Све вести
Фото из чланка: Форбес СрбијаАлта банка држи 3% тржишта: Које све компаније има Давор Мацура
Алта банка је у стопостотном власништву Давора Мацуре.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Уз власника "Алта Паy Гроуп", у власничкој евиденцији банке годинама је опстајао и један административни куриозитет - као други највећи појединачни акционар формално се и даље водила Социјалистичка Федеративна Република Југославија, држава која не постоји још од 1992. године. Алта је присутна у Северној Македонији, где је купила банку и осигуравајућу кућу, док у Црној Гори послује кроз компанију "Алта Паy".
Након што је стекла мањински удео у овој банкарској групацији, а у договору са аустријском Рајфајзен банком (која је преузела већински удео у матичној групи), Алта је требало да преузме пословање Адико банке на тржиштима Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Алта група је током прошле године остварила укупне приходе од 3,3 милијарде динара, што представља значајан раст у односу на годину дана раније, када су приходи износили 2,8 милијарди.
С друге стране, укупни расходи расли су споријим темпом - са 2,2 милијарде динара у 2024. години на 2,4 милијарде у посматраном периоду. Алта банка је у стоодстотном власништву Алта гроуп доо.
Групација је у потпуном власништву Давора Мацуре који је, како су медији наводили, свој бизнис је започео путем развоја пословања са мењачницама. Средином овог месеца доспео је у жижу јавности и зато што су му власти Црне Горе забраниле улазак у ту земљу.
Цео упоредни текст167 само у једном
Текст из 3 чланка. 1 реченицу преносе сви, у 7 се разликују.
Још 28 реченица које преноси само по један медиј
- Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци и послала је у стечај, чиме почиње гашење пословања ове комерцијалне банке.
- Банка потиче од ЈУБМЕС-а, основаног 1979. као кључне извозно-кредитне институције Југославије, а касније је прешла у стандардно комерцијално банкарство.
Извршни одбор Народне банке Србије донео је одлуку о трајном одузимању дозволе за рад београдској Алта банци, чиме се ова финансијска институција званично шаље у стечај.
Како је објављено у саопштењу централне банке, надлежни суд ће решењем именовати Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника, чиме почиње поступак гашења пословања ове комерцијалне банке.
Од кључне извозне институције Југославије до мењачког капитала
Банка иза себе има специфичан историјат који сеже деценијама уназад.
Настала је на темељима некадашње Југословенске банке за међународну економску сарадњу (ЈУБМЕС), основане 1979. године на основу посебног закона тадашње државе.
Њена примарна улога била је стимулисање домаће привреде, кредитирање великих капиталних инвестиција у иностранству и подршка извозу, при чему је годинама функционисала као једина извозно-кредитна агенција у овом делу Европе.
Променом законских оквира 1997. године, ЈУБМЕС губи специјализовани статус и постепено прелази у воде стандардног комерцијалног банкарства.
Приватизација и несвакидашња власничка структура
Нови заокрет догодио се крајем 2018. године, када је држава одлучила да прода свој пакет од 28,51 одсто власништва.
На јавном тендеру спроведеном 2019. године једину прихватљиву понуду доставила је домаћа компанија "Алта Паy Гроуп", оператер познатог система мењачница, која је државни удео купила за око пет милиона евра.
Већ наредне, 2020. године, на скупштини акционара усвојена је промена пословног имена, од када институција наступа као Алта банка а.д.
Алта банка држи 3% тржишта: Које све компаније има Давор Мацура
Мерено нето билансном активом, а према последњим подацима НБС, ажурираним последњег дана јула, Алта банка је била девета банка по величини на тржишту Србије.
Располагала је са 214,9 милијарди динара активе односно око 1,84 милијарди евра.
Како се може видети из података са сајта НБС, ова банка је у првом кварталу ове године остварила добит од 140,8 милиона динара, а у другом кварталу још 244,37 милиона динара.
Како је Форбес Србија писао, Алта је у банкарском сектору бележила најбржи раст број рачуна правних лица.
Према подацима из прошлогодишњег финансијског извештаја, банка је у 2025. имала 562 запослена.
Остварила је нето добит од 11,6 милиона евра.
Алта банка је део пословне групације Алта група.
Групација послује у неколико различитих сектора.
Један од њих је хотелијерство и корисник је државних субвенција за развој хотела.
Такође, Алта је недавно ушла и у сектор малопродаје преузимањем компаније Идеа Маркети преко своје компаније Алта Ретаил.
