Све вести
Фото из чланка: Мондо„Албанци су га обожавали“: Откривамо све о последњем концерту Груа на Косову, репер тада показао право лице
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама МОНДО Инц услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
Цео упоредни текст108 само у једном
Текст из 4 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 104 реченице које преноси само по један медиј
Кинеске власти још пре неколико година разматрале су примену вештачке интелигенције и великих база података како би полиција могла да препозна потенцијалне безбедносне ризике пре него што дође до инцидента.
Идеја подсећа на филм „Специјални извештај”, у којем систем предвиђа будуће злочине и омогућава полицији да интервенише пре него што се они догоде.
У стварности, међутим, такви системи не могу да виде будућност, већ анализирају податке и траже обрасце које алгоритми повезују са могућим ризиком.
У извештају из 2017. године наводи се да је кинеска компанија Цлоуд Wалк развијала системе за препознавање лица и анализу кретања људи.
Њихов задатак био је да прате обрасце понашања и означе активности које би могле да привуку пажњу полиције.
Такав приступ представља део ширег концепта предиктивног надзора, у којем се подаци користе за процену могућих будућих догађаја, уместо да се реагује искључиво након извршеног кривичног дела.
Куповине и кретање могу постати део процене ризика
Један од примера из тадашњег извештаја показује колико широко може бити постављено алгоритамско праћење.
Куповина кухињског ножа сама по себи није неуобичајена, али би систем могао да повеже такву куповину са каснијом набавком чекића и џака и процени да комбинација представља разлог за додатну проверу.
Проблем је у томе што исти предмети могу имати сасвим обичну намену, па контекст и људска процена остају пресудни.
Слични системи могу да анализирају и кретање људи кроз различите делове града, учесталост посета одређеним локацијама и понављање образаца понашања.
Технологија позната као поновно идентификовање особа може да препозна исту особу на различитим снимцима, чак и када промени одећу или изглед.
Када се такви подаци повежу са другим информацијама, надлежни могу да добију много детаљнију слику о кретању појединца, што истовремено повећава могућности надзора и ризик од нарушавања приватности.
Огромне базе података дају системима више могућности
Кина је током претходних година изградила веома широку инфраструктуру за видео-надзор, препознавање лица и прикупљање различитих врста података.
Таква мрежа омогућава повезивање информација из више извора, укључујући снимке са јавних места, евиденције и дигиталне трагове.
Када се подаци обрађују уз помоћ вештачке интелигенције, полиција може брже да пронађе одређене обрасце и издвоји ситуације које захтевају додатну проверу.
Међутим, количина података не гарантује да ће закључци система бити тачни.
Ако су информације непотпуне, застареле или погрешно протумачене, алгоритам може да означи потпуно недужну особу као сумњиву.
Посебно је проблематично када се процене заснивају на томе где неко иде, са ким се састаје или какве навике има, јер такви обрасци сами по себи не представљају доказ криминалне активности.
АИ отвара озбиљна питања о правима грађана
Највећа забринутост односи се на могућност да алгоритамска процена постане основ за полицијско поступање према особи која није починила никакав прекршај или кривично дело.
Ако систем некога означи као потенцијалну претњу, постоји ризик да та ознака утиче на начин на који га надлежни посматрају, чак и када не постоје конкретни докази.
Такав приступ може да доведе до дискриминације, неоправданог надзора и ограничавања слободе кретања.
Додатни проблем представља недостатак транспарентности.
Грађани често не знају које информације се прикупљају, како алгоритам доноси процене и на који начин могу да оспоре погрешан резултат.
Због тога стручњаци наглашавају потребу за јасним правилима, независним надзором и људском одговорношћу за сваку одлуку која може да утиче на права појединца.
Вештачка интелигенција може да помогне полицији у анализи података, али не би смела да замени доказе и правни поступак.
Од предвиђања криминала до ширег система надзора
Предиктивни надзор није остао само тема извештаја из 2017. године.
Новији извештаји указују на то да Кина наставља да унапређује постојећу инфраструктуру за праћење и анализу понашања, уз све већу употребу вештачке интелигенције.
Ипак, треба разликовати системе који препознају сумњиве обрасце или процењују ризик од технологије која би заиста могла поуздано да предвиди будући злочин.
За такву способност не постоји једноставно ни непогрешиво технолошко решење.
Суштинско питање зато није само колико далеко АИ може да оде у анализи људског понашања, већ и ко контролише прикупљене податке и како се спречава њихова злоупотреба.
