Sve vesti
Foto iz članka: Forbes SrbijaAlta banka drži 3% tržišta: Koje sve kompanije ima Davor Macura
Alta banka je u stopostotnom vlasništvu Davora Macure.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 2 od 3 medija.
Uz vlasnika "Alta Pay Group", u vlasničkoj evidenciji banke godinama je opstajao i jedan administrativni kuriozitet - kao drugi najveći pojedinačni akcionar formalno se i dalje vodila Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, država koja ne postoji još od 1992. godine. Alta je prisutna u Severnoj Makedoniji, gde je kupila banku i osiguravajuću kuću, dok u Crnoj Gori posluje kroz kompaniju "Alta Pay".
Nakon što je stekla manjinski udeo u ovoj bankarskoj grupaciji, a u dogovoru sa austrijskom Rajfajzen bankom (koja je preuzela većinski udeo u matičnoj grupi), Alta je trebalo da preuzme poslovanje Adiko banke na tržištima Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Alta grupa je tokom prošle godine ostvarila ukupne prihode od 3,3 milijarde dinara, što predstavlja značajan rast u odnosu na godinu dana ranije, kada su prihodi iznosili 2,8 milijardi.
S druge strane, ukupni rashodi rasli su sporijim tempom - sa 2,2 milijarde dinara u 2024. godini na 2,4 milijarde u posmatranom periodu. Alta banka je u stoodstotnom vlasništvu Alta group doo.
Grupacija je u potpunom vlasništvu Davora Macure koji je, kako su mediji navodili, svoj biznis je započeo putem razvoja poslovanja sa menjačnicama. Sredinom ovog meseca dospeo je u žižu javnosti i zato što su mu vlasti Crne Gore zabranile ulazak u tu zemlju.
Ceo uporedni tekst167 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. 1 rečenicu prenose svi, u 7 se razlikuju.
Još 28 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Narodna banka Srbije oduzela je dozvolu za rad Alta banci i poslala je u stečaj, čime počinje gašenje poslovanja ove komercijalne banke.
- Banka potiče od JUBMES-a, osnovanog 1979. kao ključne izvozno-kreditne institucije Jugoslavije, a kasnije je prešla u standardno komercijalno bankarstvo.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku o trajnom oduzimanju dozvole za rad beogradskoj Alta banci, čime se ova finansijska institucija zvanično šalje u stečaj.
Kako je objavljeno u saopštenju centralne banke, nadležni sud će rešenjem imenovati Agenciju za osiguranje depozita za stečajnog upravnika, čime počinje postupak gašenja poslovanja ove komercijalne banke.
Od ključne izvozne institucije Jugoslavije do menjačkog kapitala
Banka iza sebe ima specifičan istorijat koji seže decenijama unazad.
Nastala je na temeljima nekadašnje Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES), osnovane 1979. godine na osnovu posebnog zakona tadašnje države.
Njena primarna uloga bila je stimulisanje domaće privrede, kreditiranje velikih kapitalnih investicija u inostranstvu i podrška izvozu, pri čemu je godinama funkcionisala kao jedina izvozno-kreditna agencija u ovom delu Evrope.
Promenom zakonskih okvira 1997. godine, JUBMES gubi specijalizovani status i postepeno prelazi u vode standardnog komercijalnog bankarstva.
Privatizacija i nesvakidašnja vlasnička struktura
Novi zaokret dogodio se krajem 2018. godine, kada je država odlučila da proda svoj paket od 28,51 odsto vlasništva.
Na javnom tenderu sprovedenom 2019. godine jedinu prihvatljivu ponudu dostavila je domaća kompanija "Alta Pay Group", operater poznatog sistema menjačnica, koja je državni udeo kupila za oko pet miliona evra.
Već naredne, 2020. godine, na skupštini akcionara usvojena je promena poslovnog imena, od kada institucija nastupa kao Alta banka a.d.
Alta banka drži 3% tržišta: Koje sve kompanije ima Davor Macura
Mereno neto bilansnom aktivom, a prema poslednjim podacima NBS, ažuriranim poslednjeg dana jula, Alta banka je bila deveta banka po veličini na tržištu Srbije.
Raspolagala je sa 214,9 milijardi dinara aktive odnosno oko 1,84 milijardi evra.