Алта се ширила и у сектор некретнина.
На месту некадашње Јубмес банке у блоку 32, коју је Алта купила, било је планирано подизање велике зграде.
Реч је о високој згради која је названа Алта кула.
Такође, развија и велики грађевински пројекат са стамбеним зградама на месту некадашње фабрике трактора ИМТ на Новом Београду.
Уз власника "Алта Паy Гроуп", у власничкој евиденцији банке годинама је опстајао и један административни куриозитет - као други највећи појединачни акционар формално се и даље водила Социјалистичка Федеративна Република Југославија, држава која не постоји још од 1992. године.
Још 10 реченица, само Мондо
Пословни систем Алта групе, у чијем саставу се налази и Алта банка, последњих година спроводи снажну диверзификацију и експанзију пословања улазећи у потпуно нове привредне гране.
Од сектора хотелијерства и малопродаје, преко вишемилионских грађевинских пројеката у престоници, па све до регионалног банкарског тржишта, ова групација бележи константан раст прихода и нето добити.
Улазак у малопродају, луксузни хотели и грађевински мегапројекти
Иако је у јавности најпрепознатљивија по финансијским услугама и платном промету, Алта група развија пословање у неколико стратешких сектора.
Један од кључних праваца јесте хотелијерство, где групација користи и државне субвенције намењене развоју хотелских капацитета.
Паралелно с тим, група улаже велика средства у сектор некретнина на Новом Београду.
На локацији у Блоку 32, где се налазило некадашње седиште ЈУБМЕС банке, планирана је изградња високе пословне зграде под називом "Алта кула".
Поред тога, компанија развија и обиман грађевински подухват са стамбеним комплексима на простору некадашњег индустријског гиганта, фабрике трактора ИМТ.
Регионална офанзива: Ширење у Македонији, Црној Гори и БиХ
Амбиције групације превазишле су границе Србије.
Алта је присутна у Северној Македонији, где је купила банку и осигуравајућу кућу, док у Црној Гори послује кроз компанију "Алта Паy".
Посебно важан корак на регионалном финансијском тржишту представља аранжман око Адико банке.
Такође, као део групације се наводи и Алта паy у Црној Гори.
Након што је стекла мањински удео у овој банкарској групацији, а у договору са аустријском Рајфајзен банком (која је преузела већински удео у матичној групи), Алта је требало да преузме пословање Адико банке на тржиштима Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Финансијски резултати: Чист добитак премашио 760 милиона динара
Према подацима из званичних финансијских извештаја, о којима је писао Форбес Србија, пословни раст групације прати и стабилан финансијски биланс.
Како је Форбес Србија писао, према подацима из финансијског извештаја, Алта група остварила је прошле године укупне приходе од 3,3 милијарде динара.
Алта група је током прошле године остварила укупне приходе од 3,3 милијарде динара, што представља значајан раст у односу на годину дана раније, када су приходи износили 2,8 милијарди.
С друге стране, укупни расходи расли су споријим темпом - са 2,2 милијарде динара у 2024. години на 2,4 милијарде у посматраном периоду.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Захваљујући таквом односу прихода и расхода, нето добит групе скочила је са 556 милиона на 762 милиона динара.
Били су 2,4 милијарде динара, док су 2024. износили 2,2 милијарде.
Нето добит је зато повећана на 762 милиона динара, док је у 2024. износила 556 милиона.
Алта банка је у стоодстотном власништву Алта гроуп доо.
Групација је у потпуном власништву Давора Мацуре који је, како су медији наводили, свој бизнис је започео путем развоја пословања са мењачницама.
Како су медији често наводили, свој бизнис је започео путем развоја пословања са мењачницама.
На сајту Алта банке је наведен као председник Управног одбора, а у наступу у медијима истицало се да је „др Давор Мацура“.
Средином овог месеца доспео је у жижу јавности и зато што су му власти Црне Горе забраниле улазак у ту земљу.
Још 119 реченица које преноси само по један медиј
На први поглед ништа чудно, осим што је њен једини власник Владан Микетић, коме се суди као члану криминалне групе „врачарци“ за тешко убиство у покушају, а још увек је потпредседник Управног одбора Спортског друштва Црвена звезда.
Због тог зајма, у августу ове године, на део Палате Албанија, који је Микетић купио у децембру 2025, стављена је хипотека, мада се куповина тог пословног простора налази под финансијском истрагом Тужилаштва за организовани криминал.
Међутим, како је за Радар речено у ТОК-у, иако су још 26. маја затражили од МУП-а да прикупи потребна обавештења у овом случају, ни после пет месеци полиција на тај захтев није одговорила.
Финансијском истрагом обухваћена је имовина Владана Микетића, па и део Палате Албанија.
ТОК је 26. маја Јединици за финансијске истраге МУП-а послао захтев за прикупљање потребних обавештења како би се извршиле те провере, али им на тај захтев још није одговорено
У децембру прошле године објављено је да је део чувене Палате Албанија, који је био имовина Београдске банке у стечају, завршио у рукама Владана Микетића, односно његове фирме Лога плус.
Микетић је у том објекту купио пословни простор на чак седам спратова, три собе са споредним просторијама у мезанину и салу са две помоћне просторије на деветом спрату, површине од укупно 3.324 квадрата.
Све то је платио око 13 милиона евра.
Мук у МУП-у
И није тада било само необично што фирма која је купила један од београдских симбола има годишњи приход мањи од 19.000 евра и бележи губитке, већ и што је њен власник у том тренутку оптужен за тешко убиство у покушају и подстрекавање.
Наиме, Микетићу је тада увелико трајало суђење, њему и члановима криминалне групе „врачарци“ Николе Вушевића Џонија, која је важила за једну од највећих у Србији, одмах после клана Вељка Беливука.
Алта банка је Логи плус, чији је укупан приход у 2024. био само 19.000 евра, одобрила кредит од 12 милиона евра, она је тим новцем купила 3.324 квадрата у Палати Албанија и ако у новембру 2027. не буде могла да врати дуг, тај пословни простор прећи ће у руке Давора Мацуре
Упркос томе, Алта банка одлучује да Микетићевој Логи плус одобри кредит од чак 12 милиона евра.
У том тренутку није било познато на основу чега је одобрен кредит, а хипотека на пословни простор у Палати Албанија уписана је тек после осам месеци, у августу ове године.
У најмању руку нелогично је за једног банкара да зајам даје фирми чијем се власнику суди за тешко кривично дело, као и да се хипотека ставља на простор чија је куповина под истрагом Тужилаштва за организовани криминал.
Информацију о томе у јуну месецу објавио је Инсајдер.
„Предмет финансијске истраге је имовина окривљеног Владана Микетића, па самим тим и куповина дела Палате Албанија“, рекли су тада у ТОК-у.
Од тада је прошло пет месеци, а великих промена у том случају нема.
У Тужилаштву за Радар кажу да су провере и даље у току.
„Када је реч о финансијској истрази, провере су у току.
ТОК је 26. маја 2026. послао МУП-у, односно Јединици за финансијске истраге захтев за прикупљање потребних обавештења како би се извршиле провере.
На тај захтев још није одговорено“, речено нам је у Тужилаштву за организовани криминал.
Фирми која је 2023. и 2024. имала нето губитак чак 4,8 пута већи од укупних прихода ниједна банка која држи до себе и брине о својим акционарима не би одобрила кредит ни од 1,2 милиона динара, а камоли од 12 милиона евра, категорично је Радару потврдило неколико банкара
Радар је овим поводом питао Министарство унутрашњих послова зашто већ пет месеци не одговара на захтев ТОК-а у овом случају, али до закључења овог броја одговор није стигао.
Лога плус две године у минусу
У Катастру непокретности, у забележби која је уписана као хипотека над пословним простором у Палати Албанија, пише да су Алта банка и фирма Лога плус склопиле дугорочни уговор о кредиту 27. новембра 2025, а осам дана касније саопштено је да је та компанија купила део тог чувеног објекта у строгом центру Београда.
У Катастру пише и да је вредност одобреног зајма 12 милиона евра, да је рок за враћање 24 месеца од пуштања кредита у течај, те да ће га корисник вратити једнократно.
У истом дану Мацура је враћен са подгоричког аеродрома и амерички конгресмен Џо Вилсон је од Марка Рубија затражио да уведе санкције власницима Алта групе, Миленијум тима и Пинка, означавајући их као Вучићеве сараднике, који „користе јавне ресурсе за лично богаћење“
Много тога је нелогично у овом случају.
За почетак што је тако велики кредит одобрен фирми са тако малим приходима.
На крају прошле године износили су 18.700 евра, а у претходне четири године, од 2021. до 2025, Лога плус је имала укупан пословни приход једва нешто већи од 10 милиона динара.
Другим речима, Алта банка јој је одобрила кредит скоро 138 пута већи од њених прихода за претходне четири године заједно.
Уз то, зајам је одобрен 2025, иако је претходне две године Лога плус завршила у минусу.
Њен нето губитак 2023. био је 11,1 милион, годину касније повећан је на 13,4 милиона динара, а све банке пре одобрења иоле значајније позајмице од клијента траже да докаже кредитну способност и да ће у уговореном року моћи да исплате и главницу и камате.
Уз све то, по правилу кредити се одобравају предузећима која су у претходне три године била профитабилна, а Лога плус то сасвим сигурно није.
Напротив, у 2023. и 2024. њен нето губитак био је чак 4,8 пута већи од укупних прихода, који су у те две године заједно били једва 43.700 евра.
Ниједна банка која држи до себе и брине о својим акционарима таквој фирми не би одобрила кредит ни од 1,2 милиона динара, а камоли од 12 милиона евра, категорично је Радару потврдило неколико банкара.
Ми такав захтев не бисмо уопште ни разматрали, каже један, а други истиче да би га била срамота да Одељењу за ризике проследи такву молбу.
Донекле би се, објашњавају банкари, могло разумети да је кредит одобрен на бази „хипотеке првог реда на високоликвидне некретнине“ и то уз услов да је овлашћени вештак проценио да је њена вредност за бар 20 до 50 одсто већа од износа позајмице.
Проблем је, међутим, што је заложена некретнина предмет финансијске истраге и ни у ком случају се не може сматрати „високоликвидном“.
Притом је индикативно да је један од саговорника, када смо му открили да је такав кредит, упркос свему, одобрила Алта банка, само кратко изговорио: „То ме не чуди.“
Део пословног простора у Палати Албанија Микетић је, преко своје фирме Лога плус купио у децембру 2025. за око 13 милиона евра, иако је претходне године она имала приход од само 18.700 евра и док је њеном газди већ увелико трајало суђење за тешко кривично дело
На основу чега је конкретно одобрен зајам Логи плус, питали смо банку Давора Мацуре, али од њих нисмо добили одговор.
Исто питање упутили смо и Микетићевој фирми, али се ни они до закључења овог броја нису огласили.
Како је Мацура од Микетића већ преузео хотел Унион и добио субвенцију од државе
Како год, не би било изненађење да је намера да простор у Палати Албанија заврши у власништву Давора Мацуре.
Тај сценарио видели смо на примеру хотела Унион, који се такође налази у строгом центру Београда, у Косовској улици.
И њега је купила фирма Лога плус и то у јуну 2024. за 6,2 милиона евра, а годину и по дана касније, у децембру 2025, обелодањено је да је прешао у руке фирме Прокопак, чији су власници Алта група и широј јавности непознати Реља Штрбац.
И док је био у власништву самог Микетића, Министарство привреде одобрило је субвенције за адаптацију и реконструкцију тог хотела у оквиру припрема за специјализовану међународну изложбу Експо 2027 и у те сврхе из буџета одобрило три милиона евра.
Занимљиво је, међутим, што финансијски подстицај није одобрен Логи плус, већ Мацуриној фирми, која у том тренутку није била уписана као власник хотела.
У уговору који је склопила са Министарством привреде пише да је обавеза компаније Прокопак да у хотел уложи најмање 15 милиона евра у року до две године, рачунајући од дана подношења пријаве.
Занимљиво је да је пријава поднета 29. новембра 2024, допуњена 11. децембра исте године, а већ девет дана касније потписан је уговор којим су одобрене субвенције.
Било је предвиђено да новац за реконструкцију Униона буде исплаћен у три транше.
Прва од 900.000 евра је већ легла крајем 2024, а Мацурина фирма имала је обавезу да достави доказ да је уложила 4,5 милиона евра.
Како је Радар већ писао, радови су извођени без дозволе, а држава је упркос томе до априла ове године за тај пројекат исплатила две транше субвенција у износу од чак 1,88 милиона евра.
Преостали део од 1,12 милиона требало би да буде уплаћен до краја ове године.
или више од 10 милијарди динара је нето добит коју је, према подацима из консолидованих финансијских извештаја, остварила Алта пеј група у претходних пет година, с тим што је лане достигла рекордних 30,7 милиона евра
Није познато да је до данас због нелегалних грађевинских радова реаговала грађевинска инспекција.
За радове на реконструкцији овог хотела до данас није издата грађевинска дозвола.
Локацијске услове Мацурина фирма добила је у јуну ове године, а захтев за издавање дозволе поднет је 11. августа.
У тренутку писања овог текста тај захтев није био одобрен.
Занимљиво је да ни Министарству привреде није било проблематично што подстицај исплаћује фирми која је очигледно изводила нелегалне радове у том тренутку.
Нема информација да је због тога било ко сносио последице.
Пословне, спортске и друге везе
Везе Владана Микетића и Давора Мацуре, чини се, нису само пословне.
Може се рећи и да су и спортске.
Обојица су функционери у Боксерском савезу Србије.
Микетић је потпредседник Надзорног одбора БСС, док је Мацура потпредседник Управног одбора БСС.
Упркос оптужбама за покушај убиства Андрије Зарића и хапшења заједно са члановима криминалне групе „врачарци“, Микетић је и даље председник БК Црвена звезда и потпредседник УО СД Црвена звезда, највећег и најпопуларнијег у Србији.
Он је ухапшен у новембру 2022, а годину дана касније потврђена је и оптужница, којом је обухваћено чак 38 особа, углавном чланова криминалне групе „врачарци“, који се терете за три тешка убиства и пет тешких убистава у покушају.
Власник фирме Лога плус је конкретно оптужен за тешко убиство у покушају и подстрекавање.
У оптужници пише да је Микетић, поступајући по налозима Уроша Пиперског, у намери да Андрија Зарић буде лишен живота, заједно са Стеваном Мандарићем обезбедио износ од 50.000 евра ради исплате извршиоцима кривичног дела.
Како је Радар већ писао, он је током осматрања и праћења кретања Зарића пронашао одговарајућу локацију за извршење убиства, да би затим дошао и до података о возилу које користи Зарић, а договарао је и набавку аутоматске пушке за директног извршиоца убиства.
Портал Нова.рс је објавио да је Зарић, који је некада био припадник „вождовачког клана“, тешко рањен испред зграде, али је на крају успео да побегне.
На основу чега је конкретно одобрен зајам Логи плус, питали смо банку Давора Мацуре, али од њих нисмо добили одговор.
Исто питање упутили смо и Микетићевој фирми, али се ни они до закључења овог броја нису огласили
С друге стране, Мацура није довођен у везу са криминалним клановима, али је и његов углед пољуљан.
Он је 14. октобра враћен са подгоричког аеродрома, након што му је изречена забрана уласка у Црну Гору.
Подгоричке Вијести објавиле су да је разлог национална безбедност, док је Алта банка објавила да му није уручена забрана уласка, већ записник, те да он „садржи искључиво опште позивање на законску формулацију (’ради заштите националне, односно унутрашње безбедности или јавног здравља’), без образложења, без навођења чињеничног основа и без икаквог доказа“.
У „одабраном“ друштву за америчке санкције
И ту није био крај Мацуриним невољама.
Како је недавно објавио Радио Слободна Европа, амерички конгресмен из Републиканске партије Џо Вилсон упутио је државном секретару САД Марку Рубију листу захтева за увођење санкција четворици бизнисмена из Србије, а на листи предлога за санкционисање је и Давор Мацура, поред Ивана Бошњака, Стојана Вујка и Жељка Митровића.
Захтев је Рубију упућен 14. октобра, а у њему се предлаже да им се забрани путовање у САД и да користе амерички финансијски систем.
У том захтеву су четворица бизнисмена означена као сарадници Александра Вучића, који „користе јавне ресурсе за лично богаћење“.
И Мацура и власници Миленијум тима и Пинка доводе се у везу са влашћу Српске напредне странке.
Од доласка на власт напредњака, Мацура је изградио једну од финансијски најмоћнијих пословних империја, а бројне фирме из састава његове Алта групе већ су добиле низ уносних послова од државе.
Његова имовина се из године у годину повећавала, а субвенција за Унион је ситан новац у односу на све што је стекао и добио у последњих 14 година.
Мацури је можда и највише ишло у прилог доношење Закона о бесплатној конверзији земљишта из права коришћења у право својине, захваљујући коме је само на једном случају био ослобођен плаћања више од 200 милиона евра за парцеле ИМТ-а на Новом Београду.
Омогућени су му и бројни уговори са државним фирмама и плаћање рачуна за струју или паркинг преко његове Алта банке без тендера.
И хотел Унион је најпре купила Лога плус, да би годину и по касније прешао у руке фирме Прокопак, чији је сувласник Алта група.
Притом је држава новом газди одобрила субвенцију од три милиона и већ му исплатила 1,88 милиона евра, иако му још није издата грађевинска дозвола за радове
Отуда и не чуди да је његова Алта пеј група, према консолидованом билансу успеха, прошлу годину завршила са рекордним нето профитом већим од 3,6 милијарди динара или око 30,7 милиона евра.
Само у претходних пет година, почев од 2021, његова кровна компанија остварила је нето добит већу од 10 милијарди динара или око 85 милиона евра.
Притом су консолидацијом обухваћене Алта банка Београд, Алта банка Битола, Алта голд, Алта лизинг, Трећа институција и Прокопак, у коме је Алта група већински власник са уделом од 51 одсто.
Ту се, међутим, списак Мацуриних фирми не завршава, јер је он власник и Кампари интернешнела, Пољопривредног газдинства Давор Мацура, АБЛ солвента, Форум визије и Алта ритејла, који је регистровао у марту, да би преко њега већ у септембру од хрватске Фортенова групе купио Идеа маркете, у чијем саставу послују и трговински ланци Рода и Меркатор.
Ускоро ће део његове пословне империје постати и Адико банка у Србији, Црној Гори и две истоимене банке из БиХ, са седиштима у Сарајеву и Бањалуци.
Пре нешто више од два месеца, 18. августа основао је још једно предузеће, Алта пас, за неспецијализовану трговину на велико.
Претходно је власништво у Алстону препустио Дубравку Мацури, који је директор у неколико Даворових фирми, међу којима су Алта холдинг, Прокопак и Форум визија.
Иако је Мацурина фирма радове на реконструкцији хотела Унион изводила без дозволе, држава јој је до априла ове године за тај пројекат исплатила две од укупно три транше субвенција у износу од 1,88 милиона евра, а преосталих 1,12 милиона би требало да буде уплаћено до краја ове године
Као и у случају Миленијум тима, чији власници туже медије и новинаре који пишу о њиховим пословима са државом, тако сада и Давор Мацура тражи огромне одштете за текстове у којима се говори о ширењу његовог бизниса на регион.
Само у тужби против недељника Радар тражи надокнаду од 43.000 евра или око пет милиона динара.
Иако је реч о огромној цифри, овакве тужбе, које су долазиле од тајкуна блиских СНС-у, до сада нису уплашиле независне медије и новинаре који раде у њима.
Ма како одштетни захтеви били велики, па чак и кад прете затвором.
Недељник Радар недавно је објавио и текст о учешћу банке путем кредита у послу који је укључивао стављање хипотеке на пословни простор у Палати Албанија.
Медији у Србији су неретко успех Алте повезивали са наводном везом власника са одлазећом влашћу.
Као аргументи су навођени и послови промета које је Алта обављала за државна предузећа или институције попут МУП-а, ЕПС-а, Ер Србије, Паркинг сервиса, АМСС-а.
Приметно је и да је бизнисмен Давор Мацура у последње време тужио новинаре, али и друге особе које су указивале на велики раст његовог бизниса и то доводиле у везу са његовом блискошћу са, сада већ, бившом власти.
Давор Мацура у личном власништву или преко својих компанија има велики број компанија.
Пре свега ту је Алта банка.
Она у свом власништву има и привредно друштво Алта леасинг.
У директном власништву Давора Вацура односно на његово име се воде предузећа Алта ретаил (холдинг компанија), Алта гроуп (холдинг компанија), Алта холдинг (још један холдинг), Цампари Интернатионал (изградња стамбених и нестамбених зграда, АБЛ солвент (такође изградња зграда) и Алта пасс регистрован за неспецијализовану трговину на велико.
Преко Алта ретаила, власник је још неколико компанија.
Пре свега, Идеа маркети доо који је познат по ланцу продавница, а која је купљена од претходних власника из Хрватске.
Ту је и М-профил СПВ који се бави управљањем некретнинама.
Такође, Алта ретаил је власник Супер картица доо, фирме регистроване за истраживање тржишта и испитивање јавног мњења.
Власник је и компаније Енна фруит која се бави неспецијализованом трговином на велико.
Као и предузећа мСтарт Бусинесс Солутионс д.о.о.
Посредством предузећа Алта гроуп је власник фирме Алта голд која се бави производњом накита и сродних предмета.
Алта гроуп је и власник 51% предузећа Процоопац, још једног које се бави изградњом стамбених зграда.