Технологија која може да помогне у откривању криминала истовремено може да постане средство за праћење људи који нису учинили ништа незаконито.
Граница између безбедности и масовног надзора зато ће бити једно од најважнијих питања у будућем развоју вештачке интелигенције.
- Гру је последњи наступ у Србији имао 27. августа 2019. у Грачаници, на фестивалу Суммер Скy, где је био срдачан и дружио се са публиком.
- Сведоци кажу да је разговарао са посетиоцима, фотографисао се и рекао да му је у Грачаници лепо и да би волео чешће да долази.
Далибор Андов Гру који нас је напустио 09. септембра 2019. године, остаће упамћен по хитовима из 90-их година којима је исписао историју српског репа.
Страдао је током вожње кајта Дунавом, а према тадашњим информацијама након пада у воду није успео да исплива, а његово тело пронађено је у реци.
"Кредити се морају отплаћивати, као и до сада што су се отплаћивали" Адвокат за Курир о случају Алта банке: "Обавезе грађана према банци не престају"
Док надлежни органи реконструишу кретање и мотиве осамнаестогодишњака који је посегнуо за оружјем, екипа Курир телевизије упутила се на место где је осумњичени проводио последње месеце свог живота, покушавајући да расветли околности које су довеле до овог крвавог чина.
Његова смрт потресла је домаћу музичку сцену, посебно јер је само неколико дана раније наступао пред српском и аустријском публиком.
Последњи наступ у Србији одржан је у Грачаници 27. августа 2019. године на фестивалу под називом Суммер Скy.
Вест о његовој смрти објавио је и Радио Ким 9. септембра 2019, уз подсећање на његов наступ пред публиком на тзв. Косову.
Саговорник Монда присуствовао је фестивалу на затвореном базену, на којем се Гру дружио са публиком, разговарао са посетиоцима и радо се фотографисао са њима.
"Последње што ми је рекао је да би волео чешће да долази у Грачаницу"
"Све се дешавало на том затвореном базену, догађај је трајао од 18х до 00х.
Било је базирано и за децу и за одрасле с обзиром на то да у Грачаници нема много догађаја.
Раније су долазиле Светлана Цеца Ражнатовић, Аца Лукас, Јелена Карлеуша, Весна Змијанац...
Сва та велика имена, али временом се то проредило.
Тако су се спојили организатори да направе нешто за Србе", започиње извор.
"Колико се сећам Гру је последњи наступио, касније је и дошао генерално.
Био је међу масом, за столом где су били и остали посетиоци.
Људи су чекали у реду да би се сликали са њим.
Био је отворен за разговор, лаган, пио је пиво.
Није био надмен, баш је нормално разговарао са свима и био врло срдачан.
Било је много деце, касније је била и пена парти, било је лепо дружење". наставља причу наш саговорник и додаје:
"Није било само Срба, било је и Албанаца.
Иначе је познато да албански репери слушају српски реп из 90-их, много воле и Цецу.
Албанке на њу откидају, то је за не поверовати."
"Када сам му пришао, питао сам га како му се допада у Грачаници.
Рекао ми је да му је јако лепо и да би волео да долази чешће.
Нисам га много задржавао јер је било још људи који су хтели да се фоткају са њим.
Вест о смрти ми је послао друг, у почетку смо проверавали по порталима да се уверимо да није лажна вест.
Чудно ми је било с обзиром на то да сам са човеком причао само две недеље пре тога.
Након тога смо се шалили да нико више неће доћи да пева у Грачаници, јер му је то био последњи наступ у Србији", закључио је извор за Мондо.
Репортерка Курир телевизије, Александра Драшић јавила се са лица места, из мачванског краја, потврдивши да је реч о средини у којој је младић боравио непосредно пре него што је кренуо у напад.
- Налазимо се у селу Бела Река надомак Шапца, где је живео осамнаестогодишњи Д.
Н., осумњичен да је самострелом напао припадника Жандармерије испред амбасаде Израела, након чега је неутралисан.
Покушали смо да ступимо у контакт са његовом породицом, међутим, они нису желели да говоре пред камерама - рекла је Драшић.
Врата породичног дома остала су затворена за јавност.
Најближи сродници одбили су разговор уз образложење да је у протеклим данима објављен низ нетачних информација, истичући да изјаве медијима нису давали, те да се медијски написи у потпуности разилазе са оним што је њима познато о целом случају.