Kako se može videti iz podataka sa sajta NBS, ova banka je u prvom kvartalu ove godine ostvarila dobit od 140,8 miliona dinara, a u drugom kvartalu još 244,37 miliona dinara.
Kako je Forbes Srbija pisao, Alta je u bankarskom sektoru beležila najbrži rast broj računa pravnih lica.
Prema podacima iz prošlogodišnjeg finansijskog izveštaja, banka je u 2025. imala 562 zaposlena.
Ostvarila je neto dobit od 11,6 miliona evra.
Alta banka je deo poslovne grupacije Alta grupa.
Grupacija posluje u nekoliko različitih sektora.
Jedan od njih je hotelijerstvo i korisnik je državnih subvencija za razvoj hotela.
Takođe, Alta je nedavno ušla i u sektor maloprodaje preuzimanjem kompanije Idea Marketi preko svoje kompanije Alta Retail.
Alta se širila i u sektor nekretnina.
Na mestu nekadašnje Jubmes banke u bloku 32, koju je Alta kupila, bilo je planirano podizanje velike zgrade.
Reč je o visokoj zgradi koja je nazvana Alta kula.
Takođe, razvija i veliki građevinski projekat sa stambenim zgradama na mestu nekadašnje fabrike traktora IMT na Novom Beogradu.
Uz vlasnika "Alta Pay Group", u vlasničkoj evidenciji banke godinama je opstajao i jedan administrativni kuriozitet - kao drugi najveći pojedinačni akcionar formalno se i dalje vodila Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, država koja ne postoji još od 1992. godine.
Još 10 rečenica, samo Mondo
Poslovni sistem Alta grupe, u čijem sastavu se nalazi i Alta banka, poslednjih godina sprovodi snažnu diverzifikaciju i ekspanziju poslovanja ulazeći u potpuno nove privredne grane.
Od sektora hotelijerstva i maloprodaje, preko višemilionskih građevinskih projekata u prestonici, pa sve do regionalnog bankarskog tržišta, ova grupacija beleži konstantan rast prihoda i neto dobiti.
Ulazak u maloprodaju, luksuzni hoteli i građevinski megaprojekti
Iako je u javnosti najprepoznatljivija po finansijskim uslugama i platnom prometu, Alta grupa razvija poslovanje u nekoliko strateških sektora.
Jedan od ključnih pravaca jeste hotelijerstvo, gde grupacija koristi i državne subvencije namenjene razvoju hotelskih kapaciteta.
Paralelno s tim, grupa ulaže velika sredstva u sektor nekretnina na Novom Beogradu.
Na lokaciji u Bloku 32, gde se nalazilo nekadašnje sedište JUBMES banke, planirana je izgradnja visoke poslovne zgrade pod nazivom "Alta kula".
Pored toga, kompanija razvija i obiman građevinski poduhvat sa stambenim kompleksima na prostoru nekadašnjeg industrijskog giganta, fabrike traktora IMT.
Regionalna ofanziva: Širenje u Makedoniji, Crnoj Gori i BiH
Ambicije grupacije prevazišle su granice Srbije.
Alta je prisutna u Severnoj Makedoniji, gde je kupila banku i osiguravajuću kuću, dok u Crnoj Gori posluje kroz kompaniju "Alta Pay".
Posebno važan korak na regionalnom finansijskom tržištu predstavlja aranžman oko Adiko banke.
Takođe, kao deo grupacije se navodi i Alta pay u Crnoj Gori.
Nakon što je stekla manjinski udeo u ovoj bankarskoj grupaciji, a u dogovoru sa austrijskom Rajfajzen bankom (koja je preuzela većinski udeo u matičnoj grupi), Alta je trebalo da preuzme poslovanje Adiko banke na tržištima Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Finansijski rezultati: Čist dobitak premašio 760 miliona dinara
Prema podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja, o kojima je pisao Forbes Srbija, poslovni rast grupacije prati i stabilan finansijski bilans.
Kako je Forbes Srbija pisao, prema podacima iz finansijskog izveštaja, Alta grupa ostvarila je prošle godine ukupne prihode od 3,3 milijarde dinara.
Alta grupa je tokom prošle godine ostvarila ukupne prihode od 3,3 milijarde dinara, što predstavlja značajan rast u odnosu na godinu dana ranije, kada su prihodi iznosili 2,8 milijardi.
