pogledajte video: Koliko zarađuje predsednik Amerike

Šta ovo znači za Trampa?

Ako Demokratska stranka osvoji Predstavnički dom ili Senat, Trampu će biti teško da usvoji bilo kakve zakone u Kongresu.

Njegovi planovi za unutrašnju politiku mogli bi da budu osujećeni, mada je pronašao način da vrši vlast i bez podrške šireg kruga republikanaca.

Kontrola demokrata nad bilo kojim od dva doma Kongresa bi značila da preko odbora istražuju određene poteze Trampa.

Potencijalno bi mogli da se ispituju navodi o korupciji, novoj svečanoj sali u Beloj kući, ali i metodama rada Službe za imigraciju i carine (ICE).

Unutar Demokratske stranke vodi se i rasprava o tome da li pokrenuti postupak opoziva Trampa, odnosno podneti optužbe u Kongresu što bi moglo da posluži osnov za politički, a ne krivični proces.

U slučaju da Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi ispunjavanje sopstvenih planova tokom preostale dve godine mandata.

Šta ovo znači za izbore 2028?

Trampovo ime nije na glasačkom listiću tokom ovih izbora, iako je on pozvao Republikansku stranku da se ponaša kao da jeste.

Glas za njega je vid podrške dosadašnjim potezima.

Bez obzira na ishod, analitičari će rezultate verovatno iskoristiti za izvođenje zaključka o stavu birača po pitanju pravca kojim zemlja ide pod Trampovim liderstvom.

Tramp se možda neće treći put kandidovati za predsednika (do kraja ovog mandata imaće 82 godine).

Posle izbora 3. novembra moguće je da će se širiti spekulacije o njegovom potencijalnom nasledniku za 2028, ali i ko bi mogao da bude kandidat rivalske Demokratske stranke.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

- Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata

- 'Nismo tu da oduzimamo živote': Kako američki ICE regrutuje i trenira ljude

- Tramp uzdrmao svetski poredak više nego bilo koji predsednik od Drugog svetskog rata: BBC urednica

- Sporazum SAD i Danske o Grenlandu posle Trampovih pretnji o aneksiji

- Carinski rat Amerike i Kanade: Oko za oko

- Može li se bez „magarca“ i „slona“ na američkim izborima: Priča Rosa Peroa

27. okt

BBC na srpskom (otvara se u novom prozoru)

Šta su ‚izbori sredine mandata‘ u Americi: Jednostavan vodič

28. okt

Južne vesti (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 24 sata posle prvog

Kad će biti raspisani predsednički izbori u Srbiji

Dok teku rokovi za proglašenje konačnih rezultata izbora i konstituisanje Skupštine Srbije, čeka se i datum kada će se glasati za predsednika države. Iako je od ostavke dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića prošlo… Ceo tekst

Dok teku rokovi za proglašenje konačnih rezultata izbora i konstituisanje Skupštine Srbije, čeka se i datum kada će se glasati za predsednika države.

Iako je od ostavke dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića prošlo mesec dana (podneo ju je 27. septembra), Ana Brnabić, predsednica raspuštene Skupštine, izbore još nije raspisala.

„Raspisaću predsedničke izbore kada dođe vreme, u skladu sa Ustavom Srbije“, rekla je Brnabić, vršiteljka dužnosti predsednice Srbije, Insajderu 5. oktobra.

Izbori moraju da budu raspisani najmanje 30 dana pre dana glasanja, što bi u ovom slučaju značilo da je poslednji rok za raspisivanje 27. novembar, prema Zakonu o predsedniku Republike.

Propisuje se i da dan glasanja bude neradni, zato je obično nedeljom.

Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crte, zatražio je od Brnabić da „bez odlaganja javnosti saopšti planove“ i da „ne drži javnost kao taoca, kao još jednu od taktika u izbornom inženjeringu“.

Kada predsednik Srbije podnese ostavku, dužnost preuzuma predsednik republičke skupštine, u ovom slučaju Ana Brnabić, i ona obaveštava poslanike o tome i raspisuje izbore, prema Poslovniku parlamenta.

Kandidati za predsednika Studentske liste, pobednika parlamentarnih izbora, kao i dosad vladajuće Srpske napredne stranke još nisu poznati.

Ako predsedniku ranije prestane mandat, izbori se raspisuju tako da glasanje bude održano najkasnije u roku od tri meseca, propisuje član 10 Zakona o izboru predsednika Republike.

Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da protekne manje od 30 ni više od 60 dana.

