ДруштвоПрви објавио Republika, 4. нов, 14:59

Александар Црногорац, документарни фотограф, гост Синтезе у 21 сат „Мешовити бракови на Балкану, живот по ивици туђих предрасуда“

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

Емисија „Синтеза“ са Данијелом Шеган емитује се вечерас у 21 сат на телевизији Неwсмаx Балканс.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)Вечерас у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган, у 21 сат на телевизији Неwсмаx Балканс, између осталих, сазнајемо и одговор на питање да ли љубав заиста може да буде јача од граница које постављају нација, вера и породична традиција. На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва. Фото: НеwсМаx промо Зато питамо: Колико се заиста променио наш однос према људима који бирају партнера друге националности или вере? Да ли су препреке међу партнерима мање од оних које долазе из њихове околине? Да ли је Балканска љубав другачија од других? О овим темама говориће Александар Црногорац, документарни фотограф, у среду 4. новембра 2026. године, у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган само на телевизији Неwсмаx Балканс.
Гост емисије је Александар Црногорац, документарни фотограф.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О овим темама говориће Александар Црногорац, документарни фотограф, у среду 4. новембра 2026. године, у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган само на телевизији Неwсмаx Балканс. О госту: Александар Црногорац је документарни фотограф, рођен у Бечу 1979. године. Детињство је провео у Београду, а образовао се у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској и Француској. Након искуства у области комерцијалне фотографије, враћа се у Србију како би се у потпуности посветио документарној фотографији. У фокусу његовог стваралаштва налазе се људске приче, мањинске заједнице и однос друштва према маргинализованим групама. Аутор је изложбе „Балкан Лове“ која представља људе који су изабрали љубав испред граница, нације и религије. Кроз портрете и личне приче интеретничких парова са простора Западног Балкана, изложба преиспитује стереотипе и истиче заједничко културно наслеђе, разноликост и хуманост региона. Аутор је и пројекта „Транс Балкан“ – регионалне фото-документарне изложбе и књиге, кроз које истражује животе транс особа на Балкану.
Тема емисије су мешовити бракови на Балкану, укључујући питање да ли љубав може бити јача од граница нације, вере и породичне традиције.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)Вечерас у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган, у 21 сат на телевизији Неwсмаx Балканс, између осталих, сазнајемо и одговор на питање да ли љубав заиста може да буде јача од граница које постављају нација, вера и породична традиција. На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва.
Емисија се емитује у среду 4. новембра 2026. године.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О овим темама говориће Александар Црногорац, документарни фотограф, у среду 4. новембра 2026. године, у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган само на телевизији Неwсмаx Балканс.
Александар Црногорац је рођен у Бечу 1979. године, детињство провео у Београду, а образовао се у САД, Енглеској и Француској.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О госту: Александар Црногорац је документарни фотограф, рођен у Бечу 1979. године. Детињство је провео у Београду, а образовао се у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској и Француској. Након искуства у области комерцијалне фотографије, враћа се у Србију како би се у потпуности посветио документарној фотографији. У фокусу његовог стваралаштва налазе се људске приче, мањинске заједнице и однос друштва према маргинализованим групама. Аутор је изложбе „Балкан Лове“ која представља људе који су изабрали љубав испред граница, нације и религије. Кроз портрете и личне приче интеретничких парова са простора Западног Балкана, изложба преиспитује стереотипе и истиче заједничко културно наслеђе, разноликост и хуманост региона. Аутор је и пројекта „Транс Балкан“ – регионалне фото-документарне изложбе и књиге, кроз које истражује животе транс особа на Балкану.
Црногорац је аутор изложбе „Балкан Лове“ о интеретничким паровима са простора Западног Балкана и пројекта „Транс Балкан“ о животима транс особа на Балкану.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О госту: Александар Црногорац је документарни фотограф, рођен у Бечу 1979. године. Детињство је провео у Београду, а образовао се у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској и Француској. Након искуства у области комерцијалне фотографије, враћа се у Србију како би се у потпуности посветио документарној фотографији. У фокусу његовог стваралаштва налазе се људске приче, мањинске заједнице и однос друштва према маргинализованим групама. Аутор је изложбе „Балкан Лове“ која представља људе који су изабрали љубав испред граница, нације и религије. Кроз портрете и личне приче интеретничких парова са простора Западног Балкана, изложба преиспитује стереотипе и истиче заједничко културно наслеђе, разноликост и хуманост региона. Аутор је и пројекта „Транс Балкан“ – регионалне фото-документарне изложбе и књиге, кроз које истражује животе транс особа на Балкану.
У социјалистичкој Југославији мешовити бракови били су друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства“, а ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва.
Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а у социологији се посматрају као показатељ демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције друштва.
Ово наводи један извор
- Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Безбедност4. нов, 14:45

Авион који је враћен у Београд, јутрос слетео у Москву

5 медијаПанчевац, Клиx, Објектив …

Шта наводе медији

Емисија „Синтеза“ са Данијелом Шеган емитује се вечерас у 21 сат на телевизији Неwсмаx Балканс.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)Вечерас у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган, у 21 сат на телевизији Неwсмаx Балканс, између осталих, сазнајемо и одговор на питање да ли љубав заиста може да буде јача од граница које постављају нација, вера и породична традиција. На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва. Фото: НеwсМаx промо Зато питамо: Колико се заиста променио наш однос према људима који бирају партнера друге националности или вере? Да ли су препреке међу партнерима мање од оних које долазе из њихове околине? Да ли је Балканска љубав другачија од других? О овим темама говориће Александар Црногорац, документарни фотограф, у среду 4. новембра 2026. године, у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган само на телевизији Неwсмаx Балканс.

Гост емисије је Александар Црногорац, документарни фотограф.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О овим темама говориће Александар Црногорац, документарни фотограф, у среду 4. новембра 2026. године, у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган само на телевизији Неwсмаx Балканс. О госту: Александар Црногорац је документарни фотограф, рођен у Бечу 1979. године. Детињство је провео у Београду, а образовао се у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској и Француској. Након искуства у области комерцијалне фотографије, враћа се у Србију како би се у потпуности посветио документарној фотографији. У фокусу његовог стваралаштва налазе се људске приче, мањинске заједнице и однос друштва према маргинализованим групама. Аутор је изложбе „Балкан Лове“ која представља људе који су изабрали љубав испред граница, нације и религије. Кроз портрете и личне приче интеретничких парова са простора Западног Балкана, изложба преиспитује стереотипе и истиче заједничко културно наслеђе, разноликост и хуманост региона. Аутор је и пројекта „Транс Балкан“ – регионалне фото-документарне изложбе и књиге, кроз које истражује животе транс особа на Балкану.

Тема емисије су мешовити бракови на Балкану, укључујући питање да ли љубав може бити јача од граница нације, вере и породичне традиције.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)Вечерас у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган, у 21 сат на телевизији Неwсмаx Балканс, између осталих, сазнајемо и одговор на питање да ли љубав заиста може да буде јача од граница које постављају нација, вера и породична традиција. На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва.

Емисија се емитује у среду 4. новембра 2026. године.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О овим темама говориће Александар Црногорац, документарни фотограф, у среду 4. новембра 2026. године, у емисији „Синтеза“ са Данијелом Шеган само на телевизији Неwсмаx Балканс.

Александар Црногорац је рођен у Бечу 1979. године, детињство провео у Београду, а образовао се у САД, Енглеској и Француској.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О госту: Александар Црногорац је документарни фотограф, рођен у Бечу 1979. године. Детињство је провео у Београду, а образовао се у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској и Француској. Након искуства у области комерцијалне фотографије, враћа се у Србију како би се у потпуности посветио документарној фотографији. У фокусу његовог стваралаштва налазе се људске приче, мањинске заједнице и однос друштва према маргинализованим групама. Аутор је изложбе „Балкан Лове“ која представља људе који су изабрали љубав испред граница, нације и религије. Кроз портрете и личне приче интеретничких парова са простора Западног Балкана, изложба преиспитује стереотипе и истиче заједничко културно наслеђе, разноликост и хуманост региона. Аутор је и пројекта „Транс Балкан“ – регионалне фото-документарне изложбе и књиге, кроз које истражује животе транс особа на Балкану.

Црногорац је аутор изложбе „Балкан Лове“ о интеретничким паровима са простора Западног Балкана и пројекта „Транс Балкан“ о животима транс особа на Балкану.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)О госту: Александар Црногорац је документарни фотограф, рођен у Бечу 1979. године. Детињство је провео у Београду, а образовао се у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској и Француској. Након искуства у области комерцијалне фотографије, враћа се у Србију како би се у потпуности посветио документарној фотографији. У фокусу његовог стваралаштва налазе се људске приче, мањинске заједнице и однос друштва према маргинализованим групама. Аутор је изложбе „Балкан Лове“ која представља људе који су изабрали љубав испред граница, нације и религије. Кроз портрете и личне приче интеретничких парова са простора Западног Балкана, изложба преиспитује стереотипе и истиче заједничко културно наслеђе, разноликост и хуманост региона. Аутор је и пројекта „Транс Балкан“ – регионалне фото-документарне изложбе и књиге, кроз које истражује животе транс особа на Балкану.

У социјалистичкој Југославији мешовити бракови били су друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства“, а ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва.

Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а у социологији се посматрају као показатељ демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције друштва.

Ово наводи један извор

Република, 4. нов, 14:59 (отвара се у новом прозору)На Балкану, где су историја и политика често одређивале ко је „наш“, а ко „њихов“, мешовити бракови и данас говоре много о томе колико смо спремни да прихватимо различитост. Љубав би требало да буде лични избор двоје људи. Ипак, на Балкану тај избор понекад подразумева и суочавање са предрасудама, породичним притисцима и наслеђем историјских сукоба. Док су у социјалистичкој Југославији мешовити бракови били друштвено подстицани као стуб политике „братства и јединства", ратови крајем 20. века претворили су их у политички и идентитетски проблем. Данас се стопа мешовитих бракова стабилизовала, а они се у социологији посматрају као кључни показатељ степена демократизације, грађанске еманципације и културне интеграције једног друштва.