S druge strane, ukupni rashodi rasli su sporijim tempom - sa 2,2 milijarde dinara u 2024. godini na 2,4 milijarde u posmatranom periodu.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Zahvaljujući takvom odnosu prihoda i rashoda, neto dobit grupe skočila je sa 556 miliona na 762 miliona dinara.
Bili su 2,4 milijarde dinara, dok su 2024. iznosili 2,2 milijarde.
Neto dobit je zato povećana na 762 miliona dinara, dok je u 2024. iznosila 556 miliona.
Alta banka je u stoodstotnom vlasništvu Alta group doo.
Grupacija je u potpunom vlasništvu Davora Macure koji je, kako su mediji navodili, svoj biznis je započeo putem razvoja poslovanja sa menjačnicama.
Kako su mediji često navodili, svoj biznis je započeo putem razvoja poslovanja sa menjačnicama.
Na sajtu Alta banke je naveden kao predsednik Upravnog odbora, a u nastupu u medijima isticalo se da je „dr Davor Macura“.
Sredinom ovog meseca dospeo je u žižu javnosti i zato što su mu vlasti Crne Gore zabranile ulazak u tu zemlju.
Još 119 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Na prvi pogled ništa čudno, osim što je njen jedini vlasnik Vladan Miketić, kome se sudi kao članu kriminalne grupe „vračarci“ za teško ubistvo u pokušaju, a još uvek je potpredsednik Upravnog odbora Sportskog društva Crvena zvezda.
Zbog tog zajma, u avgustu ove godine, na deo Palate Albanija, koji je Miketić kupio u decembru 2025, stavljena je hipoteka, mada se kupovina tog poslovnog prostora nalazi pod finansijskom istragom Tužilaštva za organizovani kriminal.
Međutim, kako je za Radar rečeno u TOK-u, iako su još 26. maja zatražili od MUP-a da prikupi potrebna obaveštenja u ovom slučaju, ni posle pet meseci policija na taj zahtev nije odgovorila.
Finansijskom istragom obuhvaćena je imovina Vladana Miketića, pa i deo Palate Albanija.
TOK je 26. maja Jedinici za finansijske istrage MUP-a poslao zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja kako bi se izvršile te provere, ali im na taj zahtev još nije odgovoreno
U decembru prošle godine objavljeno je da je deo čuvene Palate Albanija, koji je bio imovina Beogradske banke u stečaju, završio u rukama Vladana Miketića, odnosno njegove firme Loga plus.
Miketić je u tom objektu kupio poslovni prostor na čak sedam spratova, tri sobe sa sporednim prostorijama u mezaninu i salu sa dve pomoćne prostorije na devetom spratu, površine od ukupno 3.324 kvadrata.
Sve to je platio oko 13 miliona evra.
Muk u MUP-u
I nije tada bilo samo neobično što firma koja je kupila jedan od beogradskih simbola ima godišnji prihod manji od 19.000 evra i beleži gubitke, već i što je njen vlasnik u tom trenutku optužen za teško ubistvo u pokušaju i podstrekavanje.
Naime, Miketiću je tada uveliko trajalo suđenje, njemu i članovima kriminalne grupe „vračarci“ Nikole Vuševića Džonija, koja je važila za jednu od najvećih u Srbiji, odmah posle klana Veljka Belivuka.
Alta banka je Logi plus, čiji je ukupan prihod u 2024. bio samo 19.000 evra, odobrila kredit od 12 miliona evra, ona je tim novcem kupila 3.324 kvadrata u Palati Albanija i ako u novembru 2027. ne bude mogla da vrati dug, taj poslovni prostor preći će u ruke Davora Macure
Uprkos tome, Alta banka odlučuje da Miketićevoj Logi plus odobri kredit od čak 12 miliona evra.
U tom trenutku nije bilo poznato na osnovu čega je odobren kredit, a hipoteka na poslovni prostor u Palati Albanija upisana je tek posle osam meseci, u avgustu ove godine.
U najmanju ruku nelogično je za jednog bankara da zajam daje firmi čijem se vlasniku sudi za teško krivično delo, kao i da se hipoteka stavlja na prostor čija je kupovina pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal.
Informaciju o tome u junu mesecu objavio je Insajder.
„Predmet finansijske istrage je imovina okrivljenog Vladana Miketića, pa samim tim i kupovina dela Palate Albanija“, rekli su tada u TOK-u.