To znači da bi već ovih dana, Brnabić mogla da ih raspiše.

Vršilac dužnosti predsednika Republike ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomata, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže parlamentu kandidata za predsednika vlade.

Ima i nadležnosti u oblasti odbrane Srbije i da komanduje vojskom, prema Zakonu o predsedniku Republike.

U narednim mesecima biće promena na mestu predsednika Skupštine Srbije, a to znači i na mestu vršioca dužnosti predsednika Republike.

Ana Brnabić je zamenila Vučića, a na njeno mesto može da dođe novi predsednik skupštine, a potom i pobednik predsedničkih izbora, dakle novi šef države.

Pošto je Studentska lista na parlamentarnim izborima osvojila apsolutnu većinu u mandatima (oko 140 od ukupno 250), onda će novi predsednik republičke skupštine biti i novi vršilac dužnosti predsednika Srbije.

A kada bude na izborima bude izglasan novi predsednik Srbije, onda on ili ona stupa na tu funkciju.

To bi značilo da Srbija u kratkom periodu može da ima i četiri predsednika.

Za predsednika Republike izabran je kandidat koji osvoji većinu glasova na izborima.

Ako nijedan ne dobije više od polovine, za 15 dana ide se u drugi krug izbora, gde su najčešće dva kandidata sa najvećim brojem glasova.

Od 2006. godine, Srbija je imala samo trojicu predsednika.

Boris Tadić, nekadašnji lider Demokratske stranke, jedne od najdugovečnijih u političkoj istoriji savremene Srbije, vodio je zemlju od juna 2004. do aprila 2012.

Dva puta je biran na petogodišnji mandat.

Tadić je izgubio u drugom krugu izbora 2012. od Tomislava Nikolića, što je označilo prekretnicu u političkom životu Srbije, jer je tada na vlast došla Srpska napredna stranka.

Srpska napredna stranka nastala je cepanjem Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, a glavni predvodnici uspona novostvorene stranke bili su Nikolić i Aleksandar Vučić.

Nikolić je bio predsednik države pet godina, do maja 2017, kada ga je nasledio Vučić.

Iako prema Ustavu, predsednik Srbije nema prevelika ovlašćenja, Vučić je često izlazio iz okvira nadležnosti šefa države.

Za drugi petogodišnji predsednički mandat, Vučić je izabran aprila 2022. godine, kada je u prvom krugu dobio 58 odsto glasova izašlih, ili više od dva miliona, prema zvaničnim rezultatima.

Prema Ustavu Srbije, niko ne može više od dva puta da se kandiduje za predsednika.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

12:07

Blic (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

Sudar vozova u Španiji: Strahuje se da ima desetine mrtvih

Najmanje 10 ljudi poginulo je u sudaru dva voza južno od Madrida, saopštio je zvaničnik regionalne vlade Španije. Strahuje se da bi broj žrtava mogao da poraste. Više od 500 putnika bilo je u vozovima koji su se… Ceo tekst

Najmanje 10 ljudi poginulo je u sudaru dva voza južno od Madrida, saopštio je zvaničnik regionalne vlade Španije.

Strahuje se da bi broj žrtava mogao da poraste.

Više od 500 putnika bilo je u vozovima koji su se sudarili, a portparol regionalne vlade rekao je da će broj poginulih „sigurno rasti“.

Prema podacima železničkog operatera Adif, u nesreći su učestvovali voz kompanije Renfe i voz kompanije Irijo, koja saobraća na liniji između Madrida i Sevilje.

Španski premijer Pedro Sančez izjavio je da je šokiran teškom železničkom nesrećom i da je u stalnom kontaktu sa ministrom saobraćaja kako bi bio informisan o najnovijim informacijama i razvoju situacije.

Španske hitne službe uputile su na mesto nesreće brojne spasilačke ekipe.

Portparol službi za vanredne situacije rekao je za agenciju Frans pres (AFP) da su angažovani svi raspoloživi resursi, kao i nekoliko vatrogasnih ekipa, tri helikoptera i dve mobilne jedinice intenzivne nege.

Spasilačka akcija je u toku, a očekuje se da će više informacija o okolnostima nesreće i broju stradalih biti poznato u narednim satima.

Ovo je druga velika železnička nesreća u Španiji ove godine.

U januaru su se takođe sudarila dva voza kada je poginulo 40 ljudi, a desetine povređene.