С друге стране, суседи и мештани овог мирног места подно планине Цер, иако видно уздрмани и без жеље да се јавно експонирају, пристали су да поделе своја запажања о његовом начину живота, кретању и пословима.
- Мештани који нису хтели да стану пред наше камере сећају се овог младића као доброг и веома повученог момка.
Један период провео је у Немачкој, а од овог лета је поново овде, у породичној кући своје мајке и очуха.
Суседи додају да није био запослен и да се током сезоне бавио повременим пословима - изјавила је новинарка Курир телевизије.
Према речима комшија, Д.
Н. је у Белој Реци похађао и ниже разреде основне школе, након чега се мало шта знало о детаљима његовог даљег школовања или приватних веза.
Због такве слике повученог младића, вест о нападу самострелом на полицајца у престоници дочекана је у селу са потпуним шоком, о чему је известила новинарка.
- Целу средину је изненадио овај догађај јер га памте искључиво као повученог момка, те их је веома зачудило да је уопште био спреман на такав чин.
Свакако ћемо пратити званичне резултате истраге и о свему обавестити јавност - закључила је Драшић.
- Алта банци је одузета дозвола за рад и уведен стечај након масовног повлачења депозита и полицијског претреса.
- Адвокат Немања Тодоровић поручује да обавезе грађана и привреде према банци не престају и да кредити морају да се отплаћују.
- Депозити до 50.000 евра су законски осигурани, а држава и Фонд за осигурање депозита гарантују њихову исплату.
Док јавност још чека судски епилог и одговоре ко је заказао, Србију потреса серија нових афера - од одузимања дозволе и полицијског претреса Алта банке у власништву Давора Мацуре, па све до његовог хапшења, до изненадног привођења начелника УКП Марка Кричка и начелника Службе за сузбијање криминала Бошка Секуловића због сумње на полицијску тортуру.
О овим преплетеним кризама у емисији "Пулс Србије" говорили су адвокат Немања Тодоровић и Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност.
Крах ликвидности и стечај у Алта банци
Говорећи о финансијском краху Алта банке, којој је Народна банка Србије одузела дозволу за рад након чега је уследио вишедневни полицијски претрес, адвокат Тодоровић најпре је разјаснио механизам који је довео до гашења ове институције.
- Када дође до масовног повлачења депозита, пре свега од стране привреде, директно се нарушава ликвидност банке.
Банка новац држи пласиран кроз пласмане и кредите, па у тренутку када нема довољно ликвидних средстава да измири депоненте, покреће се стечајни поступак, а улогу стечајног управника преузима Агенција за осигурање депозита.
Након објашњења разлога за увођење стечаја, Тодоровић је указао на статус грађана и привредника који према овој банци имају преостала дуговања.
- Важно је нагласити да обавезе грађана и привреде према банци не престају.
Кредити се морају редовно отплаћивати као и до сада.
Разлика је у томе што банка више не обавља текуће пословање не одобрава нове кредите нити прима депозите, већ се њена имовина и потраживања уновчавају ради намирења поверилаца.
Државне гаранције и питање одговорности за штедише
Као најважнију поруку за власнике штедних улога, адвокат је изнео податке о државним гаранцијама и тренутном стању у фонду за намирење.
- Грађани немају разлога за бригу јер су сви депозити до 50.000 евра законски осигурани и држава гарантује њихову исплату.
Фонд за осигурање депозита располаже са више од милијарду евра, што гарантује да ће сви улози до тог износа бити у потпуности исплаћени.
Осврћући се на исти случај, Небојша Обркнежев је нагласио да свако ко је кршио законе мора сносити последице, али и поновио да грађани не треба да страхују за своју уштеђевину.
- Лично се не разумем у банке, нити њен систем, али ако је нешто погрешно рађено, за то би свако требало да одговара.
Битно је да грађани знају да ће до 50.000 евра бити исплаћено.
Предстоји нам период у којем ћемо видети како ће све ово ићи.
Не само у овом сегменту, већ и у другим стварима, ко год је крив, одговараће - рекао је Обркнежев.
Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама МОНДО Инц услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.
Још 4 реченице, само Мондо
Ваше мишљење нам је важно - оставите нам коментар, није потребна регистрација!
Свет познатих надохват руке.
Све горуће теме, актуелна дешавања и најсочнији трачеви на једном месту.
Придружи се Вибер заједници ЖИВОТ ПОЗНАТИХ и буди у току сваког дана!