Od tada je prošlo pet meseci, a velikih promena u tom slučaju nema.
U Tužilaštvu za Radar kažu da su provere i dalje u toku.
„Kada je reč o finansijskoj istrazi, provere su u toku.
TOK je 26. maja 2026. poslao MUP-u, odnosno Jedinici za finansijske istrage zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja kako bi se izvršile provere.
Na taj zahtev još nije odgovoreno“, rečeno nam je u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Firmi koja je 2023. i 2024. imala neto gubitak čak 4,8 puta veći od ukupnih prihoda nijedna banka koja drži do sebe i brine o svojim akcionarima ne bi odobrila kredit ni od 1,2 miliona dinara, a kamoli od 12 miliona evra, kategorično je Radaru potvrdilo nekoliko bankara
Radar je ovim povodom pitao Ministarstvo unutrašnjih poslova zašto već pet meseci ne odgovara na zahtev TOK-a u ovom slučaju, ali do zaključenja ovog broja odgovor nije stigao.
Loga plus dve godine u minusu
U Katastru nepokretnosti, u zabeležbi koja je upisana kao hipoteka nad poslovnim prostorom u Palati Albanija, piše da su Alta banka i firma Loga plus sklopile dugoročni ugovor o kreditu 27. novembra 2025, a osam dana kasnije saopšteno je da je ta kompanija kupila deo tog čuvenog objekta u strogom centru Beograda.
U Katastru piše i da je vrednost odobrenog zajma 12 miliona evra, da je rok za vraćanje 24 meseca od puštanja kredita u tečaj, te da će ga korisnik vratiti jednokratno.
U istom danu Macura je vraćen sa podgoričkog aerodroma i američki kongresmen Džo Vilson je od Marka Rubija zatražio da uvede sankcije vlasnicima Alta grupe, Milenijum tima i Pinka, označavajući ih kao Vučićeve saradnike, koji „koriste javne resurse za lično bogaćenje“
Mnogo toga je nelogično u ovom slučaju.
Za početak što je tako veliki kredit odobren firmi sa tako malim prihodima.
Na kraju prošle godine iznosili su 18.700 evra, a u prethodne četiri godine, od 2021. do 2025, Loga plus je imala ukupan poslovni prihod jedva nešto veći od 10 miliona dinara.
Drugim rečima, Alta banka joj je odobrila kredit skoro 138 puta veći od njenih prihoda za prethodne četiri godine zajedno.
Uz to, zajam je odobren 2025, iako je prethodne dve godine Loga plus završila u minusu.
Njen neto gubitak 2023. bio je 11,1 milion, godinu kasnije povećan je na 13,4 miliona dinara, a sve banke pre odobrenja iole značajnije pozajmice od klijenta traže da dokaže kreditnu sposobnost i da će u ugovorenom roku moći da isplate i glavnicu i kamate.
Uz sve to, po pravilu krediti se odobravaju preduzećima koja su u prethodne tri godine bila profitabilna, a Loga plus to sasvim sigurno nije.
Naprotiv, u 2023. i 2024. njen neto gubitak bio je čak 4,8 puta veći od ukupnih prihoda, koji su u te dve godine zajedno bili jedva 43.700 evra.
Nijedna banka koja drži do sebe i brine o svojim akcionarima takvoj firmi ne bi odobrila kredit ni od 1,2 miliona dinara, a kamoli od 12 miliona evra, kategorično je Radaru potvrdilo nekoliko bankara.
Mi takav zahtev ne bismo uopšte ni razmatrali, kaže jedan, a drugi ističe da bi ga bila sramota da Odeljenju za rizike prosledi takvu molbu.
Donekle bi se, objašnjavaju bankari, moglo razumeti da je kredit odobren na bazi „hipoteke prvog reda na visokolikvidne nekretnine“ i to uz uslov da je ovlašćeni veštak procenio da je njena vrednost za bar 20 do 50 odsto veća od iznosa pozajmice.
Problem je, međutim, što je založena nekretnina predmet finansijske istrage i ni u kom slučaju se ne može smatrati „visokolikvidnom“.