Tekst će biti dopunjen

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

- Sudar brzih vozova u Španiji: 40 poginulih, desetine povređenih

- Nesreća na čuvenoj žičari u Lisabonu: 16 mrtvih, trogodišnjak izvučen živ

12:14

Blic (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 dana posle prvog

Ko dobija, a ko gubi izbore sredine mandata u Americi

Amerikanci izlaze na birališta 3. novembra kako bi odlučili kako će se dalje odvijati ostatak predsedničkog mandata Donalda Trampa. Širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) održavaju se hiljade izbora, na različitim… Ceo tekst

Amerikanci izlaze na birališta 3. novembra kako bi odlučili kako će se dalje odvijati ostatak predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) održavaju se hiljade izbora, na različitim nivoima vlasti.

Ali glavni događaj za glasače biće izbor članova za Predstavnički dom i Senat, dva doma Kongresa.

Republikanci, predsednikova stranka, trenutno kontrolišu oba.

Uspeh ili propast poslednje dve godine Trampa na vlasti mogli bi da zavise od ovog ishoda.

Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju, Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.

Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate, dok je mandat predstavnika dve godine i oni zastupaju manje distrikte.

Evo našeg vizuelnog vodiča gde će se dobijati i gubiti bitke za vlast: od procenata podrške, do ključnih trka, glavnih izbornih pitanja i ogromne količine utrošenog novca.

Izbori sredine mandata stižu u lošem trenutku za Trampa

Jedan od razloga zašto opozicione demokrate imaju šanse da povrate Kongres je nizak procenat podrške predsedniku, što je dobar pokazatelj kako bi njegova stanka mogla da prođe na izborima.

Drugi mandat je započeo kao predsednik sa procentom podrške od nešto više od 50 odsto, prema internet stranici koja analizira ankete Silver buletin, ali je zato brzo pala kategoriju 40-tih.

Podrška se kretala tu negde oko 42 odsto kad je Tramp krajem februara 2026. odlučio da pokrene vazdušne napade zajedno sa Izraelom protiv Irana, ali je pala ispod 40 ubrzo posle toga.

Trenutno je na oko 37 odsto.

Pre osam godina, Trampov procenat podrške bio je značajno viši u ovom periodu njegovog mandata i iznosio 43 odsto.

U istom trenutku tokom njegovog mandata, podrška Džozefu Bajdenu, njegovom prethodniku iz redova demokrata bila je 40 odsto.

U oba slučaja, predsednik na vlasti izgubio je kontrolu nad Predstavničkim domom, ali je zadržao Senat.

Ali Trampov loš rejting mogao bi da objasni zašto se demokrate nadaju da mogu da osvoje oba doma Kongresa i zašto su bacili oko na države koje su republikanci dosledno osvajali proteklih godina.

Bitka za Predstavnički dom

Aktuelna republikanska većina u Predstavničkom domu, donjem domu Kongresa, tanka je koliko uopšte može da bude.

Oni imaju 218 zastupnika, što je tačno koliko je potrebno za kontrolu, plus jedan nezavisni poslanik koji glasa sa njima.

Članovi Doma služe dvogodišnji mandat tako da se bira svih 435 mesa u novembru.

Ali većina distrikta se ne smatra tesnim zato što partija koja ih drži ima toliko stabilnu podršku da je samo jedan pobednik verovatan.

Samo 21 distrikt je „neizvestan“ i može da ih osvoji bilo koja partija, sugeriše Kukov politički izveštaj, koji analizira kampanje i izbore.

Od tih 21 neizvesnih, 15 trenutno drže republikanci, a šest demokrate.

Ako demokrate uzmu pet pored 28 klasifikovanih kao verovatna za demokrate ili da im naginju, osvojiće Predstavnički dom.

Istorijski gledano, na izborima sredine mandata veliki broj poslaničkih mesta u Domu promeni vlasnika, obično iz protesta protiv Bele kuće.

Prosečan broj koji izgubi predsednikova partija je 27, prema podacima koji sežu unazad sve do 1934. godine.

Na ta 23 izbora, predsednikova partija je osvojila više poslaničkih mesta samo na tri.

Bitka za Senat

Republikanci imaju neznatno jaču kontrolu nad Senatom.

Oni drže 53 od 100 poslaničkih mesta, dok demokrate imaju 45, a dva nezavisna koja glasaju sa njima.

Članovi Senata služe šestogodišnje mandata tako da otprilike trećina ide na izbore svake dve godine.

U novembru je dostupno trideset pet mesta, ali analiza Kukovog političkog izveštaja sugeriše da je samo sedam neizvesno koje bi mogle da osvoje obe partije.

Od tih neizvesnih, šest trenutno drže republikanci, a jedno demokrate.

Demokrate bi morale da osvoje četiri od tih mesta, plus četiri klasifikovana kao verovatna ili da im naginju, da bi dobili 51 mesto i preuzeli kontrolu nad Senatom.

Ali osvojiti većinu nije lak zadatak za demokrate.

Moraju da zadrže poslaničko mesto u Mičigenu, gde ankete pokazuju da je trka tešnja nego što bi demokrate volele između Abdula El-Sajeda, levičarskog političkog autsajdera i njegovog republikanskog rivala Majka Rodžersa, Trampovog saveznika i bivšeg agenta Federalne-obaveštajne agencije (FBI).

A morali bi i da osvoje mesta u državama koje je Tramp osvojio sa dvocifrenim rezultatom 2024. godine, među kojima su Aljaska, Ajova i Ohajo.

Ali ankete pokazuju da imaju šansu, čak i u Teksasu, gde bi bivši učitelj Džejms Talariko mogao da postane prvi demokrata koji je osvojio mesto u Senatu u ovoj saveznoj državi od 1988. godine ako pobedi Kena Pakstona, aktuelnog saveznog javnog tužioca i bliskog Trampovog saveznika.

Koja su ključna pitanja za glasače?

Tramp je obećao da će „okončati inflaciju i učiniti Ameriku ponovo „priuštivom" u predizbornoj kampanji 2024. godine, ali se kriza troškova života pokazala ključnim pitanjem za glasače.

Predsednik je ponosno saopštio da je benzin „sada ispod 2,30 dolara po galonu u većini saveznih država“, u njegovom obraćanju o Stanju nacije 24. februara.

Ali rat sa Iranom otpočeo je četiri dana kasnije, prekinuvši snabdevanje energetikom sa Bliskog istoka i izazvavši skok cene benzina na četiri dolara u SAD.

Rat je postajao sve nepopularniji dok su posledice počele da se osećaju širom sveta i na kraju udarile američke potrošače po džepu.

Jedna anketa sprovedena u avgustu pokazala je da 63 odsto ispitanika ne odobrava Trampovo rukovanje ovom situacijom.

Druga pitanja za koje glasači kažu da su im važna obuhvataju zdravstvo i imigraciju.

Tramp je nedavno proglasio politiku prema imigraciji velikim uspehom, pozivajući se na značajno niže cifre prelazaka granice nego poslednjih godina.

Mnogi demokratski kandidati se usredsređuju na visoke troškove zdravstvenog osiguranja u Americi i uticaj koji su Trampovi zakoni imali na pristup zdravstvenom sistemu.

Može li Tramp da se odupre političkoj gravitaciji?

Većina znakova ukazuje na uspešne izbore sredine mandata za demokrate, ali ne bi bilo prvi put da su Tramp i njegova stranka na kraju imali bolje rezultate nego u anketama ako osvoje više poslaničkih mesta nego što je očekivano.

Jedna od malobrojnih stvari koja im idu na ruku je njihova ogromna finansijska prednost.

Krajem avgusta, Republikanski nacionalni komitet i njegove srodne grupe imali su više od 600 miliona dolara gotovine na raspolaganju, dok su demokrate imale samo nešto manje od 400 miliona.

Uz sve to, republikanci su imali i više od 400 miliona u rukama Trampove MAGA Inc grupe, glavne podružnice za sakupljanje i trošenje sredstava političkog pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Republikanci koriste tu finansijsku prednost za oglašavanje.

Politički oglasi u vrednosti većoj od milijardu dolara emitovani su američkim glasačima u septembru, prema istraživanju firme AdImpakt.

Republikanci su potrošili 200 miliona više od demokrata i nadmašili ih u trošenju u skoro svim senatskim trkama označenim kao neizvesnim.

Tramp će se nadati da će ovaj kasni udar porukama uspeti da ubedi republikance da izađu i glasaju u novembru, pojačavši izlaznost i ograničivši štetu načinjenu njemu i njegovoj stranci.

Kakav god bio rezultat, pažnja će se brzo preusmeriti na sledeće predsedničke izbore 2028. godine.