Pritom je indikativno da je jedan od sagovornika, kada smo mu otkrili da je takav kredit, uprkos svemu, odobrila Alta banka, samo kratko izgovorio: „To me ne čudi.“
Deo poslovnog prostora u Palati Albanija Miketić je, preko svoje firme Loga plus kupio u decembru 2025. za oko 13 miliona evra, iako je prethodne godine ona imala prihod od samo 18.700 evra i dok je njenom gazdi već uveliko trajalo suđenje za teško krivično delo
Na osnovu čega je konkretno odobren zajam Logi plus, pitali smo banku Davora Macure, ali od njih nismo dobili odgovor.
Isto pitanje uputili smo i Miketićevoj firmi, ali se ni oni do zaključenja ovog broja nisu oglasili.
Kako je Macura od Miketića već preuzeo hotel Union i dobio subvenciju od države
Kako god, ne bi bilo iznenađenje da je namera da prostor u Palati Albanija završi u vlasništvu Davora Macure.
Taj scenario videli smo na primeru hotela Union, koji se takođe nalazi u strogom centru Beograda, u Kosovskoj ulici.
I njega je kupila firma Loga plus i to u junu 2024. za 6,2 miliona evra, a godinu i po dana kasnije, u decembru 2025, obelodanjeno je da je prešao u ruke firme Prokopak, čiji su vlasnici Alta grupa i široj javnosti nepoznati Relja Štrbac.
I dok je bio u vlasništvu samog Miketića, Ministarstvo privrede odobrilo je subvencije za adaptaciju i rekonstrukciju tog hotela u okviru priprema za specijalizovanu međunarodnu izložbu Ekspo 2027 i u te svrhe iz budžeta odobrilo tri miliona evra.
Zanimljivo je, međutim, što finansijski podsticaj nije odobren Logi plus, već Macurinoj firmi, koja u tom trenutku nije bila upisana kao vlasnik hotela.
U ugovoru koji je sklopila sa Ministarstvom privrede piše da je obaveza kompanije Prokopak da u hotel uloži najmanje 15 miliona evra u roku do dve godine, računajući od dana podnošenja prijave.
Zanimljivo je da je prijava podneta 29. novembra 2024, dopunjena 11. decembra iste godine, a već devet dana kasnije potpisan je ugovor kojim su odobrene subvencije.
Bilo je predviđeno da novac za rekonstrukciju Uniona bude isplaćen u tri tranše.
Prva od 900.000 evra je već legla krajem 2024, a Macurina firma imala je obavezu da dostavi dokaz da je uložila 4,5 miliona evra.
Kako je Radar već pisao, radovi su izvođeni bez dozvole, a država je uprkos tome do aprila ove godine za taj projekat isplatila dve tranše subvencija u iznosu od čak 1,88 miliona evra.
Preostali deo od 1,12 miliona trebalo bi da bude uplaćen do kraja ove godine.
ili više od 10 milijardi dinara je neto dobit koju je, prema podacima iz konsolidovanih finansijskih izveštaja, ostvarila Alta pej grupa u prethodnih pet godina, s tim što je lane dostigla rekordnih 30,7 miliona evra
Nije poznato da je do danas zbog nelegalnih građevinskih radova reagovala građevinska inspekcija.
Za radove na rekonstrukciji ovog hotela do danas nije izdata građevinska dozvola.
Lokacijske uslove Macurina firma dobila je u junu ove godine, a zahtev za izdavanje dozvole podnet je 11. avgusta.
U trenutku pisanja ovog teksta taj zahtev nije bio odobren.
Zanimljivo je da ni Ministarstvu privrede nije bilo problematično što podsticaj isplaćuje firmi koja je očigledno izvodila nelegalne radove u tom trenutku.
Nema informacija da je zbog toga bilo ko snosio posledice.
Poslovne, sportske i druge veze
Veze Vladana Miketića i Davora Macure, čini se, nisu samo poslovne.
Može se reći i da su i sportske.
Obojica su funkcioneri u Bokserskom savezu Srbije.
Miketić je potpredsednik Nadzornog odbora BSS, dok je Macura potpredsednik Upravnog odbora BSS.
Uprkos optužbama za pokušaj ubistva Andrije Zarića i hapšenja zajedno sa članovima kriminalne grupe „vračarci“, Miketić je i dalje predsednik BK Crvena zvezda i potpredsednik UO SD Crvena zvezda, najvećeg i najpopularnijeg u Srbiji.
On je uhapšen u novembru 2022, a godinu dana kasnije potvrđena je i optužnica, kojom je obuhvaćeno čak 38 osoba, uglavnom članova kriminalne grupe „vračarci“, koji se terete za tri teška ubistva i pet teških ubistava u pokušaju.
Vlasnik firme Loga plus je konkretno optužen za teško ubistvo u pokušaju i podstrekavanje.
U optužnici piše da je Miketić, postupajući po nalozima Uroša Piperskog, u nameri da Andrija Zarić bude lišen života, zajedno sa Stevanom Mandarićem obezbedio iznos od 50.000 evra radi isplate izvršiocima krivičnog dela.
Kako je Radar već pisao, on je tokom osmatranja i praćenja kretanja Zarića pronašao odgovarajuću lokaciju za izvršenje ubistva, da bi zatim došao i do podataka o vozilu koje koristi Zarić, a dogovarao je i nabavku automatske puške za direktnog izvršioca ubistva.
Portal Nova.rs je objavio da je Zarić, koji je nekada bio pripadnik „voždovačkog klana“, teško ranjen ispred zgrade, ali je na kraju uspeo da pobegne.
Na osnovu čega je konkretno odobren zajam Logi plus, pitali smo banku Davora Macure, ali od njih nismo dobili odgovor.
Isto pitanje uputili smo i Miketićevoj firmi, ali se ni oni do zaključenja ovog broja nisu oglasili
S druge strane, Macura nije dovođen u vezu sa kriminalnim klanovima, ali je i njegov ugled poljuljan.
On je 14. oktobra vraćen sa podgoričkog aerodroma, nakon što mu je izrečena zabrana ulaska u Crnu Goru.
Podgoričke Vijesti objavile su da je razlog nacionalna bezbednost, dok je Alta banka objavila da mu nije uručena zabrana ulaska, već zapisnik, te da on „sadrži isključivo opšte pozivanje na zakonsku formulaciju (’radi zaštite nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti ili javnog zdravlja’), bez obrazloženja, bez navođenja činjeničnog osnova i bez ikakvog dokaza“.
U „odabranom“ društvu za američke sankcije
I tu nije bio kraj Macurinim nevoljama.
Kako je nedavno objavio Radio Slobodna Evropa, američki kongresmen iz Republikanske partije Džo Vilson uputio je državnom sekretaru SAD Marku Rubiju listu zahteva za uvođenje sankcija četvorici biznismena iz Srbije, a na listi predloga za sankcionisanje je i Davor Macura, pored Ivana Bošnjaka, Stojana Vujka i Željka Mitrovića.
Zahtev je Rubiju upućen 14. oktobra, a u njemu se predlaže da im se zabrani putovanje u SAD i da koriste američki finansijski sistem.
U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici Aleksandra Vučića, koji „koriste javne resurse za lično bogaćenje“.
I Macura i vlasnici Milenijum tima i Pinka dovode se u vezu sa vlašću Srpske napredne stranke.
Od dolaska na vlast naprednjaka, Macura je izgradio jednu od finansijski najmoćnijih poslovnih imperija, a brojne firme iz sastava njegove Alta grupe već su dobile niz unosnih poslova od države.
Njegova imovina se iz godine u godinu povećavala, a subvencija za Union je sitan novac u odnosu na sve što je stekao i dobio u poslednjih 14 godina.
Macuri je možda i najviše išlo u prilog donošenje Zakona o besplatnoj konverziji zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, zahvaljujući kome je samo na jednom slučaju bio oslobođen plaćanja više od 200 miliona evra za parcele IMT-a na Novom Beogradu.
Omogućeni su mu i brojni ugovori sa državnim firmama i plaćanje računa za struju ili parking preko njegove Alta banke bez tendera.
I hotel Union je najpre kupila Loga plus, da bi godinu i po kasnije prešao u ruke firme Prokopak, čiji je suvlasnik Alta grupa.
Pritom je država novom gazdi odobrila subvenciju od tri miliona i već mu isplatila 1,88 miliona evra, iako mu još nije izdata građevinska dozvola za radove
Otuda i ne čudi da je njegova Alta pej grupa, prema konsolidovanom bilansu uspeha, prošlu godinu završila sa rekordnim neto profitom većim od 3,6 milijardi dinara ili oko 30,7 miliona evra.
Samo u prethodnih pet godina, počev od 2021, njegova krovna kompanija ostvarila je neto dobit veću od 10 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra.
Pritom su konsolidacijom obuhvaćene Alta banka Beograd, Alta banka Bitola, Alta gold, Alta lizing, Treća institucija i Prokopak, u kome je Alta grupa većinski vlasnik sa udelom od 51 odsto.
Tu se, međutim, spisak Macurinih firmi ne završava, jer je on vlasnik i Kampari internešnela, Poljoprivrednog gazdinstva Davor Macura, ABL solventa, Forum vizije i Alta ritejla, koji je registrovao u martu, da bi preko njega već u septembru od hrvatske Fortenova grupe kupio Idea markete, u čijem sastavu posluju i trgovinski lanci Roda i Merkator.
Uskoro će deo njegove poslovne imperije postati i Adiko banka u Srbiji, Crnoj Gori i dve istoimene banke iz BiH, sa sedištima u Sarajevu i Banjaluci.
Pre nešto više od dva meseca, 18. avgusta osnovao je još jedno preduzeće, Alta pas, za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.
Prethodno je vlasništvo u Alstonu prepustio Dubravku Macuri, koji je direktor u nekoliko Davorovih firmi, među kojima su Alta holding, Prokopak i Forum vizija.
Iako je Macurina firma radove na rekonstrukciji hotela Union izvodila bez dozvole, država joj je do aprila ove godine za taj projekat isplatila dve od ukupno tri tranše subvencija u iznosu od 1,88 miliona evra, a preostalih 1,12 miliona bi trebalo da bude uplaćeno do kraja ove godine
Kao i u slučaju Milenijum tima, čiji vlasnici tuže medije i novinare koji pišu o njihovim poslovima sa državom, tako sada i Davor Macura traži ogromne odštete za tekstove u kojima se govori o širenju njegovog biznisa na region.
Samo u tužbi protiv nedeljnika Radar traži nadoknadu od 43.000 evra ili oko pet miliona dinara.
Iako je reč o ogromnoj cifri, ovakve tužbe, koje su dolazile od tajkuna bliskih SNS-u, do sada nisu uplašile nezavisne medije i novinare koji rade u njima.
Ma kako odštetni zahtevi bili veliki, pa čak i kad prete zatvorom.
Nedeljnik Radar nedavno je objavio i tekst o učešću banke putem kredita u poslu koji je uključivao stavljanje hipoteke na poslovni prostor u Palati Albanija.
Mediji u Srbiji su neretko uspeh Alte povezivali sa navodnom vezom vlasnika sa odlazećom vlašću.
Kao argumenti su navođeni i poslovi prometa koje je Alta obavljala za državna preduzeća ili institucije poput MUP-a, EPS-a, Er Srbije, Parking servisa, AMSS-a.
Primetno je i da je biznismen Davor Macura u poslednje vreme tužio novinare, ali i druge osobe koje su ukazivale na veliki rast njegovog biznisa i to dovodile u vezu sa njegovom bliskošću sa, sada već, bivšom vlasti.
Davor Macura u ličnom vlasništvu ili preko svojih kompanija ima veliki broj kompanija.
Pre svega tu je Alta banka.
Ona u svom vlasništvu ima i privredno društvo Alta leasing.
U direktnom vlasništvu Davora Vacura odnosno na njegovo ime se vode preduzeća Alta retail (holding kompanija), Alta group (holding kompanija), Alta holding (još jedan holding), Campari International (izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, ABL solvent (takođe izgradnja zgrada) i Alta pass registrovan za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.
Preko Alta retaila, vlasnik je još nekoliko kompanija.
Pre svega, Idea marketi doo koji je poznat po lancu prodavnica, a koja je kupljena od prethodnih vlasnika iz Hrvatske.
Tu je i M-profil SPV koji se bavi upravljanjem nekretninama.
Takođe, Alta retail je vlasnik Super kartica doo, firme registrovane za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja.
Vlasnik je i kompanije Enna fruit koja se bavi nespecijalizovanom trgovinom na veliko.
Kao i preduzeća mStart Business Solutions d.o.o.
Posredstvom preduzeća Alta group je vlasnik firme Alta gold koja se bavi proizvodnjom nakita i srodnih predmeta.
Alta group je i vlasnik 51% preduzeća Procoopac, još jednog koje se bavi izgradnjom stambenih zgrada.