Trampova nepopularnost dominirala je izborima za sredinu mandata, ali budući da mu je ustavom onemogućeno da se kandiduje treći put, pažnja će se preusmeriti na ono za šta se zalažu demokrate, a ne samo na ono protiv čega se izjašnjavaju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

- 'Po 5.000 dolara svakom punoletnom ako republikanci zadrže većinu u Kongresu': Tramp

- Amerika: 17 poteza koje su Tramp i njegov tim povukli ove nedelje

- Kako će izgledati drugi mandat Donalda Trampa

- Republikanci vratili kontrolu nad Senatom

- Ko su pobednici, a ko gubitnici izbora za američki Kongres

- Šta bi Tramp 2.0 mogao da znači za svet

19:02

BBC na srpskom (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 4 dana posle prvog

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja - BBC News na srpskom

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja - Autor, Džejms Ficdžerald - Objavljeno - Vreme čitanja: 5 min Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju… Ceo tekst

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja

- Autor, Džejms Ficdžerald

- Objavljeno

- Vreme čitanja: 5 min

Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Šta su izbori sredine mandata?

Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.

Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone - zakone koji važe za čitavu zemlju.

Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija - Trampovi republikanci ili opozicione demokrate - kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.

Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.

Koga biraju?

Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.

Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.

Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.

Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.

Senatori služe šestogodišnje mandate.

Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.

Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.

Koje su ključne teme?

Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.

Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.

Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.

Imigracija je još jedno ključno pitanje.

Republikanci tvrde da je Tramp ispunio ključno predizborno obećanje iz 2024. godine pojačavši kontrolu granica i pokrenuvši široko rasprostranjenu – i često kontroverznu – inicijativu protiv ilegalne imigracije.

Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.

Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.

Šta je na kocki?

Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.

Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.

I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.

Ali njena većina je tanka.

Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.

U Senatu oni drže 53 mesta.

Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika - trenutno republikanca - u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.

Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.

Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.

On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.

U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.

Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.

Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.

BBC-jev američki partner CBS njuz je identifikovao deset trka za Senat koje vredi pratiti, u državama kao što su Ajova i Nju Hempšir, i 42 trke za Predstavnički dom, u državama kao što su Arizona i Ohajo.

Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.

Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.

Šta to znači za Trampa?

Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.

I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.

Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.

Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.

U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.

Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.

Šta to znači za izbore 2028. godine?

Predsednikovo ime se ne nalazi na glasačkim listićima izbora sredine mandata, mada je Tramp pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste glasajući za njega kao podršku njegovim dosadašnjim delima.

Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.

Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.

Posle izbora sredine mandata, možemo da očekujemo da počnu spekulacije o njegovom mogućem nasledniku kao predsedničkom kandidatu za 2028. godinu – i ko bi mogao da se nadmeće protiv te osobe u ime demokrata.

Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti

19:11

Danas (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 4 dana posle prvog

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja

Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa. Šta su izbori sredine mandata?… Ceo tekst

Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Šta su izbori sredine mandata?

Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela – Predstavničkog doma i Senata.

Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone – zakone koji važe za čitavu zemlju.

Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija – Trampovi republikanci ili opozicione demokrate – kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.

Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.

Koga biraju?

Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.

Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.

Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.

Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.

Senatori služe šestogodišnje mandate.

Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.

Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.

Koje su ključne teme?

Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.

Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.

Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.

Imigracija je još jedno ključno pitanje.

Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.

Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.

Šta je na kocki?

Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.

Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.

I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.

Ali njena većina je tanka.

Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.

U Senatu oni drže 53 mesta.

Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika – trenutno republikanca – u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.

Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.

Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.

On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.

U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.

Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.

Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.

Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.

Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.

Šta to znači za Trampa?

Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.

I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.

Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.

Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.

U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.

Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.

Šta to znači za izbore 2028. godine?

Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.

Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.

Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

21:27

Vijesti (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 4 dana posle prvog

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja

Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Šta su izbori sredine mandata?

Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.

Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone - zakone koji važe za čitavu zemlju.

Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija - Trampovi republikanci ili opozicione demokrate - kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.

Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.

Koga biraju?

Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.

Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.

Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.

Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.

Senatori služe šestogodišnje mandate.

Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.

Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.

Koje su ključne teme?

Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.

Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.

Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.

Imigracija je još jedno ključno pitanje.

Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.

Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.

Šta je na kocki?

Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.

Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.

I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.

Ali njena većina je tanka.

Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.

U Senatu oni drže 53 mesta.

Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika - trenutno republikanca - u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.

Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.

Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.

On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.

U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.

Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.

Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.

Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.

Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.

Šta to znači za Trampa?

Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.

I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.

Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.

Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.

U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.

Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.

Šta to znači za izbore 2028. godine?

Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.

Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.

Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

- Vodič kroz 'izbore sredine mandata' u Americi

- Može li Tramp zaista da isplati 5.000 dolara svakom punoletnom u Americi

- Šta su Trampove carine i kako ih je uveo

Pogledajte još: